Stručnjaci: Brzo čitanje je gore nego da ne čitate uopšte

Ne mogu da se setim ko je to tačno rekao ali pogodio je suštinu - nakon kursa brzog čitanja pročitao sam Anu Karenjinu za dva i po sata, mislim da se radnja odvija u Rusiji...

Mislim da ovo nije potpuno tačno. Na osnovu vlastitog iskustva celoživotnog intenzivnog čitanja, rekao bih da svaki čovek ima neku maksimalnu brzinu kvalitetnog čitanja, koja zavisi pre svega od dve stvari, od generalnog IQ-a, i od čisto verbalnih sposobnosti. E sad, tu brzinu ne možete prekoračiti a da se to drastično ne odrazi na kvalitet informacija koje primate, ali svaki čovek prirodno čita mnogo sporije nego što je ta maksimalna brzina, i stvar je svesne navike i raznih trikova da se brzina čitanja dovede bliže njoj. Ali ima i par suprotnih trikova i dobrih navika koje smanjuju brzinu, ali povećavaju kvalitet apsorpcije i internalizacije, na prvom mestu obavezno proveravanje svake reči i termina čije nam tačno značenje nije jasno, ili vraćanje na pasus koji nismo stoprocentno razumeli, čak i ako nam se u tom trenutku ne čini presudnim za poentu teksta. Takođe je dobro posle svake logičke i smisaone celine zaustaviti se neko vreme i promisliti o implikacijama pročitanog i kako se to uklapa u naše dosadašnje znanje. Dobra stvar za štednju vremena i očiju su takođe audio-knjige, koje čovek, ako je dobar vozač, može mirno da prati i u autu ili da sluša dok hoda, mada što se mene tiče, pošto sam prevalentno vizuelni tip, nisu pogodne za neku tešku materiju, tipa ozbiljnih naučnih knjiga, ali takve audio-knjige obično nisu ni dostupne.

Netačno. Primenjujem brzo čitanje i isti je nivo razumevanja. Naravno, ne čitam stranicu za 5sec već sporije koliko meni odgovara.

Oduvek citam jako brzo, a to je vestina koju sam godinama usavrsavao. Naravno da je najvaznije razumeti ono sto citate. Ako ne razumete procitano, onda smo promašili temu. Dakle, kada kazem brzo citanje-mislim I da razumemo procitano. U suprotnom, to je traćenje vremena, jer zahteva ponovno citanje. Savet: lagano povecavajte brzinu citanja ali tako da u potpunosti razumete sta čitate. Taj peogres ne treba da bude enormno brz...ja sam duplirao brzinu citanja nakon pet godina. Počnite sa lakim tekstovima, bez mnogo cinjenica. Kada se brzina ustali, predjite na teze tekstove pa pokusajte da dodjete do brzine sa lakim tekstovima. I malo-pomalo, imaćete I razumevanje I brzinu. Da ne zaboravim...imam doktorat francuskog univerziteta...a ovo govorim samo u kontekstu razumevanja procitanog. Pozdrav

Brzina čitanja je obrnuto proporcionalna količini obrade koju mozak vrši nad tekstom. Kod ljudi koji puno čitaju, reči se prepoznaju, ili "prepoznaju" ali netačno, kao celine, a pri još većoj brzini mozak na osnovu početka rečenice već vrši predikciju njenog značenja, pa je zato lako i brzo čitanje klišeiziranih tipskih romana ili bilo čega što za čitaoca nosi nizak informativni sadržaj (drugim rečima što već zna, ili sa čime se slaže).

Uvežbavanje čitanja sa maksimalnom brzinom po svaku cenu ne može se postići bez slamanja unutrašnjeg otpora protiv prihvatanja sadržaja sa kojim se ne slažemo, jer unutrašnja "replika" započinje istog trenutka kada um primi informaciju koju odbija ili kojoj nedostaje unutrašnja konzistentnost.

Teško je pamtiti nešto što vam je odbojno, ostavljati svoj obračun s njim "za kasnije".

Na neki način, stalna ideološka indoktrinacija kroz obavezne predmete tokom celog školovanja zapravo i služi da zamori disidentske umove i oteža im usvajanje korisnih znanja i zvaničnih titula, odnosno da nagradi one koji se povinuju i usvajaju nametnutu doktrinu.

Zato, tehnike brzog čitanja su korisne alatke, ali im ne treba robovati, odnosno ne treba žrtvovati kritičnost za puku brzinu.

Pomešani pojmovi - brzo čitanje i nije za beletristiku i uživanje u čitanju već za savladavanje nekog gradiva i učenje. Sve ispite koje sam tako učio (brzim čitanjem) dao sam u roku a i dalje pamtim to što sam učio.
A romane lagano, bez žurbe.

mnogo zavisi ot toga sta se cita. mozak je vise nego sposoban da isprati svaku mogucu brzinu citanja. ali u temi koja je strucnija a nema dovoljno predznanja to samo unosi dodatnu zabunu. dakle beletristika DA a strucni tekstovi NE. obicne knjige citam oko sat vremena za 150-170str. bez ikakvih teskoca

Sve zavisi sta covek cita. Beletristika se cita brzo, lako... Ali naucne knjige moraju polako i sa razumevanjem...

volim citati,ali,ili sam glupav il' to tako mora..meni treba brat bratu da shvatim sto knjiga porucuje makar mesec dana,procitam jednom kao i da nisam,drugi put polako zapazam i reci a treci put vec osetim kako knjiga dise;)

Netačno. Primenjujem brzo čitanje i isti je nivo razumevanja. Naravno, ne čitam stranicu za 5sec već sporije koliko meni odgovara.

Mislim da ovo nije potpuno tačno. Na osnovu vlastitog iskustva celoživotnog intenzivnog čitanja, rekao bih da svaki čovek ima neku maksimalnu brzinu kvalitetnog čitanja, koja zavisi pre svega od dve stvari, od generalnog IQ-a, i od čisto verbalnih sposobnosti. E sad, tu brzinu ne možete prekoračiti a da se to drastično ne odrazi na kvalitet informacija koje primate, ali svaki čovek prirodno čita mnogo sporije nego što je ta maksimalna brzina, i stvar je svesne navike i raznih trikova da se brzina čitanja dovede bliže njoj. Ali ima i par suprotnih trikova i dobrih navika koje smanjuju brzinu, ali povećavaju kvalitet apsorpcije i internalizacije, na prvom mestu obavezno proveravanje svake reči i termina čije nam tačno značenje nije jasno, ili vraćanje na pasus koji nismo stoprocentno razumeli, čak i ako nam se u tom trenutku ne čini presudnim za poentu teksta. Takođe je dobro posle svake logičke i smisaone celine zaustaviti se neko vreme i promisliti o implikacijama pročitanog i kako se to uklapa u naše dosadašnje znanje. Dobra stvar za štednju vremena i očiju su takođe audio-knjige, koje čovek, ako je dobar vozač, može mirno da prati i u autu ili da sluša dok hoda, mada što se mene tiče, pošto sam prevalentno vizuelni tip, nisu pogodne za neku tešku materiju, tipa ozbiljnih naučnih knjiga, ali takve audio-knjige obično nisu ni dostupne.

Ne mogu da se setim ko je to tačno rekao ali pogodio je suštinu - nakon kursa brzog čitanja pročitao sam Anu Karenjinu za dva i po sata, mislim da se radnja odvija u Rusiji...

Oduvek citam jako brzo, a to je vestina koju sam godinama usavrsavao. Naravno da je najvaznije razumeti ono sto citate. Ako ne razumete procitano, onda smo promašili temu. Dakle, kada kazem brzo citanje-mislim I da razumemo procitano. U suprotnom, to je traćenje vremena, jer zahteva ponovno citanje. Savet: lagano povecavajte brzinu citanja ali tako da u potpunosti razumete sta čitate. Taj peogres ne treba da bude enormno brz...ja sam duplirao brzinu citanja nakon pet godina. Počnite sa lakim tekstovima, bez mnogo cinjenica. Kada se brzina ustali, predjite na teze tekstove pa pokusajte da dodjete do brzine sa lakim tekstovima. I malo-pomalo, imaćete I razumevanje I brzinu. Da ne zaboravim...imam doktorat francuskog univerziteta...a ovo govorim samo u kontekstu razumevanja procitanog. Pozdrav

mnogo zavisi ot toga sta se cita. mozak je vise nego sposoban da isprati svaku mogucu brzinu citanja. ali u temi koja je strucnija a nema dovoljno predznanja to samo unosi dodatnu zabunu. dakle beletristika DA a strucni tekstovi NE. obicne knjige citam oko sat vremena za 150-170str. bez ikakvih teskoca

Pomešani pojmovi - brzo čitanje i nije za beletristiku i uživanje u čitanju već za savladavanje nekog gradiva i učenje. Sve ispite koje sam tako učio (brzim čitanjem) dao sam u roku a i dalje pamtim to što sam učio.
A romane lagano, bez žurbe.

Sve zavisi sta covek cita. Beletristika se cita brzo, lako... Ali naucne knjige moraju polako i sa razumevanjem...

Brzina čitanja je obrnuto proporcionalna količini obrade koju mozak vrši nad tekstom. Kod ljudi koji puno čitaju, reči se prepoznaju, ili "prepoznaju" ali netačno, kao celine, a pri još većoj brzini mozak na osnovu početka rečenice već vrši predikciju njenog značenja, pa je zato lako i brzo čitanje klišeiziranih tipskih romana ili bilo čega što za čitaoca nosi nizak informativni sadržaj (drugim rečima što već zna, ili sa čime se slaže).

Uvežbavanje čitanja sa maksimalnom brzinom po svaku cenu ne može se postići bez slamanja unutrašnjeg otpora protiv prihvatanja sadržaja sa kojim se ne slažemo, jer unutrašnja "replika" započinje istog trenutka kada um primi informaciju koju odbija ili kojoj nedostaje unutrašnja konzistentnost.

Teško je pamtiti nešto što vam je odbojno, ostavljati svoj obračun s njim "za kasnije".

Na neki način, stalna ideološka indoktrinacija kroz obavezne predmete tokom celog školovanja zapravo i služi da zamori disidentske umove i oteža im usvajanje korisnih znanja i zvaničnih titula, odnosno da nagradi one koji se povinuju i usvajaju nametnutu doktrinu.

Zato, tehnike brzog čitanja su korisne alatke, ali im ne treba robovati, odnosno ne treba žrtvovati kritičnost za puku brzinu.

volim citati,ali,ili sam glupav il' to tako mora..meni treba brat bratu da shvatim sto knjiga porucuje makar mesec dana,procitam jednom kao i da nisam,drugi put polako zapazam i reci a treci put vec osetim kako knjiga dise;)