Koliko su Srbi danas srećni?

Ovo je u suštini zemlja tuge i nesreće,a srećno je negde oko 20% stanovnika.I to prvenstveno oni koji imaju dobre plate u javnom sektoru,koe roditelji rade u inostranstvu i neki uspešni biznismeni.Evo i kod mene u komšiluku svi su nešto namršteni i nervozni mnogi ne kažu čak ni dobar dan.A razlozi za to leže u sledećem:

1.Ogromna nezapslenost i male plate

2. Nepravda što se tiče pravosuđa

3. Nepravda što se tiče raspodela moći,novca i ugleda

Ko što kaže jedna izreka "Čoveku malo treba sve ostalo mu je za pokazivanje" a ovde većina ljudi nemaju ni to malo.

Psihiloska psiha-ha-ha ... Pa pre 150 godina srednja klasa u Srbiji je zivela slicno kao i srednja klasa u Nemackoj ili Austroo-Ugarskoj, a isto vazi i za radnike, seljake i ostale klase drustva. Znaci obicni mali ljudi, ne bogatasi. Posle II svetskog rata zivelo se dobro. A onda smo za samo jednu deceniju izgubili sve sto smo imali. Imali smo, pa nemamo, najgora moguca kazna nas je stigla. Dobro smo jos i koliko toliko normalni, kakva crna sreca?

Kubanci su srecni. A imaju manje od nas, tacno. Ali oni nisu nikada ni imali vise i ne znaju za bolje. Mi znamo. U tome je razlika izmedju njih i nas.

Za srecu treba malo srece i puno ljubavi.

Srećni su samo roditelji koji su uspeli svojoj deci da organizuju:

1. učenje barem dva, a idealno četiri strana jezika: engleskog, nemačkog, španskog i ruskog

2. učenje samostalnosti od malena u smislu kuvanja, organizacije životnog prostora, peglanja, pranja veša, održavanja lične higijene i psihičkog zdravlja

3. ako je bilo vremena i uslova, daljeg razvijanja posebnih talenata i sklonosti koje dete ima

a onda po navršenoj 19. ili 21. ili najkasnije 25. godina šut u dupe van granica "države" Srbije u realan svet.

Takvi ljudi imaju razloga da budu srećni, a ostali imaju pravo da se samoobmanjuju.

Најнесрећнији су они људи који верују медијима, дневнику у пола осам, и оваквим вестима односно истраживањима. Срећа је ствар интелигенције.

Danas bolje živimo nego pre 100 godina, ali je moguće da smo nezadovoljniji životom nego...

tu sam prestao da citam.

Srbi,tj.mi,smo uvek nesrecni jer nam je takav izbor.Da ne kazem mentalitet.
Iako zivimo u zemlji sa dosta mana i nedostataka,ipak je to zemlja gde se bolje i civilizovanije zivi od 60% ostatka planete,tj. drugih drzava.
Srecni smo samo kada komsiji crkne krava....e to smo mi.

Srbi su najsrecniji bili ovih poslednjih mesec dana kad je Rusija okupirala Ukrajinu i kad se Krim otcepio...sad kad se opet sve smiri opet ce biti nesrecan narod...

Dobar tekst, ali... Uz ogromnu nezaposlenost i strasno mali standard onih koji imaju neki posao , da li uopste mozemo pricati o sreci u ovakvoj drzavi gde se prezivljavanje smatra uspehom...?

Srecan si sad i ovde ili nisi. Sam odlucujes o tome.

moja keva kad ustane smorena, prvo ode u wc i tamo popije neke dve tri pilule, sve razlicite. pola sata nakon toga kez sine od uveta do uveta :))

Ja sam srećan u Srbiji, koja je u Evropi, puno problema i "problema". U okruženju slično. Radim na crno, supruga plata 25.000, dvoje dece....ali zamislite da smo rođeni u Hondurasu, Filipinima, Nigeriji,Bangladešu? Ili da smo rođeni pre nego što je pronađen penicilin ili u Srednjem veku u Evropi kada je 100 godina harala kuga, od koje je umrlo pola stanovništva?

Ovoga sto prica o stezanju kaisa i nesreci novinar iz Tanjuga je trebalo da pita koliko kosta cena lecenja nesrece. Kad sam cula cenu plakalo mi se jer znam da to ne mogu da priustim.

Imam 19 godina,radim za 150 dinara po satu,a plata mi kasni 2 meseca.Jel sam zbog toga ne srećan? Ne,ali opet taj novac je mali deo moje nesreće.Ne srećan sam zato što nisam imao devojku koja me je volela,zato štu su devojke takve kakve jesu danas,ljudi,moji vršnjaci,zato što živim u vreme kapitalizma,u vreme gde se sreća procenjuje u ciframa.Jedino što sanjam svako veče je da se osamostalim od roditelja,da osnujem svoju porodicu,ženu koja će da me voli,dete,da imam posao koji će da mi da vremena sa porodicom,i zdravlje za kraj.Sve je to nešto što bi nas činilo srećnim,posao ko posao posle sigurno godinu dana će vam dosaditi,novac ukoliko ga zarađujete previše više nećete znati šta da kupite,i mnogo toga sličnog je ne toliko potrebna želja.Ljudi su nekad imali malo,ali su imali nešto što mi nemamo ljubav,sreću,poštenje,zdravlje...

Srbi narod najstariji. Pardon, najnesrecniji. Samo bre kukamo, zalimo se, negujemo mentalitet zrtve i vecitih gubitnika, ojacavamo "naucenu bespomocnost", tonemo u frustraciju, anksioznost, depresiju. Nacija pateticnih narcisoidnih luzera. Halo bre, uradi ono sto mozes da uradis. Smanji ocekivanja. Budi zahvalan sto postojis. Budi zahvalan sto si svestan. Cini male ljubaznosti drugima. I odmah ces se bolje osecati. Radi to svaki dan narednih 3 nedelje i bices srecniji. Svi kukaju, a niko da uradi domaci zadatak.

p.s. meni je '89-te citav dan za "dve crvene" mesao malter i nosio cigle jedan Rumun, inace masinski inzenjer, preplivao Dunav na plinskoj boci bezeci od gladi i nedostatka bilo kakve perspektive. I delovao mi je srecnije od vecine mojih sunarodnika cak i onda (tj. u dobra stara vremena pre ratova i krize 90-tih)

Sto se mene tice, ja sam do 16 marta bio polusrecan, posle 16 marta sam presrecan. A na narednim izborima kad Vucic osvoji 350 mandata od mogucih 250 dozivecu mozdani udar od srece :P

Srbi su najsrecniji bili ovih poslednjih mesec dana kad je Rusija okupirala Ukrajinu i kad se Krim otcepio...sad kad se opet sve smiri opet ce biti nesrecan narod...

Ja sam jako srecan, zaljubio sam se :)

"Every day above ground is a good day"

Svako jutro kada se probudim ja sam srećan zato što započinje prvi dan ostatka mog života...

Imati mnogo para nije loše ali, što kaže naziv one serije: "I bogati plaču"...

"p.s. I nemojte se zavaravati da su Skandinavci srecni. 6 meseci nemaju sunca, nema setaca, prazne ulice, kafici preskupi za obicne gradjane"

Tipično srpsko razmišljanje: nivo sreće je obrnuto proporcionalan visini cena po kafićima :-D

Skandinavci 6 meseci nemaju sunca, pa ajde mi onda da napravimo najgore školstvo, zdravstvo i sudstvo u Evropi, da od svake reke i livade napravimo divlju deponiju, da fasade po Beogradu renoviramo samo posle svetskog rata, da saobraćajna kičma Srbije bude Ibarska magistrala na kojoj ljudi ginu svakodnevno, da omladinu udavimo u okeanu alkohola, droge, prostitucije i nasilja, da nam ljudi umiru od gladi i izlečivih bolesti, da van kriminala i državnih firmi ne može da se zaradi ni za hleb, a ne paštetu...

ali mi imamo sunce 6 meseci i baš nas briga!

Ja bih uveo vrlo prosto pravilo: prekršajnu prijavu za svakog ko se hvali bilo čime što nije sam napravio (istorijom, prirodom, lepim devojkama, geografskim položajem, ruskim gasovodom, dušom, suncem i ostale srpske nebuloze).

Amerikanci sleću na Mars, Rusi hoće da prave most do Krima za 3 milijarde dolara, Srbin je spreman da ubije za nemački auto star 15 godina, Britanci digli u Londonu biblioteku vredniju od pola Srbije, svaka arapska aviokompanija ima više VIP klijenata nego Srbija stanovnika, sa ličnom kartom prođeš od Estonije do Portugalije bez da te iko išta pita, a mi ovde u koncentracionom logoru koji smo sami kreirali pričamo o duši, suncu i prirodi.

Srbin je najsretniji kad komsiji crkne krava, ostali dana je tuzan..

Svetski Dan Sreće nas neće učini ekstra srećnima, ali kad bi nam uveli dan crknutih krava..

Danas sam srecna- jer postoji neko koga volim, i ko me je pustio da se glupiram. Takodje, zadovoljna sam da u svojim godinama ipak imam nezavisnost kako finansijsku tako i u donosenju zivotnih odluka. Zivim u dijaspori ali zaista zelim da zivim u Bg. Treba svugde poci, sve videti, ali ukoliko postoje uslovi za dostojanstven zivot dom je onde gde je srce. Nikad ne treba dici ruke od svog naroda, ni od ciljeva, i vere u ljubav.

Izvinite na generalizaciji ali mi smo od pamtiveka malo naopak narod. Znate ono "sreca u nesreci"? e, kod nas je i to obrnuto, uverio sam se na milion slucajeva.

Najlakse je kukati, a izboriti se za srecu mnogima samo misaona imenica..sreca ne pada sa neba, drzava vas nece usreciti ma koliko bogata bila...

I ja sam primetio da je kriza u Ukrajini obradovala većinu mojih kolega na poslu, prosto jedva čekaju izbijanje sukoba i "da Rusija pokaže Nato alijansi", makar i po cenu nuklearnog rata(?!).

Pa kako i da budu srecni kad im se propagira sreca tamo preko grane. Ta Evropska utopija je toliko uzela maha da ljudi veruju da je sreca u dva stvari: pobeci van ili se uvaliti u drzavnu firmu. Za ovo prvo je kriva pre svega Evropska propaganda kojom se privlace zemlje istocnog bloka i strucnjaci da rade kod njih za hranu i da inajme stan. Za drugo je kriva drzava jer je uvek i samo brinula za drzavne cinovnike, a ne i da nagradi i podstice preduzimljiv duh.
Velika stvar je i nesigurnost, jer ako izgubis posao mnogo je tesko dobiti socijalnu pomoc. Mi, do duse nikad nismo bili socijalna drzava u pravom smislu te reci. Ova bela kuka, nezadovoljstvo i nesreca su posledica ne postojanja strategije drzave.

p.s. I nemojte se zavaravati da su Skandinavci srecni. 6 meseci nemaju sunca, nema setaca, prazne ulice, kafici preskupi za obicne gradjane, zatvoreni u svom stanu i svom poslu ne mogu biti toliko srecni. Nego, ne znaju za bolje, jer se ovde ne propagira zivot na Kubi, Venecueli ili Grckoj kao bolji.

@ srećković srećko, Voždovac

Bravo, to je to, sreca je subjektivna, a ne objektivna kategorija, zelim tebi i tvojima sve najbolje u zivotu, a vi sto ste mu lupali minuse crknite od muke sto komsija ima dobar auto a vi nemate (a i da ga imate nasli bi za kojom drugom gluposti cete da kukate...)

A ja jos nisam igrao svoj komp danas

@ Aron

Ako tebe novac cini srecnim onda si u velikom problemu,treba da posetis lekara
Pa nije sve u novca,a mogu ti reci da novca ima,samo ga treba pronaci.Ti ocigledno nisi zato si i ne zadovoljan,ali tu je porodica,prijatelji koji te cine srecnim...

kaze danas ljudi bolje zive nego pre 100 godina... pa u tih 100 nebih se slozila pogotovo dok je tito jos bio ziv

Ja sledim princip po kome sam srecniji ako vise dobijem od onoga sto zasluzujem. Stoga proslavljam onog sto izmisli onu "niko ne moze da me toliko malo plati koliko JA mogu malo da radim". Po tom principu da bih bio sve srecniji, ja sve manje radim.

a da se zahvalis sto si ustao ziv?

Kako se meri sreca? Danci su najsretiji narod na svetu a cinjenica je da svaki 12-ti gradjanin te drzave uzima antidepresive.

Срећни смо пуно. Ништа мање него пре, можда сада више. Раније смо били сами, а сада кућа ми врви од виртуелног света. А напољу - нема ко нас не зна. )))): Лов је невиђен, а делфин се не да. ))): Отворите му неколико врата, знаће он на која ће да уђе (можда ће ући на 2). )))))):

Sreca je pojam koji se nemoze meriti.
Danci su proglaseni najsrecnijim narodom na planeti a cinjenuca je da svaki 12-ti stanovnik te drzave uzima antidepresive.

@ Aron

Ako tebe novac cini srecnim onda si u velikom problemu,treba da posetis lekara
Pa nije sve u novca,a mogu ti reci da novca ima,samo ga treba pronaci.Ti ocigledno nisi zato si i ne zadovoljan,ali tu je porodica,prijatelji koji te cine srecnim...

Ja sam srećan u Srbiji, koja je u Evropi, puno problema i "problema". U okruženju slično. Radim na crno, supruga plata 25.000, dvoje dece....ali zamislite da smo rođeni u Hondurasu, Filipinima, Nigeriji,Bangladešu? Ili da smo rođeni pre nego što je pronađen penicilin ili u Srednjem veku u Evropi kada je 100 godina harala kuga, od koje je umrlo pola stanovništva?

Pa kako i da budu srecni kad im se propagira sreca tamo preko grane. Ta Evropska utopija je toliko uzela maha da ljudi veruju da je sreca u dva stvari: pobeci van ili se uvaliti u drzavnu firmu. Za ovo prvo je kriva pre svega Evropska propaganda kojom se privlace zemlje istocnog bloka i strucnjaci da rade kod njih za hranu i da inajme stan. Za drugo je kriva drzava jer je uvek i samo brinula za drzavne cinovnike, a ne i da nagradi i podstice preduzimljiv duh.
Velika stvar je i nesigurnost, jer ako izgubis posao mnogo je tesko dobiti socijalnu pomoc. Mi, do duse nikad nismo bili socijalna drzava u pravom smislu te reci. Ova bela kuka, nezadovoljstvo i nesreca su posledica ne postojanja strategije drzave.

p.s. I nemojte se zavaravati da su Skandinavci srecni. 6 meseci nemaju sunca, nema setaca, prazne ulice, kafici preskupi za obicne gradjane, zatvoreni u svom stanu i svom poslu ne mogu biti toliko srecni. Nego, ne znaju za bolje, jer se ovde ne propagira zivot na Kubi, Venecueli ili Grckoj kao bolji.

Srbi narod najstariji. Pardon, najnesrecniji. Samo bre kukamo, zalimo se, negujemo mentalitet zrtve i vecitih gubitnika, ojacavamo "naucenu bespomocnost", tonemo u frustraciju, anksioznost, depresiju. Nacija pateticnih narcisoidnih luzera. Halo bre, uradi ono sto mozes da uradis. Smanji ocekivanja. Budi zahvalan sto postojis. Budi zahvalan sto si svestan. Cini male ljubaznosti drugima. I odmah ces se bolje osecati. Radi to svaki dan narednih 3 nedelje i bices srecniji. Svi kukaju, a niko da uradi domaci zadatak.

p.s. meni je '89-te citav dan za "dve crvene" mesao malter i nosio cigle jedan Rumun, inace masinski inzenjer, preplivao Dunav na plinskoj boci bezeci od gladi i nedostatka bilo kakve perspektive. I delovao mi je srecnije od vecine mojih sunarodnika cak i onda (tj. u dobra stara vremena pre ratova i krize 90-tih)

Срећни смо пуно. Ништа мање него пре, можда сада више. Раније смо били сами, а сада кућа ми врви од виртуелног света. А напољу - нема ко нас не зна. )))): Лов је невиђен, а делфин се не да. ))): Отворите му неколико врата, знаће он на која ће да уђе (можда ће ући на 2). )))))):

Imam 19 godina,radim za 150 dinara po satu,a plata mi kasni 2 meseca.Jel sam zbog toga ne srećan? Ne,ali opet taj novac je mali deo moje nesreće.Ne srećan sam zato što nisam imao devojku koja me je volela,zato štu su devojke takve kakve jesu danas,ljudi,moji vršnjaci,zato što živim u vreme kapitalizma,u vreme gde se sreća procenjuje u ciframa.Jedino što sanjam svako veče je da se osamostalim od roditelja,da osnujem svoju porodicu,ženu koja će da me voli,dete,da imam posao koji će da mi da vremena sa porodicom,i zdravlje za kraj.Sve je to nešto što bi nas činilo srećnim,posao ko posao posle sigurno godinu dana će vam dosaditi,novac ukoliko ga zarađujete previše više nećete znati šta da kupite,i mnogo toga sličnog je ne toliko potrebna želja.Ljudi su nekad imali malo,ali su imali nešto što mi nemamo ljubav,sreću,poštenje,zdravlje...

Danas sam srecna- jer postoji neko koga volim, i ko me je pustio da se glupiram. Takodje, zadovoljna sam da u svojim godinama ipak imam nezavisnost kako finansijsku tako i u donosenju zivotnih odluka. Zivim u dijaspori ali zaista zelim da zivim u Bg. Treba svugde poci, sve videti, ali ukoliko postoje uslovi za dostojanstven zivot dom je onde gde je srce. Nikad ne treba dici ruke od svog naroda, ni od ciljeva, i vere u ljubav.

Za srecu treba malo srece i puno ljubavi.

Ovo je u suštini zemlja tuge i nesreće,a srećno je negde oko 20% stanovnika.I to prvenstveno oni koji imaju dobre plate u javnom sektoru,koe roditelji rade u inostranstvu i neki uspešni biznismeni.Evo i kod mene u komšiluku svi su nešto namršteni i nervozni mnogi ne kažu čak ni dobar dan.A razlozi za to leže u sledećem:

1.Ogromna nezapslenost i male plate

2. Nepravda što se tiče pravosuđa

3. Nepravda što se tiče raspodela moći,novca i ugleda

Ko što kaže jedna izreka "Čoveku malo treba sve ostalo mu je za pokazivanje" a ovde većina ljudi nemaju ni to malo.

Srbi,tj.mi,smo uvek nesrecni jer nam je takav izbor.Da ne kazem mentalitet.
Iako zivimo u zemlji sa dosta mana i nedostataka,ipak je to zemlja gde se bolje i civilizovanije zivi od 60% ostatka planete,tj. drugih drzava.
Srecni smo samo kada komsiji crkne krava....e to smo mi.

Srećni su samo roditelji koji su uspeli svojoj deci da organizuju:

1. učenje barem dva, a idealno četiri strana jezika: engleskog, nemačkog, španskog i ruskog

2. učenje samostalnosti od malena u smislu kuvanja, organizacije životnog prostora, peglanja, pranja veša, održavanja lične higijene i psihičkog zdravlja

3. ako je bilo vremena i uslova, daljeg razvijanja posebnih talenata i sklonosti koje dete ima

a onda po navršenoj 19. ili 21. ili najkasnije 25. godina šut u dupe van granica "države" Srbije u realan svet.

Takvi ljudi imaju razloga da budu srećni, a ostali imaju pravo da se samoobmanjuju.

Ja sledim princip po kome sam srecniji ako vise dobijem od onoga sto zasluzujem. Stoga proslavljam onog sto izmisli onu "niko ne moze da me toliko malo plati koliko JA mogu malo da radim". Po tom principu da bih bio sve srecniji, ja sve manje radim.

Srbin je najsretniji kad komsiji crkne krava, ostali dana je tuzan..

Sreca je pojam koji se nemoze meriti.
Danci su proglaseni najsrecnijim narodom na planeti a cinjenuca je da svaki 12-ti stanovnik te drzave uzima antidepresive.

Svako jutro kada se probudim ja sam srećan zato što započinje prvi dan ostatka mog života...

Imati mnogo para nije loše ali, što kaže naziv one serije: "I bogati plaču"...

Psihiloska psiha-ha-ha ... Pa pre 150 godina srednja klasa u Srbiji je zivela slicno kao i srednja klasa u Nemackoj ili Austroo-Ugarskoj, a isto vazi i za radnike, seljake i ostale klase drustva. Znaci obicni mali ljudi, ne bogatasi. Posle II svetskog rata zivelo se dobro. A onda smo za samo jednu deceniju izgubili sve sto smo imali. Imali smo, pa nemamo, najgora moguca kazna nas je stigla. Dobro smo jos i koliko toliko normalni, kakva crna sreca?

Kubanci su srecni. A imaju manje od nas, tacno. Ali oni nisu nikada ni imali vise i ne znaju za bolje. Mi znamo. U tome je razlika izmedju njih i nas.

Најнесрећнији су они људи који верују медијима, дневнику у пола осам, и оваквим вестима односно истраживањима. Срећа је ствар интелигенције.

Ovoga sto prica o stezanju kaisa i nesreci novinar iz Tanjuga je trebalo da pita koliko kosta cena lecenja nesrece. Kad sam cula cenu plakalo mi se jer znam da to ne mogu da priustim.

Srbi su najsrecniji bili ovih poslednjih mesec dana kad je Rusija okupirala Ukrajinu i kad se Krim otcepio...sad kad se opet sve smiri opet ce biti nesrecan narod...

Izvinite na generalizaciji ali mi smo od pamtiveka malo naopak narod. Znate ono "sreca u nesreci"? e, kod nas je i to obrnuto, uverio sam se na milion slucajeva.

@ srećković srećko, Voždovac

Bravo, to je to, sreca je subjektivna, a ne objektivna kategorija, zelim tebi i tvojima sve najbolje u zivotu, a vi sto ste mu lupali minuse crknite od muke sto komsija ima dobar auto a vi nemate (a i da ga imate nasli bi za kojom drugom gluposti cete da kukate...)

Najlakse je kukati, a izboriti se za srecu mnogima samo misaona imenica..sreca ne pada sa neba, drzava vas nece usreciti ma koliko bogata bila...

a da se zahvalis sto si ustao ziv?

Kako se meri sreca? Danci su najsretiji narod na svetu a cinjenica je da svaki 12-ti gradjanin te drzave uzima antidepresive.

Dobar tekst, ali... Uz ogromnu nezaposlenost i strasno mali standard onih koji imaju neki posao , da li uopste mozemo pricati o sreci u ovakvoj drzavi gde se prezivljavanje smatra uspehom...?

Srbi su najsrecniji bili ovih poslednjih mesec dana kad je Rusija okupirala Ukrajinu i kad se Krim otcepio...sad kad se opet sve smiri opet ce biti nesrecan narod...

Danas bolje živimo nego pre 100 godina, ali je moguće da smo nezadovoljniji životom nego...

tu sam prestao da citam.

Ja sam jako srecan, zaljubio sam se :)

Svetski Dan Sreće nas neće učini ekstra srećnima, ali kad bi nam uveli dan crknutih krava..

Sto se mene tice, ja sam do 16 marta bio polusrecan, posle 16 marta sam presrecan. A na narednim izborima kad Vucic osvoji 350 mandata od mogucih 250 dozivecu mozdani udar od srece :P

moja keva kad ustane smorena, prvo ode u wc i tamo popije neke dve tri pilule, sve razlicite. pola sata nakon toga kez sine od uveta do uveta :))

"p.s. I nemojte se zavaravati da su Skandinavci srecni. 6 meseci nemaju sunca, nema setaca, prazne ulice, kafici preskupi za obicne gradjane"

Tipično srpsko razmišljanje: nivo sreće je obrnuto proporcionalan visini cena po kafićima :-D

Skandinavci 6 meseci nemaju sunca, pa ajde mi onda da napravimo najgore školstvo, zdravstvo i sudstvo u Evropi, da od svake reke i livade napravimo divlju deponiju, da fasade po Beogradu renoviramo samo posle svetskog rata, da saobraćajna kičma Srbije bude Ibarska magistrala na kojoj ljudi ginu svakodnevno, da omladinu udavimo u okeanu alkohola, droge, prostitucije i nasilja, da nam ljudi umiru od gladi i izlečivih bolesti, da van kriminala i državnih firmi ne može da se zaradi ni za hleb, a ne paštetu...

ali mi imamo sunce 6 meseci i baš nas briga!

Ja bih uveo vrlo prosto pravilo: prekršajnu prijavu za svakog ko se hvali bilo čime što nije sam napravio (istorijom, prirodom, lepim devojkama, geografskim položajem, ruskim gasovodom, dušom, suncem i ostale srpske nebuloze).

Amerikanci sleću na Mars, Rusi hoće da prave most do Krima za 3 milijarde dolara, Srbin je spreman da ubije za nemački auto star 15 godina, Britanci digli u Londonu biblioteku vredniju od pola Srbije, svaka arapska aviokompanija ima više VIP klijenata nego Srbija stanovnika, sa ličnom kartom prođeš od Estonije do Portugalije bez da te iko išta pita, a mi ovde u koncentracionom logoru koji smo sami kreirali pričamo o duši, suncu i prirodi.

Srecan si sad i ovde ili nisi. Sam odlucujes o tome.

A ja jos nisam igrao svoj komp danas

"Every day above ground is a good day"

I ja sam primetio da je kriza u Ukrajini obradovala većinu mojih kolega na poslu, prosto jedva čekaju izbijanje sukoba i "da Rusija pokaže Nato alijansi", makar i po cenu nuklearnog rata(?!).

kaze danas ljudi bolje zive nego pre 100 godina... pa u tih 100 nebih se slozila pogotovo dok je tito jos bio ziv