Ostajte ovde

Nikad nije bilo lakše otići i nikad teže ostati.

"Moramo prestati da krademo njihovo dragoceno vreme pokušavajući da ih zadržimo praznim obećanjima."
Amin!!!

Bez reci :(

Moje iskustvo života u Srbiji. Srbija je zemlja nepravde i poštenim ljudima nije mesto u njoj. Posle drugog svetskog rata neki su dobili stanove danas vredne desetine hiljada evra a neki ništa. Devedesete i dvehiljadite ko je zidao na divlje ispao je pametan, ko je bio pošten ispao je glup. Ko je bio ratni profiter sad je bogat jer političari nisu doneli zakon o poreklu imovine. Ni dan danas. A zašto? Mislim da je svima jasno. Ko je bio blizak vlastima mogao je sa dobije opštinski lokal (na primer Bulevar Revolucije) za mali zakup i da zivi samo od davanja istog u podzakup (protivzakonito ali nije kažnjivo jer niko nije kažnjen). Stotine je primera muvanja u zemlji Srbiji. Ko bi sve i nabrojao? Pa to bi bila knjiga deblja od enciklopedije britanike. Zašto ne navodim milionske prevare? Zato što sam samo opisao moj život i mojeg oca i majke. Tačnije nepravde koje su nam nanete od strane države. Pošteni uglavnom budu iscedjeni i na kraju života uglavnom nemaju ništa sem bolesti. Otišao sam u svojoj 45-oj godini jer se u Nemačkoj i sa 5 godina staža stiče pravo na minimalnu penziju. Deco ne dvoumite se ni jednog trenutka. Sunce tuđeg neba daće vam hleba i sve što vam treba.

Ja sam sa 19god prvi put otišao u "beli svet".nakon dve god se vratio posle oktobra petog...auuuu kako sam se zeznuo...prošle mi najbolje godine života u iščekivanju i nadi u bolju,lepšu pametniju,moju,zemlju Srbiju...i tako sad,opet iščekujem,vizu...koferi spakovani...srećno svima koji ostaju,trebaće vam.

Imam 27 godina i ovaj tekst je upravo ono o čemu poslednje 3 godine razmišljam, svaki dan. Još uvek sam ovde, ne znam zašto. Razočaran sam u roditelje koji su se pomirili sa životarenjem-laganim umiranjem. Kažu:"Nemoj sine da se buniš, budi srećan što si živ i što imaš šta da pojedeš" kao i "biće bolje".... Zbog toga što se nisu bunili, ni oni ni njihove generacije, mi sada živimo u divljini. I druge države su imale kriminalce, ubice, tajkune, pa su se izborile, a samo Srbija ne može. Ne volim Ameriku, ali barem da se dokopam neke Evropske zemlje, pa da mogu da osnujem porodicu....

Ma kakva buducnost. Zelim da zivim sada

ovo je clanak koji navodi na suze, bilo da odgajate dete u toj tuznoj, a opet tvojoj, Srbiji ili negde preko sveta

Mislim da je promašena poenta.

Upoznao sam mnogo Britanaca, Švajcaraca, Norvežana, Šveđana, Finaca, Kanađana, Amerikanaca, Australijanaca, Novozelanđana i građana drugih organizovanih i bogatih država koji su otišli u inostranstvo na kraći/duži vremenski period, praktično emigrirali. Motivi su najrazličitiji: od želje da se promeni klima, preko želje da se obogati CV i čiste radoznalosti do profesionalnih razloga ili ljubavi prema nekome/nečemu.

Srbija i da je duplo organizovanija i troduplo bogatija ne može da zaustavi odlazak mladih, jer je Srbija samo deo promila kopna na ovoj planeti i deo promila svetske populacije i prosto je logično izaći iz Srbije u nekom trenutku i upoznati svet.

Ono što Srbija može, treba i mora da učini jeste da stvari postavi tako da se iz Srbije civilizovano odlazi i da se u Srbiju civilizovano dolazi i vraća, a ne da se iz Srbije isključivo beži i isteruje i u Srbiju isključivo uteruje i deportuje.

U ovoj priči ekonomija uopšte ne igra vodeću ulogu. Mnogo su važnije dve stvari: pravna država i kultura.

Da li država Srbija stoji kao pouzdani garant iza svakog ugovora koji je overen u opštini ili sudu? Da li svakom pojedincu garantuje fizičku i pravnu sigurnost? Da li se hrabro bori protiv korupcije, nepotizma, diskriminacije? Da li se zakona i Ustava drži uvek i po svaku cenu? Da li imamo naviku nekome da kažemo: "Idi ti odakle si doš'o" i "Idi gde ti se sviđa, ako ti se Srbija ne sviđa"? Poštujemo li pravo mišljenja i govora?

Nažalost, Srbija je ekonomski porobljena. Ionako slabe prihode trošimo na proizvode koje uvozimo, a profit ide napolje. Ili radimo sa pelenama da bi se proizvod prodavao u svetu. Imaljudi koji i u Srbiji zarađuju zapadnu platu iodlično žive a ipak odu jer se iznerviraju što je zdravstvo očajno, birokratija tj. državna administracija isto.. Mi smo korov. Perspektive nema. Mnogi od nas nisu bili u Holadniji, Švajcarskoj, Nemačkoj i imali iskustva sa državnom aparaturom tih zemalja. Šteta, Srbija da je zadržala sve pametne ljude koje je izvozila od 80ih do danas.. druga bi priča bila. Oni ovde ne mogu da uspeju, među korovom..

Mogu samo reci da je tekst fantastican, odavno bolji tekst na ovu temu nisam procitao, a sve je istina.
Pronasao sam se jer sam i ja taj koji sanja nesto slicno. Ovde nikada nece biti bolje i ja sam ubedjen u to, moji roditelji zive u nekoj nadi jer misle da im je valjda jedino to preostalo u zivotu ovde, a meni ce jedina uteha biti da im barem malo olaksam poslednju etapu njihovog zivota u ovoj Srbiji i da ih barem malo podsetim na te neke njihove trenutke iz proslosti, koju ja ne poznajem...

Ovo treba odstampati i terati politicare, sve do jednog, da svaki dan ujutru pre posla citaju ovo naglas!!!!!!! Ionako za bolje i nisu

Surova istina.

Srbija ima budućnost

Bežite!

Pobegao iz Srbije u Nemacku sa 23, oprao master, uradio doktorat, zaposlio se u multinacionalnoj kompaniji, imam 34, zivim u Holandiji, a radio i u Americi i Aziji. Sada imam dovoljno znanja da se vratim u zemlju i pomognem. Ali gde i kome? Sto rece jedan prof. iz SANU treba decu gurati da se obrazuju napolju i vratiti ih na kljucne polozaje u drzavi i na univerzitetu. Istina ali potrebno je prvo par stvari uraditi : 1) lazni doktorati - oduzeti titule, a onda i uvesti red od pocetka osnovnih studija da se prepisivanje drakonski kaznjava. 2) Ukinuti (skoro) sve privatne fakultete. Pogotovo im onemoguciti da oni proizvode vise od bachelor nivoa obrazovanja. Za master i Ph. D treba ozbiljna infrastruktura i kadar, kao i rigoroznost sto privatni fakulteti nemaju. 3) korupcija u drzavi 4) organizovani kriminal. Sve od 1-4 ima veze sa moralom. Srbija je kao zemlja a Srbi kao narod izgubio moralne vrednosti kao vrlinu. Ne postoji "proizvodnja vrednosti" kao cilj, bilo materijalne kroz industriju ili intelektualne kao naucno otkrice, ili duhovno. Sve se svodi na laz i prevaru, kontakte i zamenu teza, pseudo eksperte i slicno. Zamazivanje ociju. Kada se moralne vrednosti promene, mulj pada na zemlju a bistra voda ispliva, ali politicari zadnjih 20-30 godina stalno mesaju taj mulj. U toj situaciji svako ko iole vredi ide, a svako kome mulj odgovara ostaje. Tzv. negativna selekcija...

E kada bi Srbija u dogledno vreme sazidala ta dva temelja: pravnu državu i drugačiju kulturu, onda bi se ovo krvoliptanje u formi sveopšte bežanije iz Srbije pretvorilo u šansu, bogatstvo i razvojni potencijal.

Svaki državljanin Srbije u inostranstvu bi se zapitao: da li svoj novac da investiram ovde ili u Srbiji? Da li me je briga, u suštini, da li je očekivani prinos 8% ili 5% ukoliko biram između tuđine i svoje države i svog društva koji mi zvanično i nezvanično poručuju: "Idi gde hoćeš, radi šta hoćeš, pričaj šta hoćeš, misli šta hoćeš, budi šta hoćeš i glasaj kako hoćeš, ali Srbija ostaje uvek tvoja zemlja i zemlja tvoje dece, šta god da ti se dogodi - imaš ovde mirnu luku, vrati se sa parama, znanjima i iskustvima ili se vrati bez svega toga ili samo svrati na po jedno piće s nogu, svakako si podrazumevano dobrodošao mada ti to verovatno eksplicitno niko neće reći, jer je glupo domaćinu poželeti dobrodošlicu u svoju kuću".

Da li bi, pod ovakvim okolnostima, naši ljudi u inostranstvu po svaku cenu insistirali da im se deca školuju u inostranstvu? Zašto ih ne pustiti da neki razred osnovne ili srednju školu ili fakultet izučavaju u Srbiji, ako diploma vredi, a sigurno je, dobro organizovano i jezik će, ukoliko su ga zaboravili, vratiti za par meseci?

Da li je baš svaki deo svake zemlje lepši i bolji od Vojvodine, Beograda, Šumadije, Podrinja, južne i istočne Srbije i Republike Srpske? Pouzdano znam da nije, daleko od toga. Nama samo fali sistem.

Ako bas takvi ne budu oni koji ce pogurati zemlju napred ko ce? Ili cemo samo pricati kako ne valja i gledati kako da pobegnemo? Skoro 500 godina smo cekali slobodu pa smo je docekali, i opet cemo se izboriti za buducnost.

Uf nyc kakav je to provod

Srbija ima budućnost

Ako bas takvi ne budu oni koji ce pogurati zemlju napred ko ce? Ili cemo samo pricati kako ne valja i gledati kako da pobegnemo? Skoro 500 godina smo cekali slobodu pa smo je docekali, i opet cemo se izboriti za buducnost.

Uf nyc kakav je to provod

Mislim da je promašena poenta.

Upoznao sam mnogo Britanaca, Švajcaraca, Norvežana, Šveđana, Finaca, Kanađana, Amerikanaca, Australijanaca, Novozelanđana i građana drugih organizovanih i bogatih država koji su otišli u inostranstvo na kraći/duži vremenski period, praktično emigrirali. Motivi su najrazličitiji: od želje da se promeni klima, preko želje da se obogati CV i čiste radoznalosti do profesionalnih razloga ili ljubavi prema nekome/nečemu.

Srbija i da je duplo organizovanija i troduplo bogatija ne može da zaustavi odlazak mladih, jer je Srbija samo deo promila kopna na ovoj planeti i deo promila svetske populacije i prosto je logično izaći iz Srbije u nekom trenutku i upoznati svet.

Ono što Srbija može, treba i mora da učini jeste da stvari postavi tako da se iz Srbije civilizovano odlazi i da se u Srbiju civilizovano dolazi i vraća, a ne da se iz Srbije isključivo beži i isteruje i u Srbiju isključivo uteruje i deportuje.

U ovoj priči ekonomija uopšte ne igra vodeću ulogu. Mnogo su važnije dve stvari: pravna država i kultura.

Da li država Srbija stoji kao pouzdani garant iza svakog ugovora koji je overen u opštini ili sudu? Da li svakom pojedincu garantuje fizičku i pravnu sigurnost? Da li se hrabro bori protiv korupcije, nepotizma, diskriminacije? Da li se zakona i Ustava drži uvek i po svaku cenu? Da li imamo naviku nekome da kažemo: "Idi ti odakle si doš'o" i "Idi gde ti se sviđa, ako ti se Srbija ne sviđa"? Poštujemo li pravo mišljenja i govora?

Mogu samo reci da je tekst fantastican, odavno bolji tekst na ovu temu nisam procitao, a sve je istina.
Pronasao sam se jer sam i ja taj koji sanja nesto slicno. Ovde nikada nece biti bolje i ja sam ubedjen u to, moji roditelji zive u nekoj nadi jer misle da im je valjda jedino to preostalo u zivotu ovde, a meni ce jedina uteha biti da im barem malo olaksam poslednju etapu njihovog zivota u ovoj Srbiji i da ih barem malo podsetim na te neke njihove trenutke iz proslosti, koju ja ne poznajem...

Bez reci :(

Moje iskustvo života u Srbiji. Srbija je zemlja nepravde i poštenim ljudima nije mesto u njoj. Posle drugog svetskog rata neki su dobili stanove danas vredne desetine hiljada evra a neki ništa. Devedesete i dvehiljadite ko je zidao na divlje ispao je pametan, ko je bio pošten ispao je glup. Ko je bio ratni profiter sad je bogat jer političari nisu doneli zakon o poreklu imovine. Ni dan danas. A zašto? Mislim da je svima jasno. Ko je bio blizak vlastima mogao je sa dobije opštinski lokal (na primer Bulevar Revolucije) za mali zakup i da zivi samo od davanja istog u podzakup (protivzakonito ali nije kažnjivo jer niko nije kažnjen). Stotine je primera muvanja u zemlji Srbiji. Ko bi sve i nabrojao? Pa to bi bila knjiga deblja od enciklopedije britanike. Zašto ne navodim milionske prevare? Zato što sam samo opisao moj život i mojeg oca i majke. Tačnije nepravde koje su nam nanete od strane države. Pošteni uglavnom budu iscedjeni i na kraju života uglavnom nemaju ništa sem bolesti. Otišao sam u svojoj 45-oj godini jer se u Nemačkoj i sa 5 godina staža stiče pravo na minimalnu penziju. Deco ne dvoumite se ni jednog trenutka. Sunce tuđeg neba daće vam hleba i sve što vam treba.

Nikad nije bilo lakše otići i nikad teže ostati.

"Moramo prestati da krademo njihovo dragoceno vreme pokušavajući da ih zadržimo praznim obećanjima."
Amin!!!

ovo je clanak koji navodi na suze, bilo da odgajate dete u toj tuznoj, a opet tvojoj, Srbiji ili negde preko sveta

Ja sam sa 19god prvi put otišao u "beli svet".nakon dve god se vratio posle oktobra petog...auuuu kako sam se zeznuo...prošle mi najbolje godine života u iščekivanju i nadi u bolju,lepšu pametniju,moju,zemlju Srbiju...i tako sad,opet iščekujem,vizu...koferi spakovani...srećno svima koji ostaju,trebaće vam.

Ma kakva buducnost. Zelim da zivim sada

Ovo treba odstampati i terati politicare, sve do jednog, da svaki dan ujutru pre posla citaju ovo naglas!!!!!!! Ionako za bolje i nisu

E kada bi Srbija u dogledno vreme sazidala ta dva temelja: pravnu državu i drugačiju kulturu, onda bi se ovo krvoliptanje u formi sveopšte bežanije iz Srbije pretvorilo u šansu, bogatstvo i razvojni potencijal.

Svaki državljanin Srbije u inostranstvu bi se zapitao: da li svoj novac da investiram ovde ili u Srbiji? Da li me je briga, u suštini, da li je očekivani prinos 8% ili 5% ukoliko biram između tuđine i svoje države i svog društva koji mi zvanično i nezvanično poručuju: "Idi gde hoćeš, radi šta hoćeš, pričaj šta hoćeš, misli šta hoćeš, budi šta hoćeš i glasaj kako hoćeš, ali Srbija ostaje uvek tvoja zemlja i zemlja tvoje dece, šta god da ti se dogodi - imaš ovde mirnu luku, vrati se sa parama, znanjima i iskustvima ili se vrati bez svega toga ili samo svrati na po jedno piće s nogu, svakako si podrazumevano dobrodošao mada ti to verovatno eksplicitno niko neće reći, jer je glupo domaćinu poželeti dobrodošlicu u svoju kuću".

Da li bi, pod ovakvim okolnostima, naši ljudi u inostranstvu po svaku cenu insistirali da im se deca školuju u inostranstvu? Zašto ih ne pustiti da neki razred osnovne ili srednju školu ili fakultet izučavaju u Srbiji, ako diploma vredi, a sigurno je, dobro organizovano i jezik će, ukoliko su ga zaboravili, vratiti za par meseci?

Da li je baš svaki deo svake zemlje lepši i bolji od Vojvodine, Beograda, Šumadije, Podrinja, južne i istočne Srbije i Republike Srpske? Pouzdano znam da nije, daleko od toga. Nama samo fali sistem.

Pobegao iz Srbije u Nemacku sa 23, oprao master, uradio doktorat, zaposlio se u multinacionalnoj kompaniji, imam 34, zivim u Holandiji, a radio i u Americi i Aziji. Sada imam dovoljno znanja da se vratim u zemlju i pomognem. Ali gde i kome? Sto rece jedan prof. iz SANU treba decu gurati da se obrazuju napolju i vratiti ih na kljucne polozaje u drzavi i na univerzitetu. Istina ali potrebno je prvo par stvari uraditi : 1) lazni doktorati - oduzeti titule, a onda i uvesti red od pocetka osnovnih studija da se prepisivanje drakonski kaznjava. 2) Ukinuti (skoro) sve privatne fakultete. Pogotovo im onemoguciti da oni proizvode vise od bachelor nivoa obrazovanja. Za master i Ph. D treba ozbiljna infrastruktura i kadar, kao i rigoroznost sto privatni fakulteti nemaju. 3) korupcija u drzavi 4) organizovani kriminal. Sve od 1-4 ima veze sa moralom. Srbija je kao zemlja a Srbi kao narod izgubio moralne vrednosti kao vrlinu. Ne postoji "proizvodnja vrednosti" kao cilj, bilo materijalne kroz industriju ili intelektualne kao naucno otkrice, ili duhovno. Sve se svodi na laz i prevaru, kontakte i zamenu teza, pseudo eksperte i slicno. Zamazivanje ociju. Kada se moralne vrednosti promene, mulj pada na zemlju a bistra voda ispliva, ali politicari zadnjih 20-30 godina stalno mesaju taj mulj. U toj situaciji svako ko iole vredi ide, a svako kome mulj odgovara ostaje. Tzv. negativna selekcija...

Nažalost, Srbija je ekonomski porobljena. Ionako slabe prihode trošimo na proizvode koje uvozimo, a profit ide napolje. Ili radimo sa pelenama da bi se proizvod prodavao u svetu. Imaljudi koji i u Srbiji zarađuju zapadnu platu iodlično žive a ipak odu jer se iznerviraju što je zdravstvo očajno, birokratija tj. državna administracija isto.. Mi smo korov. Perspektive nema. Mnogi od nas nisu bili u Holadniji, Švajcarskoj, Nemačkoj i imali iskustva sa državnom aparaturom tih zemalja. Šteta, Srbija da je zadržala sve pametne ljude koje je izvozila od 80ih do danas.. druga bi priča bila. Oni ovde ne mogu da uspeju, među korovom..

Surova istina.

Imam 27 godina i ovaj tekst je upravo ono o čemu poslednje 3 godine razmišljam, svaki dan. Još uvek sam ovde, ne znam zašto. Razočaran sam u roditelje koji su se pomirili sa životarenjem-laganim umiranjem. Kažu:"Nemoj sine da se buniš, budi srećan što si živ i što imaš šta da pojedeš" kao i "biće bolje".... Zbog toga što se nisu bunili, ni oni ni njihove generacije, mi sada živimo u divljini. I druge države su imale kriminalce, ubice, tajkune, pa su se izborile, a samo Srbija ne može. Ne volim Ameriku, ali barem da se dokopam neke Evropske zemlje, pa da mogu da osnujem porodicu....

Bežite!