Za­što su ko­mi­ča­ri naj­tu­žni­ji?

tuzni su iz plemenitosti. svoj smeh su bez postede prema sebi poklonili narodu ili publici, kako ko. njima samima nije ostao. postovanje prema radovicu, kovacevicu, ckalji, miji i ostalima u svetu

Ja gde god se nadjem zasmejavam drustvo svojim pricicama a u sustini sam jako tuzan lik jer mi zivot i nije bas tako lep ali kad se nadjem u drustvu vise ljudi osecam odgovornost da atmosferu dizem na veci nivo a osmehe mamim. Neki kazu da se glupiram za svoje godine neki kazu da sam stvoren za komicare sve u svemu ja mislim da mi je zivot mnogo tuzan ali nek se ljudi smeju .

To su bica, izuzetno preosetljiva, suptilna, emocionalno inteligentna, i nadasve inteligentna. Takva bica dele zivot u zajednickom okeanu sa drugim inteligentnim zivotinjama, i uglavnom najneinteligentnijom, najpodmiklijom, najglupljom, najsebicnijom, i najmasovnijom zivotinjom-covekom. Jedini jezik, sa tom najmasovnijom i najdominantnijom rasom je komunikacija "snishodljivim" humorom, sa jedinim ciljem, omeksavanja te tvrdokorne oklopljene bezosecajne kore gluposti i sebicnosti, koja unistava zajednicki okean zivota svih bica. Njihov doprinos je ogroman, iako im se cini da im je zivot i sav trud uzaludno sizifofski protracen, pomeranjem par moleukula u tom okeanu, okeanu njihove samoce. Naravno da je ostatak sveta zgranut njihovim samoubistvom, jer ne moze da poveze depresiju i milione dolara koje su posedovali u trenutku samoubistva. Tu je i pocetak i kraj, svih limita nase evolucije.

Rowan Atkinson se takodje lecio od depresije, a pao mi je na pamet i Minimaks, ceo zivot je vodio radio i TV emisije zabavnog tipa, a gotovo nikad se nije nasmejao.

Ckalja je legenda!

cuo sam da je i Zoran Radmilovic bio jako tuzan covjek.

@Misha Bas me zanima sta imate protiv depresivnih osoba ili osoba sa bilo kakvim psihickim poremecajima. Konstantno pisete iste komentare, gde ih nazivate egoistima, jadnim, neodgovornim, bednim, samozivim... Posle se cudimo sto neki zavrse tragicno, kad ljudi nailaze na osudu svoje bolesti i vredjanje. Nije ni cudo sto nemaju ljudi hrabrosti da kazu sta im je kad onda moraju da se bore protiv svih, a ne samo protiv sebe. Neki su vas komentar ocenili pozitivno! Sramota!

Kako bi rekli Rusi: "U svakoj šali ima i šale"

Svi smesni i izuzetno duhovit ljudi su depresivni.

Ja gde god se nadjem zasmejavam drustvo svojim pricicama a u sustini sam jako tuzan lik jer mi zivot i nije bas tako lep ali kad se nadjem u drustvu vise ljudi osecam odgovornost da atmosferu dizem na veci nivo a osmehe mamim. Neki kazu da se glupiram za svoje godine neki kazu da sam stvoren za komicare sve u svemu ja mislim da mi je zivot mnogo tuzan ali nek se ljudi smeju .@@@brate kao da si o meni pisao

I ja sam depresivan ali nisam komicar nego tragicar u Srbiji.

Mislim da mi o depresiji ne znamo dovoljno odnosno o biohemijskoj osnovi iste. Nisam sigurna ni da je novijeg datuma, odnosno iskljucivo bolest novog zurnog vremena, mislim da je samo detektovana.

Secam se kad sam se nakon dugo vremena setila knjige Ivana Goncareva o knezu Oblomov (imali je davno B.C. :) kao lektiru koji nije moga da natera sebe da ujutru izadje iz pidzame, da makar nesto smisleno radi. Tad su nas ucili da je to lenjost, ubedjena sam da je Goncarov opisao depresiju u esencijalnom obliku uz svakako opis do bola besposlene ruske aristokratije tog vremena.

Moguce da ljudi koji su depresije u sebi svesni, ako imaju talenta pokusavaju da je sto bolje humorom zamaskiraju da ne bi bili odbaceni i time se nasli u jos gorem bedaku. Depresija je kao i mnogo stosta sto ne razumemo dovoljno socijalno stigmatizovana i danas. I mnogi koji prolaze kroz ekscesivno pijenje, prejedanje, ekscesivan promiskutet (kad ono radis ne zato sto zelis, vec da bi se osetio "zivim", da me ne salete za moralisanje) imaju verovatno depresiju koju maskiraju mozda i pred samim sobom.

A zar nije svaki čovjek u osnovi tužan? Prolazan, samotan i kad je u sjajnoj ljubavi od par godina, neostvariv, smrtan. Šta ima lijepo u životu ako nema Vaskrsenja, ako nismo vječni, sve proleti za čas.

Sve stoji sto je napisano...samo u slucaju Robina Vilijamsa ja sam u njemu video vise inspirativnog, energicnog, zivotoljubivog, humanog, iskrenog i podsticajnog glumca nego komicara kao sto su ostali nabrojani glumci. On me je svojim ulogama manje zasmejavao, nego sto mi je ulivao nadu, ohrabrenje i volju za zivotom. Utoliko me je ovaj njegov potez sokirao, jer ako takav covek odustane od zivljenja, sta mi ostali da kazemo? Jedan iskreni i pravi borac za nadu, za smisao, je poklekao pred izazovima zivota. Bez takvih boraca, da ne kazem jednog od glavnih lidera, svet je mnogo losije mesto bez njega.

ista prica i samnom jednog coveka ne mogu da zasmejavam osetio bih se kao budala ili dvorska luda , gomilu lako zasmejem , rodjen sam u rasturenom braku kao jedinac i kroz ceo zivot su me pratili teski dogadjaji ,svoju utehu sam nasao u humoru onom ogoljenom od banalnosti cesto na svoj racun i o najbolnijim temama jer mi je to najbolji nacin da ih prihvatim. Humor je djavolski teska rabota potrebna je unutrasnja snaga koja se radja iz borbe sa samim sobom,srecan i zadovoljan covek ne vodi tu borbu barem ne u toj meri on zivi za trenutak i u trenutku.

ja imam sve te karakteristike (vodio sam zabavni program na radiju i stand up (sredinom 90ih))...plus...imam i ADHD...što su najverovatnije i svi nabrojani u ovom tekstu,imali.

Pravi humor je najsuptiljniji nacin ljudskog izrazavanja u kome se razne devijacije zavijaju u neocekivane ali prihvatljive oblande, stvarajuci kontrast koji relaksira primarni osecaj nezadovoljsta nastalog od tesko podnosljive stvarnosti. Da bi neko mogao da bude zaista duhovit, njegov senzibilni mehanizam mora biti veoma razvijen, a kao takav izaziva mnoge probleme jer u svemu vidi potencijalnu nesrecu. Nacin da se odbrani od toga je izvdrdavanje ruglu uzrocnika iste, i na taj nacin se pravi podnosljivi balans u psiholoskom bicu humoriste. Medjutim, to ne uspeva uvek i zbog toga izduvni ventili cesto ostaju zatvoreni, sto i jeste uzrok depresivnih stanja kod ovih izuzetnih ljudi.

A ja imam sasvim drugačije iskustvo - kada naletim na neko nasmejano društvo, i oni me vide, momentalno se uozbilje. Ja bih tako voleo da se svi smejemo, ali... Ne znam, nešto ne štima... Kao da me se plaše... Zato sam jako tužan. A sve je bilo drugačije pre nego što sam im postao direktor, bilo je i šege i treba i svega.

Kad neko ima preku potrebu da non-stop zabaljva i zasmejava druge to cesto znaci da je ta osoba tuzna/depresivna. Humor je pokusaj da izadju iz svog mracnog sveta. Oni koji su klinicki depresivni imaju najvece sanse da izvrse samoubistvo.
Primera je mnogo. Dosta komicara je zbog depresije i drugih razloga cesto konzumiralo razne supstance a mnogi su bili i teski pusaci! Dosta njih je prerano i napustilo ovaj svet. A interesantno je da su mnogi od njih imali i problema sa srcem (oni koji su malo duze ziveli su "otisli" zbog srca). Mozda je i to povezano.

Chris Farley
John Belushi
Bill Hicks
Mitch Hedberg
Peter Sellers
Lenny Bruce
Greg Giraldo
Richard Jeni
Robin Williams
itd.

Ima i zivih komicara koji su priznali da su (bili) depresivni i nisu srecni: Jim Carrey, Dave Chapelle, Stephen Fry, Owen Wilson (pokusaj samoubistva), Drew Carey, Alec Baldwin, Woody Allen...a meni se licno cini i da su drugi komicari, izmedju ostalih Woopy Goldberg, Adam Sandler, Ben Stiller, Louis CK, itd. takodje 'potisteni'.

Jako sam se zamislio od teksta i komentara. Mnogo ljudi mi govori da sam jako duhovit, svuda zasmejavam ljude, dosta ljudi me voli, ali... Nije sve ni blizu kako izgleda. Iako ja mislim da sam generalno dobro, ali imam dosta nezadovoljstva u zivotu. Jos uvek studiram, ne radim, pijem bar 3 puta nedeljno, pusim kad pijem, rolao sam dzojuse isto 3, 4 puta nedeljno kad mi je bilo najgore, pa sam prestao vec nekoliko godina, isao sam kod psihologa... Sve to sa 26 godina... Ne znam... Jako, jako sam se zamislio sad. :/ Verovatno cu samo nastaviti kao i sad. Inace ne volim da mislim da sam malo nesrecan, ali nazalost kad procitam ovako nesto, shvatim da ima malo i tuge u meni, ali mnogo manje nego ranije i bitno da idem ka boljem i imam optimizam. Ova recenica iz komentara me je posebno zainteresovala " Da bi neko mogao da bude zaista duhovit, njegov senzibilni mehanizam mora biti veoma razvijen, a kao takav izaziva mnoge probleme jer u svemu vidi potencijalnu nesrecu." Zbogom sad... Mora neko i da se sali, inace bi bilo dosadno.

Zašto naša narodna muzika ima depresivne reči, a veselu melodiju? Zato što depresivne osobe uživaju u depresiji, ali im smeta simptom depresije - tužno osećanje, koje simptomatski ugušuju posebno izazvanim veselim osećanjima. Osećanje radosti samo sputava simptom stanja depresije, ali stanje depresije ostaje. To je stanje nezadovoljstva (suprotno od vedrog kreativnog duha) gde osoba jadikovanjem nad sobom ugušuje svoju svest o sopstvenoj odgovornosti. Kada prosjak na ulici napravi tužnu facu kao da vam govori "Ja sam jadna osoba" on ime zapravo kaže: "Ja nisam kriv što sam bez posla i što ovo radim, jer sam JADAN!" Jadna osoba ne može biti kriva za ono što radi, i to je dakle kod nekih ljudi mehanizam oslobadjanja od lične odgovornosti. Neki se oslobadjaju od lične odgovornosti tako što stalno sebe porede sa onima koji su gori od njih samih, a neki tako što kukaju nad sobom da su jadni.

Branko Copic je pisao knjige sa divnim humorom, a umro je tragicno posle bolesti, tuzno. Dusko Radovic i Mark Tven su takodje bili zanimljive licnosti, pretpostavljam da jacina karaktera igra bitnu u ulogu kao i samopouzdanje steceno u ranom detinjstvu. Konstruktvan pristup takodje je bitan jer ljudi koji se okrenu drogi i alkoholu umesto psihoterapiji,vrlo cesto i stradaju u tom ubistvenom krugu. Nema tog alkohola ili droge koji ce resiti probleme,samo dok to shvate, onda je vec kasno.

Tako postizu balans, ravnotezu.
Sta je teze, nasmejati tuznog, ili nasmejanog rasplakati?
Rekao bih ovo drugo.

Sad ce nasi nesposobnjakovici i luzeri da se pronadju i nadji razloge zasto su nule u raznovrsnim poremecajima sa liste. Idite da radite nesto umesto sto tracite zivot na internet portalima!!!!! (micro, 17. avgust 2014 15:42)


Actually, ovo i jeste najbolji moguci savet. Ne postoji bolji nacin za izlazak iz depresije nego biti zaokupljen nekim poslom, i postepeno sve krene na bolje.

Sad ce nasi nesposobnjakovici i luzeri da se pronadju i nadji razloge zasto su nule u raznovrsnim poremecajima sa liste. Idite da radite nesto umesto sto tracite zivot na internet portalima!!!!!

Zašto naša narodna muzika ima depresivne reči, a veselu melodiju? Zato što depresivne osobe uživaju u depresiji, ali im smeta simptom depresije - tužno osećanje, koje simptomatski ugušuju posebno izazvanim veselim osećanjima. Osećanje radosti samo sputava simptom stanja depresije, ali stanje depresije ostaje. To je stanje nezadovoljstva (suprotno od vedrog kreativnog duha) gde osoba jadikovanjem nad sobom ugušuje svoju svest o sopstvenoj odgovornosti. Kada prosjak na ulici napravi tužnu facu kao da vam govori "Ja sam jadna osoba" on ime zapravo kaže: "Ja nisam kriv što sam bez posla i što ovo radim, jer sam JADAN!" Jadna osoba ne može biti kriva za ono što radi, i to je dakle kod nekih ljudi mehanizam oslobadjanja od lične odgovornosti. Neki se oslobadjaju od lične odgovornosti tako što stalno sebe porede sa onima koji su gori od njih samih, a neki tako što kukaju nad sobom da su jadni.

Sad ce nasi nesposobnjakovici i luzeri da se pronadju i nadji razloge zasto su nule u raznovrsnim poremecajima sa liste. Idite da radite nesto umesto sto tracite zivot na internet portalima!!!!!

A zar nije svaki čovjek u osnovi tužan? Prolazan, samotan i kad je u sjajnoj ljubavi od par godina, neostvariv, smrtan. Šta ima lijepo u životu ako nema Vaskrsenja, ako nismo vječni, sve proleti za čas.

Svi smesni i izuzetno duhovit ljudi su depresivni.

A ja imam sasvim drugačije iskustvo - kada naletim na neko nasmejano društvo, i oni me vide, momentalno se uozbilje. Ja bih tako voleo da se svi smejemo, ali... Ne znam, nešto ne štima... Kao da me se plaše... Zato sam jako tužan. A sve je bilo drugačije pre nego što sam im postao direktor, bilo je i šege i treba i svega.

I ja sam depresivan ali nisam komicar nego tragicar u Srbiji.

Ja gde god se nadjem zasmejavam drustvo svojim pricicama a u sustini sam jako tuzan lik jer mi zivot i nije bas tako lep ali kad se nadjem u drustvu vise ljudi osecam odgovornost da atmosferu dizem na veci nivo a osmehe mamim. Neki kazu da se glupiram za svoje godine neki kazu da sam stvoren za komicare sve u svemu ja mislim da mi je zivot mnogo tuzan ali nek se ljudi smeju .

Ja gde god se nadjem zasmejavam drustvo svojim pricicama a u sustini sam jako tuzan lik jer mi zivot i nije bas tako lep ali kad se nadjem u drustvu vise ljudi osecam odgovornost da atmosferu dizem na veci nivo a osmehe mamim. Neki kazu da se glupiram za svoje godine neki kazu da sam stvoren za komicare sve u svemu ja mislim da mi je zivot mnogo tuzan ali nek se ljudi smeju .@@@brate kao da si o meni pisao

Branko Copic je pisao knjige sa divnim humorom, a umro je tragicno posle bolesti, tuzno. Dusko Radovic i Mark Tven su takodje bili zanimljive licnosti, pretpostavljam da jacina karaktera igra bitnu u ulogu kao i samopouzdanje steceno u ranom detinjstvu. Konstruktvan pristup takodje je bitan jer ljudi koji se okrenu drogi i alkoholu umesto psihoterapiji,vrlo cesto i stradaju u tom ubistvenom krugu. Nema tog alkohola ili droge koji ce resiti probleme,samo dok to shvate, onda je vec kasno.

Sve stoji sto je napisano...samo u slucaju Robina Vilijamsa ja sam u njemu video vise inspirativnog, energicnog, zivotoljubivog, humanog, iskrenog i podsticajnog glumca nego komicara kao sto su ostali nabrojani glumci. On me je svojim ulogama manje zasmejavao, nego sto mi je ulivao nadu, ohrabrenje i volju za zivotom. Utoliko me je ovaj njegov potez sokirao, jer ako takav covek odustane od zivljenja, sta mi ostali da kazemo? Jedan iskreni i pravi borac za nadu, za smisao, je poklekao pred izazovima zivota. Bez takvih boraca, da ne kazem jednog od glavnih lidera, svet je mnogo losije mesto bez njega.

Sad ce nasi nesposobnjakovici i luzeri da se pronadju i nadji razloge zasto su nule u raznovrsnim poremecajima sa liste. Idite da radite nesto umesto sto tracite zivot na internet portalima!!!!! (micro, 17. avgust 2014 15:42)


Actually, ovo i jeste najbolji moguci savet. Ne postoji bolji nacin za izlazak iz depresije nego biti zaokupljen nekim poslom, i postepeno sve krene na bolje.

tuzni su iz plemenitosti. svoj smeh su bez postede prema sebi poklonili narodu ili publici, kako ko. njima samima nije ostao. postovanje prema radovicu, kovacevicu, ckalji, miji i ostalima u svetu

To su bica, izuzetno preosetljiva, suptilna, emocionalno inteligentna, i nadasve inteligentna. Takva bica dele zivot u zajednickom okeanu sa drugim inteligentnim zivotinjama, i uglavnom najneinteligentnijom, najpodmiklijom, najglupljom, najsebicnijom, i najmasovnijom zivotinjom-covekom. Jedini jezik, sa tom najmasovnijom i najdominantnijom rasom je komunikacija "snishodljivim" humorom, sa jedinim ciljem, omeksavanja te tvrdokorne oklopljene bezosecajne kore gluposti i sebicnosti, koja unistava zajednicki okean zivota svih bica. Njihov doprinos je ogroman, iako im se cini da im je zivot i sav trud uzaludno sizifofski protracen, pomeranjem par moleukula u tom okeanu, okeanu njihove samoce. Naravno da je ostatak sveta zgranut njihovim samoubistvom, jer ne moze da poveze depresiju i milione dolara koje su posedovali u trenutku samoubistva. Tu je i pocetak i kraj, svih limita nase evolucije.

cuo sam da je i Zoran Radmilovic bio jako tuzan covjek.

Rowan Atkinson se takodje lecio od depresije, a pao mi je na pamet i Minimaks, ceo zivot je vodio radio i TV emisije zabavnog tipa, a gotovo nikad se nije nasmejao.

@Misha Bas me zanima sta imate protiv depresivnih osoba ili osoba sa bilo kakvim psihickim poremecajima. Konstantno pisete iste komentare, gde ih nazivate egoistima, jadnim, neodgovornim, bednim, samozivim... Posle se cudimo sto neki zavrse tragicno, kad ljudi nailaze na osudu svoje bolesti i vredjanje. Nije ni cudo sto nemaju ljudi hrabrosti da kazu sta im je kad onda moraju da se bore protiv svih, a ne samo protiv sebe. Neki su vas komentar ocenili pozitivno! Sramota!

Pravi humor je najsuptiljniji nacin ljudskog izrazavanja u kome se razne devijacije zavijaju u neocekivane ali prihvatljive oblande, stvarajuci kontrast koji relaksira primarni osecaj nezadovoljsta nastalog od tesko podnosljive stvarnosti. Da bi neko mogao da bude zaista duhovit, njegov senzibilni mehanizam mora biti veoma razvijen, a kao takav izaziva mnoge probleme jer u svemu vidi potencijalnu nesrecu. Nacin da se odbrani od toga je izvdrdavanje ruglu uzrocnika iste, i na taj nacin se pravi podnosljivi balans u psiholoskom bicu humoriste. Medjutim, to ne uspeva uvek i zbog toga izduvni ventili cesto ostaju zatvoreni, sto i jeste uzrok depresivnih stanja kod ovih izuzetnih ljudi.

Mislim da mi o depresiji ne znamo dovoljno odnosno o biohemijskoj osnovi iste. Nisam sigurna ni da je novijeg datuma, odnosno iskljucivo bolest novog zurnog vremena, mislim da je samo detektovana.

Secam se kad sam se nakon dugo vremena setila knjige Ivana Goncareva o knezu Oblomov (imali je davno B.C. :) kao lektiru koji nije moga da natera sebe da ujutru izadje iz pidzame, da makar nesto smisleno radi. Tad su nas ucili da je to lenjost, ubedjena sam da je Goncarov opisao depresiju u esencijalnom obliku uz svakako opis do bola besposlene ruske aristokratije tog vremena.

Moguce da ljudi koji su depresije u sebi svesni, ako imaju talenta pokusavaju da je sto bolje humorom zamaskiraju da ne bi bili odbaceni i time se nasli u jos gorem bedaku. Depresija je kao i mnogo stosta sto ne razumemo dovoljno socijalno stigmatizovana i danas. I mnogi koji prolaze kroz ekscesivno pijenje, prejedanje, ekscesivan promiskutet (kad ono radis ne zato sto zelis, vec da bi se osetio "zivim", da me ne salete za moralisanje) imaju verovatno depresiju koju maskiraju mozda i pred samim sobom.

ja imam sve te karakteristike (vodio sam zabavni program na radiju i stand up (sredinom 90ih))...plus...imam i ADHD...što su najverovatnije i svi nabrojani u ovom tekstu,imali.

Tako postizu balans, ravnotezu.
Sta je teze, nasmejati tuznog, ili nasmejanog rasplakati?
Rekao bih ovo drugo.

Kako bi rekli Rusi: "U svakoj šali ima i šale"

ista prica i samnom jednog coveka ne mogu da zasmejavam osetio bih se kao budala ili dvorska luda , gomilu lako zasmejem , rodjen sam u rasturenom braku kao jedinac i kroz ceo zivot su me pratili teski dogadjaji ,svoju utehu sam nasao u humoru onom ogoljenom od banalnosti cesto na svoj racun i o najbolnijim temama jer mi je to najbolji nacin da ih prihvatim. Humor je djavolski teska rabota potrebna je unutrasnja snaga koja se radja iz borbe sa samim sobom,srecan i zadovoljan covek ne vodi tu borbu barem ne u toj meri on zivi za trenutak i u trenutku.

Ckalja je legenda!

Kad neko ima preku potrebu da non-stop zabaljva i zasmejava druge to cesto znaci da je ta osoba tuzna/depresivna. Humor je pokusaj da izadju iz svog mracnog sveta. Oni koji su klinicki depresivni imaju najvece sanse da izvrse samoubistvo.
Primera je mnogo. Dosta komicara je zbog depresije i drugih razloga cesto konzumiralo razne supstance a mnogi su bili i teski pusaci! Dosta njih je prerano i napustilo ovaj svet. A interesantno je da su mnogi od njih imali i problema sa srcem (oni koji su malo duze ziveli su "otisli" zbog srca). Mozda je i to povezano.

Chris Farley
John Belushi
Bill Hicks
Mitch Hedberg
Peter Sellers
Lenny Bruce
Greg Giraldo
Richard Jeni
Robin Williams
itd.

Ima i zivih komicara koji su priznali da su (bili) depresivni i nisu srecni: Jim Carrey, Dave Chapelle, Stephen Fry, Owen Wilson (pokusaj samoubistva), Drew Carey, Alec Baldwin, Woody Allen...a meni se licno cini i da su drugi komicari, izmedju ostalih Woopy Goldberg, Adam Sandler, Ben Stiller, Louis CK, itd. takodje 'potisteni'.

Jako sam se zamislio od teksta i komentara. Mnogo ljudi mi govori da sam jako duhovit, svuda zasmejavam ljude, dosta ljudi me voli, ali... Nije sve ni blizu kako izgleda. Iako ja mislim da sam generalno dobro, ali imam dosta nezadovoljstva u zivotu. Jos uvek studiram, ne radim, pijem bar 3 puta nedeljno, pusim kad pijem, rolao sam dzojuse isto 3, 4 puta nedeljno kad mi je bilo najgore, pa sam prestao vec nekoliko godina, isao sam kod psihologa... Sve to sa 26 godina... Ne znam... Jako, jako sam se zamislio sad. :/ Verovatno cu samo nastaviti kao i sad. Inace ne volim da mislim da sam malo nesrecan, ali nazalost kad procitam ovako nesto, shvatim da ima malo i tuge u meni, ali mnogo manje nego ranije i bitno da idem ka boljem i imam optimizam. Ova recenica iz komentara me je posebno zainteresovala " Da bi neko mogao da bude zaista duhovit, njegov senzibilni mehanizam mora biti veoma razvijen, a kao takav izaziva mnoge probleme jer u svemu vidi potencijalnu nesrecu." Zbogom sad... Mora neko i da se sali, inace bi bilo dosadno.