Za čim ljudi najviše žale u životu?

Ne bi trebalo žaliti za nečim što se nije dogodilo. Da je trebalo, dogodilo bi se. Nikada ne pravim bilans na kraju godine, stvari se dogode onda kada dođe vreme za to. To po meni,nema veze sa krajem jedne godine, i početkom sledeće.

Zalim sto nisam zive u Kubi i da celi zivot pod palmom sviram gitaru i pevam ,,nemam posla ,nemam para la,la,la.... .Zivot na zapadu je naporan !

@SmulecoNe cekaj ni tren vec to sto si propustio nadoknadi. Deca vole paznju i kad porastu. Moj sin ima 26god i imam obicaj da mu kazem "daj jedan veliki zagrljaj" i onda ga dugo grlim i duboko uzdahnem i kazem "sad si mi produzio zivot pet godina", ili "ljubi tata pametnu lepu glavu", na sta on normalno prevrce ocima. Spremam mu klopu kad dodje, dajem novac "da mama ne vidi", kupujem neke stvarcice koje je nijega sramota da kupi. Jednostavno znam sta mu je potrebno, koje probleme ima, kako razmislja. Lebdim oko njega. :) Nedostajao sam mu kada je bio mali zbog mog posla to je jedino sto me grize. Nista nisi propustio jer si deci potreban dok si ziv. Nemoj tako da razmisljas i kidas sebe. Covek uvek nadje, kada kopa po svojoj dusi, neke "greske". A verujem da deca te greske i ne vide. Najbitnije je da sada znaju da si tu za njih i da uvek imaju na koga da se oslone.

Žalim, što nisam bio bolji otac. To je moj neisanjani san, i jedino zbog čega bih vratio vreme. Ostalo je nebitno.

Толико је било у животу ствари којих смо се бојали, а није требало, требало је живети. Андрић

Sto jednoj devojci nisam rekao koliko je volim. To je bilo davno, sada sam i ozenjen, imam dete, i volim ih naravno..., ali, eto ponekad se setim nje... Zato i ne volim kojekakve romanticne filmove i slicne stvari, odmah me asociraju na nju, na mozda sada neki zajednicki zivot koji bi mozda imali..., a pogotovo sto odmah krenem da razmisljam sta bi bilo da sam joj rekao, tj da sam imao snage da pokusam da je osvojim, umesto onolikog straha od odbijanja.

za propustenim sansama i izgubljenim ljubavima :-( ovaj period to bas pogorsava

@ Marko
Odmah da ti kažem, ja sam tako nakon 10 godina veoma lepog braka sreo devojku koja je godinama dok sam bio mladji i slobodan ,bila moja tiha patnja, a nikada nije bilo ništa medju nama. I tako se sretosmo i udjosmo u tajnu vezu. Nakon dva meseca veze shvatio sam da je to bila samo iluzija , da sam je idealizovao. To prosto nije bilo to, a ja sam bio cak spreman i da se razvedem zbog nje. Dobro sto nisam. Sad mi samo zao sto sam ugrozio brak zbog neke idealizacije, i osecam užasnu krivicu jer sam varao najdivniju ženu( svoju ženu) na svetu. Tako da moj ti je savet da prestanes da mastas jer cak i na taj način varaš ženu. A velika je šansa da da udjes u vezu sa njom da bi shvatio da je to glupost, da to nije to.

Zalim za osnovnim ljudskim pravima.

Najviše žalim što nijedna dosad me nije htela..A pokušavao sam!"

Zalim sto neke jako dobre ljude necu nikad vise videti,osim,,tamo gore,,

@Dzo: Hvala ti na podršci, i savetima:)

Zbog jedne Marije sa ETF-a sa kojom sam delio klupu u amfiteatru Nikola Tesla,jeseni sada već davne 1997.Imala je najlepše plave na oči na svetu na koje sam odmah pao.Da mi je samo da je makar još jednom sretnem negde u gradu,ne mora ni da me prepozna,samo da još jednom vidim te oči,pa da me mine želja.Nijedna stvar u mojem životu nikada nije mogla da se meri sa tom Marijom i tim očima.

Sve zavisu od godina ispitanika. Dosta ljudi žali što ne provodi više vremena sa porodicom.

žalim što nisam živeo na Karibima, lalala....aloha...tralalala

Mislicete da lazem ali ja ni za cim ne zalim. Prepoznavala sam i tacno znala sta sam zelela i za to se grcevito borila. Kada sam bila klinka (17god) sam se do usiju zaljubila u jednog decka, oh, toliko stvari sam prezivela ali nikada odustala od nas, nikada, i danas ga volim, ma jos vise nego nekada, ikada, zajedno smo zavrsili i fax i rodila sam mu divnu, zdravu, prelepu decu, bila njegov oslonac, pratilac i najbolji prijatelj, kao i on meni.

"Ima puno toga za čime ljudi najviše žale u ovom surovom vremenu??" Ali ako bi mora li nešto da izdvojim onda je to svakako "LJUDSKO DOSTOJANSTVO" a to znači živeti dostojno,normalno kao čovek a ne biti večito u steznji,razmišljanja o svemu.

(Milos, 11. decembar 2016 19:54)

Pa ako niko ne zna da si varao zenu, onda je nisi ni varao. To ti je kao kvantna mehanika. cestica ne postoji osim ako je prisutan neko ko moze da je uoci.

Ljudi zaboravljaju jednu stvar današnju dok su mladi živi,zdravi mogu nadoknaditi puno toga na svom emotivnom,privatnom,poslovnom planu. Znam da će neko reći da si pozitivnog razmišljanja?? Možda jesam. Jer sam sebe usmerio ka tome..Ali činjenice da negde put postoji za izlazak iz svega kako ne bi se posle žalili za nečim propuštenim ili ipak ima li jednog dana šta da se sećamo tj da ispričamo drugima.

To sto nisam kre*no svaku sa kojom sam imao prilike, a htjele su...

Zalim sto nisam 1990-te otisao iz Srbije jer mi je ova zemlja bespovratno uzela zdravlje i VREME.

Толико је било у животу ствари којих смо се бојали, а није требало, требало је живети. Андрић
(bjorn vinjakson, 11. decembar 2016 19:57)

Da li bismo tom prilikom i glave sačuvali? Andriću je to bilo poznato. Živeti na Golom otoku i nije neko rešenje.

Zalim sto nisam zive u Kubi i da celi zivot pod palmom sviram gitaru i pevam ,,nemam posla ,nemam para la,la,la.... .Zivot na zapadu je naporan !

@ Marko
Odmah da ti kažem, ja sam tako nakon 10 godina veoma lepog braka sreo devojku koja je godinama dok sam bio mladji i slobodan ,bila moja tiha patnja, a nikada nije bilo ništa medju nama. I tako se sretosmo i udjosmo u tajnu vezu. Nakon dva meseca veze shvatio sam da je to bila samo iluzija , da sam je idealizovao. To prosto nije bilo to, a ja sam bio cak spreman i da se razvedem zbog nje. Dobro sto nisam. Sad mi samo zao sto sam ugrozio brak zbog neke idealizacije, i osecam užasnu krivicu jer sam varao najdivniju ženu( svoju ženu) na svetu. Tako da moj ti je savet da prestanes da mastas jer cak i na taj način varaš ženu. A velika je šansa da da udjes u vezu sa njom da bi shvatio da je to glupost, da to nije to.

(Milos, 11. decembar 2016 19:54)

Pa ako niko ne zna da si varao zenu, onda je nisi ni varao. To ti je kao kvantna mehanika. cestica ne postoji osim ako je prisutan neko ko moze da je uoci.

To sto nisam kre*no svaku sa kojom sam imao prilike, a htjele su...

Ne bi trebalo žaliti za nečim što se nije dogodilo. Da je trebalo, dogodilo bi se. Nikada ne pravim bilans na kraju godine, stvari se dogode onda kada dođe vreme za to. To po meni,nema veze sa krajem jedne godine, i početkom sledeće.

Zalim za osnovnim ljudskim pravima.

Sto jednoj devojci nisam rekao koliko je volim. To je bilo davno, sada sam i ozenjen, imam dete, i volim ih naravno..., ali, eto ponekad se setim nje... Zato i ne volim kojekakve romanticne filmove i slicne stvari, odmah me asociraju na nju, na mozda sada neki zajednicki zivot koji bi mozda imali..., a pogotovo sto odmah krenem da razmisljam sta bi bilo da sam joj rekao, tj da sam imao snage da pokusam da je osvojim, umesto onolikog straha od odbijanja.

Mislicete da lazem ali ja ni za cim ne zalim. Prepoznavala sam i tacno znala sta sam zelela i za to se grcevito borila. Kada sam bila klinka (17god) sam se do usiju zaljubila u jednog decka, oh, toliko stvari sam prezivela ali nikada odustala od nas, nikada, i danas ga volim, ma jos vise nego nekada, ikada, zajedno smo zavrsili i fax i rodila sam mu divnu, zdravu, prelepu decu, bila njegov oslonac, pratilac i najbolji prijatelj, kao i on meni.

Толико је било у животу ствари којих смо се бојали, а није требало, требало је живети. Андрић
(bjorn vinjakson, 11. decembar 2016 19:57)

Da li bismo tom prilikom i glave sačuvali? Andriću je to bilo poznato. Živeti na Golom otoku i nije neko rešenje.

Žalim, što nisam bio bolji otac. To je moj neisanjani san, i jedino zbog čega bih vratio vreme. Ostalo je nebitno.

za propustenim sansama i izgubljenim ljubavima :-( ovaj period to bas pogorsava

Sve zavisu od godina ispitanika. Dosta ljudi žali što ne provodi više vremena sa porodicom.

Najviše žalim što nijedna dosad me nije htela..A pokušavao sam!"

@SmulecoNe cekaj ni tren vec to sto si propustio nadoknadi. Deca vole paznju i kad porastu. Moj sin ima 26god i imam obicaj da mu kazem "daj jedan veliki zagrljaj" i onda ga dugo grlim i duboko uzdahnem i kazem "sad si mi produzio zivot pet godina", ili "ljubi tata pametnu lepu glavu", na sta on normalno prevrce ocima. Spremam mu klopu kad dodje, dajem novac "da mama ne vidi", kupujem neke stvarcice koje je nijega sramota da kupi. Jednostavno znam sta mu je potrebno, koje probleme ima, kako razmislja. Lebdim oko njega. :) Nedostajao sam mu kada je bio mali zbog mog posla to je jedino sto me grize. Nista nisi propustio jer si deci potreban dok si ziv. Nemoj tako da razmisljas i kidas sebe. Covek uvek nadje, kada kopa po svojoj dusi, neke "greske". A verujem da deca te greske i ne vide. Najbitnije je da sada znaju da si tu za njih i da uvek imaju na koga da se oslone.

žalim što nisam živeo na Karibima, lalala....aloha...tralalala

@Dzo: Hvala ti na podršci, i savetima:)

Zalim sto neke jako dobre ljude necu nikad vise videti,osim,,tamo gore,,

Толико је било у животу ствари којих смо се бојали, а није требало, требало је живети. Андрић

Ljudi zaboravljaju jednu stvar današnju dok su mladi živi,zdravi mogu nadoknaditi puno toga na svom emotivnom,privatnom,poslovnom planu. Znam da će neko reći da si pozitivnog razmišljanja?? Možda jesam. Jer sam sebe usmerio ka tome..Ali činjenice da negde put postoji za izlazak iz svega kako ne bi se posle žalili za nečim propuštenim ili ipak ima li jednog dana šta da se sećamo tj da ispričamo drugima.

"Ima puno toga za čime ljudi najviše žale u ovom surovom vremenu??" Ali ako bi mora li nešto da izdvojim onda je to svakako "LJUDSKO DOSTOJANSTVO" a to znači živeti dostojno,normalno kao čovek a ne biti večito u steznji,razmišljanja o svemu.

Zbog jedne Marije sa ETF-a sa kojom sam delio klupu u amfiteatru Nikola Tesla,jeseni sada već davne 1997.Imala je najlepše plave na oči na svetu na koje sam odmah pao.Da mi je samo da je makar još jednom sretnem negde u gradu,ne mora ni da me prepozna,samo da još jednom vidim te oči,pa da me mine želja.Nijedna stvar u mojem životu nikada nije mogla da se meri sa tom Marijom i tim očima.

Zalim sto nisam 1990-te otisao iz Srbije jer mi je ova zemlja bespovratno uzela zdravlje i VREME.