Zrela seksualna veza - mit ili stvarnost?

Zrela seksualna veza - mit ili stvarnost? U savremenom svetu ljudi imaju pravo na izbor ljubavnog i bracnog partnera, dok je razvod sve vise normalna pojava, za razliku od vremena kada je jedino bilo vazno vencati se i ostati cak i u losem braku do kraja zivota. Danas ima mnogo ljudi koji zele da nadju pravu ljubav, a nisu sigurni sta je to i da li uopste postoji. Da li ste se nekad zapitali sta sve cini normalnu i zrelu seksualnu vezu izmedju zene i muskarca? Prema savremenim psihoanalitickim shvatanjima za postojanje zrele seksualne ljubavi neophodno je integrisati: 1. seksualno uzbudjenje transformisano u erotsku zelju za drugom osobom; 2. neznost koja potice od integracije libidno i agresivno investiranog selfa i objektnih predstava u kojima preovladjuje ljubav u odnosu na agresiju i tolerancija normalne ambivalencije koja karakterise sve ljudske relacije; 3. identifikaciju i duboku empatiju sa partnerom i njegovim polnim identitetom; 4. zrela forma idealizacije sa dubokom privrzenoscu drugome i odnosu; 5. strasni karakter ljubavnog odnosa. Volim te – mrzim te! Ambivalentna ili suprotna osecanja prvi put se javljaju u najranijem stadijumu decjeg razvoja, u tzv. paranoidno-sizoidnoj poziciji kada beba majcine dojke deli na „dobru“ i „losu“. Ukoliko majka prihvati dete i integrisana je, dete ce preci u depresivnu poziciju brige za objektom. U odraslom dobu, ljudi se cesto nalaze cas u jednoj, cas u drugoj poziciji, tako da je u zreloj ljubavi, u kojoj postoji neznost, neophodno integrisati predstavu selfa na „sve dobro“ i „sve lose“ i preci u depresivnu poziciju u kojoj postoji ljubav i briga da se ljubavni objekat ne unisti. Savrsenstvo ne postoji ni u odnosu, kao sto ne postoji ni savrsen covek, a mnogo je perfekcionista koji to ocekuju i od sebe i od drugih. Normalno je da se u vezi osecaju i pozitivne i negativne emocije prema partneru, da partneri ljubav i mrznju integrisu tako da preovladjuje ljubav, ali da mogu slobodno da izraze svoja osecanja. Otkrivanje slobode partnera Za razliku od simbiotskog odnosa, u zrelom seksualnom odnosu muskarca i zene dolazi do fizickog spajanja sa partnerom, ali u stabilnoj vezi, oni bi trebalo da budu dve individue potpuno nezavisne i samosvesne, jer je ljubav otkrivanje slobode druge osobe. Seks je prirodan nacin izrazavanja stvarne ljubavi. Ukoliko su u pitanju emotivno zrele osobe - to je moguce, dok ce, u suprotnom, veza postati patoloska simbioza u kojoj dve osobe ne mogu da funkcionisu kada su odvojene. Ako ljubav („sve dobro“) i mrznja („sve lose“) nisu dovoljno integrisane, posebno kod poremecenih licnosti, dolazi do dramaticnih konflikata u vezi koji se nekad zavrsavaju tragicno. Do takvih konflikata u vezama najcesce dolazi kada se nepriznati i netolerisuci aspekti selfa projektuju na partnera kako bi zastitili idealizovanu sliku o sebi, kao sto je npr. ljubomora. Neophodno je prvo prihvatiti i zavoleti sebe kako bismo mogli da volimo druge. Roditelji cesto svojoj deci prenose pogresne obrasce ponasanja iz porodice, ukoliko deca ne postanu svesna toga i odluce da se promene. Menjajte sebe, a ne partnera Potreba za dominacijom u ljubavnoj vezi veoma je cesta kod nezrelih osoba i osoba sa kompleksima, a takve sadisticko-mazohisticke veze su i najzastupljenije. Zbog toga je potrebno razgraniciti sta je konflikt u vezi koji se moze resiti razgovorom, a sta patologija licnosti koja se leci psihoterapijom, ali ugrozava drugu osobu. Za ljubav nije neophodna zaljubljenost, jer je to samo projekcija idealnog partnera koji u stvarnosti ne postoji. Posle velike zaljubljenosti i idealizacije najcesce dolazi do razocaranja kad se stvarna osoba upozna, a retko zaljubljenost prelazi u kvalitetnu ljubav. Psiholoski zrela licnost gubi sposobnost zaljubljivanja. Empatija, kompromis,razumevanje i prihvatanje jesu najvazniji uslovi za ostvarenje prave zrele ljubavi. Prava ljubav je otkrivanje slobode druge osobe, a seks prirodan nacin njenog izrazavanja. To je moguce samo ukoliko su muskarac i zena emotivno zrele osobe, sigurne u sebe i bez kompleksa nize vrednosti. Autor: Aleksandra Arizanovic Prava ljubav je otkrivanje slobode druge osobe, a seks prirodan nacin njenog izrazavanja. To je moguce samo ukoliko su muskarac i zena emotivno zrele osobe, sigurne u sebe i bez kompleksa nize vrednosti.

U savremenom svetu ljudi imaju pravo na izbor ljubavnog i bračnog partnera, dok je razvod sve više normalna pojava, za razliku od vremena kada je jedino bilo važno venčati se i ostati čak i u lošem braku do kraja života. Danas ima mnogo ljudi koji žele da nađu pravu ljubav, a nisu sigurni šta je to i da li uopšte postoji. Da li ste se nekad zapitali šta sve čini normalnu i zrelu seksualnu vezu između žene i muškarca?

Prema savremenim psihoanalitičkim shvatanjima za postojanje zrele seksualne ljubavi neophodno je integrisati:

1. seksualno uzbuđenje transformisano u erotsku želju za drugom osobom;

2. nežnost koja potiče od integracije libidno i agresivno investiranog selfa i objektnih predstava u kojima preovlađuje ljubav u odnosu na agresiju i tolerancija normalne ambivalencije koja karakteriše sve ljudske relacije;

3. identifikaciju i duboku empatiju sa partnerom i njegovim polnim identitetom;

4. zrela forma idealizacije sa dubokom privrženošću drugome i odnosu;

5. strasni karakter ljubavnog odnosa.

Volim te – mrzim te!

Ambivalentna ili suprotna osećanja prvi put se javljaju u najranijem stadijumu dečjeg razvoja, u tzv. paranoidno-šizoidnoj poziciji kada beba majčine dojke deli na „dobru“ i „lošu“. Ukoliko majka prihvati dete i integrisana je, dete će preći u depresivnu poziciju brige za objektom.

U odraslom dobu, ljudi se često nalaze čas u jednoj, čas u drugoj poziciji, tako da je u zreloj ljubavi, u kojoj postoji nežnost, neophodno integrisati predstavu selfa na „sve dobro“ i „sve loše“ i preći u depresivnu poziciju u kojoj postoji ljubav i briga da se ljubavni objekat ne uništi.

Savršenstvo ne postoji ni u odnosu, kao što ne postoji ni savršen čovek, a mnogo je perfekcionista koji to očekuju i od sebe i od drugih.

Normalno je da se u vezi osećaju i pozitivne i negativne emocije prema partneru, da partneri ljubav i mržnju integrišu tako da preovlađuje ljubav, ali da mogu slobodno da izraze svoja osećanja.

Otkrivanje slobode partnera

Za razliku od simbiotskog odnosa, u zrelom seksualnom odnosu muškarca i žene dolazi do fizičkog spajanja sa partnerom, ali u stabilnoj vezi, oni bi trebalo da budu dve individue potpuno nezavisne i samosvesne, jer je ljubav otkrivanje slobode druge osobe. Seks je prirodan način izražavanja stvarne ljubavi.

Ukoliko su u pitanju emotivno zrele osobe - to je moguće, dok će, u suprotnom, veza postati patološka simbioza u kojoj dve osobe ne mogu da funkcionišu kada su odvojene.

Ako ljubav („sve dobro“) i mržnja („sve loše“) nisu dovoljno integrisane, posebno kod poremećenih ličnosti, dolazi do dramatičnih konflikata u vezi koji se nekad završavaju tragično. Do takvih konflikata u vezama najčešće dolazi kada se nepriznati i netolerišući aspekti selfa projektuju na partnera kako bi zaštitili idealizovanu sliku o sebi, kao što je npr. ljubomora.

Neophodno je prvo prihvatiti i zavoleti sebe kako bismo mogli da volimo druge.

Roditelji često svojoj deci prenose pogrešne obrasce ponašanja iz porodice, ukoliko deca ne postanu svesna toga i odluče da se promene.

Menjajte sebe, a ne partnera

Potreba za dominacijom u ljubavnoj vezi veoma je česta kod nezrelih osoba i osoba sa kompleksima, a takve sadističko-mazohističke veze su i najzastupljenije. Zbog toga je potrebno razgraničiti šta je konflikt u vezi koji se može rešiti razgovorom, a šta patologija ličnosti koja se leči psihoterapijom, ali ugrožava drugu osobu.

Za ljubav nije neophodna zaljubljenost, jer je to samo projekcija idealnog partnera koji u stvarnosti ne postoji. Posle velike zaljubljenosti i idealizacije najčešće dolazi do razočaranja kad se stvarna osoba upozna, a retko zaljubljenost prelazi u kvalitetnu ljubav. Psihološki zrela ličnost gubi sposobnost zaljubljivanja.

Empatija, kompromis,razumevanje i prihvatanje jesu najvažniji uslovi za ostvarenje prave zrele ljubavi.