7 najvećih grešaka koje prave ljudi u tridesetim

Ima jos jedna greska. To je da devojke sa 29 god pocinju da panicare da se nece nikad udati, i onda ulete u pogresan brak. I mnogo toga upropaste na taj nacin.

mogu samo da kazem ( zavisi od coveka do coveka) ali za90% ljudi te godine su jedan vrlo zbrkan ,tezak pomalo lucidan period zivota. Evo meni je 36- ta i tek sam na izkasku jednog neobjasnjivog perioda,kao da sam ponovo bio u pubertetu,vise nivoa nesigurnosti,nekakvog straha,djavo bi ga znao.... rano je za krizu srednjih godina,stvarno neznam sts se sve to zbivalo,ali jedno znam: Drago mi je da sam se docekao na noge ,ufff.....

Ja sam pre neki dan imao 29, a sada 45. Kad to prođe stvarno ne znam.

1. Jos uvek zive kod mame i tate.

I ne samo sto tamo zive, vec u taj stan cesto usele i supruznika, cime sistematski unistavaju svoj brak, svoje mentalno zdravlje i zdravlje svojih bliznjih.

2. Ne razlikuju patriotizam i mazohizam, zbog cega su ostali u Srbiji.

Zaludjujuci se idejama o boljem sutra i svetloj buducnosti, oni uporno sede u Srbiji, pljuju po EU i zapadu i ubedjuju sebe da im je bolje da se muce za 300 evra u centru Beograda nego za 3000 na periferiji Minhena.

3. Pohadjaju doktorske studije na fakultetima za gubljenje vremena.

Zavrse gimnaziju, nema posla.
Zavrse fakultet, nema posla.
Onda odu kod roditelja za savet, ovi ih posalju na doktorske. Da dete ne gubi vreme, jer posla ionako nema.
Jedini je problem sto ne postoje posledoktorske studije, da ih ima isli bi i na njih.
Jer posla nema.

4. Kopiraju radne navike svojih roditelja.

Majmun radi sto majmun vidi, a posto smo postali od majmuna i mi radimo isto. Tako i 30-pluseri. Jedino zaboravljaju da je Tito mrtav, a sa njim i samoupravljanje, nesvrstanost, laganica, letovanje, zimovanje, sindikati i tako to. Kada najzad moraju da zasuku rukave kukaju kako ih privatnici izrabljuju, jer bi najradije kao njihovi ocevi - malo radis, vise se ladis. I primas sigurnu platu do penzije.

5. Sebicni su.

Nisu spremni da se bore ni za koga i ni za sta osim za sebe. Idealni su podanici novog svetskog poretka. Kuka i motika su im predmeti iz muzeja. Oni vise vole blejanje po Fejsu.

Kako je ovo sve tačno!

Da je ovo 'istraživanje' sprovedeno u Srbistanu, rezultati bi drugačije izgledali. Recimo:
Još uvek vode filozofske i dnevno-političke debate (sa drugima ili samim sobom) kao da već sve znaju i da bi sve bilo u redu samo kada bi njih poslušali.

Je***a 100% tačno...

Napunio 30.
Nezaposlen, odradim poneki sajt i aplikaciju kao freelancer (slobodni agent iliti slobodnjak). Onoliko koliko mi za moje skromne troškove i treba.

Fakultet nisam završio za osam godina koliko bolonja traži tako da je to verovatno propalo. Za moju struku i ne cimam se za diplomu mnogo. Ako sam kvalitetan programer niko me i ne pita za diplomu.

Devojke, veze i ljubav, iskustvo skoro nula. Nisam se nešto u 20im provodio, što se kaže proživeo. Sada u ovim godinama ako i upoznam neku sličnih godina i ako je veza manje više Ok, ta verovatno odmah spomene brak. Neće u tim godinama da gubi vreme.

Živim sa roditeljima. Igram video igre, gledam filmove, čitam knjige, imam hobije. Sviđa mi se ovakav status quo.
Praktično NEET stil života. (internet termin, guglajte)
Možda odem preko negde, ništa me ne vezuje za Srbiju.

Čudne su 30e, dođe ti neki osećaj da nešto u tebi treba da se promeni ali 30 to je samo broj. Osećaj je samo veštački usađeni pritisak društva da moraš biti oženjen, imati decu, posao, situirano stambeno pitanje.

Zašto bi devojke sa 29 godina panicile? Zašto žuriti sa udajom i rađanjem dece? Postoje i druge stvari, koje su mnogo važnije i potrebnije. Lako je udati/oženiti i napraviti decu i šta onda.

Ljudi šta vam je? Šta se to dešava sa vama? Gde vi to živite? Moram vam priznati neke stvari. Imam rođaku, koja ima 29 godina. Devojka je završila DRZAVNI Ekonomski fakultet u roku od pet godina, sa prosečnom ocenom 8,30 a diplomski rad je odbranila sa 10. Po završetku studija, radila je u opštini, nešto više od godinu dana i to za 15000 dinara mesečno. Kada je završila sa poslom, zahvalili su joj se na saradnji. Nekoliko meseci nije mogla da nađe posao, onda ga je dobila u nekoj privatnoj firmi, gde je opet radila nekoliko meseci i dobila otkaz. Opet je sledila pauza i sada je ponovo dobila posao na određeno vreme. Živi sa svojim roditeljima i starijim bratom, inače roditelji su joj prosvetni radnici i naravno da NEMAJU para da joj plate, bolje rečeno kupe radno mesto. Opet moji neki drugi rođaci žive u zemljama Evropske unije, zadovoljni su sa svojim poslom i životom. Jedna moja druga rođaka je po zanimanju anesteziolog i načelnica je i to u državnoj bolnici a ima samo 40 godina. Znate li kada će u Srbiji žena sa 40 godina biti anesteziolog i još načelnica državne bolnice? Udata je za nuklearnog fizičara i ima dvoje dece. Ostale moje rođake su inzenjerke i ne planiraju da se vrate, jer ovde nema posla za njih. Inače imaju uspešne karijere i supružnici su im takođe uspešni. Tako da nije sve u sklapanju braka i pravljenju dece. Pogledajte gde živimo. Zar vam ništa nije jasno?

velike istine....

Devojke sa 29 treba itekako da panicare.

Mislim da je negde pocelo u 25-oj. Budim se sa osecanjem krivice zasto se nisam ostvario kao roditelj. Imam strah od smrti i ostala s**nja.Pokusavam da objasnim da do ostvarenja nije doslo zbog okolnosti, a ne zbog mene,ili su ocekivanja prevelika, ipak odakle mi takva ocekivanja?

ljudi u julu sam napunio tridesetu i osecam se kao rambova pesma rano za pocetak prekasno za kraj odslusajte je i sve ce vam biti jasno jednostavno sto sam stariji sve je veci strah sta i kako posao ,kao zapoceti zajednicki zivot bla bla aresenja je sveman je umesto da bude obrnuto to me brine kad malo bolje razmislim mi mladi smo ga n......li !!!

Tacno tako, ali to vazi samo ako je osoba normalna i svoja. Vecina zuri da ispuni zadate drustvene norme, pa tek posle tridesetih shvate da su pogresili. Svako ina svoj zivotni put, ne treba nigde zuriti ali ne treba ni forsirati. Nismo svi jednaki ni isti. Tridesete su mirenje sa samm sobom, unutra... Spolja kako kome.

@ (Jedna Riđokosa, 11. avgust 2014 22:34)
"Zašto bi devojke sa 29 godina panicile? Zašto žuriti sa udajom i rađanjem dece?"
Apsolutno ste u pravu.
"Postoje i druge stvari, koje su mnogo važnije i potrebnije."
Apsolutno ste u krivu. I to shvatite tek kad dobijete dete.
Neki ni tad.

Kakvi debiliteti, evo imam i ja savet, nemojte da se rsspravljate ni sa kim zato sto svako moze dobiti mozdani udar vec sledeceg minuta i umreti. U istom stilu, nemojte izlaziti iz kuce bez slema jer vam teorerski mikro asteroid moze razbiti glavu.

@jedna ridjokosa Devojka sa 29 treba da panici. Nije lako udati se ili ozeniti. Ljudi i onako ne mogu da nadju odgovarajucu osobu za sebe, a ako do 29 nisu, posle je sve teze jer kriterijumi rastu. Moje drugarice koje su se vodile tom logikom i dalje su same. One koje su cekale uslove za decu, otkrile da u 35 dete nije tako lako ni dobiti, pa sad u panici da li ce ikada imati dete. Za mnoge stvari nemamo puno sansi, a ni vremena i sto je najgore napravis greske koje ne mozes da ispravis jer vreme ne mozes vratiti. Ljudi tako sebi ne ostvare najvece snove, ispunjavajuci sitne zelje. Naravno ne generalizujem jer nekom san nije porodica.

Ja sam u ranim dvadesetim i jako me je strah da ne ostanem sama. Cini mi se po zavrsetku fakulteta bih odmah decu, pre bilo kakvih tridesetih. Naravno, sa odgovarajucim covekom, koji to isto zeli, uz mene. A onda posle tridesete mozemo oboje da jurimo karijeru, i opet imamo nesto na sta uvek mozemo da se oslonimo, da nas gura napred. To toliko zelim da postaje moj najveci strah.

@Jedna Riđokosa, 11. avgust 2014 22:34
Ne postoji ni jedna stvar koja je vaznija od nalazenja pravog partnera i radjanja dece. Ni jedna vas nece toliko ispuniti. To sto su granice smrti danas pomerene, pogresno se projektuje i na radjanje. Ti sa 40 jesi matora za prvo dete i realno postoje mnogo veci rizici, mnogo je teze izneti se sa tim psihicki. Ne treba srljati sa 15, al treba misliti na vreme.

Najpametniji je moj drug Braca, 3 dece, prvo sa 24 godine. Danas ima 59 godina, dvoje dece mu pomažu, najstariji mu daje pare. Žao mu je što nije imao 5 dece za još mirniju starost. Mislite na vreme o investiciji.

..deca nisu invensticija,....
i generalno idete mi na zivce - imajte decu
mustakci bi trebalo da dobijaju decu tek sa 40

Devojke sa 29 treba itekako da panicare.

Kakvi debiliteti, evo imam i ja savet, nemojte da se rsspravljate ni sa kim zato sto svako moze dobiti mozdani udar vec sledeceg minuta i umreti. U istom stilu, nemojte izlaziti iz kuce bez slema jer vam teorerski mikro asteroid moze razbiti glavu.

Zašto bi devojke sa 29 godina panicile? Zašto žuriti sa udajom i rađanjem dece? Postoje i druge stvari, koje su mnogo važnije i potrebnije. Lako je udati/oženiti i napraviti decu i šta onda.

@Jedna Riđokosa, 11. avgust 2014 22:34
Ne postoji ni jedna stvar koja je vaznija od nalazenja pravog partnera i radjanja dece. Ni jedna vas nece toliko ispuniti. To sto su granice smrti danas pomerene, pogresno se projektuje i na radjanje. Ti sa 40 jesi matora za prvo dete i realno postoje mnogo veci rizici, mnogo je teze izneti se sa tim psihicki. Ne treba srljati sa 15, al treba misliti na vreme.

Najpametniji je moj drug Braca, 3 dece, prvo sa 24 godine. Danas ima 59 godina, dvoje dece mu pomažu, najstariji mu daje pare. Žao mu je što nije imao 5 dece za još mirniju starost. Mislite na vreme o investiciji.

Ja sam u ranim dvadesetim i jako me je strah da ne ostanem sama. Cini mi se po zavrsetku fakulteta bih odmah decu, pre bilo kakvih tridesetih. Naravno, sa odgovarajucim covekom, koji to isto zeli, uz mene. A onda posle tridesete mozemo oboje da jurimo karijeru, i opet imamo nesto na sta uvek mozemo da se oslonimo, da nas gura napred. To toliko zelim da postaje moj najveci strah.

@ (Jedna Riđokosa, 11. avgust 2014 22:34)
"Zašto bi devojke sa 29 godina panicile? Zašto žuriti sa udajom i rađanjem dece?"
Apsolutno ste u pravu.
"Postoje i druge stvari, koje su mnogo važnije i potrebnije."
Apsolutno ste u krivu. I to shvatite tek kad dobijete dete.
Neki ni tad.

Da je ovo 'istraživanje' sprovedeno u Srbistanu, rezultati bi drugačije izgledali. Recimo:
Još uvek vode filozofske i dnevno-političke debate (sa drugima ili samim sobom) kao da već sve znaju i da bi sve bilo u redu samo kada bi njih poslušali.

Napunio 30.
Nezaposlen, odradim poneki sajt i aplikaciju kao freelancer (slobodni agent iliti slobodnjak). Onoliko koliko mi za moje skromne troškove i treba.

Fakultet nisam završio za osam godina koliko bolonja traži tako da je to verovatno propalo. Za moju struku i ne cimam se za diplomu mnogo. Ako sam kvalitetan programer niko me i ne pita za diplomu.

Devojke, veze i ljubav, iskustvo skoro nula. Nisam se nešto u 20im provodio, što se kaže proživeo. Sada u ovim godinama ako i upoznam neku sličnih godina i ako je veza manje više Ok, ta verovatno odmah spomene brak. Neće u tim godinama da gubi vreme.

Živim sa roditeljima. Igram video igre, gledam filmove, čitam knjige, imam hobije. Sviđa mi se ovakav status quo.
Praktično NEET stil života. (internet termin, guglajte)
Možda odem preko negde, ništa me ne vezuje za Srbiju.

Čudne su 30e, dođe ti neki osećaj da nešto u tebi treba da se promeni ali 30 to je samo broj. Osećaj je samo veštački usađeni pritisak društva da moraš biti oženjen, imati decu, posao, situirano stambeno pitanje.

@jedna ridjokosa Devojka sa 29 treba da panici. Nije lako udati se ili ozeniti. Ljudi i onako ne mogu da nadju odgovarajucu osobu za sebe, a ako do 29 nisu, posle je sve teze jer kriterijumi rastu. Moje drugarice koje su se vodile tom logikom i dalje su same. One koje su cekale uslove za decu, otkrile da u 35 dete nije tako lako ni dobiti, pa sad u panici da li ce ikada imati dete. Za mnoge stvari nemamo puno sansi, a ni vremena i sto je najgore napravis greske koje ne mozes da ispravis jer vreme ne mozes vratiti. Ljudi tako sebi ne ostvare najvece snove, ispunjavajuci sitne zelje. Naravno ne generalizujem jer nekom san nije porodica.

1. Jos uvek zive kod mame i tate.

I ne samo sto tamo zive, vec u taj stan cesto usele i supruznika, cime sistematski unistavaju svoj brak, svoje mentalno zdravlje i zdravlje svojih bliznjih.

2. Ne razlikuju patriotizam i mazohizam, zbog cega su ostali u Srbiji.

Zaludjujuci se idejama o boljem sutra i svetloj buducnosti, oni uporno sede u Srbiji, pljuju po EU i zapadu i ubedjuju sebe da im je bolje da se muce za 300 evra u centru Beograda nego za 3000 na periferiji Minhena.

3. Pohadjaju doktorske studije na fakultetima za gubljenje vremena.

Zavrse gimnaziju, nema posla.
Zavrse fakultet, nema posla.
Onda odu kod roditelja za savet, ovi ih posalju na doktorske. Da dete ne gubi vreme, jer posla ionako nema.
Jedini je problem sto ne postoje posledoktorske studije, da ih ima isli bi i na njih.
Jer posla nema.

4. Kopiraju radne navike svojih roditelja.

Majmun radi sto majmun vidi, a posto smo postali od majmuna i mi radimo isto. Tako i 30-pluseri. Jedino zaboravljaju da je Tito mrtav, a sa njim i samoupravljanje, nesvrstanost, laganica, letovanje, zimovanje, sindikati i tako to. Kada najzad moraju da zasuku rukave kukaju kako ih privatnici izrabljuju, jer bi najradije kao njihovi ocevi - malo radis, vise se ladis. I primas sigurnu platu do penzije.

5. Sebicni su.

Nisu spremni da se bore ni za koga i ni za sta osim za sebe. Idealni su podanici novog svetskog poretka. Kuka i motika su im predmeti iz muzeja. Oni vise vole blejanje po Fejsu.

Ljudi šta vam je? Šta se to dešava sa vama? Gde vi to živite? Moram vam priznati neke stvari. Imam rođaku, koja ima 29 godina. Devojka je završila DRZAVNI Ekonomski fakultet u roku od pet godina, sa prosečnom ocenom 8,30 a diplomski rad je odbranila sa 10. Po završetku studija, radila je u opštini, nešto više od godinu dana i to za 15000 dinara mesečno. Kada je završila sa poslom, zahvalili su joj se na saradnji. Nekoliko meseci nije mogla da nađe posao, onda ga je dobila u nekoj privatnoj firmi, gde je opet radila nekoliko meseci i dobila otkaz. Opet je sledila pauza i sada je ponovo dobila posao na određeno vreme. Živi sa svojim roditeljima i starijim bratom, inače roditelji su joj prosvetni radnici i naravno da NEMAJU para da joj plate, bolje rečeno kupe radno mesto. Opet moji neki drugi rođaci žive u zemljama Evropske unije, zadovoljni su sa svojim poslom i životom. Jedna moja druga rođaka je po zanimanju anesteziolog i načelnica je i to u državnoj bolnici a ima samo 40 godina. Znate li kada će u Srbiji žena sa 40 godina biti anesteziolog i još načelnica državne bolnice? Udata je za nuklearnog fizičara i ima dvoje dece. Ostale moje rođake su inzenjerke i ne planiraju da se vrate, jer ovde nema posla za njih. Inače imaju uspešne karijere i supružnici su im takođe uspešni. Tako da nije sve u sklapanju braka i pravljenju dece. Pogledajte gde živimo. Zar vam ništa nije jasno?

Mislim da je negde pocelo u 25-oj. Budim se sa osecanjem krivice zasto se nisam ostvario kao roditelj. Imam strah od smrti i ostala s**nja.Pokusavam da objasnim da do ostvarenja nije doslo zbog okolnosti, a ne zbog mene,ili su ocekivanja prevelika, ipak odakle mi takva ocekivanja?

Kako je ovo sve tačno!

Je***a 100% tačno...

velike istine....

Ima jos jedna greska. To je da devojke sa 29 god pocinju da panicare da se nece nikad udati, i onda ulete u pogresan brak. I mnogo toga upropaste na taj nacin.

mogu samo da kazem ( zavisi od coveka do coveka) ali za90% ljudi te godine su jedan vrlo zbrkan ,tezak pomalo lucidan period zivota. Evo meni je 36- ta i tek sam na izkasku jednog neobjasnjivog perioda,kao da sam ponovo bio u pubertetu,vise nivoa nesigurnosti,nekakvog straha,djavo bi ga znao.... rano je za krizu srednjih godina,stvarno neznam sts se sve to zbivalo,ali jedno znam: Drago mi je da sam se docekao na noge ,ufff.....

ljudi u julu sam napunio tridesetu i osecam se kao rambova pesma rano za pocetak prekasno za kraj odslusajte je i sve ce vam biti jasno jednostavno sto sam stariji sve je veci strah sta i kako posao ,kao zapoceti zajednicki zivot bla bla aresenja je sveman je umesto da bude obrnuto to me brine kad malo bolje razmislim mi mladi smo ga n......li !!!

Ja sam pre neki dan imao 29, a sada 45. Kad to prođe stvarno ne znam.

Tacno tako, ali to vazi samo ako je osoba normalna i svoja. Vecina zuri da ispuni zadate drustvene norme, pa tek posle tridesetih shvate da su pogresili. Svako ina svoj zivotni put, ne treba nigde zuriti ali ne treba ni forsirati. Nismo svi jednaki ni isti. Tridesete su mirenje sa samm sobom, unutra... Spolja kako kome.

..deca nisu invensticija,....
i generalno idete mi na zivce - imajte decu
mustakci bi trebalo da dobijaju decu tek sa 40