Kako bi naši životi izgledali danas bez mobilnih telefona?

Bez tih mobilnih smo bili nekako pristojniji. Da, pristojnij, kulturniji, uctiviji. To je onaj momenat kada zazvoni veliki crni fiksni telefon s mehanickim brojcanikom, a ti cekas pored njega da tu se javi devojcica, decko ili neki ortak. Kad ono cale zgrabi slusalicu, pa ova(j) mora da kaze: dobar dan, ma telefonu je NN, Markov drug(arica), da li je Marko kod kuce ... neki su koristili i "pokraj telefona", to oni uobrazeni BeograDZani. Tako su matorci znali s kim im se druze deca, a deca su morala da znaju za dobar dan, hvala i dovidjenja. Pisali smo pisma u kojima se znalo sta su uvod, razrada, zakljucak, gde smo znali sta su zapete, tacke, velika i mala slova. I gde nije bilo "msm brt bavz, kprm da neces da se vidimo, ali ja kprm tvoj bzvz hejt, ali jos uvek te zelim, ali javi se, xxx" ...

Kad sednem u kafić i vidim ljude koji bulje svako u svoj telefon, poželim da sva moderna tehnologija nestane u jednom momentu! Bolje bi slušali jedni druge, svoju decu, ona nas, vozili bi kola onako kako se to radi, više bi čitali i pisali, manje bi se nervirali oko gluposti, i ko zna šta još! Mrzim telefon!

Ne bi u busu kilometrima slusali prepricavanje gluposti i nazovi "dogadaja" iz necijeg privatnog zivota.Ne bi koristili i ocekivali da svako mora da ima Viber,Twiter isl,i da ga koristi i u poslovne svrhe. Dok pricamo sa nekim, ne bi morali da budemo 100 puta prekinuti sa toatlnim gubitkom paznje sagovornika jer se baca na svaki cijuk telefona pa bio poziv, poruka, signal baterije ili vest da je Kejt trudna po 3.put. Ne bi morali da se opravdavamo zasto se nismo odmah ili ubrzo javili na poziv, nego bi rekli jednostavno kao nekad "Izvini, ceo dan niko nije bio kod kuce. Jel bila neka frka?" I u 95% slucajeva, kao i nekad, ne bi bila nikakava frka!Zivot bi bio normalan jer nas i vaspitacice iz vrtica ne bi obavestavale svaki dan sta je zlato malo jelo na rekreativnoj, nego bi nas zvale samo ako je bolesno i mora da se vrati nazad. Zivot bi bio mnogo laksi i opusteniji, sa manje iskomplesiranih, ali to nekome nije cilj, sa opustenim i normalnim ljudima nije lako manipulisati,zar ne?

Bilo bismo mnooogo odgovorniji jer kad bismo se sa nekim dogovorili " čekamo se tu i tu u to i to vreme" morali bismo zaista biti tamo...

Ih ... koliko sam puta poželeo da ga nemam , a bar jedan put u toku dana imam želju da ga tresnem o pod , kad zazvoni ...
Slično ženama , bez njih ne valja ... sa njima ... ide život ...

Ljudi bi ponovo naucili da pricaju jedni sa drugima

a kako tek bi lepo bilo kad se politicari ne bi oglasavali preko twitera???

mnogo bolji i kvalitetniji

Zivot bi nam bio mnogo sadrzajniji. Druzili bismo se, razgovarali gledajuci se u oci, ne bismo gubili vreme na citanje i gledanje raznih gluposti na internetu. Umesto toga da li neko nesto nase "lajkuje", trudili bismo se da se zaista dopadnemo ljudima i steknemo istinske a ne virtuelne prijatelje. Manje bi nas uznemiravala zvonjava telefona, odnosno, znalo bi se kada i koja su mesta za telefoniranje: kuca i kancelarija. Ovako, slusamo ni krivi ni duzni tudje razgovore u autobusu, parku, cekaonicama, restoranima, i td. Nista mi ne bi smetalo da od sutra nema mobilnih

Zivelo bi se duplo normalnije. Kad se dogovoris za mesto i vreme nema vise pomeranja, izmena i otkazivanja. Generalno, sve je bilo nekako normalnije dok se smartfoni nisu pojavili. Pojavom smartfona i sa njima instagrama, tvitera uz vec postojeci fejsbuk telefoni su postali zavisnost. Ima i dobrih stvari kao sto su navigacija gde mozes uvek sveze i korektne mape da stavis, nadjes neke info na internetu i uslikas nesto za uspomenu. Sve ostalo je blagi uzas. Naravno ne valja ni preterivati u koriscenju neta i fotografisanju... Svakako mi je drago sto se secam detinjstva bez mobilnog i kablovskih televizija (otprilike cela osnovna skola). Igrali smo se po ceo dan. Cak ni u srednjoj nije bilo toliko zastupljeno...

Svakako bi bili kvalitetniji, bez sumnje

Djeca bi se igrala napolju sve dok se ne upale ulicna svjetla - to se danas zaista rijetko vidja i to djeci nedostaje, a ne da bulje po cio dan u telefon, komp i ostalo

u principu sve je funkcionisalo i sa običnim mobilnim telefonima, koji su stvarno dobra stvar. ovi smartfon aparati nam uništavaju društveni život i okupiraju omladinu totalno. prvi mobilni sam kupio kada sam imao 31 godinu, eto da imam ako baš zatreba. malo posle toga promenim posao i počnem da putujem, a mobilni mi postane sredstvo rada....smartfon sam dobio službeno 2012....
mada ja i sada ponekad ostavim telefon i odem da odmorim mozak...

Došao bih kući i pitao "Da li me je neko zvao?"

Zivot bez mobilnih bi bio mnogo opusteniji i lepsi.. Udjete u autobus..A ljudi kao zombiji bulje u telefone...kao da im je to sve ma svetu

Iz iskustva znamo da je covecanstvo uspelo da sve izume kojima je primarna svrha bila napredak, okrene protiv sebe. Mobilni je klasican primer za to. Napravljen da olaksa komunikaciju, danas je glavnin krivac sto je zdrava komunikacija skoro pa nestala. Ljudi ga uglavnom koriste za citanje vesti i slanje poruka.

Največi problem je stvoriti balans. lično se trudim da se ne širim po mrežama i namera mi je i dalje da služi svrsi kao vatra i da ne postanem rob još informacija..Čak i ja se ponekad teško izborim sa tom navikom; žedj za informacijama koje su lično meni zanimljive. Umerenost u svemu je ključ i namera mi je da stvorim što kvalitetniji ambijent. Izbegavam povratne informacije sa aspekta komunikacije, da delim sa nekim informacije, ponekad se javljam ovde, na ovoj aplikaciji, izbegavam twiter jer mi se tekstovi svode na "rekla kazala" da se opredeliš da si protiv nekoga što me lično momentalno ne zanima takav vid komunikacije i prepucavanje. Volim da slušam kako ko razmišlja, zašto; svoje mišljenje ostavljam za sebe i ponekad ga iznosim kao sada...

Postovalo bi se dogovoreno vreme sastanka, a ne ono tik pre nego sto treba da se nadjete - Izvini, kasnim 15 min!

Zena nebi mogla da me zivka na svakih 10 minuta kad izadjem sa drustvom u kafanu...

Nasi zivoti bi izgledali DIVNOOOO bez mobilnih.
Ne bi davali pare da pitamo druge "gde si" ili da odgovaramo na "evo tu sam, sad cu da dodjem".

ne bi se karic onda obogatio

Bilo bi super!

Lepše.

Morao bih da nosim fotoaparat sa sobom.

Stvar navike, deca koja od detinjstva koriste telefon ne mogu da zamisle zivot bez njega, a zivot je funkcionisao I hiljadama godina pre telefona...

Morao bih da strepim da ce mi se opet na fixni javiti njen brkati otac....

Vecina tesko, a mnogi bi uzivali u milion pametnijih stvari i opustenijem zivotu.

Odlicno

bolje bi izgledli!

mnogo mnogo bolji bez telefona i kvalitetniji

Ja mislim da bi bili pametniji. A i sto neko rece, ljudi bi vise komunicirali "face2face". Verovatno bi i parneri bili srecniji, jer bi razumeli jedni druge, a i razvoda bilo manje. Citalo bi se vise

Novine bi citali u stampanom izdanju.

Одморио бих се од неких људи. :)

Izgledali bi mnogo zdravije

Ne bi mogli da vas prisluskuju (tako lako)
😀😀😀

Provodila bih mnogo manje vremena u toaletu ? .

Mislim da bi mi svanulo.

ma daj, secam se pogotovo uvece ne mozes da se pohvatas po gradu, ako se slucajno mimoidjete, telefoni na trafikama oko zelenog venca pa zovi poznate fiksne brojeve... kome smeta mobilni telefon komotno neka se vrati i na vhs i da pusta muziku na kasetama.

Lepo:)
Pamtim srećna vremena, bez njih:). Sada, što sam se navukao, matorac, jbg, ko mi je kriv:(

А зашто бих замишљао живот без мобилног,нема потребе.

Pametni telefoni su super stvar a izopačenost sistema vrednosti nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa uređajima koji nam olakšavaju život.

Ko se zaluđuje ovim.

А зашто бих замишљао живот без мобилног,нема потребе.

ma daj, secam se pogotovo uvece ne mozes da se pohvatas po gradu, ako se slucajno mimoidjete, telefoni na trafikama oko zelenog venca pa zovi poznate fiksne brojeve... kome smeta mobilni telefon komotno neka se vrati i na vhs i da pusta muziku na kasetama.

Ko se zaluđuje ovim.

Pametni telefoni su super stvar a izopačenost sistema vrednosti nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa uređajima koji nam olakšavaju život.

Kad sednem u kafić i vidim ljude koji bulje svako u svoj telefon, poželim da sva moderna tehnologija nestane u jednom momentu! Bolje bi slušali jedni druge, svoju decu, ona nas, vozili bi kola onako kako se to radi, više bi čitali i pisali, manje bi se nervirali oko gluposti, i ko zna šta još! Mrzim telefon!

mnogo bolji i kvalitetniji

Zena nebi mogla da me zivka na svakih 10 minuta kad izadjem sa drustvom u kafanu...

Bez tih mobilnih smo bili nekako pristojniji. Da, pristojnij, kulturniji, uctiviji. To je onaj momenat kada zazvoni veliki crni fiksni telefon s mehanickim brojcanikom, a ti cekas pored njega da tu se javi devojcica, decko ili neki ortak. Kad ono cale zgrabi slusalicu, pa ova(j) mora da kaze: dobar dan, ma telefonu je NN, Markov drug(arica), da li je Marko kod kuce ... neki su koristili i "pokraj telefona", to oni uobrazeni BeograDZani. Tako su matorci znali s kim im se druze deca, a deca su morala da znaju za dobar dan, hvala i dovidjenja. Pisali smo pisma u kojima se znalo sta su uvod, razrada, zakljucak, gde smo znali sta su zapete, tacke, velika i mala slova. I gde nije bilo "msm brt bavz, kprm da neces da se vidimo, ali ja kprm tvoj bzvz hejt, ali jos uvek te zelim, ali javi se, xxx" ...

Odlicno

Postovalo bi se dogovoreno vreme sastanka, a ne ono tik pre nego sto treba da se nadjete - Izvini, kasnim 15 min!

Zivot bi nam bio mnogo sadrzajniji. Druzili bismo se, razgovarali gledajuci se u oci, ne bismo gubili vreme na citanje i gledanje raznih gluposti na internetu. Umesto toga da li neko nesto nase "lajkuje", trudili bismo se da se zaista dopadnemo ljudima i steknemo istinske a ne virtuelne prijatelje. Manje bi nas uznemiravala zvonjava telefona, odnosno, znalo bi se kada i koja su mesta za telefoniranje: kuca i kancelarija. Ovako, slusamo ni krivi ni duzni tudje razgovore u autobusu, parku, cekaonicama, restoranima, i td. Nista mi ne bi smetalo da od sutra nema mobilnih

Nasi zivoti bi izgledali DIVNOOOO bez mobilnih.
Ne bi davali pare da pitamo druge "gde si" ili da odgovaramo na "evo tu sam, sad cu da dodjem".

Vecina tesko, a mnogi bi uzivali u milion pametnijih stvari i opustenijem zivotu.

bolje bi izgledli!

Lepše.

u principu sve je funkcionisalo i sa običnim mobilnim telefonima, koji su stvarno dobra stvar. ovi smartfon aparati nam uništavaju društveni život i okupiraju omladinu totalno. prvi mobilni sam kupio kada sam imao 31 godinu, eto da imam ako baš zatreba. malo posle toga promenim posao i počnem da putujem, a mobilni mi postane sredstvo rada....smartfon sam dobio službeno 2012....
mada ja i sada ponekad ostavim telefon i odem da odmorim mozak...

Ih ... koliko sam puta poželeo da ga nemam , a bar jedan put u toku dana imam želju da ga tresnem o pod , kad zazvoni ...
Slično ženama , bez njih ne valja ... sa njima ... ide život ...

Ne bi u busu kilometrima slusali prepricavanje gluposti i nazovi "dogadaja" iz necijeg privatnog zivota.Ne bi koristili i ocekivali da svako mora da ima Viber,Twiter isl,i da ga koristi i u poslovne svrhe. Dok pricamo sa nekim, ne bi morali da budemo 100 puta prekinuti sa toatlnim gubitkom paznje sagovornika jer se baca na svaki cijuk telefona pa bio poziv, poruka, signal baterije ili vest da je Kejt trudna po 3.put. Ne bi morali da se opravdavamo zasto se nismo odmah ili ubrzo javili na poziv, nego bi rekli jednostavno kao nekad "Izvini, ceo dan niko nije bio kod kuce. Jel bila neka frka?" I u 95% slucajeva, kao i nekad, ne bi bila nikakava frka!Zivot bi bio normalan jer nas i vaspitacice iz vrtica ne bi obavestavale svaki dan sta je zlato malo jelo na rekreativnoj, nego bi nas zvale samo ako je bolesno i mora da se vrati nazad. Zivot bi bio mnogo laksi i opusteniji, sa manje iskomplesiranih, ali to nekome nije cilj, sa opustenim i normalnim ljudima nije lako manipulisati,zar ne?

Izgledali bi mnogo zdravije

mnogo mnogo bolji bez telefona i kvalitetniji

Došao bih kući i pitao "Da li me je neko zvao?"

Ja mislim da bi bili pametniji. A i sto neko rece, ljudi bi vise komunicirali "face2face". Verovatno bi i parneri bili srecniji, jer bi razumeli jedni druge, a i razvoda bilo manje. Citalo bi se vise

Morao bih da strepim da ce mi se opet na fixni javiti njen brkati otac....

a kako tek bi lepo bilo kad se politicari ne bi oglasavali preko twitera???

Morao bih da nosim fotoaparat sa sobom.

Zivelo bi se duplo normalnije. Kad se dogovoris za mesto i vreme nema vise pomeranja, izmena i otkazivanja. Generalno, sve je bilo nekako normalnije dok se smartfoni nisu pojavili. Pojavom smartfona i sa njima instagrama, tvitera uz vec postojeci fejsbuk telefoni su postali zavisnost. Ima i dobrih stvari kao sto su navigacija gde mozes uvek sveze i korektne mape da stavis, nadjes neke info na internetu i uslikas nesto za uspomenu. Sve ostalo je blagi uzas. Naravno ne valja ni preterivati u koriscenju neta i fotografisanju... Svakako mi je drago sto se secam detinjstva bez mobilnog i kablovskih televizija (otprilike cela osnovna skola). Igrali smo se po ceo dan. Cak ni u srednjoj nije bilo toliko zastupljeno...

Provodila bih mnogo manje vremena u toaletu ? .

Mislim da bi mi svanulo.

Ne bi mogli da vas prisluskuju (tako lako)
😀😀😀

Novine bi citali u stampanom izdanju.

Djeca bi se igrala napolju sve dok se ne upale ulicna svjetla - to se danas zaista rijetko vidja i to djeci nedostaje, a ne da bulje po cio dan u telefon, komp i ostalo

Zivot bez mobilnih bi bio mnogo opusteniji i lepsi.. Udjete u autobus..A ljudi kao zombiji bulje u telefone...kao da im je to sve ma svetu

Svakako bi bili kvalitetniji, bez sumnje

Ljudi bi ponovo naucili da pricaju jedni sa drugima

Одморио бих се од неких људи. :)

Iz iskustva znamo da je covecanstvo uspelo da sve izume kojima je primarna svrha bila napredak, okrene protiv sebe. Mobilni je klasican primer za to. Napravljen da olaksa komunikaciju, danas je glavnin krivac sto je zdrava komunikacija skoro pa nestala. Ljudi ga uglavnom koriste za citanje vesti i slanje poruka.

Stvar navike, deca koja od detinjstva koriste telefon ne mogu da zamisle zivot bez njega, a zivot je funkcionisao I hiljadama godina pre telefona...

Bilo bi super!

ne bi se karic onda obogatio

Bilo bismo mnooogo odgovorniji jer kad bismo se sa nekim dogovorili " čekamo se tu i tu u to i to vreme" morali bismo zaista biti tamo...

Največi problem je stvoriti balans. lično se trudim da se ne širim po mrežama i namera mi je i dalje da služi svrsi kao vatra i da ne postanem rob još informacija..Čak i ja se ponekad teško izborim sa tom navikom; žedj za informacijama koje su lično meni zanimljive. Umerenost u svemu je ključ i namera mi je da stvorim što kvalitetniji ambijent. Izbegavam povratne informacije sa aspekta komunikacije, da delim sa nekim informacije, ponekad se javljam ovde, na ovoj aplikaciji, izbegavam twiter jer mi se tekstovi svode na "rekla kazala" da se opredeliš da si protiv nekoga što me lično momentalno ne zanima takav vid komunikacije i prepucavanje. Volim da slušam kako ko razmišlja, zašto; svoje mišljenje ostavljam za sebe i ponekad ga iznosim kao sada...

Lepo:)
Pamtim srećna vremena, bez njih:). Sada, što sam se navukao, matorac, jbg, ko mi je kriv:(