Roditelji su danas mnogo popustljivi prema deci

Istina...deca imaju silna prava, a obaveze nemaju. Roditelji jure nas da im vaspitavamo decu, jer su nesposobni da to sami urade. A, kako mi da ih vaspitamo za kratko vreme? Bez vaspitane, obrazovane i naviknute na rad omladine nema ni jake drzave. Ko sto procitah negde da su deca kao leptiri koji se probijaju iz caura. Iz zelje da pomognemo mi isecemo cauru. Ali, avaj, krila su slaba. Taj napor probijanja caure ih je jacao. Samo kroz rad i napor rastu deca u ljude. Narodski receno mnogo babica kilava deca.

Ja sam iz Vojvodine,tacnije iz Banata,svi moji preci su takodje,odrasla sam u porodici sa roditeljima,bakom i mladjim bratom,nikad mi nije nedostajalo ljubavi,batine sam retko dobijala,bilo je dovoljno da me tata,koji je uvek posvecen nama,samo pogleda i da znam koliko je sati!

Sve idiot do idiota a za to su krivi naravno roditelji kojima je ok da deca bleje na fejsu, gledaju grand paradu, framu i ostale seljacke emisije.

U potpunosti se slazem, posto radim u skoli, sve se vise prica o decjim pravima a ona sve gora, samo cekaml trenutak da ce da pocnu da nas biju, ups izvinite, to je vec pocelo

Ima istine u Milivojevicevom tekstu. Kao mlad roditelj zaista osecam pritisak da vaspitam dete bog zna kako dobro , ne uskratim mu ljubav i ni na koji nacin ga "ne pokvarim".. Nacitala sam se knjiga, uputstava za upotrebu dece i tsl. Tek kad je moje dete napunilo 2 godine mogu da kazem da sam stekla samopuzdanje u to sto radim i kako vaspitavam dete. Iz ove perspektive mogu da kazem da mi je najvci izazov bio da se drzim svojih pravila i izdrzim cerkin plac. Njeno je da se bori za to do cega je njoj stalo, a moje je da to preispitam i uradim kako mislim da je najbolje za nju. To rezultira sa dosta placa... i nekada je zaista naporno :( Ali nema potrebe za batinama, ona hoce bombone, ja kazem da nema, ona kaze ALI JA HOCU!!! Ja kazem, da bi to bilo bas divno, ali nemamo.. i onda ona plaaace. I tako je za sve, od velikih do malih stvai. Nesto moze a nesto ne i kraj. To zastrasivanje baba rogama,policajcima, lekarima zaista ne bih reklamirala kao metod! I citanje prirucnika nije uopste lose. Daje ideje i obogacuje nas kao roditelja. Kada bi svi za sve u zivotu slusali samo intuiciju ne bi se makli daleko. Prosto zato sluzi pismo da se dokuentuje necije iskustvo i da bi jos neko od toga imao koristi... Glupo bi bilo da kuvamo bez recepata i slusamo intuiciju, ne skolujemo se i tsl.

Možemo mi sebe,u svojoj primitivnoj samozaljubljenosti,smatrati idelanim roditeljima ali,činjenice govore drugačije.Situacija "na terenu", odnosno,stanje u današnjoj mladoj populaciji,govori da se nešto drastično promenilo u mentalitetu mladih ljudi.Nažalost,NA GORE.Mnogi će,kao glavnu krivicu za sve to navesti TEŠKU MATERIJALNU SITUACIJU i još jedan prozaičniji razlog odnosno,STRAŠNE DEVEDESETE?!Istina je na drugoj strani.Kao roditelji smo podbacili,a da to odbijamo da priznamo. Svako će za sebe tvrditi da je bio najbolji roditelj,što je možda OK ali,rezultat toga je porazan.Činjenica je da su naši roditelji bili BOLJI RODITELJI od nas,čija se dobrota ogledala u brizi,u vaspitanju,u mukotrpnom oblikovanju deteta a ne U MATERIJALNOM DAVANJU,koje bi trebalo da nadomesti sve ostalo.Iz takvih porodica izrastaju egoisti, samoživi,sterilni,nesposobni ljudi nesposobnoi da se,sutradan,uhvate u koštac sa bilo kojim životnim problemom.Otuda gomile neženja,neudatih, potom,porodica sa po nijednim ili jednim detetom.Opšti haos.A krivi su ONI DRUGI ili,najčešće PROPALA DRŽAVA samo,što uvek zaboravljamo da kažemo da tu propalu državu činimo mi,gradjani,odnosno,propalice te države.Rastao sam u klasičnoj srpskojh porodici.Punoj ljubavi i bez kompromisa.Znalo se šta je dobro,šta zlo,šta dozvoljivo i preko koje se granice ne sme?!Danas shvatam da je najteže svom detetu NEUDOVOLJITI a najlakše dati,opravdati i "rešiti" problem.Uvek sit nikada neće spoznati lepotu hrane.

Znam veliki broj primera onih koji strahuju da li ima dovoljno boja u tanjiru, kako su poređane, da hrana nije suviše masna itd. Zatim, oblače decu u slatke krpice "za pokazivanje", a onda, kada dete treba da se igra, čujem "ne trči, pašćeš" ili "ne idi tamo, isprljaćeš se". Dete nije igračka da ti stoji na polici i da je gledaš. U šta će izrasti ako ne oseti rezultat svojih akcija? Sve je to proces učenja. Nas je tri. Najmlađa sam. Mama je govorila kako se i sama vodila nekim knjigama u vaspitanju dece koje joj nisu mnogo dobra donele i savetima, tipa: kada i koliko deca treba da piju vode, od koje godine, kako da se povijaju. Prokuvavala je cuclu ukoliko padne na patos. Kad je rodila stariju sestru, smanjila je tu potrebu. Kad sam ja došla na red, takvih pravila nije ni bilo. Padne na pod-uzmeš, plakneš kroz hladnu vodu, a nekada ni to. I sada bi neko rekao: "Jao, kako sa patosa da se da detetu pravo u ruke?!" Pa, dete na taj način razvija imunološki sistem. Nećeš pomoći ukoliko zabranjuješ da jede određene namirnice, igra je u pesku, sedi na zemlji, uzima s poda. Raslo se napolju! Ja kuću videla nisam sem za vreme ručka. Uvek sam se vraćala izranjavana, u modricama, ogrebotinama. Neki roditelji bi sada zabranili deci da nakon toga idu napolje. Ali, meni nije bilo. I sve je to prošlo. Većina modrica, ogrebotina, pa čak i ožiljaka. Ostao je osećaj slobode. Bliski odnosi s ljudima, pogotovo iz detinjstva. Samostalnost. Odgovornost za svoje postupke. I najvažnije, socijalna povezanost i sposobnost deljenja. U našoj kući kada ostane poslednje parče torte, nikome nije padalo napamet da je pojede, ne pitavši i ostale da li žele da podele. A to nije bilo u dalekoj prošlosti. Meni je 24.

Danas je zakon takav da su djeca zasticena od svih oblika kaznjavanja koji su upraznjavani nekada. Pouzdano znam da u BiH ucenici bukvalno mogu da psihicki maltretiraju nastavnike i profesore i prodju bez vecih posljedica. Takodje kucni odgoj sa mnogo razlikuje danas i prije 20-30 godina, djeca sve cesce kaznjavaju roditelje a ne roditelji djecu.

Kao mali sam dobijao batine i ne zamjeram mojim roditeljima niti ih zbog toga volim ista manje. Batine sam dobijao kada sma ih zasluzio ali takodje sam sa roditeljima nakon toga i razgovarao gdje su mi objasnili gdje sam pogrjesio. Danas se djeca u skolama vecinom uce pravim djeteta ali ne i obavezama i u tome je jedan dio problema. Drugi dio je to sto se roditelji sve vise bore da prehrane porodicu radeci dugo radno vrijeme a cesto i vise poslova i jednostavno nema ko da odgaja tu djecu.

Мудри људи су о овоме рекли овако:

Посади поступак – пожњећеш навику.
Посади навику – пожњећеш карактер.
Посади карактер – пожњећеш судбину.
*
Ако желите да вам деца постану добри људи, потрошите на њих дупло више времена и дупло мање новца.
*
Наша деца - то је наша старост. Исправно васпитање је наша срећна старост, лоше васпитање је наша будућа несрећа, наше сузе, наша кривица пред другим људима, пред читавом земљом.
*
Да ваша деца увек нађу у вама, о родитељи, узор за опонашање, те да би вас могла тако савршено опонашати да никада не црвените ни ви ни они.
*
Оно што је људима а нарочито деци најпотребније, то је добар пример.
*
Очекуј од своје деце у старости што си сам чинио својим родитељима.
*
Тек кад видите какви су вам унуци, можете проценити да ли сте добро васпитали своју децу.
*
Чудна је локомотива тај живот! Мислиш: побегао си, напред си отишао, а кад тамо, из тихе идиле - посматра те твоје детињство.
*
Све што вређа ухо или око не треба да пређе праг куће у којој је дете. Детету се дугује највећа пажња.
*
Две најтеже ствари на свету јесу: друштвом добро управљати и дете добро васпитати.
.

eh, pa to je 21.vek, "civilizacija", sada postoje "prava deteta", "sos" telefon za decu žrtve nasilja, pa se to zloupotrebljava (što je sasvim očekivano, imajući u vidu da se radi o nezrelim osogbama), prete deca roditeljima da će ih prijaviti, u školama je zabranjeno da se primenjuju vaspitne mere, prete deca i nastavnicima, profesorima i sl...nema šta tu ko da se buni, to su EU standardi, hoćemo EU, izvol'te...

U potpunosti se slazem sa clankon. Roditelji prepustaju decu babama i dedama da im vaspitavaju decu, posle vaspitacicama u vrticu, nastavnicima u skoli itd.
Moj deda je govorio da se dete vaspitava do 4. godine, sve posle je nadgradnja osnove.
Mada, da je tako lako svi bi lako nasli zlatnu sredinu.

odličan članak, mislim da je ključ u vaspitanju, i zato nam je država propala, nije ključ u politici nego u vaspitanju, jel narod drži jaku državu

@Tatjana

Da i ja tako udjem u zgradu i na kreativan nacin koristim lift- pretvaram se da je raketa! Sa komsinicom nepoznatom naravno pa nam je jos zabavnije. Onda dodje neka baba zadihana na 12. sprat i kaze nam kako ne treba da se vozikamo gore dole vec da pustimo nju i njenog nepokretnog muza da koriste lift. A oni skroz dosadno idu samo gore i samo jednom... a posle opet dole. Bezveze sto nas uznemiravaju i ne prikljuce se igri nego nas oteraju...

To sve je tačno i žena i ja imamo dosta problema sa našim starijim detetom. Ima 5 godina i jako je zahtevan jer smo sve vreme leteli nad njim. Ali mislim da i moderan način života i svet oko nas imaju veze sa kilavom decom. Npr. pre samo dvadesetak godina deca su u centru Beograda mogla da se šetaju već sa 5-6 godina. Sada je i za odrasle ljude pravi izazov prepesaciti 100 metara uz prelazak 10 ulica sa svakakvim kamionima i avionima i milionima parkiranih vozila. Prostor je oduzet od ljudi i predat raznim vozilima i saobraćajnim putevima. Isto kao što su životi ljudi, tj njihovo vreme oduzeti i predati ekonomiji...

@Tatjana Pa upravo ste vi primer ovih roditelja koji popustaju. Vase dete je blokiralo tobogan, da druga deca ne mogu da se igraju. Znaci svi treba da posmatraju a vase dete da sedi na toboganu. Pa jos kazete da treba deca sama da se dogovore. Deca idu u park da se igraju. Ako nece da koriste tobogan nema razloga da druge ometaju.

Deca su danas navikla da sve dobijaju bez truda, roditelji bez razlike se svako u svom imovinskom domašaju trude da deci pruže što više mogu. To međutim ima za posledicu da deca sa pravom očekuju da se taj tretman nastavi i kasnije u životu, kad se to ne dogodi postaju nezadovoljni jer smatraju da su zakinuti. Od ranih dana im je utuvljeno u glavu da su sami od sebe lepi i pametni, i da imaju pravo da sve što žele dobiju, i da je potpuno prirodno da se njihovi roditelji i okolina odriču i pobrinu za to. Problem je što se taj komfor završava kad izađu iz kuće. Tada počinju problemi.

Тата му пуца од здравља, елеганције и успеха. Мама му је такође дивна, прогресивна и активна. Њему није било нимало тешко да постане наркоман и пробисвет.
+
Родитељи се запрепасте кад чују да им се деца дрогирају. Не могу да верују. Кад су их последњи пут видели, нису се дрогирала.
+
Неки родитељи дају деци новац да се сама васпитавају, тамо где им је најзгодније и најлепше.
+
Нашу размажену и лењу децу побеђују она друга деца, која су рано почела сама да се боре и имају више борачког стажа.
+
Желимо да вам деца буду боља од вас, да се више ви хвалите њима него они вама.
+
Ко има пара не мора волети своју децу, може им само купити оно што друга деца немају.
+
Погубили смо децу у великим становима и више не можемо да их пронађемо. Дете које има своју собу све је мање наше дете. Своја соба, то је добро решење само за децу која имају лоше родитеље. Деца добрих родитеља нису заслужила да живе сама.
+
Лакше бисмо васпитавали децу када би она имала само уши, а не и очи.
+
Шта да радимо са децом¬? Знамо само како се праве и ништа више не знамо. И не можемо их ничем другом научити већ томе што једино знамо.
+
Два дана нећете радити и могли бисте натенане да васпитавате своју децу. Има родитеља који то раде само кад су у гостима или кад имају госте.
+
Има велике сиротиње међу нашом децом, којој, сем пара, родитељи ништа нису могли дати.
+
Неки људи имају добра кола а лошу децу. Све што је добро направили су им други.

... Душан Радовић, 1922-1984
.

@Milos
Neka uzivaju dok mogu a zivot ce ih ukalupiti? Na zalost ne ide to tako, nema sanse. Kada se sudaris sa zivotom koji ti oduzme uzivanje bez ikakvih frustracija koje su ti roditelji vestacki stvorili onda ides u narkomaniju, alkoholizam i slicno

E pa i meni je moje dete doslo iz skole sa pricom o decijim pravima, a ja sam mu onda brze bolje na internetu nasla porodicni zakon u kojem lepo pise i o duznostima i obavezama deteta, tako da sad vise ne spominje prava.

Vremena se menjaju, ljudi se menjaju, mentalitet se menja, vrednosti u životu se menjaju, pomirite se sa tim.
I moj pradeda je govorio za moga dedu kako nije vaspitan, kako neće sam da upregne vola i ode na njivu a ima već 7 god...
A moj deda je kukao na ćaleta kako ne ume da svaku stvar sam popravi, nego mora ponekad da plati majstora, kilav i neuk...
Danas ćale kuka na mene, ja ću na moju decu, a moje dete će na mog unuka, kako ne ume sam da napravi Mejl, iako već ima 3 godine!

Što se tiče tuča, huliganstva, nožakanja, toga je bilo i pre 1000 god.!
Tako da nema potrebe za ovom patetikom. Postojali su i pre 1000 god. i postoje i danas oni roditelji koji se ne bave decom uopšte, zato nemojte da globalizujete bezveze i jadikujete, nego se posvetite svojoj deci koliko možete i nema frke.

Ta celicenja dece su potpuni kretenizam. Isto kao I razne pripreme za odrastanje I slicno. Nek uzivaju dok mogu, zivot ce ih mozda ukalupiti ali me moramo to I mi roditelji da radimo.

Takva su danasnja deca, a sto se tice straha roditelja da li ih deca vole, pa neka bi ih prodala za jedne dobre patike, a da ne pricam o Ajfonu. Koliko ulozis toliko ces i dobiti (ne mislim na materijalno) i vecina neka ne racuna da ce ih deca gledati u strosti. Ovi sto pricaju da decu treba biti, da li stvarno misle da ce ih ta deca voleti, ili ce ih se samo plasiti?

Можда и најбитнија тема данас. (Поред, наравно тога, ко уместо премијера пише на твитеру.)
Неко је поменуо да су наши родитељи били бољи родитељи од нас и да ми то треба једноставно да прихватимо. Не бих се сложио (прво јер је генерализација) зато што су ти "бољи" родитељи обликовали нас, овакве саможиве данас. Зашто то кажем - па погледајмо само колико има развода данас, јер "нико никог неће да трпи", а у ствари људи гледају само своје d00pe и нису спремни ни на какав компромис.
Тако је и са васпитањем деце, много је лакше да му се купи рачунар и телефон, па нек блеји тамо, а ја ћу да посветим СВОЈЕ драгоцено време СЕБИ.
Други проблем је само данашње време и другачији животни изазови које оно носи. Неко ко би можда и посветио више времена детету, времена једноставно нема јер новац треба зарадити. И деца одрастају сама уз рачунаре и телефоне, а хвала богу, свака б00дала има потребу да искаже своје мишљење на нету (као и ја сада), а клинци то читају и упијају.
Ја немам никакав савет за "исправно" родитељство. знам само да је данас бити родитељ у Србији јако тежак посао. Треба издржати притисак куповине најновијих телефона да дете не би било "искључено" из друштва, треба мотивисати дете да учи и ради у школи када 90% његових другара мисли да је то безвезе. А њима најважније да буду прихваћени, а притом несигурни у себе, па није ни чудо што су им идоли вође "навијачких" група...

Deca su uvek odraz roditelja, ali i društva. Ona zbog toga nisu kriva, jer su proizvod biologije, okolnosti i vaspitanja. Apsolutno tvrdim da se deca mogu pravilno vaspitati bez kazne i batina, ali uz razumne zahteve, strogo postavljene granice, doslednost i puno ljubavi. Ko razume, verujem da će se složiti. Mnogo je lakše dresirati ih kao kučiće, pomoću nagrade i kazne. Svako može da bira, ja sam odabrala ono prvo, i nemam problema sa decom.

Desničarska propaganda zavijena u oblande popularne psihologije

Roditelj sam i ne dopada mi se mišljenje koje se odomaćilo kod nas vezano za nas očeve, od kojih se očekuje da budu namrgođeni vaspitači dok su majke uvijek tu da im pruže ljubav. Većina djece je vezanija za majku nego za očeve, ne samo zbog prirode povezanosti od ranog dojenja pa nadalje, već upravo zbog očekivanja da otac izigrava strogoću, pa dijete, što je i normalno, radije ide majki u zagrljalj. Vaspitanje je male djece je veoma težak "diplomatski" put. Morate stalno vagati između doza "pruta" i poljubaca. Činjenica jeste da se agresivnost takođe pokupi kroz metodu rješavanja lošeg pnašanja "prutem". Zato smo mi kao nacije veoma agresivne na balkanu. Ne, nisam pobornik da dijete ne smije da se bije. Treba da se bije i kažnjava ali da to bude zaista krajnja solucija. Mnoge stvari treba rješavati strpljivim razgovorima uz strogoću koja na kraju rezultira prutem ukoliko ne da svoj plod. I ne treba očevi da budu samo ti koji se mršte već i majke, babe, dede. Svi moraju ukazivati na loše stvari ponašanja djeteta. Inače, nikada se ne može tvrditi da će dijete bez batina biti razmaženo. Ko će to znati?

Djeca su ukras svijeta. Volite svoju djecu. Posvetite im se. Provedite vrijeme sa njima svaki dan kao da vas vidi poslednji put. Djeca su smisao života.

stina...deca imaju silna prava, a obaveze nemaju. Roditelji jure nas da im vaspitavamo decu, jer su nesposobni da to sami urade. A, kako mi da ih vaspitamo za kratko vreme? Bez vaspitane, obrazovane i naviknute na rad omladine nema ni jake drzave. Ko sto procitah negde da su deca kao leptiri koji se probijaju iz caura. Iz zelje da pomognemo mi isecemo cauru. Ali, avaj, krila su slaba. Taj napor probijanja caure ih je jacao. Samo kroz rad i napor rastu deca u ljude. Narodski receno mnogo babica kilava deca.
(Prosvetar, 20. oktobar 2014 09:20)

Dete je do polaska u skolu takoreci vec formirano u tom smislu, ne mozete nikakvom magijom od nevaspitanog deteta, ma koliko vremena i paznje mu vi posvetili u skoli, napraviti vaspitano dete. Ne kazem da ne treba decu i dalje usmeravati, ali nemojte imati prevelika ocekivanja.

Slazem se da je bavljenje decjim pravima postalo prava opsesija modernog drustva. Pritom se niko ne bavi pravima dece u Afganistanu, gladnoj Africi, Gazi, decom koja prave cipele i patike po raznim podrumima po Pakistanu i Indiji itd. Za te teme nema dovoljno sredstava i boraca za ljudska prava. Isprazna tastina modernog drustva svaku, pa i najozbiljniju, temu brzo pretvori u obicno medijsko prepucavanje.
Mnogi ljudi se na ovu temu osecaju prozvanima i moraju da objasne svoj primer, sto je i logicno jer je tema osetljiva. Volela bih da cujem i o deci profesora Milivojevica, ako ih ima, posto on vec dugo eksploatise ovu temu i to dosta jednostrano. Sad se naveliko prica o razmazenoj deci i popustljivom vaspitanju, kao da je to neka inovacija. Uzasava me oduvek, posebno otkako sam slusala svoje ocajne komsinice devedesetih kako se jadaju da od 5 maraka ne mogu da se prehrane, ali svojim sinovima "moraju da kupe patike od 200 maraka" jer ih svi (!)imaju. Tu se ne radi o maloj deci, ali je model ponasanja jasan i nije ga izmislio truli Zapad niti nam se desio sam od sebe.
@Jack
Dete koje je tek poslo u skolu nije ni po kakvom pitanju "vec formirano". Ako mislite da jeste, da mu damo odmah glasacko pravo i posaljemo ga u neku decju vojsku? Naravno da se magijom ne moze nesto postici, ali o magiji i nije rec.

Dete se bije negde do 6-7 razreda, posle toga moze pricom da se utice na njega negde do 3. godine srednje skole najkasnije, posle to sto ste uradili to je. Mnogi postanu svesni da su stvorili debile tek oko 18-20 godine i tad je vec kasno.

Tačno je da smo danas u stalnom strahu od greške. A greške se događaju,naravno. Sve je komplikovanije između ostalog i zato što je sa jedne strane više senzacija spolja, a sa druge porodici se sužava vreme i mogućnost delovanja. Mislim da je to sistem pravljenja modernih robova. Pod firmom apsolutne slobode, slobode ponašanja, polne slobode, slobode interneta uvodi se apsolutno ropstvo.

Vaspitanje dece je način da se dobije slobodna jedinka. Prepuštanje dece društvenim mrežama i "slobodnim" medijima, potrošačkom ludilu i slično put je u propast.

Mene su roditelji lesili k'o volinu, ali sam im zahvalan na svim batinama, jer izrastam u normalnu osobu.

Da bi se nekome nesto objasnilo (bilo kome, pa tako i detetu), to nesto prvo mora da se razume...a onda su vam deca kriva za to sto ste vi nesposobni da ih vaspitavate, tako da je "prut" sasvim logicno resenje (a sve u cilju kvalitetnije socijalizacije "malih monstruma").

Da li vi sto komentarisete cujete sebe (a pogotovo ovaj strucnjak za opsta mesta i floskule, iz clanka)? Introspekcija je cudo...a ovde jos uvek nema dokumentovanih slucajeva.

S obzirom na sadrzaj/poruku clanka i objavljenih komentara, pretpostavljam da moj komentar nece biti objavljen...

Gde da se odvoji dete? Kako da zivi,od cega? Gde da radi? Jedino da se uclani odmah posle 8 isnje skole u stranku,sto je sada trend,da bi rezervisao radno mrsto na drzavnim jaslama.

@Alex
Pa moja deca nisu postala narkomani a prerasli su odavno taj uzrast. Zive svoje zivote I ja cuvam unucad. Malo ovde malo po inostranstvu. I opet kazem svima, celicenja dece su potpuna glupost, treba ih pustiti da uzivaju I biti tu za njih onda kad treba. Roditeljstvo nije nacionalno nego licno. Da vas pitam, danasnja omladina vam ne valja jel? a kad su se ubijali kao skojevci I cetnici onda su bili kvalitetnije vaspitani?

Imam 24 godine, i vidim da se ponašanje današnje dece mnogo promenila. Pored moje kuće je škola, i svaki dan vidim kako se ponašanje dece promenilo. Pre su se hvalili kako su dobri đaci, kako imaju simpatiju itd. a sada ko ima više lajkova, ko manje poštuje nastavnike... Pre je bilo sramota da ne naučiš lekciju i da se raspravljaš sa nastavnikom a sada? Sada si šmeker ako zlostavljaš druge, ako ništa ne učiš i ne trudiš se. A sve je to posledica lošeg vaspitanja. Deca su navikla da kod kuće rade šta hoće, i tako se ponašaju svuda.

Slažem se u potpunosti sa profesorom. Neću napisati ništa o vaspitanju dece jer su neki ovde već ranije komentarisali da ovi koji nemaju dece ne mogu slati postove. Po zanimanju sam profesor ali nisam radila u školi jer sam mogla da u svojoj struci radim jedan drugi posao. Samo pola godine sam radila u jednoj školici za decu i ono što me je iznenadilo bila je neverovatna ukalupljenost dece koja imaju tek desetak godina. Očekivala sam neku njihovu inventivnost, slobodu, ali sam morala da se borim oko najobičnijih stvari kao recimo da ne ustaju kad govore, da sami nešto predlože što bi želeli da im ponudim. Ništa od toga.Strogo su se držali onoga što su naučili kod učiteljice. Htela sam nešto drugo, da im pustim film da ne čuju samo mene nego i druge govornike. Bila sam poprilično razočarana. Ali obzirom da nisu dobijali ocene bili su divni. Ovi najmlađi bili su beskrajno zanimljivi. Ipak na kraju kad su imali priredbe gde je trebalo pokazati šta su naučili i sami su nešto hteli da otpevaju i recituju što nismo spremali. Za jedan skeč nam je tebala torta. Rekoh im da naprave od stiropora, a i sama sam tražila pogodan. Međutim jednoj majci je bilo lakše da napravi pravu tortu, pa su se posle i počastili. Inače kao neko ko je odrastao u učiteljskoj porodici preporučila bih roditeljima da deci od malena kupuju slikovnice, knjige, igračke pa makar i na uštrb drugih stvari. Na taj način obogaćuju njihovu ličnost.

@ Mladen Mladenović
Nekako se nikad ne slažem sa vašim postovima. Kažete da devedesete nisu krive za sunovrat svih vrednosti koje su se i te kako odrazile na decu. Bogami jesu i te kako. Ta deca su rasla u nemaštini, viđala sam u prodavnici dete od pet godina kako pita majku - Jel' imaš pare za prašak za pranje.
----------
Ne morate da se složite sa mojim stavovima. Zato i postoje ovi forumi na kojima se slobodno može izneti svoje mišljenje. Da bih demantovao Vaše patetične tvrdnje navešću Vam dva primera, koji su mnogo drastičniji od "STRAŠNIH DEVEDESETIH". Morate priznati da "STRAŠNE DEVEDESETE" ne mogu da se uporede sa "STRAŠNOM 1918 GODINOM" ili SA STRAŠNOM 1941 GODINOM", zar ne? Morate priznati da ta pitanje majke o prašku za pranje ipak izgledaju smešno u poredjenju sa pitanjima koje su postavljale majke 1918 ili 1941 godine. E sada zamislite, ako ste Vi u pravu, gde bi Srbija trebala da bude danas zbog tih "strašnih" godina. A nije. Posle tih ratova, iako je beda bila nezamisliva, sa današnje tačke gledišta, postojao je moral, postojali su obziri, postojao je ponos i porodica.

Telesno kažnjavanje nema veze sa disciplinom, već sa nemoćnim roditeljima koji ne prezaju da izlivaju bes.
Mnogo je bolja neka druga kazna, oduzimanje privilegija, na primer.

Čudi me ovako niska ambicija i cilj jednog doktora nauka za svoj narod. Njegova obaveza je da sa tom diplomom prosvetljuje narod, a ne da vraća točak istorije nazad.
Da roditeljima nudi nove ideje i rezone, kako da vaspitaju decu bez nasilja, zanima me da li on bije svoju decu?
Čitala sam u politici kako pominje neku meru od nekoliko udaraca po guzi, to je apsurdno, jer u batinama ne može da postoji mera, jer roditelj izgubi kontrolu, a onaj koji je smiren dok bije, pa to je profesionalni egzekutor, ne roditelj!
Slamanje detetove volje je kontraproduttivno.
Jedno je pokazivanje granica, a sasvim drugo je "slamanje" duha.
Slamajte svom detetu duh, i nemoje da se čudite što će biti žrtva u braku i na poslu kad poraste.
Ja sam protiv batina, i za malo više ciljeve roditeljstva.
Ja se izvinjavam, ali ja u gradu nemam ni gde da naberem prut da batinam decu, a da ih udarim to je ispod mog nivoa, to ne znači da sam odustala od disciplinovanja, ne, samo tražim nenasilne načine.
Da li su moja deca razmažena. Ne, jer se super uklapaju u društvo, ispunjavaju školske obaveze, samostalni su u školi i u stanu, umeju da komuniciraju i znaju i svoja i tudja prava.
Slušaju me dovoljno, ne bi bilo normalno da se u pubertetu povinuju mojoj volji sto posto.

Slažem se sa člankom, to popuštanje deci je pre svega jako opasno. Prvo za samo dete, zatim za roditelje i na kraju za celo društvo. Juče sam bila na igraslištu na kome je moje dete sa još jednom devojčicom selo na vrh tobogana i zajedno su se igrale kao da su "u raketi". Zatim je došao otac jedne uplakane devojčice (koja nije bila mnogo mlađa od njih) i opomenuo ih da njegovo dete od njih ne može da se spušta niz tobogan i rekao da ukoliko žele da sede, mogu da idu za sto da sede, na čega su one vragolasto skočile i rekle "da, idemo za sto, to će biti super"...i sad, šta je rezultat toga. Moje dete se igra se nepoznatom devojčicom na igralištu, a njegova mezimica se sama spušta niz tobogan kao opsednuta (mislim da se spustila bez preterivanja jedno 20 puta u nizu)...Po mom mišljenju, upotreba dečije igračke je stvar dečije mašte, i ako njih dve žele da tobogan bude raketa, ona jedna može ili da im se pridruži ili da ide na drugu igračku, ali odrasli to ne vide tako. On vidi njih koje ne daju drugoj deci da se spuštaju niz tobogan...i ko je tu sad u pravu? Po mom mišljenju, deca treba sama oko toga da se dogovore i da se izbore za sebe. Problem sa pravima deteta je malo drugačiji. Mislim da su se tu otrgle kontroli stvari koje su u početku imale dobru namenu, a to je da se deca zaštite od zlostavljanja, koga sad ima možda ništa više koliko i nekada, samo što se o tome sada više piše i više upozorava na to i to je ispravno.

@ Mladen Mladenović
Nekako se nikad ne slažem sa vašim postovima. Kažete da devedesete nisu krive za sunovrat svih vrednosti koje su se i te kako odrazile na decu. Bogami jesu i te kako. Ta deca su rasla u nemaštini, viđala sam u prodavnici dete od pet godina kako pita majku - Jel' imaš pare za prašak za pranje. Šta mislite šta je bilo u tim glavicama kad su gledali svoje očajne roditelje. I ostalo što napisaste o sterilnim ljudima nesposobnim da se uhvate u koštac sa životom, neudati, neoženjeni, sa jednim detetom nije tačno. U principu se veoma mali broj parova potpuno odvaja od porodice. Iako žive sami, tu uvek moraju da su bake i deke da pomognu ovako ili onako. Znam jer sam odrasla u porodici , kao jedino dete ali gde nije postojao baka servis. Roditelji menjali mesta gde su radili, i bili smo uvek sami. Moram vam reći da sam od druge godine sedela u školskoj klupi jer nije imao ko da me čuva. Od jedanaest godina bila sama kod kuće, znala da kupim sebi školski pribor ili šta mi zatreba kad oni nisu kod kuće. Pa i to ima svojih loših i dobrih strana. Mislim da decu ne treba tući. Ja bar nisam dobijala batine, samo nagoveštaj da se mogu desiti. Inače slažem se sa profesorom Milojevićem da je nemački strogi sistem vaspitanja loš. Decu ne treba ukalupiti, nego pustiti ih da sami otkriju svoja interesovanja, ne gurati ih na silu tamo gde oni ne žele. A opšte nevaspitanje je svuda oko nas, pa su ta deca najmanje kriva. Jedino mogu da krivim roditelje koji to dozvoljavaju.

Mi smi vrlo skloni krajnostima, pa ili se pada nicice pred titulama ili se one potpuno omalovazavaju. Mislim da je apsolutno neophodno da se ovde dve stvari razluce.

To sto Milivojevic ima decu ne znaci da je merodavan da prica o roditeljstvu.
To sto je zavrsio psihologiju ne znaci da je u pravu sa svojim tezama i pristupom vaspitavanju.

Ja licno ovog terapeuta uvek saslusam sa blagim gnusanjem. Smatram da je on stetan apologeta nasilnog, kvazi tradicionalnog i kvazi patrijahalnog drustva u koje nas je devedesetih godina gurnula niska drustvena svest.

Ako zelite da znate u koga se mozete pouzdati za savete, valjda pitate onoga koji je uspesan, a za roditeljstvo popricajte ljudima koji su vaspitali odraslu decu cije vam se ponasanje dopada - vodite racuna da to kod nas vrlo cesto nisu roditelji nego babe i dede. Znaci, ne sa sveznajucim mladjanim roditeljima iz vrtica ili skole, i ne sa ljudima koji sa svojom decom nisu uspeli da nadju zajednicki jezik nego uz pomoc ruku, nogu i nekih sprava.

U pravu ste @ svašta...
Treba pogledati odrasle ljude i modele koji dovode do posledica. Samo ja ne mogu nikako batine da povežem sa dobrim vaspitanjem.
Većina dobrih roditelja će vam reći da smatra batine svojom greškom, ako su i nekad spali na to.
Ali razmaženost i nesposobnost dece nema veze sa kaznama, već sa prepuštanjem odgovornosti deci, a moral i poštenje sa ličnim primerom roditelja.
Pustite decu da sami uče i imaćete samostalne djake, pustite ih da sami pazare, kuvaju, pospremaju, zamene sijalicu i ne glumite sveznalicu, već im prepustite da urade po svome i sami dodju do rešenja. U tome ne vidim nikakve batine!
Kad dete ima dve godine i vrišti da bi dobilo nešto, razlog je verovatno umor, ili što ste ranije popustili kad je vrištalo. Batine su najgori oblik popuštanja koje dete traži i dobija. Ono traži pažnju.
Ja sam stvarno deci, kad su bili nepodnošljivi, uzimala ih u krilo i pevala im i to je pomagalo. Probala sam i uspevalo je...
Deca traže eksploziju vaše pažnje, a ako ih naučite da je ona u batinama, tražiće batine.
Samo ne treba raditi stvari umeesto dece, a toga ima mnogo, jer roditelji vide suštinu svog života u življenju detetovog života i nikako ne smanjuju roditeljsko uplitanje, već pojačavaju.
To pravi nesposobnu decu, a ne nedostatak batina.
Imam dve sestre, sve tri smo uspešne i normalne, porodične, vredne i moralne, bez kazni i batina. Samo nisu činili roditelji umesto nas , i ja tako radim sa svojom decom.

Zar treba ovako:

http://www.telegraf.rs/vesti/1273249-ovo-je-najgora-majka-na-svetu-dete-zapomaze-a-ona-ga-krvnicki-tuce-video

da profesor Milivojevic ne podrzava i ovo!

@Milos
Molim vas, vasa deca su odrasla u drugacije vreme cim vi imate unucice. Tada je bio pristup drugaciji nego danas, pricate o sasvim drugom vremenu. Danas roditelji ne jedu da bi deca imala za provod i krpice

Novinaru hvala za tekst, a Joci 011 za komentar!

(Žena, 21. oktobar 2014 07:02)
--------
Vi ste donekle u pravu. Ali, život nije samo jedna strana. Uprkos tome što svi mi težimo "čaši meda" ona, u skladu sa onom Njegoševskom, neizbežno, "ište čašu žuči". I ja smatram da je fizičko kažnjavanje POSLEDNJA MERA. Verujte, i danas na duši, kao ožiljke, nosim svaku ćušku koju sam bio prinudjen da dodelim deci. Uvek sam posle toga bio očajan i neraspoložen danima. Najteže je roditelju da kazni svoje dete. Najteže je roditelju da ne udovolji svom detetu. Da mu kaže TO NE MOŽE ili NEMAM. Deca, medjutim, to ne doživljavaju toliko tragično kao mi. Ona imaju svoje prirodne odbrambene mehanizme. Svoje amortizere, koji ublažuju efekat roditeljskih kazni. Ipak, dete, ponekad, u izuzetnim situacijama, morate sankcionisati, naročito kada su neke stvari, koje se kasnije ne mogu ispraviti, u pitanju. Čak je i slamanje dečjeg karaktera i volje poželjno. Time se stavlja u položaj koji njemu ne odgovara i koji će kasnije gledati da izbegne. Nažalost, ne postoji udžbenik i šema po kojoj bi mogli da vaspitamo decu da nam sva budu dobra. Svako dete je priča za sebe. To sam video po svojoj deci. Možda je čar života baš u tome. Ipak, jedno je apsolutno tačno. Iskrena roditeljska ljubav se oseća čak i kada se dete kažnjava. Ja sam to uvek video u očima svoje majke i nikada nisam osetio da su bilo koje batine bile zbog nedostatka te ljubavi. A to je najvažnije.

Apsolutno si u pravu!

@Joca 011
Pa gospodine, onda me uopšte niste shvatili. Ne poštovanje društveno prihvaćenih normi vodi u anarhiju. Nikada nisam pomislila da detetu treba dozvoliti da radi šta hoće. Ali ne kriviti izuzetno lošu situaciju u zemlji koja traje i traje i traje za probleme koje imamo sa decom je prosto nerazumno. Shvatam da dete možete lepo vaspitati i u nemaštini. Pretpostavljam da je osnova svega da dete možete prvo da negujete, što ipak podrazumeva neku materijalnu sigurnost koju mnogo ljudi nema. A onda kako ćete od njega napraviti kvalitetnog čoveka ako nemate da mu ponudite kvalitetnu knjigu, da ga odvedete na dečiju predstavu,izložbu,putovanje, da mu kupite igračku? Slažem se u potpunosti da je duhovna strana ljudskog bića na prvom mestu, ali u zemlji poremećenih vrednosti teško ćete odgajati dete. Sve ste isuviše pojednostavili. Ne volim ni razmaženu decu niti ljude koji dobijaju sve u životu. Ali da biste stvorili dobrog čoveka morate mu ponuditi pre svega dobro vaspitanje,a isto toliko je važno i mogućnost da dete radi, uči, trenira ono za šta je obdareno. Jeste li videli čoveka koji vozi svoju devojčicu 22km na frezi, prenosi je preko vode, sve da bi mogla u školu. Jel' mislite da tako treba živeti u 21. veku. Jedina svetla tačka je ta učiteljica koja dolazi zbog devojčice. Nikada se ne bih zalagala da deca imaju potpunu slobodu, ali ne treba ih ukalupljivati ni u čemu, u ponašanju, odevanju. Neka svako bude svoj, a roditelji intervenišu tamo gde su problemi.

@ Mladen Mladenović
To nije moja patetika nego surova realnost.
Btw, od sad ne kometarišem vaše postove, ne uspevam da shvatim ovakav način razmišljanja ma koliko se trudila. Ako se ikada budem složila sa vašim mišljenjem, javiću se.

Interesantna je rasprava M.Mladenovića i oponenata.
U suštini se raspravlja o konceptu vaspitanja. Da li se od čoveka ispravniji, bolji, srećniji čovek može ''sačiniti'' konceptom kontrolisanog udovoljavanja dečijim željama, ili konceptom kontrolisane strogosti. Za prvi koncept imamo i 1 čuveni eksperiment o čemu postoji izveštaj u knjizi: ''Slobodna deca Samrhila''. Deci koja su živela u izolovanoj sredini od ostatka sveta udovoljavano je u svemu osim u fizičkom povređivanju drugoga. Ništa nije bilo obavezno i ništa nije moralo. I – pored prividnog zadovoljstva te dece, ona nisu niti bila lepo vaspitana, niti obzirna niti su se mogla uklopiti u ''normalno'' okruženje kada su ipak došla u situaciju da u njemu moraju da žive.
Tako da, stajem na stranu koncepta M.M., a razumeo sam da je to i koncept prof.Z.M. iz uvodnog teksta.
Čovek nije u situaciji da sam sebi propisuje pravila vladanja u ovom svetu,
iz jednostavnog razloga što ovaj svet nije njegovo vlasništvo,
i nerazumno je zahtevati da se svet prilagodi njegovim zamislima.
.

Ta celicenja dece su potpuni kretenizam. Isto kao I razne pripreme za odrastanje I slicno. Nek uzivaju dok mogu, zivot ce ih mozda ukalupiti ali me moramo to I mi roditelji da radimo.

Slažem se sa člankom, to popuštanje deci je pre svega jako opasno. Prvo za samo dete, zatim za roditelje i na kraju za celo društvo. Juče sam bila na igraslištu na kome je moje dete sa još jednom devojčicom selo na vrh tobogana i zajedno su se igrale kao da su "u raketi". Zatim je došao otac jedne uplakane devojčice (koja nije bila mnogo mlađa od njih) i opomenuo ih da njegovo dete od njih ne može da se spušta niz tobogan i rekao da ukoliko žele da sede, mogu da idu za sto da sede, na čega su one vragolasto skočile i rekle "da, idemo za sto, to će biti super"...i sad, šta je rezultat toga. Moje dete se igra se nepoznatom devojčicom na igralištu, a njegova mezimica se sama spušta niz tobogan kao opsednuta (mislim da se spustila bez preterivanja jedno 20 puta u nizu)...Po mom mišljenju, upotreba dečije igračke je stvar dečije mašte, i ako njih dve žele da tobogan bude raketa, ona jedna može ili da im se pridruži ili da ide na drugu igračku, ali odrasli to ne vide tako. On vidi njih koje ne daju drugoj deci da se spuštaju niz tobogan...i ko je tu sad u pravu? Po mom mišljenju, deca treba sama oko toga da se dogovore i da se izbore za sebe. Problem sa pravima deteta je malo drugačiji. Mislim da su se tu otrgle kontroli stvari koje su u početku imale dobru namenu, a to je da se deca zaštite od zlostavljanja, koga sad ima možda ništa više koliko i nekada, samo što se o tome sada više piše i više upozorava na to i to je ispravno.

Desničarska propaganda zavijena u oblande popularne psihologije

Istina...deca imaju silna prava, a obaveze nemaju. Roditelji jure nas da im vaspitavamo decu, jer su nesposobni da to sami urade. A, kako mi da ih vaspitamo za kratko vreme? Bez vaspitane, obrazovane i naviknute na rad omladine nema ni jake drzave. Ko sto procitah negde da su deca kao leptiri koji se probijaju iz caura. Iz zelje da pomognemo mi isecemo cauru. Ali, avaj, krila su slaba. Taj napor probijanja caure ih je jacao. Samo kroz rad i napor rastu deca u ljude. Narodski receno mnogo babica kilava deca.

eh, pa to je 21.vek, "civilizacija", sada postoje "prava deteta", "sos" telefon za decu žrtve nasilja, pa se to zloupotrebljava (što je sasvim očekivano, imajući u vidu da se radi o nezrelim osogbama), prete deca roditeljima da će ih prijaviti, u školama je zabranjeno da se primenjuju vaspitne mere, prete deca i nastavnicima, profesorima i sl...nema šta tu ko da se buni, to su EU standardi, hoćemo EU, izvol'te...

Ima istine u Milivojevicevom tekstu. Kao mlad roditelj zaista osecam pritisak da vaspitam dete bog zna kako dobro , ne uskratim mu ljubav i ni na koji nacin ga "ne pokvarim".. Nacitala sam se knjiga, uputstava za upotrebu dece i tsl. Tek kad je moje dete napunilo 2 godine mogu da kazem da sam stekla samopuzdanje u to sto radim i kako vaspitavam dete. Iz ove perspektive mogu da kazem da mi je najvci izazov bio da se drzim svojih pravila i izdrzim cerkin plac. Njeno je da se bori za to do cega je njoj stalo, a moje je da to preispitam i uradim kako mislim da je najbolje za nju. To rezultira sa dosta placa... i nekada je zaista naporno :( Ali nema potrebe za batinama, ona hoce bombone, ja kazem da nema, ona kaze ALI JA HOCU!!! Ja kazem, da bi to bilo bas divno, ali nemamo.. i onda ona plaaace. I tako je za sve, od velikih do malih stvai. Nesto moze a nesto ne i kraj. To zastrasivanje baba rogama,policajcima, lekarima zaista ne bih reklamirala kao metod! I citanje prirucnika nije uopste lose. Daje ideje i obogacuje nas kao roditelja. Kada bi svi za sve u zivotu slusali samo intuiciju ne bi se makli daleko. Prosto zato sluzi pismo da se dokuentuje necije iskustvo i da bi jos neko od toga imao koristi... Glupo bi bilo da kuvamo bez recepata i slusamo intuiciju, ne skolujemo se i tsl.

Gde da se odvoji dete? Kako da zivi,od cega? Gde da radi? Jedino da se uclani odmah posle 8 isnje skole u stranku,sto je sada trend,da bi rezervisao radno mrsto na drzavnim jaslama.

Možemo mi sebe,u svojoj primitivnoj samozaljubljenosti,smatrati idelanim roditeljima ali,činjenice govore drugačije.Situacija "na terenu", odnosno,stanje u današnjoj mladoj populaciji,govori da se nešto drastično promenilo u mentalitetu mladih ljudi.Nažalost,NA GORE.Mnogi će,kao glavnu krivicu za sve to navesti TEŠKU MATERIJALNU SITUACIJU i još jedan prozaičniji razlog odnosno,STRAŠNE DEVEDESETE?!Istina je na drugoj strani.Kao roditelji smo podbacili,a da to odbijamo da priznamo. Svako će za sebe tvrditi da je bio najbolji roditelj,što je možda OK ali,rezultat toga je porazan.Činjenica je da su naši roditelji bili BOLJI RODITELJI od nas,čija se dobrota ogledala u brizi,u vaspitanju,u mukotrpnom oblikovanju deteta a ne U MATERIJALNOM DAVANJU,koje bi trebalo da nadomesti sve ostalo.Iz takvih porodica izrastaju egoisti, samoživi,sterilni,nesposobni ljudi nesposobnoi da se,sutradan,uhvate u koštac sa bilo kojim životnim problemom.Otuda gomile neženja,neudatih, potom,porodica sa po nijednim ili jednim detetom.Opšti haos.A krivi su ONI DRUGI ili,najčešće PROPALA DRŽAVA samo,što uvek zaboravljamo da kažemo da tu propalu državu činimo mi,gradjani,odnosno,propalice te države.Rastao sam u klasičnoj srpskojh porodici.Punoj ljubavi i bez kompromisa.Znalo se šta je dobro,šta zlo,šta dozvoljivo i preko koje se granice ne sme?!Danas shvatam da je najteže svom detetu NEUDOVOLJITI a najlakše dati,opravdati i "rešiti" problem.Uvek sit nikada neće spoznati lepotu hrane.

Ja sam iz Vojvodine,tacnije iz Banata,svi moji preci su takodje,odrasla sam u porodici sa roditeljima,bakom i mladjim bratom,nikad mi nije nedostajalo ljubavi,batine sam retko dobijala,bilo je dovoljno da me tata,koji je uvek posvecen nama,samo pogleda i da znam koliko je sati!

U potpunosti se slazem, posto radim u skoli, sve se vise prica o decjim pravima a ona sve gora, samo cekaml trenutak da ce da pocnu da nas biju, ups izvinite, to je vec pocelo

Zar treba ovako:

http://www.telegraf.rs/vesti/1273249-ovo-je-najgora-majka-na-svetu-dete-zapomaze-a-ona-ga-krvnicki-tuce-video

da profesor Milivojevic ne podrzava i ovo!

odličan članak, mislim da je ključ u vaspitanju, i zato nam je država propala, nije ključ u politici nego u vaspitanju, jel narod drži jaku državu

U potpunosti se slazem sa clankon. Roditelji prepustaju decu babama i dedama da im vaspitavaju decu, posle vaspitacicama u vrticu, nastavnicima u skoli itd.
Moj deda je govorio da se dete vaspitava do 4. godine, sve posle je nadgradnja osnove.
Mada, da je tako lako svi bi lako nasli zlatnu sredinu.

Mi smi vrlo skloni krajnostima, pa ili se pada nicice pred titulama ili se one potpuno omalovazavaju. Mislim da je apsolutno neophodno da se ovde dve stvari razluce.

To sto Milivojevic ima decu ne znaci da je merodavan da prica o roditeljstvu.
To sto je zavrsio psihologiju ne znaci da je u pravu sa svojim tezama i pristupom vaspitavanju.

Ja licno ovog terapeuta uvek saslusam sa blagim gnusanjem. Smatram da je on stetan apologeta nasilnog, kvazi tradicionalnog i kvazi patrijahalnog drustva u koje nas je devedesetih godina gurnula niska drustvena svest.

Ako zelite da znate u koga se mozete pouzdati za savete, valjda pitate onoga koji je uspesan, a za roditeljstvo popricajte ljudima koji su vaspitali odraslu decu cije vam se ponasanje dopada - vodite racuna da to kod nas vrlo cesto nisu roditelji nego babe i dede. Znaci, ne sa sveznajucim mladjanim roditeljima iz vrtica ili skole, i ne sa ljudima koji sa svojom decom nisu uspeli da nadju zajednicki jezik nego uz pomoc ruku, nogu i nekih sprava.

Sve idiot do idiota a za to su krivi naravno roditelji kojima je ok da deca bleje na fejsu, gledaju grand paradu, framu i ostale seljacke emisije.

Mene su roditelji lesili k'o volinu, ali sam im zahvalan na svim batinama, jer izrastam u normalnu osobu.

Danas je zakon takav da su djeca zasticena od svih oblika kaznjavanja koji su upraznjavani nekada. Pouzdano znam da u BiH ucenici bukvalno mogu da psihicki maltretiraju nastavnike i profesore i prodju bez vecih posljedica. Takodje kucni odgoj sa mnogo razlikuje danas i prije 20-30 godina, djeca sve cesce kaznjavaju roditelje a ne roditelji djecu.

Kao mali sam dobijao batine i ne zamjeram mojim roditeljima niti ih zbog toga volim ista manje. Batine sam dobijao kada sma ih zasluzio ali takodje sam sa roditeljima nakon toga i razgovarao gdje su mi objasnili gdje sam pogrjesio. Danas se djeca u skolama vecinom uce pravim djeteta ali ne i obavezama i u tome je jedan dio problema. Drugi dio je to sto se roditelji sve vise bore da prehrane porodicu radeci dugo radno vrijeme a cesto i vise poslova i jednostavno nema ko da odgaja tu djecu.

@ Mladen Mladenović
Nekako se nikad ne slažem sa vašim postovima. Kažete da devedesete nisu krive za sunovrat svih vrednosti koje su se i te kako odrazile na decu. Bogami jesu i te kako. Ta deca su rasla u nemaštini, viđala sam u prodavnici dete od pet godina kako pita majku - Jel' imaš pare za prašak za pranje. Šta mislite šta je bilo u tim glavicama kad su gledali svoje očajne roditelje. I ostalo što napisaste o sterilnim ljudima nesposobnim da se uhvate u koštac sa životom, neudati, neoženjeni, sa jednim detetom nije tačno. U principu se veoma mali broj parova potpuno odvaja od porodice. Iako žive sami, tu uvek moraju da su bake i deke da pomognu ovako ili onako. Znam jer sam odrasla u porodici , kao jedino dete ali gde nije postojao baka servis. Roditelji menjali mesta gde su radili, i bili smo uvek sami. Moram vam reći da sam od druge godine sedela u školskoj klupi jer nije imao ko da me čuva. Od jedanaest godina bila sama kod kuće, znala da kupim sebi školski pribor ili šta mi zatreba kad oni nisu kod kuće. Pa i to ima svojih loših i dobrih strana. Mislim da decu ne treba tući. Ja bar nisam dobijala batine, samo nagoveštaj da se mogu desiti. Inače slažem se sa profesorom Milojevićem da je nemački strogi sistem vaspitanja loš. Decu ne treba ukalupiti, nego pustiti ih da sami otkriju svoja interesovanja, ne gurati ih na silu tamo gde oni ne žele. A opšte nevaspitanje je svuda oko nas, pa su ta deca najmanje kriva. Jedino mogu da krivim roditelje koji to dozvoljavaju.

Dete se bije negde do 6-7 razreda, posle toga moze pricom da se utice na njega negde do 3. godine srednje skole najkasnije, posle to sto ste uradili to je. Mnogi postanu svesni da su stvorili debile tek oko 18-20 godine i tad je vec kasno.

@Alex
Pa moja deca nisu postala narkomani a prerasli su odavno taj uzrast. Zive svoje zivote I ja cuvam unucad. Malo ovde malo po inostranstvu. I opet kazem svima, celicenja dece su potpuna glupost, treba ih pustiti da uzivaju I biti tu za njih onda kad treba. Roditeljstvo nije nacionalno nego licno. Da vas pitam, danasnja omladina vam ne valja jel? a kad su se ubijali kao skojevci I cetnici onda su bili kvalitetnije vaspitani?

(Žena, 21. oktobar 2014 07:02)
--------
Vi ste donekle u pravu. Ali, život nije samo jedna strana. Uprkos tome što svi mi težimo "čaši meda" ona, u skladu sa onom Njegoševskom, neizbežno, "ište čašu žuči". I ja smatram da je fizičko kažnjavanje POSLEDNJA MERA. Verujte, i danas na duši, kao ožiljke, nosim svaku ćušku koju sam bio prinudjen da dodelim deci. Uvek sam posle toga bio očajan i neraspoložen danima. Najteže je roditelju da kazni svoje dete. Najteže je roditelju da ne udovolji svom detetu. Da mu kaže TO NE MOŽE ili NEMAM. Deca, medjutim, to ne doživljavaju toliko tragično kao mi. Ona imaju svoje prirodne odbrambene mehanizme. Svoje amortizere, koji ublažuju efekat roditeljskih kazni. Ipak, dete, ponekad, u izuzetnim situacijama, morate sankcionisati, naročito kada su neke stvari, koje se kasnije ne mogu ispraviti, u pitanju. Čak je i slamanje dečjeg karaktera i volje poželjno. Time se stavlja u položaj koji njemu ne odgovara i koji će kasnije gledati da izbegne. Nažalost, ne postoji udžbenik i šema po kojoj bi mogli da vaspitamo decu da nam sva budu dobra. Svako dete je priča za sebe. To sam video po svojoj deci. Možda je čar života baš u tome. Ipak, jedno je apsolutno tačno. Iskrena roditeljska ljubav se oseća čak i kada se dete kažnjava. Ja sam to uvek video u očima svoje majke i nikada nisam osetio da su bilo koje batine bile zbog nedostatka te ljubavi. A to je najvažnije.

Deca su danas navikla da sve dobijaju bez truda, roditelji bez razlike se svako u svom imovinskom domašaju trude da deci pruže što više mogu. To međutim ima za posledicu da deca sa pravom očekuju da se taj tretman nastavi i kasnije u životu, kad se to ne dogodi postaju nezadovoljni jer smatraju da su zakinuti. Od ranih dana im je utuvljeno u glavu da su sami od sebe lepi i pametni, i da imaju pravo da sve što žele dobiju, i da je potpuno prirodno da se njihovi roditelji i okolina odriču i pobrinu za to. Problem je što se taj komfor završava kad izađu iz kuće. Tada počinju problemi.

Takva su danasnja deca, a sto se tice straha roditelja da li ih deca vole, pa neka bi ih prodala za jedne dobre patike, a da ne pricam o Ajfonu. Koliko ulozis toliko ces i dobiti (ne mislim na materijalno) i vecina neka ne racuna da ce ih deca gledati u strosti. Ovi sto pricaju da decu treba biti, da li stvarno misle da ce ih ta deca voleti, ili ce ih se samo plasiti?

To sve je tačno i žena i ja imamo dosta problema sa našim starijim detetom. Ima 5 godina i jako je zahtevan jer smo sve vreme leteli nad njim. Ali mislim da i moderan način života i svet oko nas imaju veze sa kilavom decom. Npr. pre samo dvadesetak godina deca su u centru Beograda mogla da se šetaju već sa 5-6 godina. Sada je i za odrasle ljude pravi izazov prepesaciti 100 metara uz prelazak 10 ulica sa svakakvim kamionima i avionima i milionima parkiranih vozila. Prostor je oduzet od ljudi i predat raznim vozilima i saobraćajnim putevima. Isto kao što su životi ljudi, tj njihovo vreme oduzeti i predati ekonomiji...

Da bi se nekome nesto objasnilo (bilo kome, pa tako i detetu), to nesto prvo mora da se razume...a onda su vam deca kriva za to sto ste vi nesposobni da ih vaspitavate, tako da je "prut" sasvim logicno resenje (a sve u cilju kvalitetnije socijalizacije "malih monstruma").

Da li vi sto komentarisete cujete sebe (a pogotovo ovaj strucnjak za opsta mesta i floskule, iz clanka)? Introspekcija je cudo...a ovde jos uvek nema dokumentovanih slucajeva.

S obzirom na sadrzaj/poruku clanka i objavljenih komentara, pretpostavljam da moj komentar nece biti objavljen...

@Milos
Neka uzivaju dok mogu a zivot ce ih ukalupiti? Na zalost ne ide to tako, nema sanse. Kada se sudaris sa zivotom koji ti oduzme uzivanje bez ikakvih frustracija koje su ti roditelji vestacki stvorili onda ides u narkomaniju, alkoholizam i slicno

Imam 24 godine, i vidim da se ponašanje današnje dece mnogo promenila. Pored moje kuće je škola, i svaki dan vidim kako se ponašanje dece promenilo. Pre su se hvalili kako su dobri đaci, kako imaju simpatiju itd. a sada ko ima više lajkova, ko manje poštuje nastavnike... Pre je bilo sramota da ne naučiš lekciju i da se raspravljaš sa nastavnikom a sada? Sada si šmeker ako zlostavljaš druge, ako ništa ne učiš i ne trudiš se. A sve je to posledica lošeg vaspitanja. Deca su navikla da kod kuće rade šta hoće, i tako se ponašaju svuda.

@ Mladen Mladenović
Nekako se nikad ne slažem sa vašim postovima. Kažete da devedesete nisu krive za sunovrat svih vrednosti koje su se i te kako odrazile na decu. Bogami jesu i te kako. Ta deca su rasla u nemaštini, viđala sam u prodavnici dete od pet godina kako pita majku - Jel' imaš pare za prašak za pranje.
----------
Ne morate da se složite sa mojim stavovima. Zato i postoje ovi forumi na kojima se slobodno može izneti svoje mišljenje. Da bih demantovao Vaše patetične tvrdnje navešću Vam dva primera, koji su mnogo drastičniji od "STRAŠNIH DEVEDESETIH". Morate priznati da "STRAŠNE DEVEDESETE" ne mogu da se uporede sa "STRAŠNOM 1918 GODINOM" ili SA STRAŠNOM 1941 GODINOM", zar ne? Morate priznati da ta pitanje majke o prašku za pranje ipak izgledaju smešno u poredjenju sa pitanjima koje su postavljale majke 1918 ili 1941 godine. E sada zamislite, ako ste Vi u pravu, gde bi Srbija trebala da bude danas zbog tih "strašnih" godina. A nije. Posle tih ratova, iako je beda bila nezamisliva, sa današnje tačke gledišta, postojao je moral, postojali su obziri, postojao je ponos i porodica.

Interesantna je rasprava M.Mladenovića i oponenata.
U suštini se raspravlja o konceptu vaspitanja. Da li se od čoveka ispravniji, bolji, srećniji čovek može ''sačiniti'' konceptom kontrolisanog udovoljavanja dečijim željama, ili konceptom kontrolisane strogosti. Za prvi koncept imamo i 1 čuveni eksperiment o čemu postoji izveštaj u knjizi: ''Slobodna deca Samrhila''. Deci koja su živela u izolovanoj sredini od ostatka sveta udovoljavano je u svemu osim u fizičkom povređivanju drugoga. Ništa nije bilo obavezno i ništa nije moralo. I – pored prividnog zadovoljstva te dece, ona nisu niti bila lepo vaspitana, niti obzirna niti su se mogla uklopiti u ''normalno'' okruženje kada su ipak došla u situaciju da u njemu moraju da žive.
Tako da, stajem na stranu koncepta M.M., a razumeo sam da je to i koncept prof.Z.M. iz uvodnog teksta.
Čovek nije u situaciji da sam sebi propisuje pravila vladanja u ovom svetu,
iz jednostavnog razloga što ovaj svet nije njegovo vlasništvo,
i nerazumno je zahtevati da se svet prilagodi njegovim zamislima.
.

Znam veliki broj primera onih koji strahuju da li ima dovoljno boja u tanjiru, kako su poređane, da hrana nije suviše masna itd. Zatim, oblače decu u slatke krpice "za pokazivanje", a onda, kada dete treba da se igra, čujem "ne trči, pašćeš" ili "ne idi tamo, isprljaćeš se". Dete nije igračka da ti stoji na polici i da je gledaš. U šta će izrasti ako ne oseti rezultat svojih akcija? Sve je to proces učenja. Nas je tri. Najmlađa sam. Mama je govorila kako se i sama vodila nekim knjigama u vaspitanju dece koje joj nisu mnogo dobra donele i savetima, tipa: kada i koliko deca treba da piju vode, od koje godine, kako da se povijaju. Prokuvavala je cuclu ukoliko padne na patos. Kad je rodila stariju sestru, smanjila je tu potrebu. Kad sam ja došla na red, takvih pravila nije ni bilo. Padne na pod-uzmeš, plakneš kroz hladnu vodu, a nekada ni to. I sada bi neko rekao: "Jao, kako sa patosa da se da detetu pravo u ruke?!" Pa, dete na taj način razvija imunološki sistem. Nećeš pomoći ukoliko zabranjuješ da jede određene namirnice, igra je u pesku, sedi na zemlji, uzima s poda. Raslo se napolju! Ja kuću videla nisam sem za vreme ručka. Uvek sam se vraćala izranjavana, u modricama, ogrebotinama. Neki roditelji bi sada zabranili deci da nakon toga idu napolje. Ali, meni nije bilo. I sve je to prošlo. Većina modrica, ogrebotina, pa čak i ožiljaka. Ostao je osećaj slobode. Bliski odnosi s ljudima, pogotovo iz detinjstva. Samostalnost. Odgovornost za svoje postupke. I najvažnije, socijalna povezanost i sposobnost deljenja. U našoj kući kada ostane poslednje parče torte, nikome nije padalo napamet da je pojede, ne pitavši i ostale da li žele da podele. A to nije bilo u dalekoj prošlosti. Meni je 24.

Novinaru hvala za tekst, a Joci 011 za komentar!

Telesno kažnjavanje nema veze sa disciplinom, već sa nemoćnim roditeljima koji ne prezaju da izlivaju bes.
Mnogo je bolja neka druga kazna, oduzimanje privilegija, na primer.

Čudi me ovako niska ambicija i cilj jednog doktora nauka za svoj narod. Njegova obaveza je da sa tom diplomom prosvetljuje narod, a ne da vraća točak istorije nazad.
Da roditeljima nudi nove ideje i rezone, kako da vaspitaju decu bez nasilja, zanima me da li on bije svoju decu?
Čitala sam u politici kako pominje neku meru od nekoliko udaraca po guzi, to je apsurdno, jer u batinama ne može da postoji mera, jer roditelj izgubi kontrolu, a onaj koji je smiren dok bije, pa to je profesionalni egzekutor, ne roditelj!
Slamanje detetove volje je kontraproduttivno.
Jedno je pokazivanje granica, a sasvim drugo je "slamanje" duha.
Slamajte svom detetu duh, i nemoje da se čudite što će biti žrtva u braku i na poslu kad poraste.
Ja sam protiv batina, i za malo više ciljeve roditeljstva.
Ja se izvinjavam, ali ja u gradu nemam ni gde da naberem prut da batinam decu, a da ih udarim to je ispod mog nivoa, to ne znači da sam odustala od disciplinovanja, ne, samo tražim nenasilne načine.
Da li su moja deca razmažena. Ne, jer se super uklapaju u društvo, ispunjavaju školske obaveze, samostalni su u školi i u stanu, umeju da komuniciraju i znaju i svoja i tudja prava.
Slušaju me dovoljno, ne bi bilo normalno da se u pubertetu povinuju mojoj volji sto posto.

Apsolutno si u pravu!

stina...deca imaju silna prava, a obaveze nemaju. Roditelji jure nas da im vaspitavamo decu, jer su nesposobni da to sami urade. A, kako mi da ih vaspitamo za kratko vreme? Bez vaspitane, obrazovane i naviknute na rad omladine nema ni jake drzave. Ko sto procitah negde da su deca kao leptiri koji se probijaju iz caura. Iz zelje da pomognemo mi isecemo cauru. Ali, avaj, krila su slaba. Taj napor probijanja caure ih je jacao. Samo kroz rad i napor rastu deca u ljude. Narodski receno mnogo babica kilava deca.
(Prosvetar, 20. oktobar 2014 09:20)

Dete je do polaska u skolu takoreci vec formirano u tom smislu, ne mozete nikakvom magijom od nevaspitanog deteta, ma koliko vremena i paznje mu vi posvetili u skoli, napraviti vaspitano dete. Ne kazem da ne treba decu i dalje usmeravati, ali nemojte imati prevelika ocekivanja.

Slažem se u potpunosti sa profesorom. Neću napisati ništa o vaspitanju dece jer su neki ovde već ranije komentarisali da ovi koji nemaju dece ne mogu slati postove. Po zanimanju sam profesor ali nisam radila u školi jer sam mogla da u svojoj struci radim jedan drugi posao. Samo pola godine sam radila u jednoj školici za decu i ono što me je iznenadilo bila je neverovatna ukalupljenost dece koja imaju tek desetak godina. Očekivala sam neku njihovu inventivnost, slobodu, ali sam morala da se borim oko najobičnijih stvari kao recimo da ne ustaju kad govore, da sami nešto predlože što bi želeli da im ponudim. Ništa od toga.Strogo su se držali onoga što su naučili kod učiteljice. Htela sam nešto drugo, da im pustim film da ne čuju samo mene nego i druge govornike. Bila sam poprilično razočarana. Ali obzirom da nisu dobijali ocene bili su divni. Ovi najmlađi bili su beskrajno zanimljivi. Ipak na kraju kad su imali priredbe gde je trebalo pokazati šta su naučili i sami su nešto hteli da otpevaju i recituju što nismo spremali. Za jedan skeč nam je tebala torta. Rekoh im da naprave od stiropora, a i sama sam tražila pogodan. Međutim jednoj majci je bilo lakše da napravi pravu tortu, pa su se posle i počastili. Inače kao neko ko je odrastao u učiteljskoj porodici preporučila bih roditeljima da deci od malena kupuju slikovnice, knjige, igračke pa makar i na uštrb drugih stvari. Na taj način obogaćuju njihovu ličnost.

Slazem se da je bavljenje decjim pravima postalo prava opsesija modernog drustva. Pritom se niko ne bavi pravima dece u Afganistanu, gladnoj Africi, Gazi, decom koja prave cipele i patike po raznim podrumima po Pakistanu i Indiji itd. Za te teme nema dovoljno sredstava i boraca za ljudska prava. Isprazna tastina modernog drustva svaku, pa i najozbiljniju, temu brzo pretvori u obicno medijsko prepucavanje.
Mnogi ljudi se na ovu temu osecaju prozvanima i moraju da objasne svoj primer, sto je i logicno jer je tema osetljiva. Volela bih da cujem i o deci profesora Milivojevica, ako ih ima, posto on vec dugo eksploatise ovu temu i to dosta jednostrano. Sad se naveliko prica o razmazenoj deci i popustljivom vaspitanju, kao da je to neka inovacija. Uzasava me oduvek, posebno otkako sam slusala svoje ocajne komsinice devedesetih kako se jadaju da od 5 maraka ne mogu da se prehrane, ali svojim sinovima "moraju da kupe patike od 200 maraka" jer ih svi (!)imaju. Tu se ne radi o maloj deci, ali je model ponasanja jasan i nije ga izmislio truli Zapad niti nam se desio sam od sebe.
@Jack
Dete koje je tek poslo u skolu nije ni po kakvom pitanju "vec formirano". Ako mislite da jeste, da mu damo odmah glasacko pravo i posaljemo ga u neku decju vojsku? Naravno da se magijom ne moze nesto postici, ali o magiji i nije rec.

@Milos
Molim vas, vasa deca su odrasla u drugacije vreme cim vi imate unucice. Tada je bio pristup drugaciji nego danas, pricate o sasvim drugom vremenu. Danas roditelji ne jedu da bi deca imala za provod i krpice

Vremena se menjaju, ljudi se menjaju, mentalitet se menja, vrednosti u životu se menjaju, pomirite se sa tim.
I moj pradeda je govorio za moga dedu kako nije vaspitan, kako neće sam da upregne vola i ode na njivu a ima već 7 god...
A moj deda je kukao na ćaleta kako ne ume da svaku stvar sam popravi, nego mora ponekad da plati majstora, kilav i neuk...
Danas ćale kuka na mene, ja ću na moju decu, a moje dete će na mog unuka, kako ne ume sam da napravi Mejl, iako već ima 3 godine!

Što se tiče tuča, huliganstva, nožakanja, toga je bilo i pre 1000 god.!
Tako da nema potrebe za ovom patetikom. Postojali su i pre 1000 god. i postoje i danas oni roditelji koji se ne bave decom uopšte, zato nemojte da globalizujete bezveze i jadikujete, nego se posvetite svojoj deci koliko možete i nema frke.

Мудри људи су о овоме рекли овако:

Посади поступак – пожњећеш навику.
Посади навику – пожњећеш карактер.
Посади карактер – пожњећеш судбину.
*
Ако желите да вам деца постану добри људи, потрошите на њих дупло више времена и дупло мање новца.
*
Наша деца - то је наша старост. Исправно васпитање је наша срећна старост, лоше васпитање је наша будућа несрећа, наше сузе, наша кривица пред другим људима, пред читавом земљом.
*
Да ваша деца увек нађу у вама, о родитељи, узор за опонашање, те да би вас могла тако савршено опонашати да никада не црвените ни ви ни они.
*
Оно што је људима а нарочито деци најпотребније, то је добар пример.
*
Очекуј од своје деце у старости што си сам чинио својим родитељима.
*
Тек кад видите какви су вам унуци, можете проценити да ли сте добро васпитали своју децу.
*
Чудна је локомотива тај живот! Мислиш: побегао си, напред си отишао, а кад тамо, из тихе идиле - посматра те твоје детињство.
*
Све што вређа ухо или око не треба да пређе праг куће у којој је дете. Детету се дугује највећа пажња.
*
Две најтеже ствари на свету јесу: друштвом добро управљати и дете добро васпитати.
.

Тата му пуца од здравља, елеганције и успеха. Мама му је такође дивна, прогресивна и активна. Њему није било нимало тешко да постане наркоман и пробисвет.
+
Родитељи се запрепасте кад чују да им се деца дрогирају. Не могу да верују. Кад су их последњи пут видели, нису се дрогирала.
+
Неки родитељи дају деци новац да се сама васпитавају, тамо где им је најзгодније и најлепше.
+
Нашу размажену и лењу децу побеђују она друга деца, која су рано почела сама да се боре и имају више борачког стажа.
+
Желимо да вам деца буду боља од вас, да се више ви хвалите њима него они вама.
+
Ко има пара не мора волети своју децу, може им само купити оно што друга деца немају.
+
Погубили смо децу у великим становима и више не можемо да их пронађемо. Дете које има своју собу све је мање наше дете. Своја соба, то је добро решење само за децу која имају лоше родитеље. Деца добрих родитеља нису заслужила да живе сама.
+
Лакше бисмо васпитавали децу када би она имала само уши, а не и очи.
+
Шта да радимо са децом¬? Знамо само како се праве и ништа више не знамо. И не можемо их ничем другом научити већ томе што једино знамо.
+
Два дана нећете радити и могли бисте натенане да васпитавате своју децу. Има родитеља који то раде само кад су у гостима или кад имају госте.
+
Има велике сиротиње међу нашом децом, којој, сем пара, родитељи ништа нису могли дати.
+
Неки људи имају добра кола а лошу децу. Све што је добро направили су им други.

... Душан Радовић, 1922-1984
.

Roditelj sam i ne dopada mi se mišljenje koje se odomaćilo kod nas vezano za nas očeve, od kojih se očekuje da budu namrgođeni vaspitači dok su majke uvijek tu da im pruže ljubav. Većina djece je vezanija za majku nego za očeve, ne samo zbog prirode povezanosti od ranog dojenja pa nadalje, već upravo zbog očekivanja da otac izigrava strogoću, pa dijete, što je i normalno, radije ide majki u zagrljalj. Vaspitanje je male djece je veoma težak "diplomatski" put. Morate stalno vagati između doza "pruta" i poljubaca. Činjenica jeste da se agresivnost takođe pokupi kroz metodu rješavanja lošeg pnašanja "prutem". Zato smo mi kao nacije veoma agresivne na balkanu. Ne, nisam pobornik da dijete ne smije da se bije. Treba da se bije i kažnjava ali da to bude zaista krajnja solucija. Mnoge stvari treba rješavati strpljivim razgovorima uz strogoću koja na kraju rezultira prutem ukoliko ne da svoj plod. I ne treba očevi da budu samo ti koji se mršte već i majke, babe, dede. Svi moraju ukazivati na loše stvari ponašanja djeteta. Inače, nikada se ne može tvrditi da će dijete bez batina biti razmaženo. Ko će to znati?

Djeca su ukras svijeta. Volite svoju djecu. Posvetite im se. Provedite vrijeme sa njima svaki dan kao da vas vidi poslednji put. Djeca su smisao života.

@Tatjana

Da i ja tako udjem u zgradu i na kreativan nacin koristim lift- pretvaram se da je raketa! Sa komsinicom nepoznatom naravno pa nam je jos zabavnije. Onda dodje neka baba zadihana na 12. sprat i kaze nam kako ne treba da se vozikamo gore dole vec da pustimo nju i njenog nepokretnog muza da koriste lift. A oni skroz dosadno idu samo gore i samo jednom... a posle opet dole. Bezveze sto nas uznemiravaju i ne prikljuce se igri nego nas oteraju...

E pa i meni je moje dete doslo iz skole sa pricom o decijim pravima, a ja sam mu onda brze bolje na internetu nasla porodicni zakon u kojem lepo pise i o duznostima i obavezama deteta, tako da sad vise ne spominje prava.

@Tatjana Pa upravo ste vi primer ovih roditelja koji popustaju. Vase dete je blokiralo tobogan, da druga deca ne mogu da se igraju. Znaci svi treba da posmatraju a vase dete da sedi na toboganu. Pa jos kazete da treba deca sama da se dogovore. Deca idu u park da se igraju. Ako nece da koriste tobogan nema razloga da druge ometaju.

@Joca 011
Pa gospodine, onda me uopšte niste shvatili. Ne poštovanje društveno prihvaćenih normi vodi u anarhiju. Nikada nisam pomislila da detetu treba dozvoliti da radi šta hoće. Ali ne kriviti izuzetno lošu situaciju u zemlji koja traje i traje i traje za probleme koje imamo sa decom je prosto nerazumno. Shvatam da dete možete lepo vaspitati i u nemaštini. Pretpostavljam da je osnova svega da dete možete prvo da negujete, što ipak podrazumeva neku materijalnu sigurnost koju mnogo ljudi nema. A onda kako ćete od njega napraviti kvalitetnog čoveka ako nemate da mu ponudite kvalitetnu knjigu, da ga odvedete na dečiju predstavu,izložbu,putovanje, da mu kupite igračku? Slažem se u potpunosti da je duhovna strana ljudskog bića na prvom mestu, ali u zemlji poremećenih vrednosti teško ćete odgajati dete. Sve ste isuviše pojednostavili. Ne volim ni razmaženu decu niti ljude koji dobijaju sve u životu. Ali da biste stvorili dobrog čoveka morate mu ponuditi pre svega dobro vaspitanje,a isto toliko je važno i mogućnost da dete radi, uči, trenira ono za šta je obdareno. Jeste li videli čoveka koji vozi svoju devojčicu 22km na frezi, prenosi je preko vode, sve da bi mogla u školu. Jel' mislite da tako treba živeti u 21. veku. Jedina svetla tačka je ta učiteljica koja dolazi zbog devojčice. Nikada se ne bih zalagala da deca imaju potpunu slobodu, ali ne treba ih ukalupljivati ni u čemu, u ponašanju, odevanju. Neka svako bude svoj, a roditelji intervenišu tamo gde su problemi.

Deca su uvek odraz roditelja, ali i društva. Ona zbog toga nisu kriva, jer su proizvod biologije, okolnosti i vaspitanja. Apsolutno tvrdim da se deca mogu pravilno vaspitati bez kazne i batina, ali uz razumne zahteve, strogo postavljene granice, doslednost i puno ljubavi. Ko razume, verujem da će se složiti. Mnogo je lakše dresirati ih kao kučiće, pomoću nagrade i kazne. Svako može da bira, ja sam odabrala ono prvo, i nemam problema sa decom.

@ Mladen Mladenović
To nije moja patetika nego surova realnost.
Btw, od sad ne kometarišem vaše postove, ne uspevam da shvatim ovakav način razmišljanja ma koliko se trudila. Ako se ikada budem složila sa vašim mišljenjem, javiću se.

U pravu ste @ svašta...
Treba pogledati odrasle ljude i modele koji dovode do posledica. Samo ja ne mogu nikako batine da povežem sa dobrim vaspitanjem.
Većina dobrih roditelja će vam reći da smatra batine svojom greškom, ako su i nekad spali na to.
Ali razmaženost i nesposobnost dece nema veze sa kaznama, već sa prepuštanjem odgovornosti deci, a moral i poštenje sa ličnim primerom roditelja.
Pustite decu da sami uče i imaćete samostalne djake, pustite ih da sami pazare, kuvaju, pospremaju, zamene sijalicu i ne glumite sveznalicu, već im prepustite da urade po svome i sami dodju do rešenja. U tome ne vidim nikakve batine!
Kad dete ima dve godine i vrišti da bi dobilo nešto, razlog je verovatno umor, ili što ste ranije popustili kad je vrištalo. Batine su najgori oblik popuštanja koje dete traži i dobija. Ono traži pažnju.
Ja sam stvarno deci, kad su bili nepodnošljivi, uzimala ih u krilo i pevala im i to je pomagalo. Probala sam i uspevalo je...
Deca traže eksploziju vaše pažnje, a ako ih naučite da je ona u batinama, tražiće batine.
Samo ne treba raditi stvari umeesto dece, a toga ima mnogo, jer roditelji vide suštinu svog života u življenju detetovog života i nikako ne smanjuju roditeljsko uplitanje, već pojačavaju.
To pravi nesposobnu decu, a ne nedostatak batina.
Imam dve sestre, sve tri smo uspešne i normalne, porodične, vredne i moralne, bez kazni i batina. Samo nisu činili roditelji umesto nas , i ja tako radim sa svojom decom.

Можда и најбитнија тема данас. (Поред, наравно тога, ко уместо премијера пише на твитеру.)
Неко је поменуо да су наши родитељи били бољи родитељи од нас и да ми то треба једноставно да прихватимо. Не бих се сложио (прво јер је генерализација) зато што су ти "бољи" родитељи обликовали нас, овакве саможиве данас. Зашто то кажем - па погледајмо само колико има развода данас, јер "нико никог неће да трпи", а у ствари људи гледају само своје d00pe и нису спремни ни на какав компромис.
Тако је и са васпитањем деце, много је лакше да му се купи рачунар и телефон, па нек блеји тамо, а ја ћу да посветим СВОЈЕ драгоцено време СЕБИ.
Други проблем је само данашње време и другачији животни изазови које оно носи. Неко ко би можда и посветио више времена детету, времена једноставно нема јер новац треба зарадити. И деца одрастају сама уз рачунаре и телефоне, а хвала богу, свака б00дала има потребу да искаже своје мишљење на нету (као и ја сада), а клинци то читају и упијају.
Ја немам никакав савет за "исправно" родитељство. знам само да је данас бити родитељ у Србији јако тежак посао. Треба издржати притисак куповине најновијих телефона да дете не би било "искључено" из друштва, треба мотивисати дете да учи и ради у школи када 90% његових другара мисли да је то безвезе. А њима најважније да буду прихваћени, а притом несигурни у себе, па није ни чудо што су им идоли вође "навијачких" група...

Tačno je da smo danas u stalnom strahu od greške. A greške se događaju,naravno. Sve je komplikovanije između ostalog i zato što je sa jedne strane više senzacija spolja, a sa druge porodici se sužava vreme i mogućnost delovanja. Mislim da je to sistem pravljenja modernih robova. Pod firmom apsolutne slobode, slobode ponašanja, polne slobode, slobode interneta uvodi se apsolutno ropstvo.

Vaspitanje dece je način da se dobije slobodna jedinka. Prepuštanje dece društvenim mrežama i "slobodnim" medijima, potrošačkom ludilu i slično put je u propast.