Ko se ljuti, uleti mu kru...!

Ko se ljuti, uleti mu kru...! Od 1840. vecina kondoma pravi se od preradjene gume, a od 1930. od prirodnog materijala lateksa. U vreme kada su prvi put korisceni bili su upotrebljavani vise puta, ali u danasnje vreme sluze za jednokratnu upotrebu i sadrze podmazivac. To je efikasno sredstvo koje u narodu nije omiljeno, jer smanjuje seksualni uzitak. Nema zabelezenih podataka ko je i kada doneo prvi kondom u Srbiju. Medjutim, ono sto sa sigurnoscu mozemo tvrditi je da se on nikada nije odomacio u ionako skromnom priboru za licnu higijenu srpskog maco muskarca. Kondom se kod Srba koristio pre svega kao sredstvo za sprecavanje nezeljene trudnoce. Nus pojava da stiti i od bolesti koje se prenose seksualnim putem, kao sto su sifilis i triper, bila je dobrodosla, ali nikada nije bila znacajniji razlog za obicnog Srbina da ga upotrebi i navuce na onu stvar pre nego sto bi nekoj zeni pokazao kako je mit o Srbima, kao nenadmasnim ljubavnicima, opravdano utemeljen. Sa pojavom side pocetkom osamdesetih godina proslog veka zurka je bila zavrsena. Ideja slobodne ljubavi u kojoj je uzivao dekadentni Zapad, zauvek je zavrsila na polici istorijskih epizoda. Skoro u citavom svetu... osim kod nas, naravno! Jer nece grom u koprive! Sto bih ja dobio sidu kad nisam ni peder, ni narkoman, mislio je prosecan stanovnik Srbije. Tako je mislio verovatno veci deo od petnaestak hiljada Srba ili gradjana Srbije koji danas nose virus side u sebi. Za razliku od nas, stanovnistvo u razvijenim zapadnim zemljama ozbiljno je shvatilo novu pretnju koja se nadvijala nad buducnoscu njihovih nacija. Bez mnogo odlaganja prilagodili su svoje ponasanje novonastalim okolnostima i poceli neizostavno da koriste ovaj komadic gume. To im je pomoglo da epidemiju side zadrze u obliku koji se moze kontrolisati. A mi? Mi ne bi smo bili Srbi kada i sa tim ne bi smo napravili sprdnju. Higijensku gumicu, kako se to pristojno nazivalo, narod je nazvao kurton. I to ne bi bilo muka da odmah od te reci ne napravismo epitet za svakog onog ko se ne uklapa u nase standarde i ne deli nase vrednosti. Malo po malo, narod je za higijensku gumicu usvojio englesku rec kondom, a srpska rec je nepovratno postala etiketa koju smo nesebicno lepili svima koji nam se nisu svideli. U knjigu nasih osobenosti upisali smo jos jednu po kojoj se razlikujemo od drugih. Nasa virtuozna sposobnost da sve omalovazimo i nagrdimo dostigla je vrhunac sa kurtonom. Jedini smo narod koji od stvari koja nas moze zastititi i spasiti nam zivot, napravio pogrdnu rec. Nije nam poznato da iko drugi, izuzev jezicki bliskih nam Hrvata, ima naziv kao sto mi imamo kurton ili rec slicnog pridodatog znacenja. A kako mi razumemo to konotativno znacenje reci kurton, pogledajte u ovom albumu. Kada smo napravili prve karikature koristeci likove politicara da posaljemo preventivnu poruku naciji i kada smo zatrazili savet od ljudi sa kojima saradjujemo, prvo njihovo pitanje bilo je: „Pa zar se ne plasite?“. Kada smo pozelli da ove karikature objavimo u nekim medijima, marketinska agencija kojoj smo se obratili odbila je da to ucini plaseci se posledica. Autocenzura u srpskom drustvu prevazisla je slavne dane kada je Komitet sve znao i morao biti o svemu obavesten, kada smo i sami morali znati sta se sme, a sta vodi u aps. Legenda kaze da je, dok je ovom zemljom vladao, masinbravar stalno zapitkivao obicne gradjane sa kojima je dolazio u kontakt o vicevima koje narod o njemu prica. Gde je danas nestao taj humor? Gde je nestala satira Domanovica, Nusica, Sterije... Ovi danasnji politicari cim udju u politiku stave kaziprst na celo i palac na bradu, namrste lice i duboko se zamisle nad sudbinom naroda. Za sale nemaju vremena, a za sale na svoj racun ni kapaciteta. I malo po malo, narod je prestao da se sali. Iscezao je onaj poznati srpski humor koji nam je pomogao da opstanemo i kad nam je bilo najteze. Poceli smo da se mirimo sa sudbinom i da cutimo. A Knjaz bi rekao kada bi cuo da narod cuti: POPUSTAJ!!! Uzivajte sakupljajuci kurtone. ....................................... U Beogradu, 1. decembra 2006. Karlo Boras Omladina JAZAS-a Omladina Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side – Omladina JAZAS-a je nevladina, neprofitna, humanitarna organizacija osnovana 1994. godine sa ciljem da se bavi prevencijom HIV/AIDS-a i pruzanjem psihosocijalne pomoci ljudima koji zive sa ovom bolescu. Ideja koja je pocela od grupe mladih entuzijasta prosirila se i postala glavno oruzje u borbi protiv side. Danas, Omladina JAZAS-a sa svojih 11 regionalnih kancelarija pokriva citavu teritoriju Republike Srbije i predstavlja jednu od najvecih nevladinih organizacija u nasoj zemlji (po razlicitim krterijumima: realizovanim programima, populaciji koju pokriva tim programima, broju clanova, razvijenosti infrastrukture i sredstvima kojma raspolaze za realizaciju svojih programa). Omladina JAZAS-a broji preko 3000 clanova sirom zemlje i sve veci broj mladih ljudi svojim clanstvom potvrdjuje usvajanje zdravih stilova zivota koje Omladina JAZAS-a stalno promovise. Kroz zabavu, druzenje i timski rad mi osmisljavamo i sprovodimo programe koji pored toga sto imaju za cilj prevenciju sirenja HIV/AIDS-a ukljucuju i sve veci broj mladih u svim svojim etapama pocev od samog nastanka programa preko njihovog sprovodjenja pa sve do evaluacije i razvoja novih. Kondom je rec koja se koristi da oznaci kontraceptivno sredstvo koje se navlaci preko penisa i sluzi da spreci izlivanje sperme u vaginu. Poreklo reci kondom (condom, eng.) je zagonetka. Jedna prica kaze da je osoba po imenu Kondom napravila ovo sredstvo za kralja engleske Carlsa II. U to vreme pravili su se od zivotinjskih iznutrica. Kondom je rec koja se koristi da oznaci kontraceptivno sredstvo koje se navlaci preko penisa i sluzi da spreci izlivanje sperme u vaginu. Poreklo reci kondom (condom, eng.) je zagonetka. Jedna prica kaze da je osoba po imenu Kondom napravila ovo sredstvo za kralja engleske Carlsa II. U to vreme pravili su se od zivotinjskih iznutrica.

Od 1840. većina kondoma pravi se od prerađene gume, a od 1930. od prirodnog materijala lateksa. U vreme kada su prvi put korišćeni bili su upotrebljavani više puta, ali u današnje vreme služe za jednokratnu upotrebu i sadrže podmazivač. To je efikasno sredstvo koje u narodu nije omiljeno, jer smanjuje seksualni užitak.

Nema zabeleženih podataka ko je i kada doneo prvi kondom u Srbiju. Međutim, ono što sa sigurnošću možemo tvrditi je da se on nikada nije odomaćio u ionako skromnom priboru za ličnu higijenu srpskog mačo muškarca. Kondom se kod Srba koristio pre svega kao sredstvo za sprečavanje neželjene trudnoće. Nus pojava da štiti i od bolesti koje se prenose seksualnim putem, kao što su sifilis i triper, bila je dobrodošla, ali nikada nije bila značajniji razlog za običnog Srbina da ga upotrebi i navuče na onu stvar pre nego što bi nekoj ženi pokazao kako je mit o Srbima, kao nenadmašnim ljubavnicima, opravdano utemeljen.

Sa pojavom side početkom osamdesetih godina prošlog veka žurka je bila završena. Ideja slobodne ljubavi u kojoj je uživao dekadentni Zapad, zauvek je završila na polici istorijskih epizoda. Skoro u čitavom svetu... osim kod nas, naravno! Jer neće grom u koprive! Što bih ja dobio sidu kad nisam ni peder, ni narkoman, mislio je prosečan stanovnik Srbije. Tako je mislio verovatno veći deo od petnaestak hiljada Srba ili građana Srbije koji danas nose virus side u sebi. Za razliku od nas, stanovništvo u razvijenim zapadnim zemljama ozbiljno je shvatilo novu pretnju koja se nadvijala nad budućnošću njihovih nacija. Bez mnogo odlaganja prilagodili su svoje ponašanje novonastalim okolnostima i počeli neizostavno da koriste ovaj komadić gume. To im je pomoglo da epidemiju side zadrže u obliku koji se može kontrolisati.

A mi? Mi ne bi smo bili Srbi kada i sa tim ne bi smo napravili sprdnju. Higijensku gumicu, kako se to pristojno nazivalo, narod je nazvao kurton. I to ne bi bilo muka da odmah od te reči ne napravismo epitet za svakog onog ko se ne uklapa u naše standarde i ne deli naše vrednosti. Malo po malo, narod je za higijensku gumicu usvojio englesku reč kondom, a srpska reč je nepovratno postala etiketa koju smo nesebično lepili svima koji nam se nisu svideli. U knjigu naših osobenosti upisali smo još jednu po kojoj se razlikujemo od drugih. Naša virtuozna sposobnost da sve omalovažimo i nagrdimo dostigla je vrhunac sa kurtonom. Jedini smo narod koji od stvari koja nas može zaštititi i spasiti nam život, napravio pogrdnu reč. Nije nam poznato da iko drugi, izuzev jezički bliskih nam Hrvata, ima naziv kao što mi imamo kurton ili reč sličnog pridodatog značenja. A kako mi razumemo to konotativno značenje reči kurton, pogledajte u ovom albumu.

Kada smo napravili prve karikature koristeći likove političara da pošaljemo preventivnu poruku naciji i kada smo zatražili savet od ljudi sa kojima sarađujemo, prvo njihovo pitanje bilo je: „Pa zar se ne plašite?“. Kada smo poželli da ove karikature objavimo u nekim medijima, marketinška agencija kojoj smo se obratili odbila je da to učini plašeći se posledica. Autocenzura u srpskom društvu prevazišla je slavne dane kada je Komitet sve znao i morao biti o svemu obavešten, kada smo i sami morali znati šta se sme, a šta vodi u aps.

Legenda kaže da je, dok je ovom zemljom vladao, mašinbravar stalno zapitkivao obične građane sa kojima je dolazio u kontakt o vicevima koje narod o njemu priča. Gde je danas nestao taj humor? Gde je nestala satira Domanovića, Nušića, Sterije... Ovi današnji političari čim uđu u politiku stave kažiprst na čelo i palac na bradu, namršte lice i duboko se zamisle nad sudbinom naroda. Za šale nemaju vremena, a za šale na svoj račun ni kapaciteta. I malo po malo, narod je prestao da se šali. Iščezao je onaj poznati srpski humor koji nam je pomogao da opstanemo i kad nam je bilo najteže. Počeli smo da se mirimo sa sudbinom i da ćutimo. A Knjaz bi rekao kada bi čuo da narod ćuti: POPUŠTAJ!!!

Uživajte sakupljajući kurtone.

.......................................

U Beogradu, 1. decembra 2006.
Karlo Boras
Omladina JAZAS-a

Omladina Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side – Omladina JAZAS-a je nevladina, neprofitna, humanitarna organizacija osnovana 1994. godine sa ciljem da se bavi prevencijom HIV/AIDS-a i pružanjem psihosocijalne pomoći ljudima koji žive sa ovom bolešću.

Ideja koja je počela od grupe mladih entuzijasta proširila se i postala glavno oružje u borbi protiv side. Danas, Omladina JAZAS-a sa svojih 11 regionalnih kancelarija pokriva čitavu teritoriju Republike Srbije i predstavlja jednu od najvećih nevladinih organizacija u našoj zemlji (po različitim krterijumima: realizovanim programima, populaciji koju pokriva tim programima, broju članova, razvijenosti infrastrukture i sredstvima kojma raspolaže za realizaciju svojih programa).

Omladina JAZAS-a broji preko 3000 članova širom zemlje i sve veći broj mladih ljudi svojim članstvom potvrđuje usvajanje zdravih stilova života koje Omladina JAZAS-a stalno promoviše. Kroz zabavu, druženje i timski rad mi osmišljavamo i sprovodimo programe koji pored toga što imaju za cilj prevenciju širenja HIV/AIDS-a uključuju i sve veći broj mladih u svim svojim etapama počev od samog nastanka programa preko njihovog sprovođenja pa sve do evaluacije i razvoja novih.