Šta je rekao Johanes Brams kada su ga pitali da li je pokrao Betovena?

Brega likes this

pa i nas dr nesa od beograda je plagirao doktorat pa nikome nista...

Secam se, pre jedno 15-ak godina, ukradem ja drugarici iz odeljenja 200 dinara, ostavila pare na klupi na malom odmoru. Dobra para to bila u to vreme. Posto sam pobegao sa sledeceg casa, nisam znao kakva joj je reakcija bila. U medjuvremenu, odigram tiket, liga sampiona, secam se, cekao sam poslednju utakmicu te veceri, Juve-Porto. Del Piero ga dade iz penala i ja prodjoh tiket. dobio sam oko 2000din. Sutradan dodjem u skolu, dam drugarici 1000 dinara, objasnim joj da sam joj ja uzeo pare, i poceo da se izvinjavam. Ona me saslusala, uzela pare, i iz cista mira, lupila mi takvu samarcinu da je zvecalo sve u meni. Rec mi nije rekla. Uzela pare, lupila mi samar, i to je to. Nisam znao kako da regujem.
Zanimljivo iskustvo.

Mislim da je Palma jednom prilikom to objasnio da su se u nekom drustvu gde su bili i Brams i Betoven slatko smejali ovoj kradji i da je Brams priznao kradju,ali Palma to nije zaboravio i nikada Bramsa nije zvao u Končarevo na koncert, iako je ovaj baš mnogo voleo da upozna Cecu i Dačića.

Da li je Palma potvrdio ovo?

Teslu su najviše “ojadili”.Niko nije za to odgovarao.Svi su imali korist sem velikog našeg naučnika.Nekada je bolje biti sposoban nego pametan...
(room 1408, 09. decembar 2018 16:37)
- Čovek bio iznad toga. Ko je sposoban ko je pametan, nisu ga interesovale nagrade, slava, sujeta. Ojadili ga? Po našim merilima da. Samom Tesli bilo je sve jedno.... i takav njegov stav deo je njegovog nenadmašnog neponovljivog genija. Izmedju ostalog, i zbog toga je danas veći od svih tih “sposobnih” zajedno.

I Betoven ima u jednoj svojoj sonati (mislim da je "Pateticna", motiv koji jako podseca na Dijabelijevu sonatinu...) Negde pise da je veoma cenio Dijabelija....
(Sta smeta? Obojica su genijalni, i to im niko ne moze uzeti....)

Teslu su najviše “ojadili”.Niko nije za to odgovarao.Svi su imali korist sem velikog našeg naučnika.Nekada je bolje biti sposoban nego pametan...

Ne znam za Bramsa i Betovena. ali znam da je Bah krao od Vivaldija i od koga je god stigao. Bio je Bregović svoga vremena.

babe i žabe.

znaci Brega je ipak "sjajan umetnik,ne?!

"Украо" или не , Брамсова прва симфонија је ремек дело , поготово први став...

Stiv Dzobs umetnik... hahahahaahahaha

Ne znam za Bramsa i Betovena. ali znam da je Bah krao od Vivaldija i od koga je god stigao. Bio je Bregović svoga vremena.
(otrov, 9. decembar 2018 17:41)

Šta to pričaš čoveče? Bah je najveći kompozitor svih vremena a to što su u to vreme (barok) bili široko popularni violinski koncerti koji su stilski, slično zvučali kod svih kompozitora tog pravca (Bah, Hendl, Vivaldi, Pahelbel, Teleman...), ne znači da se "drpisalo".

Bolje da lici na nešto nego da ne liči ni na šta " -Brega

Ko zna, na kraju sveta, čije će ostati ono što su ljudi jedni od drugih pokrali.

I šta je bilo sa ekserom?

Ne znam za Bramsa i Betovena. ali znam da je Bah krao od Vivaldija i od koga je god stigao. Bio je Bregović svoga vremena.
(otrov, 9. decembar 2018 17:41)

Nemaš ti, brale moj, veze sa životom i svako ko ti je dao plus. Bah i Vivaldi su dva različita pojma, a Bah je za Vivaldija izmislio muziku i harmoniju i zato se na svim muzičkim akademijama izučava kontrapunkt i radovi Baha, a ne Vivaldija . Samo da te uputim da je Bah upotrebio jedan akord koji nije celo čovečanstvo upotrebilo narednih 150 godina, a ti guglaj da saznaš o kojem se akordu radi, čisto da se usput i obrazuješ ko je Bah.
Po doprinosu muzici Vivaldi nije Bahu ni do članaka. Ne samo da porediš babe i žabe, već optužuješ babu da je krala od žabe.

I objavite mi komentar da se ljudi malo obrazuju, a ne da lupetaju totalne gluposti.

Ne znam za Bramsa i Betovena. ali znam da je Bah krao od Vivaldija i od koga je god stigao. Bio je Bregović svoga vremena.
(otrov, 09. decembar 2018 17:41)

Pa ne bih rekao. Znam za koncerte za 3 i 4 cembala koji su obrada Vivaldijevih koncerata za violine i nekoliko dela za solo cembalo, koji jesu briljantni kao sve Bahovo, ali nisu ono po cemu je najpoznatiji. Dalje, citaoci Heseovog "Sidarte" vole da Baha optuze za kradju Bukstehudeove Pasakalje, ali i o tome se moze diskutovati. Za sada moze se samo reci da je Bahova Pasakalja i fuga c-mol jedno od najmocnijih dela za orgulje. A ono po cemu se Bah pamti je njegovo. Tacno je da se neka njegova dela mogu naci u vise "izdanja", na primer u kantatama, ali to se moze razumeti imajuci na umu njegovu prezaposlenost brigom o orkestrima, horovima, muzickoj skoli, itd. kad je pisao u proseku 15 strana muzike dnevno. Neverovatan rad i energija.

Tesla je bio cudak, nesposoban za normalan zivot. Nije cudno da od svoje genijalnosti nista nije uradio. Mnoge stvari je zapoceo, a ni jednu nije zavrsio. Zato ga niko u njegovo vreme i nije ozbiljno shvatao.
(Eugen, 9. decembar 2018 20:51)

Blago li ti je kad si normalan pa ga ni danas ne shvataš.

Nije da Tesla nije imao para. Tj pre pada berze njegov imetak je bio oko 30—40miliona dolara. To je u danasnjim parama oko 300-400miliona, ali je onda sve izgubio sa padom berze. Fakticki na kraju zivota nije imao para, ali nije tako bilo celog zivita. Mada se tu prica o kradhi izuma, pa sam mozda skrenuo sa teme. Mislim da je njemu bili bitno da nesto pronadje, nesto novo napravi i da ljudima, a ako to neko drugi potpiae i nije bilo toliko bitno, bitno da ga je dao svetu.

Pa Majkl Džekson je napisao moonwalk sonatu po uzoru na Betovena.

Istorija muzike je toliko REDUKOVANA da je zapravo LAŽNA i odmaže kada je u pitanju edukacija - stvaranja i kreacije - jer stavlja težište na božanski talenat a zanemaruje znanje! Nema velikih dela bez "sinteze"! Za sintezu je pored "talenta" neophodno i znanje – kritična masa znanja (neke struke). Sintezom se delovi slažu u nove sadržaje. A da bi bilo sinteze prvo se ta osoba upoznaje sa određenim starim rešenjima, pokušavajući da reši te stare probleme na novi način – da stvore nešto još bolje – dogodi se "skok". Jedna od brojnih podvala je da je "La Marseillaise" (1792.) stvorio Claude Rouget. Jeste je on napisao ali tako što je "iskopirao" "Tema e variazioni in Do maggiore" (1781.) od velikog poznatog violiniste tih vremena Viottija (čak i direktora mnogih muzičkih pozornica Pariza i Londona); uzgred Viotijev stil (kao i stil Andrea Luchesija) se čuje u delima Betovena i Kramera (Johann Cramer – muzički "bilzanac" Betovena, klavirki koncert br. 5). Slično Mocart je napisao "La finta giardiniera"(13.01. 1775.) ali gle slučajnosti Pasquale Anfossi "La finta giardiniera" (26. 12. 1773). Ili uporediti kako je "Don Giovanni Tenorio" Đuzepea Gacanige ( 5.02. 1787.) postao Mocartov "Don Žuan" (29.10. 1787)...! A rane klavirske radove Amadeus je preuzeo od Hermann Friedrich Raupach, Johann Gottfried Eckard, Johann Schobert, Leontzi Honauer... Umesto stereotipova dirigenti i orkestri bi trebali da oživite brojne neopravedno zaboravljene muzičke bisere.

Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje, ali žalim što nemaju svoje.
Nikola Tesla

Teslu su najviše “ojadili”.Niko nije za to odgovarao.Svi su imali korist sem velikog našeg naučnika.Nekada je bolje biti sposoban nego pametan...
(room 1408, 09. decembar 2018 16:37)
- Čovek bio iznad toga. Ko je sposoban ko je pametan, nisu ga interesovale nagrade, slava, sujeta. Ojadili ga? Po našim merilima da. Samom Tesli bilo je sve jedno.... i takav njegov stav deo je njegovog nenadmašnog neponovljivog genija. Izmedju ostalog, i zbog toga je danas veći od svih tih “sposobnih” zajedno.
(Zemljoradnik, 9. decembar 2018 18:39)

Tesla je bio cudak, nesposoban za normalan zivot. Nije cudno da od svoje genijalnosti nista nije uradio. Mnoge stvari je zapoceo, a ni jednu nije zavrsio. Zato ga niko u njegovo vreme i nije ozbiljno shvatao.

Da se ispravim za prethodni komentar, nije rec o Heseovom "Sidarti" nego o "Demijanu".

@Mrva
Никако не би требало потцењивати Вивалдија. Он је компонивао "Четири годишња доба" пре 400 година. Кад неко дело опстане 4 века, а очигледно да ће опстати још доста векова, онда његовом аутору треба одати велико признање.

Treba covjek da ima zasluge al bitno je da je svijet ljepsi, to je Tesla znao, ostalo je sve sporedno

https://goo.gl/images/kqLqXs

U to vreme nije postojao copyright.

Bregovic pita Pecu Popovica: Peco, od koga sam ukrao rif za onu pesmu? Od Canned Heat. Onda Bregovic objasnjava da je on negde cuo taj rif, nema pojma iz cije i koje pesme, ali ostao mu je u memoriji, pa kad je pravio svoju pesmu iskoristio ga je. Ali srecom tu je Peca Popovic da mu objasni od koga je ukrao rif.

U to vreme nije postojao copyright.
(..., 10. decembar 2018 10:58)

Nije, ali je postojalo nešto što ljudi i danas zovu "poštenje", koje je onda propisivalo, a i danas propisuje da tuđe delo ne predstavljaš kao svoje!

(aco, 10. decembar 2018 08:16)

@Mrva је мало жестоко реаговао на провокацију неког ко слабо познаје класику. Бах јесте највећи, али Вивалди никако није за потцењивање, италијанска школа барока је била и остала веома значајна у историји музике. Бах је веома ценио Вивалдија и Албинонија. "Четири годишња доба" су само један део Вивалдијевих многобројних концерата за виолину, потражите и остале. Мени су Албинонијеви коцерти ѕа обоу врх.

Никако не би требало потцењивати Вивалдија. Он је компонивао "Четири годишња доба" пре 400 година. Кад неко дело опстане 4 века, а очигледно да ће опстати још доста векова, онда његовом аутору треба одати велико признање.
(aco, 10. decembar 2018 08:16)

Polako Aco sa toliki vekovi. Kako se krenulo sa globalno grejanje, nema ništa da bude od četiri godišnja doba. Će ostane jedno, samo ne znamo koje.

Teslino vreme je bilo drugačije. Novopečenih bogataša (pogotovo) u Americi je bilo mnogo, ali oni nisu smatrani za elitu društva kao što je to danas. Bilo je čak i pomalo sramota pripadati njihovom društvu jer je i poreklo njihovog bogatstva često bilo prljavo ili mutno. Ne znam zašto se stalno poteže Tesla, ni Ajnštajn recimo nije umro bogat pa to niko i ne konstatuje.

Teslu su najviše “ojadili”.Niko nije za to odgovarao.Svi su imali korist sem velikog našeg naučnika.Nekada je bolje biti sposoban nego pametan...
(room 1408, 09. decembar 2018 16:37)
- Čovek bio iznad toga. Ko je sposoban ko je pametan, nisu ga interesovale nagrade, slava, sujeta. Ojadili ga? Po našim merilima da. Samom Tesli bilo je sve jedno.... i takav njegov stav deo je njegovog nenadmašnog neponovljivog genija. Izmedju ostalog, i zbog toga je danas veći od svih tih “sposobnih” zajedno.
(Zemljoradnik, 9. decembar 2018 18:39)

Tesla je bio cudak, nesposoban za normalan zivot. Nije cudno da od svoje genijalnosti nista nije uradio. Mnoge stvari je zapoceo, a ni jednu nije zavrsio. Zato ga niko u njegovo vreme i nije ozbiljno shvatao.

Ne znam za Bramsa i Betovena. ali znam da je Bah krao od Vivaldija i od koga je god stigao. Bio je Bregović svoga vremena.

Pa Majkl Džekson je napisao moonwalk sonatu po uzoru na Betovena.

Teslu su najviše “ojadili”.Niko nije za to odgovarao.Svi su imali korist sem velikog našeg naučnika.Nekada je bolje biti sposoban nego pametan...

Secam se, pre jedno 15-ak godina, ukradem ja drugarici iz odeljenja 200 dinara, ostavila pare na klupi na malom odmoru. Dobra para to bila u to vreme. Posto sam pobegao sa sledeceg casa, nisam znao kakva joj je reakcija bila. U medjuvremenu, odigram tiket, liga sampiona, secam se, cekao sam poslednju utakmicu te veceri, Juve-Porto. Del Piero ga dade iz penala i ja prodjoh tiket. dobio sam oko 2000din. Sutradan dodjem u skolu, dam drugarici 1000 dinara, objasnim joj da sam joj ja uzeo pare, i poceo da se izvinjavam. Ona me saslusala, uzela pare, i iz cista mira, lupila mi takvu samarcinu da je zvecalo sve u meni. Rec mi nije rekla. Uzela pare, lupila mi samar, i to je to. Nisam znao kako da regujem.
Zanimljivo iskustvo.

Ne znam za Bramsa i Betovena. ali znam da je Bah krao od Vivaldija i od koga je god stigao. Bio je Bregović svoga vremena.
(otrov, 9. decembar 2018 17:41)

Nemaš ti, brale moj, veze sa životom i svako ko ti je dao plus. Bah i Vivaldi su dva različita pojma, a Bah je za Vivaldija izmislio muziku i harmoniju i zato se na svim muzičkim akademijama izučava kontrapunkt i radovi Baha, a ne Vivaldija . Samo da te uputim da je Bah upotrebio jedan akord koji nije celo čovečanstvo upotrebilo narednih 150 godina, a ti guglaj da saznaš o kojem se akordu radi, čisto da se usput i obrazuješ ko je Bah.
Po doprinosu muzici Vivaldi nije Bahu ni do članaka. Ne samo da porediš babe i žabe, već optužuješ babu da je krala od žabe.

I objavite mi komentar da se ljudi malo obrazuju, a ne da lupetaju totalne gluposti.

Tesla je bio cudak, nesposoban za normalan zivot. Nije cudno da od svoje genijalnosti nista nije uradio. Mnoge stvari je zapoceo, a ni jednu nije zavrsio. Zato ga niko u njegovo vreme i nije ozbiljno shvatao.
(Eugen, 9. decembar 2018 20:51)

Blago li ti je kad si normalan pa ga ni danas ne shvataš.

znaci Brega je ipak "sjajan umetnik,ne?!

Stiv Dzobs umetnik... hahahahaahahaha

Teslu su najviše “ojadili”.Niko nije za to odgovarao.Svi su imali korist sem velikog našeg naučnika.Nekada je bolje biti sposoban nego pametan...
(room 1408, 09. decembar 2018 16:37)
- Čovek bio iznad toga. Ko je sposoban ko je pametan, nisu ga interesovale nagrade, slava, sujeta. Ojadili ga? Po našim merilima da. Samom Tesli bilo je sve jedno.... i takav njegov stav deo je njegovog nenadmašnog neponovljivog genija. Izmedju ostalog, i zbog toga je danas veći od svih tih “sposobnih” zajedno.

Istorija muzike je toliko REDUKOVANA da je zapravo LAŽNA i odmaže kada je u pitanju edukacija - stvaranja i kreacije - jer stavlja težište na božanski talenat a zanemaruje znanje! Nema velikih dela bez "sinteze"! Za sintezu je pored "talenta" neophodno i znanje – kritična masa znanja (neke struke). Sintezom se delovi slažu u nove sadržaje. A da bi bilo sinteze prvo se ta osoba upoznaje sa određenim starim rešenjima, pokušavajući da reši te stare probleme na novi način – da stvore nešto još bolje – dogodi se "skok". Jedna od brojnih podvala je da je "La Marseillaise" (1792.) stvorio Claude Rouget. Jeste je on napisao ali tako što je "iskopirao" "Tema e variazioni in Do maggiore" (1781.) od velikog poznatog violiniste tih vremena Viottija (čak i direktora mnogih muzičkih pozornica Pariza i Londona); uzgred Viotijev stil (kao i stil Andrea Luchesija) se čuje u delima Betovena i Kramera (Johann Cramer – muzički "bilzanac" Betovena, klavirki koncert br. 5). Slično Mocart je napisao "La finta giardiniera"(13.01. 1775.) ali gle slučajnosti Pasquale Anfossi "La finta giardiniera" (26. 12. 1773). Ili uporediti kako je "Don Giovanni Tenorio" Đuzepea Gacanige ( 5.02. 1787.) postao Mocartov "Don Žuan" (29.10. 1787)...! A rane klavirske radove Amadeus je preuzeo od Hermann Friedrich Raupach, Johann Gottfried Eckard, Johann Schobert, Leontzi Honauer... Umesto stereotipova dirigenti i orkestri bi trebali da oživite brojne neopravedno zaboravljene muzičke bisere.

pa i nas dr nesa od beograda je plagirao doktorat pa nikome nista...

babe i žabe.

Da li je Palma potvrdio ovo?

Ko zna, na kraju sveta, čije će ostati ono što su ljudi jedni od drugih pokrali.

Mislim da je Palma jednom prilikom to objasnio da su se u nekom drustvu gde su bili i Brams i Betoven slatko smejali ovoj kradji i da je Brams priznao kradju,ali Palma to nije zaboravio i nikada Bramsa nije zvao u Končarevo na koncert, iako je ovaj baš mnogo voleo da upozna Cecu i Dačića.

Bolje da lici na nešto nego da ne liči ni na šta " -Brega

Ne znam za Bramsa i Betovena. ali znam da je Bah krao od Vivaldija i od koga je god stigao. Bio je Bregović svoga vremena.
(otrov, 9. decembar 2018 17:41)

Šta to pričaš čoveče? Bah je najveći kompozitor svih vremena a to što su u to vreme (barok) bili široko popularni violinski koncerti koji su stilski, slično zvučali kod svih kompozitora tog pravca (Bah, Hendl, Vivaldi, Pahelbel, Teleman...), ne znači da se "drpisalo".

Da se ispravim za prethodni komentar, nije rec o Heseovom "Sidarti" nego o "Demijanu".

I Betoven ima u jednoj svojoj sonati (mislim da je "Pateticna", motiv koji jako podseca na Dijabelijevu sonatinu...) Negde pise da je veoma cenio Dijabelija....
(Sta smeta? Obojica su genijalni, i to im niko ne moze uzeti....)

I šta je bilo sa ekserom?

Ne znam za Bramsa i Betovena. ali znam da je Bah krao od Vivaldija i od koga je god stigao. Bio je Bregović svoga vremena.
(otrov, 09. decembar 2018 17:41)

Pa ne bih rekao. Znam za koncerte za 3 i 4 cembala koji su obrada Vivaldijevih koncerata za violine i nekoliko dela za solo cembalo, koji jesu briljantni kao sve Bahovo, ali nisu ono po cemu je najpoznatiji. Dalje, citaoci Heseovog "Sidarte" vole da Baha optuze za kradju Bukstehudeove Pasakalje, ali i o tome se moze diskutovati. Za sada moze se samo reci da je Bahova Pasakalja i fuga c-mol jedno od najmocnijih dela za orgulje. A ono po cemu se Bah pamti je njegovo. Tacno je da se neka njegova dela mogu naci u vise "izdanja", na primer u kantatama, ali to se moze razumeti imajuci na umu njegovu prezaposlenost brigom o orkestrima, horovima, muzickoj skoli, itd. kad je pisao u proseku 15 strana muzike dnevno. Neverovatan rad i energija.

Brega likes this

"Украо" или не , Брамсова прва симфонија је ремек дело , поготово први став...

Nije da Tesla nije imao para. Tj pre pada berze njegov imetak je bio oko 30—40miliona dolara. To je u danasnjim parama oko 300-400miliona, ali je onda sve izgubio sa padom berze. Fakticki na kraju zivota nije imao para, ali nije tako bilo celog zivita. Mada se tu prica o kradhi izuma, pa sam mozda skrenuo sa teme. Mislim da je njemu bili bitno da nesto pronadje, nesto novo napravi i da ljudima, a ako to neko drugi potpiae i nije bilo toliko bitno, bitno da ga je dao svetu.

Treba covjek da ima zasluge al bitno je da je svijet ljepsi, to je Tesla znao, ostalo je sve sporedno

U to vreme nije postojao copyright.
(..., 10. decembar 2018 10:58)

Nije, ali je postojalo nešto što ljudi i danas zovu "poštenje", koje je onda propisivalo, a i danas propisuje da tuđe delo ne predstavljaš kao svoje!

Никако не би требало потцењивати Вивалдија. Он је компонивао "Четири годишња доба" пре 400 година. Кад неко дело опстане 4 века, а очигледно да ће опстати још доста векова, онда његовом аутору треба одати велико признање.
(aco, 10. decembar 2018 08:16)

Polako Aco sa toliki vekovi. Kako se krenulo sa globalno grejanje, nema ništa da bude od četiri godišnja doba. Će ostane jedno, samo ne znamo koje.

Teslino vreme je bilo drugačije. Novopečenih bogataša (pogotovo) u Americi je bilo mnogo, ali oni nisu smatrani za elitu društva kao što je to danas. Bilo je čak i pomalo sramota pripadati njihovom društvu jer je i poreklo njihovog bogatstva često bilo prljavo ili mutno. Ne znam zašto se stalno poteže Tesla, ni Ajnštajn recimo nije umro bogat pa to niko i ne konstatuje.

https://goo.gl/images/kqLqXs

Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje, ali žalim što nemaju svoje.
Nikola Tesla

@Mrva
Никако не би требало потцењивати Вивалдија. Он је компонивао "Четири годишња доба" пре 400 година. Кад неко дело опстане 4 века, а очигледно да ће опстати још доста векова, онда његовом аутору треба одати велико признање.

U to vreme nije postojao copyright.

(aco, 10. decembar 2018 08:16)

@Mrva је мало жестоко реаговао на провокацију неког ко слабо познаје класику. Бах јесте највећи, али Вивалди никако није за потцењивање, италијанска школа барока је била и остала веома значајна у историји музике. Бах је веома ценио Вивалдија и Албинонија. "Четири годишња доба" су само један део Вивалдијевих многобројних концерата за виолину, потражите и остале. Мени су Албинонијеви коцерти ѕа обоу врх.

Bregovic pita Pecu Popovica: Peco, od koga sam ukrao rif za onu pesmu? Od Canned Heat. Onda Bregovic objasnjava da je on negde cuo taj rif, nema pojma iz cije i koje pesme, ali ostao mu je u memoriji, pa kad je pravio svoju pesmu iskoristio ga je. Ali srecom tu je Peca Popovic da mu objasni od koga je ukrao rif.