Kuće od zemlje hit u svetu

Kod nas se za takve kuće kaže da su "od naboja". Ima ih još uvek po Vojvodini u priličnom broju, a neke su stare po 70, 80, verovatno i više godina.

Sta je tu novo? Ceo salas mog dede je bio od naboja. Ja sam kao mali gledao kako se bradi kuca od naboja. Kuca u kojoj sada zivim u Sr. Kamenici je od cerpica, ja sam je samo obzidao fasadnom ciglom. Kada sam je dobio svi su mi savetovali da je potpuno srusim i ponovo zidam. Srecom pa to nisam uradio. Sada imam 38cm zida od cerpica 10cm vazdusnog procepa i 12cm fasadne cigle. To je razlog da leti ne moram da razmisljam o klima uredjaju, a zimi o troskovima za grejanje.

Ljudi obidjite nasa napustena sela na jugu Srbije i videcete da su se nekada tamo gradile kuce od zemlje samo sto su tada koriscena jaja i slama kao ucvrscivaci a daske su bile u svojstvu armature. Cista ekologija, pre 100 godina. Leti je u njima predivno hladnjikavo a zimi kada se zagreje je bozanstveno. Probajte :)

Takve kuće u Vojvodini postoje vec stotinama ako ne i hiljadama godina. I dan danas ih je mnogo čak i po Novom Sadu. Cigla od nabijene nepečene zemlje a kuće se zovu nabijače. Izmišljate toplu vodu...

Stapanje životnog prostora sa prirodom je svakako nešto izuzetno korisno, kreativno i značajno sa ekološkog aspekta. Jedino me zanima koliko su takve građevine otporne na sve prirodne nepogode. Ovde pre svega misim na zemljotres? Žao mi je što niste objavili ni jednu sliku koja bi ilustrovala tekst.

Drago mi je da je neko otvorio ovakvu temu jer je sjajna. Moja porodica u okolini Valjeva poseduje dve kuće od nepečene zemlje, građene nešto pre 150 godina, i obe su u odličnom stanju i u funkciji-jedna je sa velikim kamenim podrumom, druga bez, i obe sa visokim krovom. Veća kuća je građena za boravak porodice, tj. noćenje, sa jednom velikom prostorijom - odžaklijom, u kojoj se nalazi kamin, i još četiri sobe. Život i boravak u ovakvom objektu je u svako godišnje doba izuzetan. Druga, manja kuća se koristi za dnevne aktivnosti. Obe su građene od nepečene zemlje, vezivane krečom, sa drvenim ankerima i gredama. Takođe, imamo i pomoćne objekte od ćerpiča. Ovakve građevine nisu retke u ovom kraju, mada su sve više zapuštene i napuštene.
I kada pogledam ovako organizovano domaćinstvo mogu reći da me je oduvek fascinirala racionalnost mojih predaka. Dakle, očigledno je da su umeli da sagrade dobre i kvalitetne građevine, koje su sa druge strane bile vrlo funkcionalne i imale ni manje ni više prostora od onog koji je potreban. Naravno tada se živelo u velikim porodičnim zadrugama, nešto nalik današnjim porodičnim preduzećima.
Što se tiče stabilnosti ovakvih objekata, i otpornosti na vremenske nepogode, mogu reći da mi je poznato da su ovakvi objekti najpogodniji za trusna područja, jer je drvo od koga se pravi noseća struktura objekta, najelastičniji materijal koji se uvek vraća u prvobitni položaj nakon zemljotresa. Valjevski kraj je 1998. godine pogodio jak zemljotres, i ni jedan od ovih objekata nije oštećen.
Voleo bih da mi neko kaže gde se na internetu mogu naći podrobniji podaci o ovoj temi.
Duško

Pa cela Vojvodina je do pre 40 godina bila sa kucama od naboja i cerpica. Zahtevaju dobro odvodjenje atmosferskih voda (mana kapilarna vlaga), ali toplotna i zvucna izolacija su nenadmasne. Leti se morate pokrivati, a zimi nema studeni.

Profesor Krnjetin treba da dođe malo do Vojvodine (izađe iz Beograda) i onda će videti da:

- Stare kuće u Vojvodini su ranije (red veličine par stotina godina) građene od takvog materijala. Hint: čerpić (bez cementa)

- "Hit" u svetu (glupog li izraza za ovo) nisu kuće od zemlje već od - slame. Slama ima koeficijent prenosa toplote od 0,1, što znači da se za povećanje spoljnje temperature od 10 stepeni temperatura u kući promeni za jedan stepen

Toliko o stručnjacima.

Kuce od naboja i ,(pravilno se kaže)ĆERPIČA! su stare u Vojvodini i po 200god! Mislim da pored te činjenice bi potpuno trebali zanemariti problem dugovegnost i otpornosti na neke "uragane, tajune, zemljotrese". Otvorite malo oči u proslost i u budućnost, odakle tolika sumnja u nesto sto je provereno i funkcionise vise vekova. Imam kuću grdjenu ciglom d=25cm sa izolacijom od d=8cm i vikendicu od ćerpča d=42cm (postoji fabrika u Srpskom Miletiću). Prijatnost boravka je neuporedivo na strani objekta od ćerpiča, nema apsolutno nikakve potrebe za klima uredjajem iako je osunčana tokom celog dana, a kad se ne lozi ne ohladi se za jedan sat. Dobar temelj, hidro izolacija i noseće tlo i uz ENORMNU USTEDU!!! na cementu, pesku, kreču, cigli, armaturi,sljunku, TERMOIZOLACIJI$$$....mozete doći do FANTASTICNOG novog prostora za zivot.Elitna naselja se u Francuskoj prave od naboja, a u skorije vreme i objekti od 4 sprata. Ne vdim razlog zasto ne bismo i mi vratili se jeftinijem i BOLJEM načinu gradnje.Ne podlezite uticaju gradjevinskih sarenih kataloga o materijalima koji su "otkrovenje" grditeljstva i gradjenja, pa posle nadodajemo termo izolaciju ili je vazduh suv ili cujemo razgovor iz cetvrte sobe icitva kuća zvoni". SRETNO svima sa Siporeks blokovima, Ytongom...

Uh pa u Vojvodini je dosta kuca od naboja tj zemlje ne treba neko sa strane da nam prodaje pamet ,samo pitajte bake i deke kako se prave.

Zivim u kuci"nabijaci"od zemlje,koja je stara preko 150 godina.Nije mi potreban klima uredjaj.Leti je divna ladovina a zimi sada 30 stepeni u sobama.Debljina zida 90 santimetara.Nisam ni znala da mi je kuca HIT.Pozdrav svima,Merima

Odrasla sam u ukući od blata .Utoj istoj kući sada rastu i moji unučići.Gazila sam blato pomešano sa plevom i sušila čerpić.Ništa lepše od takve kuće još kada se u njoj uzida peć od čerpića i dobro založi sa slamom ili kukuružnjakom pa se svi grejemo .

Mala dopuna informacije o našim istraživanjima: prethodila je detaljna analiza brojnih starih zemljanih kuća širom Vojvodine, anketirani su korisnici, snimani detalji, merena energetska potrošnja. Na bazi toga i novih iskustava u svetu, sa inoviranim tehnologijama gradnje i recepturama, i hidroizolacijama, kojih ranije nije bilo, utvrđene su velike prednosti i nove mogućnosti ovakvih kuća. Novi Zeland je prva zemlja koja je uradila nove Standarde ovakve granje, a mi se trudimo da na zaostanemo previše. Korisne su i sa seizmičkim ojačanjima i veoma sigurne...

Mozda je sve to tacno, ali ipak NEKA, HVALA.
Kuce u Srbiji su preskupe jer se grade od izuzetno kvalitetnog materijala (za razliku od onih Evropi I SAD-u gde ih i slabiji tornado odnese), sa dubokim betonskim temeljima, a kad se ugradi i izolacija ma to je milina jedna.
Ne bih mogla da spavam u kuci razmisljajuci da li ce neki vetric ili zemljotrescic da je odnese.
Sto je brzo to je i kuso, a sto je jeftino to je nekvalitetno. Ko se sa mnom ne slaze sta da mu radim.

A spojiti naljbolje od staroga i novoga?Najveci neprijatelj kuce od naboja je vlaga,pa sto onda ne uraditi temelje od armiranog betona i dobro hidroizolovati.Ako se fasada ozica i umalterise cementnim malteom trajnost fasade ce biti istovetna kao i kod kuca gradjenih klasicnom opekom.Jednom sam ucestvovao u rusenju kuce od naboja i tamo sam uvideo da to samo zvuci mekano.Kada sam pokusao sekirom probiti zid sekira se odbijala kao da tucem po kamenu i isto tako je i varnicilo.A sto se tice zemljotresa ja neverujem da tu ima neke velike razlike ako se kuca uradi kvalitetno.

A treće prase je bilo vredno i napravilo svoju kuću od cigle.
Samo se vi smejte, reče treće prase svojoj braći, ali kad vuk dođe, samo nas cigla i malter mogu sačuvati.

Poslednjih 6 godina radim gradjevinske poslove u Francuskoj i nijednom nisam naisao na objekat izgradjen na takav nacin.Za sve novo, sto nego hoce da "progura" kod nas,ista je prica "To se odavno koristi u SAD-u,FR, bla, bla bla". Smesno je sto ta prica jos uvek prolazi.

Zanimljiva tema. Drago mi je sto sam video da je neko i izneo negativne strane kuca izgradjenih od ovog materijala. Ali mi govorimo ovde o kucama cija se izgradnja nije promenila decenijama. Verovatno uz nove tehnologije, i saznanja ove negativne strane(vlaga, pacovi, insekti) mogu se spreciti, pa ovaj tip kuca moze biti perfektan...?!

Ja sam iz Vojvodine, i najlepse trenutke svog detinjstva proveo sam bas u takvim kucama od naboja kod baba u Vrscu i Zrenjaninu. Sve sto je receno ovde po pitanju prednosti i mana ovakvih kuca uglavnom je tacno, ali moram da svima skrenem paznju na jednu veliku manu ovakvih kuca, a to je alergija na prasinu koja vodi poreklo od naboja. Mom mladjem bratu je utvrdjena ta alergija kada je imao 12 godina, i jedva je ostao ziv posle nekoliko jakih alergijskih napada koje je dobio kao posledicu dugog boravka u kuci od naboja. Ovaj vid alergije je relativno redak, ali ako se pojavi moze biti izuzetno opasan po zivot, a problem je i sto se tesko utvrdjuje, jer se tesko pronalazi uzrocno-posledicna veza u postupcima obolelog pre pojave alergije.
Igor

Molim da neko iz ekipe koja je radila na projektu starih/novih kuća od naboja/zemlje ostavi neku mail adresu za kontakte i pitanja. Mislim da bi jedna konstruktivna interakcija, saradnja, razmena iskustava i ideja sa mogućnošću povratne reakcije od strane tima sa FTN-a bila višestruko korisna. Hvala.
Zvonko novosadista

Cijela Panonska ravnica - Vojvodina, Slavonija, Madjarska, Rumunija je puna kuca od nepecene cigle. Prednosti su jeftinoca i dobra toplinska izolacija ali ima i mana: puno tih kuca je vlazno, (to se moze izjbeci ako se zidaju na betonskoj ploci koja ih odvaja od zemlje). Fasade se moraju dobro odrzavati. Ako ih se zapostavi pa napuknu, kisa navlazi zidove i onda kuca jako brzo propadne. Parcovi mogu lagano prokopati kanale u zidovima.

Имам кућу од ћерпича стару око 150 година, у Шумадији, коју смо пре тридесетак година "модернизовали" тим малтерисањем фасаде како је један коментатор описао. Кућа је заиста свежа преко лета и упркос малим прозорима оптимално осветљена, не слажем се с коментатором који каже да су ове куће мрачне, можда зависи од тога како је "архитекта" својевремено ускладио величину простора са бројем прозора. Међутим, преко зиме нема ни говора да је чатмара топла ако се не наложи. Да ли неко уме да ми каже како би могло да се уведе грејање и водовод у такву кућу? Куда би ишле цеви? Имам и сан о камину, али се плашим, камин може да изазове пожар. Иначе сам прочитала у једној италијанској ревији о унутрашњем дизајну и видела слике једне такве ужасно скупе куће у Америци, то зову еколошка архитектура, да је тајна добре температуре таквих кућа уствари у систему крова. На фотографији сам препознала систем кровне конструкције какав су применили моји преци на чатмари, а то је систем дрвених греда без икаквих металних елемената које су ужлебљене једна у другу. Молим неког ако има искуства, пошто ја моју чатмару користим ретко, не ћивим у њој, како могу да доградим купатило, односно спроведем водовод и грејање са таквим зидовима од набијене земље. Мора да постоји неки систем, видим јавили су се неки који у таквој кући живе. Баш супер што смо у светском тренду још од пре 200 година, а да то нисмо знали. Почиње да ми расте национални понос при помисли да смо имали за претке тако способне архитекте и градитеље, генијално. Али, не умем да почнем дан без туширања, помагајте!

@ b@anem

Prof. Krnjetin je iz Novog Sada

Vec sam nesto prethodno napisao, a sad jos da dodam.
prosle godine sam bio na jednoj manifestaciji u Somboru i vodili su nas na salas gde se gaji tradicija straih zanata. Tu sam pricao sa covekom koji zeli da obnovi tradicionalni nacin gradnje kuca od zemlje (sa dodatkom pleve). Zalio mi se da ne moze da dobije gradjevinske dozvole jer navodno ne moze da se uradi staticki proracun.

Ako je zemljiste vlazno a nema izolacije moze da dodje do "krunjenje" zidova. Moja kuca nema nikakvu izolaciju, ali vlage nema iz drugih razloga, tako da je kuca apsolutno suva. U prizemnim sobama nema nikakve izolacije, stafle su u pesku i na njih je direktno postavljen brodski pod.
Inace kod nas se ne kaze ćerpič, nego čerpić.

Cini mi se da je profesor zaboravio na efekte destabilizacije stabilizovane zemlje usled zemljotresa. U Mionici bi se bas usrecili sa ovakvim kucama :(

Par pitanja za profesora:
- Kako se takve kuće štite useljavanja od glodara i insekata u zidove?
- U Vojvodini, gde je najviše zemljenih kuća, nema (nije bilo!) jačih zemljotresa pa ne znamo efekte?
- Kako zaštititi od vlage "odozdo"?

Ljudi, naravno da za takve kuce o kojima ovde govorite postoje od davnina i da su nase babe i dede nas pravile u tim kucama, slozicete se da je to vise nego ocigledno. Siguran sam da tekst o fancy ultra novim hi-tech gradjevinama i najsavremenijoj arhitekturi ne govori o kucama od tugle (domace pecene cigle) ili blata koje su Srbi i Turci pravili nekada. Treba da istrazimo i vidimo kakva je tehnologija, sta i kako rade, kakve su performanse te kuce, pa mozda i skapiramo da bismo za male, ustvari manje pare uboli dve mete: dobru i ne skupu kucu i sa druge strane malo postedeli ovu nasu namucenu Zemljicu...

Sada ste mi zagolicali mastu. Pocinjem da razmisljam o gradnji vikendice na ovaj nacin. Interesuje me da li jos neko zna to da napravi, u ovo moderno i skupo doba!?

Moje iskustvo sa takvim kućama je sledeće:
Moja baba i deda imaju takvu kuću u selu u Sremu. To je pitaj Boga koliko stara kuća. Izolacija zaista jeste dobra, ali je zato prepuna kuća miševa. Znači vidiš miš viri iz rupe na pola metra visine od poda. Moja rodbina u toj kući odavno ne živi ali je ni nisu još srušili. Izgrađena je nova pored stare.
Ne znam koliko je kvalitetno stara kuća urađena ali barem ta o kojoj pričam je potpuno neotporna na miševe i bubašvabe. Zidovi su probušeni mišijim kanalima.
Možda (a i verovatno) je današnja tehnika bolja, a možda su i druge tadašnje kuće kvalitetnije rađene.
Eto, to je moje jedino direktno iskustvo sa takvim kućama.

Cena moje kuce raste, a ja hteo da je rusim.

I na Staroj Planini su zidali kuce od zemlje pomesane sa slamom (za vezivanje). Pa nema bolje izolacije, leti se moras pokriti jorganom, a zimi kad zagrejes i kad zidovi upiju toplotu toplo, milina jedna.

Ćerpič ili čerpić - to su samo dve različite varijante. U Vojvodini se koristi ova druga...
Inače, može i bez betonskih temelja, sa izolacijom zidova.
Ono što meni osim već navedenih problema (vlaga, glodari) još smeta kod starih kuća nabijača ili čerpićara je slaba osvetljenost, zbog malih prozora. (Ako se prozori povećaju, da unutra bude svetlije, toplotne karakteristike ovih kuća vidno opadaju.)

Eto nama dokaza da smo nebeski narod i da prednjacimo u svemu!
Cuj tek sada hit u svetu!Pa kod nas od kada znam za sebe znam i za cigane,a o karton-city i da ne pricam.Oni ce nama sta je hit.Cigani znaju sta rade vec 50 godina.:)

Veoma mi je drago da je ova tema pobudila veliko interesovanje. Kao ucesnik na ovom projektu zelim samo da kazem da NARAVNO ne izmisljamo toplu vodu i da smo svesni svih objekata koji su izradjeni na takav nacin u nasoj zemlji. Na sve te objekte se obraca izuzetna paznja, skupljaju se iskustva, vrse odredjena istrazivanja i ispitivanja svojstava tih objekata a naravno prate se i desavanja u svetu.
Jedan od glavnih nedostataka je kao sto su mnogi i primetili nestabilnost na trusnim podrucijima i podrucijima sklonim zemljotresima. Ali, naravno, takodje postoji i toliko oblasti u nasoj zemlji gde se ovakvi objekti mogu graditi (pre svega u Vojvodini).
Toliko za sada , pozdrav svima:)

pobogu, tih kuca ima po celoj Srbiji, nema potrebe da izdvajate odredjene delove..
trend jeste i ima novije tehnologije, nije to isto, zato prof taj i govori o tome.
Ajde sad svi pametujte...
Inace po pitanju izolacije jesu neprikosnovene ali cvrstine i dugotrajnosti bas...paaa.. pre bih ja isao na cigle. :)

Zar se ovakve kuce od slame i blata ne zovu i čakmare ?

Drago mi je da ste isprovocirani pravilnim nazivom zemljane opeke "ĆERPIČEM". Kada bi ste na arhitektonskom fakultetu na ispitu iz predmeta "ISTORIJA I RAZVOJ ARHITEKTONSKE I GRADJENE SREDINE" odgovorili kako su Persijanci, Asirci, Egipćani... gradili svoje prvobitne objekte od čerpića" OPUCALI BI ISPIT.Inače Francuska je "mala" zemlja sa "malim" brojem individualih stambenih objekata i gradilista

Pošto manje više bar ne kompjuteru svi funkcionišemo na engleskom, preporučujem da u pretraživač unesete "Adobe house". Baš "adobe" kao čuvena comp. firma. Uglavnom se kuce ovog tipa grade u Americi na jugu, u Teksasu i Novom Meksiku, ali ima ih u principu svuda. Ovo je kuca u kojoj se mora ziveti, jer ako se ne boravi brzo postaje trosna i puna miseva. Znaci neka varijanta za vikendicu otpada.

I u Bosni (Posavina) je nekada bilo koliko volis kuca od cerpica i naboja. Medjutim to je uglavnom sruseno i izgradjene su kuce novijih tehnologija - cigla, beton...
Nasa, zovemo je "stara" kuca, jos stoji, iako je starija od 100 godina. Mislim da ce se u narednih desetak godina raspasti sama od sebe. Vidi se u njoj tamo gde ima rupa u zidu, da ima i slame.
Kroz maglu se secam zivota u njoj, cini mi se da je vlazna, a i misevi zacas prokopaju svoje puteve, ali je sigurno zimi bila toplija, a leti hladnija, nego "nova" kuca.
Ovo mora da su neke nove tehnologije.

mislim da ima vrlo dobre karakteristike protiv r adijacije i raznix spoljnix frekvencija a i bolje mekse se i zvuk prostire u takvim kucama

@(Merima, 21. februar 2008 00:40)
jel to gospodja merima korpica?
drfil@sezampro.yu

kuce, napravljene na takav nacin zovu se "tuglare".

Molim ako ima dobra dusa da me posavetuje kako da izolujem kupatilo od vlage u kuci od naboja?

Mozda je sve to tacno, ali ipak NEKA, HVALA.
Kuce u Srbiji su preskupe jer se grade od izuzetno kvalitetnog materijala (za razliku od onih Evropi I SAD-u gde ih i slabiji tornado odnese), sa dubokim betonskim temeljima, a kad se ugradi i izolacija ma to je milina jedna.
Ne bih mogla da spavam u kuci razmisljajuci da li ce neki vetric ili zemljotrescic da je odnese.
Sto je brzo to je i kuso, a sto je jeftino to je nekvalitetno. Ko se sa mnom ne slaze sta da mu radim.

A treće prase je bilo vredno i napravilo svoju kuću od cigle.
Samo se vi smejte, reče treće prase svojoj braći, ali kad vuk dođe, samo nas cigla i malter mogu sačuvati.

Profesor Krnjetin treba da dođe malo do Vojvodine (izađe iz Beograda) i onda će videti da:

- Stare kuće u Vojvodini su ranije (red veličine par stotina godina) građene od takvog materijala. Hint: čerpić (bez cementa)

- "Hit" u svetu (glupog li izraza za ovo) nisu kuće od zemlje već od - slame. Slama ima koeficijent prenosa toplote od 0,1, što znači da se za povećanje spoljnje temperature od 10 stepeni temperatura u kući promeni za jedan stepen

Toliko o stručnjacima.

Eto nama dokaza da smo nebeski narod i da prednjacimo u svemu!
Cuj tek sada hit u svetu!Pa kod nas od kada znam za sebe znam i za cigane,a o karton-city i da ne pricam.Oni ce nama sta je hit.Cigani znaju sta rade vec 50 godina.:)

Poslednjih 6 godina radim gradjevinske poslove u Francuskoj i nijednom nisam naisao na objekat izgradjen na takav nacin.Za sve novo, sto nego hoce da "progura" kod nas,ista je prica "To se odavno koristi u SAD-u,FR, bla, bla bla". Smesno je sto ta prica jos uvek prolazi.

Cini mi se da je profesor zaboravio na efekte destabilizacije stabilizovane zemlje usled zemljotresa. U Mionici bi se bas usrecili sa ovakvim kucama :(

Ljudi obidjite nasa napustena sela na jugu Srbije i videcete da su se nekada tamo gradile kuce od zemlje samo sto su tada koriscena jaja i slama kao ucvrscivaci a daske su bile u svojstvu armature. Cista ekologija, pre 100 godina. Leti je u njima predivno hladnjikavo a zimi kada se zagreje je bozanstveno. Probajte :)

pobogu, tih kuca ima po celoj Srbiji, nema potrebe da izdvajate odredjene delove..
trend jeste i ima novije tehnologije, nije to isto, zato prof taj i govori o tome.
Ajde sad svi pametujte...
Inace po pitanju izolacije jesu neprikosnovene ali cvrstine i dugotrajnosti bas...paaa.. pre bih ja isao na cigle. :)

Par pitanja za profesora:
- Kako se takve kuće štite useljavanja od glodara i insekata u zidove?
- U Vojvodini, gde je najviše zemljenih kuća, nema (nije bilo!) jačih zemljotresa pa ne znamo efekte?
- Kako zaštititi od vlage "odozdo"?

Zar se ovakve kuce od slame i blata ne zovu i čakmare ?

Uh pa u Vojvodini je dosta kuca od naboja tj zemlje ne treba neko sa strane da nam prodaje pamet ,samo pitajte bake i deke kako se prave.

Kuce od naboja i ,(pravilno se kaže)ĆERPIČA! su stare u Vojvodini i po 200god! Mislim da pored te činjenice bi potpuno trebali zanemariti problem dugovegnost i otpornosti na neke "uragane, tajune, zemljotrese". Otvorite malo oči u proslost i u budućnost, odakle tolika sumnja u nesto sto je provereno i funkcionise vise vekova. Imam kuću grdjenu ciglom d=25cm sa izolacijom od d=8cm i vikendicu od ćerpča d=42cm (postoji fabrika u Srpskom Miletiću). Prijatnost boravka je neuporedivo na strani objekta od ćerpiča, nema apsolutno nikakve potrebe za klima uredjajem iako je osunčana tokom celog dana, a kad se ne lozi ne ohladi se za jedan sat. Dobar temelj, hidro izolacija i noseće tlo i uz ENORMNU USTEDU!!! na cementu, pesku, kreču, cigli, armaturi,sljunku, TERMOIZOLACIJI$$$....mozete doći do FANTASTICNOG novog prostora za zivot.Elitna naselja se u Francuskoj prave od naboja, a u skorije vreme i objekti od 4 sprata. Ne vdim razlog zasto ne bismo i mi vratili se jeftinijem i BOLJEM načinu gradnje.Ne podlezite uticaju gradjevinskih sarenih kataloga o materijalima koji su "otkrovenje" grditeljstva i gradjenja, pa posle nadodajemo termo izolaciju ili je vazduh suv ili cujemo razgovor iz cetvrte sobe icitva kuća zvoni". SRETNO svima sa Siporeks blokovima, Ytongom...

@ b@anem

Prof. Krnjetin je iz Novog Sada

kuce, napravljene na takav nacin zovu se "tuglare".

Имам кућу од ћерпича стару око 150 година, у Шумадији, коју смо пре тридесетак година "модернизовали" тим малтерисањем фасаде како је један коментатор описао. Кућа је заиста свежа преко лета и упркос малим прозорима оптимално осветљена, не слажем се с коментатором који каже да су ове куће мрачне, можда зависи од тога како је "архитекта" својевремено ускладио величину простора са бројем прозора. Међутим, преко зиме нема ни говора да је чатмара топла ако се не наложи. Да ли неко уме да ми каже како би могло да се уведе грејање и водовод у такву кућу? Куда би ишле цеви? Имам и сан о камину, али се плашим, камин може да изазове пожар. Иначе сам прочитала у једној италијанској ревији о унутрашњем дизајну и видела слике једне такве ужасно скупе куће у Америци, то зову еколошка архитектура, да је тајна добре температуре таквих кућа уствари у систему крова. На фотографији сам препознала систем кровне конструкције какав су применили моји преци на чатмари, а то је систем дрвених греда без икаквих металних елемената које су ужлебљене једна у другу. Молим неког ако има искуства, пошто ја моју чатмару користим ретко, не ћивим у њој, како могу да доградим купатило, односно спроведем водовод и грејање са таквим зидовима од набијене земље. Мора да постоји неки систем, видим јавили су се неки који у таквој кући живе. Баш супер што смо у светском тренду још од пре 200 година, а да то нисмо знали. Почиње да ми расте национални понос при помисли да смо имали за претке тако способне архитекте и градитеље, генијално. Али, не умем да почнем дан без туширања, помагајте!

Moje iskustvo sa takvim kućama je sledeće:
Moja baba i deda imaju takvu kuću u selu u Sremu. To je pitaj Boga koliko stara kuća. Izolacija zaista jeste dobra, ali je zato prepuna kuća miševa. Znači vidiš miš viri iz rupe na pola metra visine od poda. Moja rodbina u toj kući odavno ne živi ali je ni nisu još srušili. Izgrađena je nova pored stare.
Ne znam koliko je kvalitetno stara kuća urađena ali barem ta o kojoj pričam je potpuno neotporna na miševe i bubašvabe. Zidovi su probušeni mišijim kanalima.
Možda (a i verovatno) je današnja tehnika bolja, a možda su i druge tadašnje kuće kvalitetnije rađene.
Eto, to je moje jedino direktno iskustvo sa takvim kućama.

Stapanje životnog prostora sa prirodom je svakako nešto izuzetno korisno, kreativno i značajno sa ekološkog aspekta. Jedino me zanima koliko su takve građevine otporne na sve prirodne nepogode. Ovde pre svega misim na zemljotres? Žao mi je što niste objavili ni jednu sliku koja bi ilustrovala tekst.

Kod nas se za takve kuće kaže da su "od naboja". Ima ih još uvek po Vojvodini u priličnom broju, a neke su stare po 70, 80, verovatno i više godina.

Takve kuće u Vojvodini postoje vec stotinama ako ne i hiljadama godina. I dan danas ih je mnogo čak i po Novom Sadu. Cigla od nabijene nepečene zemlje a kuće se zovu nabijače. Izmišljate toplu vodu...

Sta je tu novo? Ceo salas mog dede je bio od naboja. Ja sam kao mali gledao kako se bradi kuca od naboja. Kuca u kojoj sada zivim u Sr. Kamenici je od cerpica, ja sam je samo obzidao fasadnom ciglom. Kada sam je dobio svi su mi savetovali da je potpuno srusim i ponovo zidam. Srecom pa to nisam uradio. Sada imam 38cm zida od cerpica 10cm vazdusnog procepa i 12cm fasadne cigle. To je razlog da leti ne moram da razmisljam o klima uredjaju, a zimi o troskovima za grejanje.

Ćerpič ili čerpić - to su samo dve različite varijante. U Vojvodini se koristi ova druga...
Inače, može i bez betonskih temelja, sa izolacijom zidova.
Ono što meni osim već navedenih problema (vlaga, glodari) još smeta kod starih kuća nabijača ili čerpićara je slaba osvetljenost, zbog malih prozora. (Ako se prozori povećaju, da unutra bude svetlije, toplotne karakteristike ovih kuća vidno opadaju.)

Zanimljiva tema. Drago mi je sto sam video da je neko i izneo negativne strane kuca izgradjenih od ovog materijala. Ali mi govorimo ovde o kucama cija se izgradnja nije promenila decenijama. Verovatno uz nove tehnologije, i saznanja ove negativne strane(vlaga, pacovi, insekti) mogu se spreciti, pa ovaj tip kuca moze biti perfektan...?!

@(Merima, 21. februar 2008 00:40)
jel to gospodja merima korpica?
drfil@sezampro.yu

Cijela Panonska ravnica - Vojvodina, Slavonija, Madjarska, Rumunija je puna kuca od nepecene cigle. Prednosti su jeftinoca i dobra toplinska izolacija ali ima i mana: puno tih kuca je vlazno, (to se moze izjbeci ako se zidaju na betonskoj ploci koja ih odvaja od zemlje). Fasade se moraju dobro odrzavati. Ako ih se zapostavi pa napuknu, kisa navlazi zidove i onda kuca jako brzo propadne. Parcovi mogu lagano prokopati kanale u zidovima.

I u Bosni (Posavina) je nekada bilo koliko volis kuca od cerpica i naboja. Medjutim to je uglavnom sruseno i izgradjene su kuce novijih tehnologija - cigla, beton...
Nasa, zovemo je "stara" kuca, jos stoji, iako je starija od 100 godina. Mislim da ce se u narednih desetak godina raspasti sama od sebe. Vidi se u njoj tamo gde ima rupa u zidu, da ima i slame.
Kroz maglu se secam zivota u njoj, cini mi se da je vlazna, a i misevi zacas prokopaju svoje puteve, ali je sigurno zimi bila toplija, a leti hladnija, nego "nova" kuca.
Ovo mora da su neke nove tehnologije.

Vec sam nesto prethodno napisao, a sad jos da dodam.
prosle godine sam bio na jednoj manifestaciji u Somboru i vodili su nas na salas gde se gaji tradicija straih zanata. Tu sam pricao sa covekom koji zeli da obnovi tradicionalni nacin gradnje kuca od zemlje (sa dodatkom pleve). Zalio mi se da ne moze da dobije gradjevinske dozvole jer navodno ne moze da se uradi staticki proracun.

Ako je zemljiste vlazno a nema izolacije moze da dodje do "krunjenje" zidova. Moja kuca nema nikakvu izolaciju, ali vlage nema iz drugih razloga, tako da je kuca apsolutno suva. U prizemnim sobama nema nikakve izolacije, stafle su u pesku i na njih je direktno postavljen brodski pod.
Inace kod nas se ne kaze ćerpič, nego čerpić.

Mala dopuna informacije o našim istraživanjima: prethodila je detaljna analiza brojnih starih zemljanih kuća širom Vojvodine, anketirani su korisnici, snimani detalji, merena energetska potrošnja. Na bazi toga i novih iskustava u svetu, sa inoviranim tehnologijama gradnje i recepturama, i hidroizolacijama, kojih ranije nije bilo, utvrđene su velike prednosti i nove mogućnosti ovakvih kuća. Novi Zeland je prva zemlja koja je uradila nove Standarde ovakve granje, a mi se trudimo da na zaostanemo previše. Korisne su i sa seizmičkim ojačanjima i veoma sigurne...

Drago mi je da ste isprovocirani pravilnim nazivom zemljane opeke "ĆERPIČEM". Kada bi ste na arhitektonskom fakultetu na ispitu iz predmeta "ISTORIJA I RAZVOJ ARHITEKTONSKE I GRADJENE SREDINE" odgovorili kako su Persijanci, Asirci, Egipćani... gradili svoje prvobitne objekte od čerpića" OPUCALI BI ISPIT.Inače Francuska je "mala" zemlja sa "malim" brojem individualih stambenih objekata i gradilista

Ja sam iz Vojvodine, i najlepse trenutke svog detinjstva proveo sam bas u takvim kucama od naboja kod baba u Vrscu i Zrenjaninu. Sve sto je receno ovde po pitanju prednosti i mana ovakvih kuca uglavnom je tacno, ali moram da svima skrenem paznju na jednu veliku manu ovakvih kuca, a to je alergija na prasinu koja vodi poreklo od naboja. Mom mladjem bratu je utvrdjena ta alergija kada je imao 12 godina, i jedva je ostao ziv posle nekoliko jakih alergijskih napada koje je dobio kao posledicu dugog boravka u kuci od naboja. Ovaj vid alergije je relativno redak, ali ako se pojavi moze biti izuzetno opasan po zivot, a problem je i sto se tesko utvrdjuje, jer se tesko pronalazi uzrocno-posledicna veza u postupcima obolelog pre pojave alergije.
Igor

Pošto manje više bar ne kompjuteru svi funkcionišemo na engleskom, preporučujem da u pretraživač unesete "Adobe house". Baš "adobe" kao čuvena comp. firma. Uglavnom se kuce ovog tipa grade u Americi na jugu, u Teksasu i Novom Meksiku, ali ima ih u principu svuda. Ovo je kuca u kojoj se mora ziveti, jer ako se ne boravi brzo postaje trosna i puna miseva. Znaci neka varijanta za vikendicu otpada.

Odrasla sam u ukući od blata .Utoj istoj kući sada rastu i moji unučići.Gazila sam blato pomešano sa plevom i sušila čerpić.Ništa lepše od takve kuće još kada se u njoj uzida peć od čerpića i dobro založi sa slamom ili kukuružnjakom pa se svi grejemo .

Veoma mi je drago da je ova tema pobudila veliko interesovanje. Kao ucesnik na ovom projektu zelim samo da kazem da NARAVNO ne izmisljamo toplu vodu i da smo svesni svih objekata koji su izradjeni na takav nacin u nasoj zemlji. Na sve te objekte se obraca izuzetna paznja, skupljaju se iskustva, vrse odredjena istrazivanja i ispitivanja svojstava tih objekata a naravno prate se i desavanja u svetu.
Jedan od glavnih nedostataka je kao sto su mnogi i primetili nestabilnost na trusnim podrucijima i podrucijima sklonim zemljotresima. Ali, naravno, takodje postoji i toliko oblasti u nasoj zemlji gde se ovakvi objekti mogu graditi (pre svega u Vojvodini).
Toliko za sada , pozdrav svima:)

Molim da neko iz ekipe koja je radila na projektu starih/novih kuća od naboja/zemlje ostavi neku mail adresu za kontakte i pitanja. Mislim da bi jedna konstruktivna interakcija, saradnja, razmena iskustava i ideja sa mogućnošću povratne reakcije od strane tima sa FTN-a bila višestruko korisna. Hvala.
Zvonko novosadista

Pa cela Vojvodina je do pre 40 godina bila sa kucama od naboja i cerpica. Zahtevaju dobro odvodjenje atmosferskih voda (mana kapilarna vlaga), ali toplotna i zvucna izolacija su nenadmasne. Leti se morate pokrivati, a zimi nema studeni.

I na Staroj Planini su zidali kuce od zemlje pomesane sa slamom (za vezivanje). Pa nema bolje izolacije, leti se moras pokriti jorganom, a zimi kad zagrejes i kad zidovi upiju toplotu toplo, milina jedna.

Drago mi je da je neko otvorio ovakvu temu jer je sjajna. Moja porodica u okolini Valjeva poseduje dve kuće od nepečene zemlje, građene nešto pre 150 godina, i obe su u odličnom stanju i u funkciji-jedna je sa velikim kamenim podrumom, druga bez, i obe sa visokim krovom. Veća kuća je građena za boravak porodice, tj. noćenje, sa jednom velikom prostorijom - odžaklijom, u kojoj se nalazi kamin, i još četiri sobe. Život i boravak u ovakvom objektu je u svako godišnje doba izuzetan. Druga, manja kuća se koristi za dnevne aktivnosti. Obe su građene od nepečene zemlje, vezivane krečom, sa drvenim ankerima i gredama. Takođe, imamo i pomoćne objekte od ćerpiča. Ovakve građevine nisu retke u ovom kraju, mada su sve više zapuštene i napuštene.
I kada pogledam ovako organizovano domaćinstvo mogu reći da me je oduvek fascinirala racionalnost mojih predaka. Dakle, očigledno je da su umeli da sagrade dobre i kvalitetne građevine, koje su sa druge strane bile vrlo funkcionalne i imale ni manje ni više prostora od onog koji je potreban. Naravno tada se živelo u velikim porodičnim zadrugama, nešto nalik današnjim porodičnim preduzećima.
Što se tiče stabilnosti ovakvih objekata, i otpornosti na vremenske nepogode, mogu reći da mi je poznato da su ovakvi objekti najpogodniji za trusna područja, jer je drvo od koga se pravi noseća struktura objekta, najelastičniji materijal koji se uvek vraća u prvobitni položaj nakon zemljotresa. Valjevski kraj je 1998. godine pogodio jak zemljotres, i ni jedan od ovih objekata nije oštećen.
Voleo bih da mi neko kaže gde se na internetu mogu naći podrobniji podaci o ovoj temi.
Duško

Sada ste mi zagolicali mastu. Pocinjem da razmisljam o gradnji vikendice na ovaj nacin. Interesuje me da li jos neko zna to da napravi, u ovo moderno i skupo doba!?

Zivim u kuci"nabijaci"od zemlje,koja je stara preko 150 godina.Nije mi potreban klima uredjaj.Leti je divna ladovina a zimi sada 30 stepeni u sobama.Debljina zida 90 santimetara.Nisam ni znala da mi je kuca HIT.Pozdrav svima,Merima

A spojiti naljbolje od staroga i novoga?Najveci neprijatelj kuce od naboja je vlaga,pa sto onda ne uraditi temelje od armiranog betona i dobro hidroizolovati.Ako se fasada ozica i umalterise cementnim malteom trajnost fasade ce biti istovetna kao i kod kuca gradjenih klasicnom opekom.Jednom sam ucestvovao u rusenju kuce od naboja i tamo sam uvideo da to samo zvuci mekano.Kada sam pokusao sekirom probiti zid sekira se odbijala kao da tucem po kamenu i isto tako je i varnicilo.A sto se tice zemljotresa ja neverujem da tu ima neke velike razlike ako se kuca uradi kvalitetno.

Ljudi, naravno da za takve kuce o kojima ovde govorite postoje od davnina i da su nase babe i dede nas pravile u tim kucama, slozicete se da je to vise nego ocigledno. Siguran sam da tekst o fancy ultra novim hi-tech gradjevinama i najsavremenijoj arhitekturi ne govori o kucama od tugle (domace pecene cigle) ili blata koje su Srbi i Turci pravili nekada. Treba da istrazimo i vidimo kakva je tehnologija, sta i kako rade, kakve su performanse te kuce, pa mozda i skapiramo da bismo za male, ustvari manje pare uboli dve mete: dobru i ne skupu kucu i sa druge strane malo postedeli ovu nasu namucenu Zemljicu...

mislim da ima vrlo dobre karakteristike protiv r adijacije i raznix spoljnix frekvencija a i bolje mekse se i zvuk prostire u takvim kucama

Cena moje kuce raste, a ja hteo da je rusim.

Molim ako ima dobra dusa da me posavetuje kako da izolujem kupatilo od vlage u kuci od naboja?