Naučnici: Umiranje je veselije nego što mislite

Secam se da su ljudi za vreme bombarovanja bili generalno ljubazniji, i pozitivniji nego inace. Mirili su se zavadjeni rodjaci, ljudi su zvali one koje nisu culi dugo vremena i svima je bilo jasnije sta im je vazno u zivotu. Blizina smrti cuda cini. Ali nazalost, oni koji prezive to brzo zaborave i nastave da tonu u stare i beznacajne sitnicavosti.

Smrt sigurno nije strašna...
Pa, niko se još nije žalio...

Jedno znam, posle smrti ce mi biti isto kao i ptije rodjenja.

Iščekivanje smrti daleko je gore od smrti same.

neka,neka,i nisam bas toliko radoznao;)

Povezanost sa svetom, a napustas ga... kako tuzno.
Povezite se sa svetom sad, igrajte, pevajte, ljubite, smejte se, pricajte sa ljudima, upoznajte nove, putujte, zezajte se, necete se pokajati sigurno. A sigurno cete se pokajati ako stalno kao nesto mislite, stedite za neko sutra... jer od sutra do sutra i zivot ode, a nazad nema :)...

Samo smrt je siguran posao!

Da budem iskren i nije mi nešto prabaka bila blaženog lica dok je kancer u završnom stadiumu razdirao.

Daj da riknem odma, samo nek je veselo

Ateista sam i moram da priznam da se nikad nisam plašila smrti. Uvek sam bila nekako više radoznala.
Smrt koje se plašim je smrt mojih bližnjih i rekla sam sestri i mužu: da vam slučajno nije palo na pamet.

Ako vam je veselije,gospodo naucnici izvolite.

Kad jednom umres, tu zivota vise nema..

Možda i jeste za one koji umru u miru i bezbolno.

Jaki naučnici. Da bi znali kako je, moraju imati to iskustvo.

Kad se hemijski procesi unutar mene zaustave usled nedostatka kiseonika tu je kraj. A kakve sve zavrzlame mozak može raznim elektro pražnjenjoma da odradi, pa, doživeću ali saznati nikad.
Previše pompe.

"Научницима" који се баве оваквим глупостима желим пуно весеља што пре - у неком будућем животу гледајте да нађете неки смисленији посао. Није ред да овде "крадете богу дане" на рачун туђе невоље.

...naročito ako skončate u Srbiji.

Pa da se zapeva "Danas nam je srecan dan, srecan dan, srecan dan, meni doso ...."

smart je sastavni deo zivota I plasili se ili ne umrecemo sta se SA telom desava to znamo a da.li postoji neki vid zivotne energije koji napusta telo to neznamo Ali CE mo saznati

Jednostavno, strah od smrti. Ljudi misle da ce lepim recima pred smrt "kupiti" mesto u raju, jer i najveci ateisti, zbog straha od neceg nepoznatog - smrti - postaju vernici ali tvrdoglavo odnose stvoj strah u grob, da ne bi neko slucajno provalio da su promenili misljenje ...

Kakva kvazi nauka. oni su kao umrli pa ispricali Kako je dobar trip

Zvuci kao da nisu imali dobru selekciju 'ispitanika', odnosno da su ti sa blogova vodili ispunjene zivote.

Da, da...

@X
Pretpostavljam da ti se ateisti redovno ispovedaju na samrti, pa si tako upućen?
De molim te, šta kažu agnostici u poslednjim sekundama?
Kontam da ima neke razlike.

Kažu da je umreti teško, a ipak svakom to uspe!:)

Neko je rekao da su muškarci hrabriji pred smrću, a žene pred životom. Sećam se kad mi je umirao muž, samrtnog ropca, i opuštanja njegovog tela i mira nakon toga.I taj glas, poslednji njegov, pamtiću dok sam živa. Možda i sama smrt umirućem i nije toliko strašna, ali mene je njegova smrt razorila.

I ja sam mišljenja da je smrt potpuno drugačija od onog kakvom je mi zamišljamo, ali šta je tačno u ovom tekstu naučno? To što su ljudi na samrti pisali blogove a "naučnici" su ih pročitali pa ih sada nama prepričavaju?

ne bih jos da probam ;)

Razmisljajuci o smrti iz pozicije zdravog coveka, izgleda frustrirajuce. Medjutim iz pozicije bolesnog ili pak veoma bolesnog smrt ne izgleda kao bauk.

Ljudi, ovo su opasne izjave....

Brat mi je na samrti jednu rec rekao ali nisam razumeo.Sta si rekao Milenko,upitah ga i stavih uho blizu njegovih usta da bolje cujem .Jedva je izgovorio ali sam razumeo-Bog .Njegova zadnja rec je bila Bog iako ga vise puta psovao neg mu se pomolio.Sta je on video,razmisljam vec dve godine ?

Moguće, naš doživljaj smrti je manje više naša pretpostavka da to tako izgleda. Možda nas naš mozak u tim trenucima ozbiljno obmanjuje raznim halucinacijama. Smrt bliskih ljudi je gora od sopstvene smrti.

Jednostavno, strah od smrti. Ljudi misle da ce lepim recima pred smrt "kupiti" mesto u raju, jer i najveci ateisti, zbog straha od neceg nepoznatog - smrti - postaju vernici ali tvrdoglavo odnose stvoj strah u grob, da ne bi neko slucajno provalio da su promenili misljenje ...
@(X, 21. jun 2017 18:52)

Za razliku od vernika koji kada se razbole ne idu u crkvu da se mole Bogu za ozdravljenje nego idu lekaru, kada ih lekar izleči zahvaljuju se Bogu.

Sto ti je napredak Sada ti porodica sazna preko neta da si fijuknuo.

Ateista sam i moram da priznam da se nikad nisam plašila smrti. Uvek sam bila nekako više radoznala.Smrt koje se plašim je smrt mojih bližnjih i rekla sam sestri i mužu: da vam slučajno nije palo na pamet.
(verba volant, 21. jun 2017 20:37)
Bitno je da si naglasila da si ateista. Izgleda da je onaj vic 100% tacan. Kako da prepoznas vegeterijanca i ateistu? Ne brini reći će ti sami.
(Troll level 100, 22. jun 2017 11:41)

Naglasila sam da sam ateista zato što mislim da je to važno kada se razgovara o pitanjima kakva su strah od smrti, zagrobni život,raj, pakao... A da bih te baš razveselila reći ću ti i da sam vegetarijanac već dvadesetak godina. Pa uživaj.

Stojim iza ovih naučnika , niko se nije vratio posle smrti što znači samo jedno da je tamo mnogo bolje nego ovde . Mrtvi bili pa videli.

A ja pomislio evo jedne Napredne reklame namenjene penzionerima, ali ako kažu učenjaci, onda dobro

@verba volant...Uvek sam se pitao, ako postoji zagrobni zivot, kako cemo se mi, koji smo tokom zivota bili u vezi, pronaci i prepoznati. Ako postoji vise reinkarnacija, zasto bih obavezno morao sresti svog tatu, ili baku, a ne nekog iz pretprethodnog zivota. Sve mi jako nelogicno deluje, ali ne bih voleo da posle mog zivota bude samo jedno "klik!" i mrak. Za kog vraga sam onda ceo zivot proveo da sve to jednostavno nestane? Mozda ce me pamtiti neko 2, ili 3 generacije, a onda cao. Cak ni secanje na nekog vise nije zivot.

Svaku noc vezbamo da umiremo..to nije nista osim obicnog laganog ulaska u san...sutra si ili budan ili ne...

"Smrti se ne bojim, ali zelim da dodje sto kasnije" Monah Kalist

ja mislim da je smrt za coveka ista kao smrt za leptira, nosoroga, komarca itd sta god. i ne verujem u dusu i price kako dusa napusta telo

@X - nije tako. moj otac je dobio misljenje da mu je ostalo maksimalno 3 meseca i to vreme je bilo jedno od najlepsih koje smo kao porodica proveli zajedno. gluposti su postale nebitne, a mi smo pricali o lepim i bitnim stvarima. otisao je srecan, ispunjen i voljen.

Ovo mu izadje da ako svoju smrt nisi okacio na net, onda nisi vredan ni da umres. Stvarno pametan kraj zivota.

P.S. Pitam se da li je smrt nastupila kao posledica Lajkova ili Dislajkova?

... Zato vas izgladnjuju u Srbiji, da bi bili veseli.

Idem da umrem pa vam javim proverene informacije.

Osim ako si upucan, obešen, spaljen na lomači i sl. :D

unapred se radujem

"Jednostavno, strah od smrti. Ljudi misle da ce lepim recima pred smrt "kupiti" mesto u raju, jer i najveci ateisti, zbog straha od neceg nepoznatog - smrti - postaju vernici ali tvrdoglavo odnose stvoj strah u grob, da ne bi neko slucajno provalio da su promenili misljenje ..."
@(X, 21. jun 2017 18:52)

Vernici cega?

Koliko puta covek pozeli da umre tokom zivota, posebno kad su u pitanju neke porodicne tragedije. Ja bih volela da umrem istog dana kad i bilo koji clan moje najuze porodice. Nosis toliki bol u sebi i kao inspirise te da putujes, bavis se hobijem...., posle nekog vremena. Kad nema porodice, ne zelim da zivim ni ja i u tom slucaju smrt je spas i radosno bi je docekala bez obzira na to da li sam vernik ili ne.

nije to strah od smrti već strah od nepoznatog... a čovek ko čovek želi sve da zna e malo sutra .

Samo nek ide redom.. Pa cemo se veseliti... :-)

Kad se mora nije teško. Smrt je stanje bez slike i tona.

»Dok postojimo mi, nema smrti, a kad dođe smrt, tada više nema nas.«

Udri brigu na vselje.

Kaze covek coveku-jel imas neku knjigu o samoubistvu?
Na to ce drugi-jes,pa da mi ne vratis..

@ Da budem iskren i nije mi nešto prabaka bila blaženog lica dok je kancer u završnom stadiumu razdirao.
(Tagore, 21. jun 2017 22:15) #


Moja baka je takodje umrla od kancera. Umrla je bukvalno sa osmehom na licu jer je verovala u Spasitelja Isusa Hrista, jer ko u njega veruje ne umire nikada, vec prelazi iz smrti i zivot.

Ateista sam i moram da priznam da se nikad nisam plašila smrti. Uvek sam bila nekako više radoznala.Smrt koje se plašim je smrt mojih bližnjih i rekla sam sestri i mužu: da vam slučajno nije palo na pamet.
(verba volant, 21. jun 2017 20:37)
Bitno je da si naglasila da si ateista. Izgleda da je onaj vic 100% tacan. Kako da prepoznas vegeterijanca i ateistu? Ne brini reći će ti sami.

Jedno je sigurno, Srbi umiru veseliji nego za života. I smrt je bolja od života u Srbiji!

Pa mom komšiji koji je umro pre par sati sigurno nije, ali kroz kakvu patnju je pre toga On prošao i njegova porodica, sigurno jeste.

sta cekate naucnici?

Nešto se smorih, da se razveselim?

Kao dete cesto sam slusala pricu o lepoj smrti. Cudila sam se kako smrt moze biti lepa. Sad mi je jasno. Srcka otkaze i gotovo je.

Umiranje je bolno i to jako. Ljudi jako pate u tim trenucima i nemojte se zavaravati. Sve vas boli, a najviše to što čujete ljude oko vas. Telo postepeno umire i to traje danima, samo mozak isključuje receptore pa ne osećate sve to. Na kraju je bol toliko jak, da se i mozak isključi, jer ne može to izdržati.

Sto bi napaceni Srbi rekli: "Odmorio se."

Naucnici, pa ajte polako.

Ljudi se ne mire sa smrcu zato je i izmisljen bog. Svako zeli da zastiti nekog bliskog i zato kada neko umre kaze se otisao je kod boga. A bog naravno ne postoji. Kao ni bilo koja religija koja slavi izmisljene svece. Ali to je vec filozofija

Hipnoregresijom je moguce prisetiti se svih svojih prethodnih umiranja, a svako od nas je umirao mnogo mnogo puta do sada. Moguce je i zapamtiti podatke i otici da se proveri da li je ta osoba ili osobe postojala. Kome nije problem moze da ode i sebi na grob. Zvuci jezivo, ali u stvari oslobanja coveka mnogih stega. Umiranje jeste jedan od najlepsih osecaja koji postoji, velicanstveno radjanje u jednom boljem (za vecinu) svetu. Jedini problem kod umiranja je sto znate da drugi ljudi pate jer vi umirete. Kada bi samo znali... Zato je dobro za zivota prakticno doziveti istinu i skinuti taj zlokoban teret straha od svoje ili smrti nama bliznjih sa sebe. Nema potrebe za tom patnjom i tim ogranicenjima.

S obzirom kakav je danasnji zivot na ovoj planeti uopste me ne bi cudilo da je smrt bolja!

smrt je zadnji ispit u zivotu, na kome svi padnemo...

Ateista sam i moram da priznam da se nikad nisam plašila smrti. Uvek sam bila nekako više radoznala.
Smrt koje se plašim je smrt mojih bližnjih i rekla sam sestri i mužu: da vam slučajno nije palo na pamet.
(verba volant, 21. jun 2017 20:37)

Неразмишљаш пуно о својој смрти, па отуда и нема неког страха или ниси имала са њом блиски сусрет. Али очигледно си имала помисли о смрти својих ближњих, а то све од страха од смрти. Тако да га у теби има, само га још ниси свесна и још је негде дубоко у теби. Да ли ће њима "пасти напамет" или теби, ми не знамо али оно што треба да знамо је да и пре и за време и после овог привременог живота, постоји Онај који нас све воли и који нас стрпљиво чека да се вратимо Њему. Имајте то на уму и у срцима својим, јер вам може бити од непроцењивог значаја. Можда ћете баш тиме у последње дане, сате или минуте, задобити живот вечни.

@Trovač, ne brini zagrobnog života nema, a o reinkarnacijama da i ne govorim. Vrlo sam srećna što sam imala sreću da se rodim, divne roditelje, svoju sestru i naravno, mog muža koga volim već par decenija, pa (skoro) kao prvog dana.
To što sam provela život sa njima, o deci i da ne govorim, što sam se trudila da mi život bude lep i zabavan, da imam prijatelje, da radim posao koji volim je već dovoljno da smrt čekam mirno i nadam se da je to samo jedan "klik".
Uz to prirodu doživljavam kao svet kome neraskidivo pripadam, našeg psa gotovo razumem i osećam neku iskonsku vezu sa onima koji su bili i onima koji će doći.
Mi smo samo beočuzi u tom beskrajnom lancu života. Zato iskoristi priliku. Jer pakao nije ništa drugo nego propuštena prilika. (ovo o paklu sam negde pročitala)

ovo samo moze da znaci da se bloger pre rastane od zivota nego od bloga ;)

Meni vec smesno

Пресиапање из шупљег у празно. Класична прича писхолога, који се профилишу као свештеници 21. столећа, али се при том покушавају представити као научници.

Ja kad mremu svima ce da bude tesko!

aj vi to gospodo naucnici proverte pa mi javnite kad se vrnete, ja sam mislio mislio i smislio, uopste i necu da umrem

zanimljivo,ljudi iznose neupitne tvrdje o smrti a da istovremeno o sebi samima ne znaju mnogo,manje vise poznaju samo ono sto su drugi napravili od njih?

ovi "naucnici" su administratori plavog kita.

|Bez smrti zivot ne bi imao smisao.

Priroda se pobrinula organizam istrese sav adrenalin i covek je ko u bajci.

Svi kazu ide se u raj a nikomu se ne ide :(

oni su umrli pa se vratili da nam ispricaju

odlučili.

Neke je radoznalost ubila

stvarno je ovako...

stangla...a ti ides cesto u crkvu pa znas da tamo ne idu da se mole za ozdravljenje? Kod lekara idu zbog bolovanja,to crkva ne daje,ev. i nekih recepata za lekove koje i sam znam da mi trebaju,ne treba mi njihovo silno znanje za visoki pritisak,ali oni godinama studiraju da bi godinama jedan te isti lek propisivali...ako ti Bog ne pomogne,nece ni komplet ekipa sa klinike Mayo ili sam biraj stotine strucnjaka,mize i dr.Haus

Naučnici: Umiranje je veselije nego što mislite

Od mog rodenja(a ja ne pamtim kad i kako sam rodjen) pa do dan danas svagog dana umirem po malo..., a da umiranje je veselije ja ne osecam da je bas tako. Ko zna, mozda ce bit veselije na zadnjim trenutku?!
I sunce svagog jutra izlazi, a onda, u vece "umire", mozda veselo?! Ipak, sunce opet izlazi sutradan, a covek kad umire...?! Ko zna, ovaj zivot je suvise komplikovan, bar za mene.

Razmisljajuci o smrti iz pozicije zdravog coveka, izgleda frustrirajuce. Medjutim iz pozicije bolesnog ili pak veoma bolesnog smrt ne izgleda kao bauk.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Dragan, 22. jun 2017 07:27)

Slazem se sa ovim. Vec dugo vremena bolujem od hronicnog pankreatitisa, non stop sam u bolovima koje niko ne veruje da osecam i smrt mi se cini kao prijatelj koga iscekujem da se sretnemo.

Veselo umiranje ne pruza nikakvu evolucionu prednost, zato se nije ni razvio.

kad riknem sta bi dao dao se sutra probudim ko zombi, bolje ista nego nista

"Vesela" ilovača.

Pa napujdala nas americka televizija kako oni vrednuju zivot bog zna kako kao - pa je da bi se to potvrdilo proglaseno da im smrt jao tako strasna.

Ko u svom smrtnom telu,ne vidi sebe,taj zna smisao života.

Koliko puta covek pozeli da umre tokom zivota, posebno kad su u pitanju neke porodicne tragedije. Ja bih volela da umrem istog dana kad i bilo koji clan moje najuze porodice. Nosis toliki bol u sebi i kao inspirise te da putujes, bavis se hobijem...., posle nekog vremena. Kad nema porodice, ne zelim da zivim ni ja i u tom slucaju smrt je spas i radosno bi je docekala bez obzira na to da li sam vernik ili ne.
(Ana, 22. jun 2017 00:11)

Nije tebi lako, a malo si i depresivna izgleda, po prirodi tuzna. Ne bi inace svoje postojanje tako cvrsto vezivala za postojanje drugih ljudi. Spadas u one ljude koji na svet dolaze vec umorni od zivota.

@psiha je cudo
Sve znate o meni na osnovu ovog komentara, bravo. Meni je zdravije vezati svoj zivot za druge nego da te boli uvo za sve sto je danas sve dominantnije. Navela sam ekstreman primer u svom komentaru ali i vas odgovor je kao da ste robot. Moj mozda preteran u meri emocionalne vezanosti za porodicu a vas suvise analitican i racionalan. Ipak biram emotivnost. Rodjena umorna ne znam da li sam, usudila bih se reci da nisam i pored vase tvrdnje, a da sam se mozda umorila i da sam malo depresivna, moguce. Ipak, zivim vrlo ispunjen i aktivan zivot koji ocenjujem kao srecan i zahvalna sam na tome. Pozdrav

Jednostavno, strah od smrti. Ljudi misle da ce lepim recima pred smrt "kupiti" mesto u raju, jer i najveci ateisti, zbog straha od neceg nepoznatog - smrti - postaju vernici ali tvrdoglavo odnose stvoj strah u grob, da ne bi neko slucajno provalio da su promenili misljenje ...
(X, 21. jun 2017 18:52)
ovo nije istina i samo je floskula koju koriste satro vernici,kako bi opavdali svoje verovanje u u bajke i gluposti!
Svako se boji ,bio on ateista ili ne,ali i svako umire,bez obzira na veru i politicko uverenje.Cela misterija oko smrti je obicna glupost,posto je tu kraj.
Da li postoji dusa,neki drugi zivot posle fizicke smrti ili sta vec,nije poznato,a onaj koji tvrdi da zna,ili je ludak koji lupeta ili je veoma opasna figura ,koja pokusava da postigne neki cilj.

Iskreno mislim da je nas mozak taj koji cini sva cuda.Mozak je zapravo veoma slozen bioloski racunar,koji se sposoban za mnogo toga,ali vecini nije omoguceno da koriste njegove vise funkcije.To je slicno kao kad na nekoj najnovijoj gejmerskoj masini igras pasijans.Radi savrseno,ali koristi izuzetno mali deo resursa iako je masina sposobna za veoma komplikovane stvari i proracune.
NAucnici jos nisu utvrdili sta cini licnost,sta joj daje osobenost i sta cini jednu osobu onakkvom kakva jeste.Moguce da je do softvera u mozgu koji se prilagodjava uslovima u kojima postoji....

Jednostavno, strah od smrti. Ljudi misle da ce lepim recima pred smrt "kupiti" mesto u raju, jer i najveci ateisti, zbog straha od neceg nepoznatog - smrti - postaju vernici ali tvrdoglavo odnose stvoj strah u grob, da ne bi neko slucajno provalio da su promenili misljenje ...

"Научницима" који се баве оваквим глупостима желим пуно весеља што пре - у неком будућем животу гледајте да нађете неки смисленији посао. Није ред да овде "крадете богу дане" на рачун туђе невоље.

Ateista sam i moram da priznam da se nikad nisam plašila smrti. Uvek sam bila nekako više radoznala.
Smrt koje se plašim je smrt mojih bližnjih i rekla sam sestri i mužu: da vam slučajno nije palo na pamet.

Umiranje je bolno i to jako. Ljudi jako pate u tim trenucima i nemojte se zavaravati. Sve vas boli, a najviše to što čujete ljude oko vas. Telo postepeno umire i to traje danima, samo mozak isključuje receptore pa ne osećate sve to. Na kraju je bol toliko jak, da se i mozak isključi, jer ne može to izdržati.

Kad se hemijski procesi unutar mene zaustave usled nedostatka kiseonika tu je kraj. A kakve sve zavrzlame mozak može raznim elektro pražnjenjoma da odradi, pa, doživeću ali saznati nikad.
Previše pompe.

ja mislim da je smrt za coveka ista kao smrt za leptira, nosoroga, komarca itd sta god. i ne verujem u dusu i price kako dusa napusta telo

smart je sastavni deo zivota I plasili se ili ne umrecemo sta se SA telom desava to znamo a da.li postoji neki vid zivotne energije koji napusta telo to neznamo Ali CE mo saznati

Jaki naučnici. Da bi znali kako je, moraju imati to iskustvo.

Ateista sam i moram da priznam da se nikad nisam plašila smrti. Uvek sam bila nekako više radoznala.Smrt koje se plašim je smrt mojih bližnjih i rekla sam sestri i mužu: da vam slučajno nije palo na pamet.
(verba volant, 21. jun 2017 20:37)
Bitno je da si naglasila da si ateista. Izgleda da je onaj vic 100% tacan. Kako da prepoznas vegeterijanca i ateistu? Ne brini reći će ti sami.

Kad jednom umres, tu zivota vise nema..

...naročito ako skončate u Srbiji.

Daj da riknem odma, samo nek je veselo

Kakva kvazi nauka. oni su kao umrli pa ispricali Kako je dobar trip

Ako vam je veselije,gospodo naucnici izvolite.

@X
Pretpostavljam da ti se ateisti redovno ispovedaju na samrti, pa si tako upućen?
De molim te, šta kažu agnostici u poslednjim sekundama?
Kontam da ima neke razlike.

Pa da se zapeva "Danas nam je srecan dan, srecan dan, srecan dan, meni doso ...."

Jedno znam, posle smrti ce mi biti isto kao i ptije rodjenja.

Ljudi se ne mire sa smrcu zato je i izmisljen bog. Svako zeli da zastiti nekog bliskog i zato kada neko umre kaze se otisao je kod boga. A bog naravno ne postoji. Kao ni bilo koja religija koja slavi izmisljene svece. Ali to je vec filozofija

@Trovač, ne brini zagrobnog života nema, a o reinkarnacijama da i ne govorim. Vrlo sam srećna što sam imala sreću da se rodim, divne roditelje, svoju sestru i naravno, mog muža koga volim već par decenija, pa (skoro) kao prvog dana.
To što sam provela život sa njima, o deci i da ne govorim, što sam se trudila da mi život bude lep i zabavan, da imam prijatelje, da radim posao koji volim je već dovoljno da smrt čekam mirno i nadam se da je to samo jedan "klik".
Uz to prirodu doživljavam kao svet kome neraskidivo pripadam, našeg psa gotovo razumem i osećam neku iskonsku vezu sa onima koji su bili i onima koji će doći.
Mi smo samo beočuzi u tom beskrajnom lancu života. Zato iskoristi priliku. Jer pakao nije ništa drugo nego propuštena prilika. (ovo o paklu sam negde pročitala)

Jedno je sigurno, Srbi umiru veseliji nego za života. I smrt je bolja od života u Srbiji!

Jednostavno, strah od smrti. Ljudi misle da ce lepim recima pred smrt "kupiti" mesto u raju, jer i najveci ateisti, zbog straha od neceg nepoznatog - smrti - postaju vernici ali tvrdoglavo odnose stvoj strah u grob, da ne bi neko slucajno provalio da su promenili misljenje ...
@(X, 21. jun 2017 18:52)

Za razliku od vernika koji kada se razbole ne idu u crkvu da se mole Bogu za ozdravljenje nego idu lekaru, kada ih lekar izleči zahvaljuju se Bogu.

Da budem iskren i nije mi nešto prabaka bila blaženog lica dok je kancer u završnom stadiumu razdirao.

Ateista sam i moram da priznam da se nikad nisam plašila smrti. Uvek sam bila nekako više radoznala.
Smrt koje se plašim je smrt mojih bližnjih i rekla sam sestri i mužu: da vam slučajno nije palo na pamet.
(verba volant, 21. jun 2017 20:37)

Неразмишљаш пуно о својој смрти, па отуда и нема неког страха или ниси имала са њом блиски сусрет. Али очигледно си имала помисли о смрти својих ближњих, а то све од страха од смрти. Тако да га у теби има, само га још ниси свесна и још је негде дубоко у теби. Да ли ће њима "пасти напамет" или теби, ми не знамо али оно што треба да знамо је да и пре и за време и после овог привременог живота, постоји Онај који нас све воли и који нас стрпљиво чека да се вратимо Њему. Имајте то на уму и у срцима својим, јер вам може бити од непроцењивог значаја. Можда ћете баш тиме у последње дане, сате или минуте, задобити живот вечни.

Ateista sam i moram da priznam da se nikad nisam plašila smrti. Uvek sam bila nekako više radoznala.Smrt koje se plašim je smrt mojih bližnjih i rekla sam sestri i mužu: da vam slučajno nije palo na pamet.
(verba volant, 21. jun 2017 20:37)
Bitno je da si naglasila da si ateista. Izgleda da je onaj vic 100% tacan. Kako da prepoznas vegeterijanca i ateistu? Ne brini reći će ti sami.
(Troll level 100, 22. jun 2017 11:41)

Naglasila sam da sam ateista zato što mislim da je to važno kada se razgovara o pitanjima kakva su strah od smrti, zagrobni život,raj, pakao... A da bih te baš razveselila reći ću ti i da sam vegetarijanac već dvadesetak godina. Pa uživaj.

@ Da budem iskren i nije mi nešto prabaka bila blaženog lica dok je kancer u završnom stadiumu razdirao.
(Tagore, 21. jun 2017 22:15) #


Moja baka je takodje umrla od kancera. Umrla je bukvalno sa osmehom na licu jer je verovala u Spasitelja Isusa Hrista, jer ko u njega veruje ne umire nikada, vec prelazi iz smrti i zivot.

Secam se da su ljudi za vreme bombarovanja bili generalno ljubazniji, i pozitivniji nego inace. Mirili su se zavadjeni rodjaci, ljudi su zvali one koje nisu culi dugo vremena i svima je bilo jasnije sta im je vazno u zivotu. Blizina smrti cuda cini. Ali nazalost, oni koji prezive to brzo zaborave i nastave da tonu u stare i beznacajne sitnicavosti.

stangla...a ti ides cesto u crkvu pa znas da tamo ne idu da se mole za ozdravljenje? Kod lekara idu zbog bolovanja,to crkva ne daje,ev. i nekih recepata za lekove koje i sam znam da mi trebaju,ne treba mi njihovo silno znanje za visoki pritisak,ali oni godinama studiraju da bi godinama jedan te isti lek propisivali...ako ti Bog ne pomogne,nece ni komplet ekipa sa klinike Mayo ili sam biraj stotine strucnjaka,mize i dr.Haus

Hipnoregresijom je moguce prisetiti se svih svojih prethodnih umiranja, a svako od nas je umirao mnogo mnogo puta do sada. Moguce je i zapamtiti podatke i otici da se proveri da li je ta osoba ili osobe postojala. Kome nije problem moze da ode i sebi na grob. Zvuci jezivo, ali u stvari oslobanja coveka mnogih stega. Umiranje jeste jedan od najlepsih osecaja koji postoji, velicanstveno radjanje u jednom boljem (za vecinu) svetu. Jedini problem kod umiranja je sto znate da drugi ljudi pate jer vi umirete. Kada bi samo znali... Zato je dobro za zivota prakticno doziveti istinu i skinuti taj zlokoban teret straha od svoje ili smrti nama bliznjih sa sebe. Nema potrebe za tom patnjom i tim ogranicenjima.

Da, da...

Brat mi je na samrti jednu rec rekao ali nisam razumeo.Sta si rekao Milenko,upitah ga i stavih uho blizu njegovih usta da bolje cujem .Jedva je izgovorio ali sam razumeo-Bog .Njegova zadnja rec je bila Bog iako ga vise puta psovao neg mu se pomolio.Sta je on video,razmisljam vec dve godine ?

Samo smrt je siguran posao!

Iščekivanje smrti daleko je gore od smrti same.

Povezanost sa svetom, a napustas ga... kako tuzno.
Povezite se sa svetom sad, igrajte, pevajte, ljubite, smejte se, pricajte sa ljudima, upoznajte nove, putujte, zezajte se, necete se pokajati sigurno. A sigurno cete se pokajati ako stalno kao nesto mislite, stedite za neko sutra... jer od sutra do sutra i zivot ode, a nazad nema :)...

Pa napujdala nas americka televizija kako oni vrednuju zivot bog zna kako kao - pa je da bi se to potvrdilo proglaseno da im smrt jao tako strasna.

Koliko puta covek pozeli da umre tokom zivota, posebno kad su u pitanju neke porodicne tragedije. Ja bih volela da umrem istog dana kad i bilo koji clan moje najuze porodice. Nosis toliki bol u sebi i kao inspirise te da putujes, bavis se hobijem...., posle nekog vremena. Kad nema porodice, ne zelim da zivim ni ja i u tom slucaju smrt je spas i radosno bi je docekala bez obzira na to da li sam vernik ili ne.

neka,neka,i nisam bas toliko radoznao;)

Smrt sigurno nije strašna...
Pa, niko se još nije žalio...

Zvuci kao da nisu imali dobru selekciju 'ispitanika', odnosno da su ti sa blogova vodili ispunjene zivote.

stvarno je ovako...

... Zato vas izgladnjuju u Srbiji, da bi bili veseli.

unapred se radujem

kad riknem sta bi dao dao se sutra probudim ko zombi, bolje ista nego nista

aj vi to gospodo naucnici proverte pa mi javnite kad se vrnete, ja sam mislio mislio i smislio, uopste i necu da umrem

Možda i jeste za one koji umru u miru i bezbolno.

Meni vec smesno

"Jednostavno, strah od smrti. Ljudi misle da ce lepim recima pred smrt "kupiti" mesto u raju, jer i najveci ateisti, zbog straha od neceg nepoznatog - smrti - postaju vernici ali tvrdoglavo odnose stvoj strah u grob, da ne bi neko slucajno provalio da su promenili misljenje ..."
@(X, 21. jun 2017 18:52)

Vernici cega?

smrt je zadnji ispit u zivotu, na kome svi padnemo...

Kad se mora nije teško. Smrt je stanje bez slike i tona.

A ja pomislio evo jedne Napredne reklame namenjene penzionerima, ali ako kažu učenjaci, onda dobro

Naucnici, pa ajte polako.

sta cekate naucnici?

Ovo mu izadje da ako svoju smrt nisi okacio na net, onda nisi vredan ni da umres. Stvarno pametan kraj zivota.

P.S. Pitam se da li je smrt nastupila kao posledica Lajkova ili Dislajkova?

Kažu da je umreti teško, a ipak svakom to uspe!:)

Ljudi, ovo su opasne izjave....

Koliko puta covek pozeli da umre tokom zivota, posebno kad su u pitanju neke porodicne tragedije. Ja bih volela da umrem istog dana kad i bilo koji clan moje najuze porodice. Nosis toliki bol u sebi i kao inspirise te da putujes, bavis se hobijem...., posle nekog vremena. Kad nema porodice, ne zelim da zivim ni ja i u tom slucaju smrt je spas i radosno bi je docekala bez obzira na to da li sam vernik ili ne.
(Ana, 22. jun 2017 00:11)

Nije tebi lako, a malo si i depresivna izgleda, po prirodi tuzna. Ne bi inace svoje postojanje tako cvrsto vezivala za postojanje drugih ljudi. Spadas u one ljude koji na svet dolaze vec umorni od zivota.

Stojim iza ovih naučnika , niko se nije vratio posle smrti što znači samo jedno da je tamo mnogo bolje nego ovde . Mrtvi bili pa videli.

@verba volant...Uvek sam se pitao, ako postoji zagrobni zivot, kako cemo se mi, koji smo tokom zivota bili u vezi, pronaci i prepoznati. Ako postoji vise reinkarnacija, zasto bih obavezno morao sresti svog tatu, ili baku, a ne nekog iz pretprethodnog zivota. Sve mi jako nelogicno deluje, ali ne bih voleo da posle mog zivota bude samo jedno "klik!" i mrak. Za kog vraga sam onda ceo zivot proveo da sve to jednostavno nestane? Mozda ce me pamtiti neko 2, ili 3 generacije, a onda cao. Cak ni secanje na nekog vise nije zivot.

Svaku noc vezbamo da umiremo..to nije nista osim obicnog laganog ulaska u san...sutra si ili budan ili ne...

odlučili.

Nešto se smorih, da se razveselim?

Ja kad mremu svima ce da bude tesko!

Kao dete cesto sam slusala pricu o lepoj smrti. Cudila sam se kako smrt moze biti lepa. Sad mi je jasno. Srcka otkaze i gotovo je.

Udri brigu na vselje.

Veselo umiranje ne pruza nikakvu evolucionu prednost, zato se nije ni razvio.

|Bez smrti zivot ne bi imao smisao.

S obzirom kakav je danasnji zivot na ovoj planeti uopste me ne bi cudilo da je smrt bolja!

»Dok postojimo mi, nema smrti, a kad dođe smrt, tada više nema nas.«

Pa mom komšiji koji je umro pre par sati sigurno nije, ali kroz kakvu patnju je pre toga On prošao i njegova porodica, sigurno jeste.

Samo nek ide redom.. Pa cemo se veseliti... :-)

Moguće, naš doživljaj smrti je manje više naša pretpostavka da to tako izgleda. Možda nas naš mozak u tim trenucima ozbiljno obmanjuje raznim halucinacijama. Smrt bliskih ljudi je gora od sopstvene smrti.

Idem da umrem pa vam javim proverene informacije.

Razmisljajuci o smrti iz pozicije zdravog coveka, izgleda frustrirajuce. Medjutim iz pozicije bolesnog ili pak veoma bolesnog smrt ne izgleda kao bauk.

Sto ti je napredak Sada ti porodica sazna preko neta da si fijuknuo.

ne bih jos da probam ;)

Ko u svom smrtnom telu,ne vidi sebe,taj zna smisao života.

Пресиапање из шупљег у празно. Класична прича писхолога, који се профилишу као свештеници 21. столећа, али се при том покушавају представити као научници.

Priroda se pobrinula organizam istrese sav adrenalin i covek je ko u bajci.

ovi "naucnici" su administratori plavog kita.

Kaze covek coveku-jel imas neku knjigu o samoubistvu?
Na to ce drugi-jes,pa da mi ne vratis..

Jednostavno, strah od smrti. Ljudi misle da ce lepim recima pred smrt "kupiti" mesto u raju, jer i najveci ateisti, zbog straha od neceg nepoznatog - smrti - postaju vernici ali tvrdoglavo odnose stvoj strah u grob, da ne bi neko slucajno provalio da su promenili misljenje ...
(X, 21. jun 2017 18:52)
ovo nije istina i samo je floskula koju koriste satro vernici,kako bi opavdali svoje verovanje u u bajke i gluposti!
Svako se boji ,bio on ateista ili ne,ali i svako umire,bez obzira na veru i politicko uverenje.Cela misterija oko smrti je obicna glupost,posto je tu kraj.
Da li postoji dusa,neki drugi zivot posle fizicke smrti ili sta vec,nije poznato,a onaj koji tvrdi da zna,ili je ludak koji lupeta ili je veoma opasna figura ,koja pokusava da postigne neki cilj.

Iskreno mislim da je nas mozak taj koji cini sva cuda.Mozak je zapravo veoma slozen bioloski racunar,koji se sposoban za mnogo toga,ali vecini nije omoguceno da koriste njegove vise funkcije.To je slicno kao kad na nekoj najnovijoj gejmerskoj masini igras pasijans.Radi savrseno,ali koristi izuzetno mali deo resursa iako je masina sposobna za veoma komplikovane stvari i proracune.
NAucnici jos nisu utvrdili sta cini licnost,sta joj daje osobenost i sta cini jednu osobu onakkvom kakva jeste.Moguce da je do softvera u mozgu koji se prilagodjava uslovima u kojima postoji....

Osim ako si upucan, obešen, spaljen na lomači i sl. :D

Neko je rekao da su muškarci hrabriji pred smrću, a žene pred životom. Sećam se kad mi je umirao muž, samrtnog ropca, i opuštanja njegovog tela i mira nakon toga.I taj glas, poslednji njegov, pamtiću dok sam živa. Možda i sama smrt umirućem i nije toliko strašna, ali mene je njegova smrt razorila.

Neke je radoznalost ubila

@X - nije tako. moj otac je dobio misljenje da mu je ostalo maksimalno 3 meseca i to vreme je bilo jedno od najlepsih koje smo kao porodica proveli zajedno. gluposti su postale nebitne, a mi smo pricali o lepim i bitnim stvarima. otisao je srecan, ispunjen i voljen.

zanimljivo,ljudi iznose neupitne tvrdje o smrti a da istovremeno o sebi samima ne znaju mnogo,manje vise poznaju samo ono sto su drugi napravili od njih?

Svi kazu ide se u raj a nikomu se ne ide :(

Naučnici: Umiranje je veselije nego što mislite

Od mog rodenja(a ja ne pamtim kad i kako sam rodjen) pa do dan danas svagog dana umirem po malo..., a da umiranje je veselije ja ne osecam da je bas tako. Ko zna, mozda ce bit veselije na zadnjim trenutku?!
I sunce svagog jutra izlazi, a onda, u vece "umire", mozda veselo?! Ipak, sunce opet izlazi sutradan, a covek kad umire...?! Ko zna, ovaj zivot je suvise komplikovan, bar za mene.

"Smrti se ne bojim, ali zelim da dodje sto kasnije" Monah Kalist

nije to strah od smrti već strah od nepoznatog... a čovek ko čovek želi sve da zna e malo sutra .

I ja sam mišljenja da je smrt potpuno drugačija od onog kakvom je mi zamišljamo, ali šta je tačno u ovom tekstu naučno? To što su ljudi na samrti pisali blogove a "naučnici" su ih pročitali pa ih sada nama prepričavaju?

oni su umrli pa se vratili da nam ispricaju

Sto bi napaceni Srbi rekli: "Odmorio se."

ovo samo moze da znaci da se bloger pre rastane od zivota nego od bloga ;)

Razmisljajuci o smrti iz pozicije zdravog coveka, izgleda frustrirajuce. Medjutim iz pozicije bolesnog ili pak veoma bolesnog smrt ne izgleda kao bauk.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Dragan, 22. jun 2017 07:27)

Slazem se sa ovim. Vec dugo vremena bolujem od hronicnog pankreatitisa, non stop sam u bolovima koje niko ne veruje da osecam i smrt mi se cini kao prijatelj koga iscekujem da se sretnemo.

"Vesela" ilovača.

@psiha je cudo
Sve znate o meni na osnovu ovog komentara, bravo. Meni je zdravije vezati svoj zivot za druge nego da te boli uvo za sve sto je danas sve dominantnije. Navela sam ekstreman primer u svom komentaru ali i vas odgovor je kao da ste robot. Moj mozda preteran u meri emocionalne vezanosti za porodicu a vas suvise analitican i racionalan. Ipak biram emotivnost. Rodjena umorna ne znam da li sam, usudila bih se reci da nisam i pored vase tvrdnje, a da sam se mozda umorila i da sam malo depresivna, moguce. Ipak, zivim vrlo ispunjen i aktivan zivot koji ocenjujem kao srecan i zahvalna sam na tome. Pozdrav