Fizičari postigli "nemoguće": Novi pogled na kvantni svet

"Sve donedavno, naučnici su mislili da osnovni zakoni fizike ne dozvoljavaju jednu stvar – stvaranje holograma od jedne jedine čestice svetlosti. "

Ako osnovni zakoni fizike ne dozvoljavaju nesto a to je moguce, imamo 3 varijante:

1. To je ipak nemoguce
2. Ne vaze osnovni zakoni fizike
3. Vi ne razumete osnovne zakone fizike

kako su rodile maline ove godine?

kako su rodile maline ove godine?
(let 3, 24. jul 2016 17:53)

Nikola Tesla , Albert Ajnstajn , Isak Njutn , Stiven Hoking , Galileo , Euklid , Aristotel , Platon , Arhimedes , ... svi zajedno ne bi uspeli da smisle ovako ostrouman i briljantan komentar.

Ne znam za vas, al' ja svaki put kad procitam neku vest o svetskim naucnicima i tome kako su uspeli nesto revolucionarno, ja odma' otvorim komentare da procitam kako ce neki pametni srbenda da ostavi komentar kako oni nisu u pravu i da im objasni malo bolje kako to treba...iako su oni svi ljudi doktori...a on samo prosecni srbenda...

Procitao clanak jesam, a nista skuzio nisam.

Nauka STALNO nalazi sve bolja shvatanja sveta koji nas okružuje i PROŠIRUJE ili UOPŠTAVA ono što naziva osnovnim prirodnim zakonima - pomoću novih saznanja. Da nije tako, ne bismo danas recimo imali teoriju relativiteta koja UKLJUČUJE Njutnove zakone. A sutra - neku opštiju teoriju koja uključuje i jednu i drugu. I tako dalje. Neke teorije odbacimo, jer se ne uklapaju u opštu sliku, ili se ne mogu potvrditi merenjima, tj. eksperimentima. To je stalan i dinamičan sistem saznavanja.

Tako se formiraju naše PREDSTAVE o stvarnosti oko nas. Sasvim tačne i sasvim praktične za nas ljude. Bubašvabe ili neki vanzemaljci, svakako, imaju svoju sliku istog sveta - koja je sasvim tačna za njih. Oni iste zakonitosti sebi predstavljaju na sasvim drugačiji način. Praktičan za njih.

@Zoran
0. Preispitati trenutne relevantne zakone koji su u sukobu sa opaženim rezultatima, i ukoliko je to potrebno, zakone uskladiti sa novim zaključcima.

Ustvari, to je jedini naučni metod. Sve ostalo što ste pobrojali je ostrašćenost.

U nauci nikome neće leteti glava ako je neko pogrešio. Nije to ratna zona, sportski događaj ili političke igre.
Možda će se jedan broj naučnika malo buniti, ali svi smo odrasli, razumni, svestrani, ljudi. Nekima su ego i sujeta veliki kao Univerzum, ali i oni vremenom, pod pritiskom činjenica, nauče da progutaju svoj ponos, i priznaju grešku. U suprotnom će se naći u zapećku, pregaženi istinom koju su pokušali da uskrate drugima i sebi.

Nikada neću razumeti potrebu da se jednoj tako plemenitoj pojavi kao što je nauka, pripisuju etikete kao što su nesposobnost, nestručnost, neefikasnost...
Nauka radi u korist svih vas. Stalno se razvija i menja, kako bi odgovorila na oduvek rastući broj vaših pitanja i potreba. Ne samo u tehnološkom smislu, već i u svakom drugom, počevši od medicine, preko hemije, fizike, jezika, pa sve do matematike, filozofije i teologije.

Bez nauke NEMA ČOVEKA, jer ta ideja je deo nas, i treba da je negujemo. Žao mi je svakog ko propušta da shvati tu činjenicu, i pokuša da se odrekne onoga što jeste: inteligentno živo biće, sposobno da uči i napreduje.

@let 3
Da. Ne znam zašto je B92 odabrao da prenese baš ovakvu naučnu vest.
Ali ako ništa drugo, lepo je znati da Varšava ima naučnike ovog kalibra. :)

Ako osnovni zakoni fizike ne dozvoljavaju nesto a to je moguce, imamo 3 varijante:

1. To je ipak nemoguce
2. Ne vaze osnovni zakoni fizike
3. Vi ne razumete osnovne zakone fizike
(Zoran, 24. jul 2016 18:13) # Link komentara



Zakoni klasicne fizike i mehanike ne vaze za kvantnu mehaniku.

@Zoran
Nisam se previše udubljivao u opisanu fiziku problema, ali bih na osnovu Vašeg komentara pretpostavio da nemate mnogo dodira sa fizikom. Dopuna Vašeg komentara je sledeća:
2. Ne važe osnovni zakoni fizike POD TIM USLOVIMA
To je isto kao i sa Njutnovim zakonima fizike i Teorijom relativiteta. Njutnovi zakoni ne važe pri brzinama bliskim brzini svetlosti, ali to ne znači da treba da prestanemo da ih koristimo.

Svaka čast Poljaci! Uvek se obradujem kada ovakve vesti dođu i sa drugih univerziteta i instituta od onih u najjačih u svetu. Ulaganje u znanje je prava stvar! ?

Ma kakve bre cestice kakvi hologrami, sto nisu isli da muzu koze, kako se to perfidno predlaze srpskim akademcima u vesti odmah do ove na istom ovom sajtu.

@Zoran. 1) Najverovatnije je moguće. 2) Naravno da ne važe zakoni klasične fizike, već važe zakoni kvantne fizike. 3) Odi u biblioteku (ako znaš šta je to i imaš člansku kartu), nađi knjige o kvantnoj fizici, pročitaj bar dve tri (prepotučujem ti Šredingera, Ajnštajna, Planka...) pa onda dođi ovde pa komentariši.

Iako pola nisam razumela, meni su bas divni i inspirativni ovakvi tekstovi!
Nesto se novo nauci i
podstice na razmisljanje.

Ko je ovo razumeo svaka čast!

i sta mi nindze imamo od toga

Može malo da se uprosti za nas priglupe koji smo ostali u Srbiji?

poput tutkala u rukama vajara? Vajar rade prvenstveno sa glinom. Tutkalo je lepak.

@kako su rodile maline ove godine?
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (let 3, 24. jul 2016 17:53)

Gotovo nebitno.
Kako je rodio softver u Novom Sadu i kukuruz, soja, repa i pšenica u Bačkoj i Banatu?

@let
Rodile pristojno, ali džabe kad država nesposobna da plasira to, nego ubijaju cenu ne bi li ućarili za koji BMW.

Samo ovo sa tutkalom sam razumeo.

Naucnici navalite!

Bravo Radoslave

Ne postoje nikakvi "zakoni fizike", to su samo ponavljanja tj. ritmovi na osnovu kojih covek formira pojam zakona.
Da nema tih ponavljanja niko ne bi ni bio svestan sebe, i sve bi bio haos (sto je ekvivalentno potpunoj slobodi).
Pravi izumitelji i stvaraoci traze izuzetak u zakonu, traze u "rupu u zakonu" i to je retka manifestacija slobode u prirodi.
Naravno, i nesloboda i sloboda mogu biti i korisne i stetne, sve zavisi od nase percpecije tj. ugla posmatranja...

Šredingerova jednačina ipak nije tačna :)

Morao sam da se umesam, zbog komentara kako zakoni klasicne fizike ne vaze. Shvatite vec jednom da klasicna fizika i te kako vazi ona je granica kvantne i relativisticke. To znaci kada su efekti koji se javljaju u kvantnoj i relativistickoj zanemarljivo mali onda dobijamo rezultate koje daje klasicna fizika...

Cestice su izmisljen pojam koji nema veze sa onim sto se stvarno desava u etru.

Fizika je prelepa nauka. Žao mi je što joj nisam posvetio više vremena. Ne može više toga u isto vreme. Uz to treba imati i dara, naravno. Mada sam zadovoljan i ovim opštim saznanjima. Više ne bih ni mogao da razumem, verovatno.

@nina

Da. Važi i za fotone, neke manje poznate i egzotične čestice, molekule nekih elemenata (uglavnom ugljenika), pa čak i dijamante (mikroskopske veličine).

Efekat kvantne isprepletanosti je široj javnosti poznat uglavnom na primeru elektrona.

Pre nekih osamdeset godina Ajnštajn, Podolski i Rozen su ovaj fenomen predložili u zajedničkom radu (čuveni "EPR paper"), ali je tek Ervin Šrodinger (mukica koju ovde razni razvlače u ove ili one svrhe) prepoznao stvarne vrednosti ovog efekta, i prvi ga imenovao onako kako ga danas znamo. Dakle, nauci je prilično dugo poznat, i ova ideja je bila iskra za mnoge druge oblasti kvantne mehanike.
To su bila dobra vremena.

U međuvremenu je popularna nauka silovala fenomen prepletenosti čestica, mistifikovala ga, podigla na nivo nekakve čudnovate pojave, pa je shodno njegovoj popularnosti porastao i broj istraživanja, tako da danas imamo čitavu armiju čestica i molekula podvrgnutih ovom efektu.

Skoro sam čitao rad o isprepletanosti neutrina (!!!), čestice koju, čak i u svom osnovnom stanju, jedva možemo da detektujemo pomoću opreme koja se nalazi kilometrima ispod zemlje. Dakle, nauka vredno radi na istraživanjima ove pojave.

Evo jednog prostog objasnjenja. Kada god shvatimo kako nesto funkcionise, to nesto ucini tkz. kvantni skok i uvodi nas u neke nove sfere koje opet pokusavamo da shvatimo. I tako se opet upinjemo da shvatimo i cim shvatimo, opet dodje do kvantnog skoka. Zakljucak je da nema konacne istine, vec neprestano produbljivanje naseg znanja. A to nesto je direktno vezano sa nasom svescu, a svest je kvantni fenomen, tj, sve je svesno i sve je povezano.

Nisam baš razumeo ali prijaju ovakve vesti.

U nedostatku pouzdanih opažanja, iskustava i saznanja, nauka se oduvek
služila metodom postavljanja pretpostavki i hipoteza koje je potom
sa svom ozbiljnošću potvrđivala ili opovrgavala. Kao primer
evo jedne anegdote iz istorije razvoja mikrofizike:
Ervin Šredinger je svojevremeno pričao o tome kako je uspeo da sačini jednačinu talasnog ponašanja elektrona. Tako, kaže on, što sam, vođen intuicijom sasvim slobodno ‘’bapnuo’’ pretpostavku da je elektron talas, i potom, temeljeći na toj pretpostavci, sačinio jednačinu talasnog ponašanja elektrona. Kada su se uradili eksperimenti radi potvrde ili opovrgavanja te jednačine, ispostavilo se da jednačina odlično opisuje procese. Po tome bi neko mogao sasvim opravdano reći da je elektron talas. Ali, kazao je on iskreno, ni tada ni danas, ja ne znam da objasnim kako je to elektron talas, pored toga što je čestica. Ova vest iz Poljske
obećava napredak u tom razumevanju.
* * *
Ogroman broj naših naučnih otkrića dešava se po ovom ‘’Šredingerovom’’
principu – da svoja otkrića nekako, kako tako, učinimo, da ona
funkcionišu u praksi, ali da ne možemo da ih objasnimo.

@Zoran

Volis da svratis i da odvalis.

Laicki da ti objasnim. Ono sto je ponudjeno ima svoje zakone. Kada uvedes drugi zakon u ponudjeno, do isto krene da se ponasa drugacije. Najdebilniji primer ti je ugljenik, koji je nastao odredjenim zakonina, a drugi zakoni od njega prave dijamant.

Kvantna fizika ke najudaljenija ili najdublja tacka ili polje ljudske spoznaje i uvida. Tesko je to i objasniti koliko je ona potpuno fascinatna i sa racionalne tacke potpuno nemoguca, netacna, pogresna,
Kvantna fizika je toliko neobicno da se i njen otac- covek koji ju je otkrio A.Ajnstajn, na nju okliznuo kao da je kora od babane i posle njenog otkrivca sa svoje 23 god, ceo svoj ostatak zivota potrod
sio je pokusavajuci da opovrgne sopstveno otkrice a posebno fascinatne konsekvence kvantne fizike. Metaforicki preneseno skoro 100 god od njenog otkrica i pojave u nasoj svesti ona je - kvantna fizika i dalje najdublje zabijena u srce naseg sveobuhvatnog nenanja potpuno isto kao mac u kamenu koji ceka neciju nejaku, a nezamislivo snaznu ruku koja ce izvuci kvantnu fiziku i uciniti je orudjem nase svakodnevnice ili cak sta vise da reci i pojmovi iz kvantne fizuike budu prve reci, slogovi i pojmovi koje deca uce kada pocinju da uce da citaju i pisu.
Zato je ovo otkrice toliko fascinatni korak u pravom i jedinom smislenom i mogucem smeru u kojem danasnja nauka mora da ide.

Mi smo Balkanci glupi tko uopce razumje sto ovi trtljaju kog vraga

ne ne, ne slazem se. Dva kataglingera kada bi zarotirali u suprotnom smeru, i interferenciju gefufne izjednacili sa minimalnim prosekom kvadrata njihovih kretanja, tek onda bi se fotoni projektovali u hologram.

"Sve donedavno, naučnici su mislili da osnovni zakoni fizike ne dozvoljavaju jednu stvar – stvaranje holograma od jedne jedine čestice svetlosti. "

Ako osnovni zakoni fizike ne dozvoljavaju nesto a to je moguce, imamo 3 varijante:

1. To je ipak nemoguce
2. Ne vaze osnovni zakoni fizike
3. Vi ne razumete osnovne zakone fizike
(Zoran, 24. jul 2016 18:13)

Naucni metod kaze da zakoni fizike (i drugih disciplina) nisu uvedeni dogmatski vec da vaze dok se ne pokaze suprotno (eksperimentalno ili teorijski). Svako malo su u istoriji nauke menjani temelji fizike i drugih disciplina.
Naucnici nikada nisu ni tvrdili da razumeju osnovne zakone fizike, vec da se TRUDE da ih razumeju. To je razlika izmedju nauke i religije.
Matematika je jedina koja se ne menja vec se samo nadogradjuje, zato je matematika osnova svih drugih naucnih disciplina.

Ukratko, pomesao si nauku sa religijom, mada cak i religija u poslednje vreme dopusta temeljne promene svojih dogmi (koje onda vise i nisu dogme, a religija onda mozda vise i nije religija?).

Neka naprave naučno istraživački centar kod Kvantaša...

Wow.

@Zoran. Zorane zamisli da je tako razmišljao Tesla ili bilo koji drugi naučnik. Poenta nauke i jeste da istražuje, usavršava se, upotpunjuje dosadašnja saznanja.

U nedostatku pouzdanih opažanja, iskustava i saznanja, nauka se oduvek
služila metodom postavljanja pretpostavki i hipoteza koje je potom
sa svom ozbiljnošću potvrđivala ili opovrgavala. Kao primer
evo jedne anegdote iz istorije razvoja mikrofizike:
Ervin Šredinger je svojevremeno pričao o tome kako je uspeo da sačini jednačinu talasnog ponašanja elektrona. Tako, kaže on, što sam, vođen intuicijom sasvim slobodno ‘’bapnuo’’ pretpostavku da je elektron talas, i potom, temeljeći na toj pretpostavci, sačinio jednačinu talasnog ponašanja elektrona. Kada su se uradili eksperimenti radi potvrde ili opovrgavanja te jednačine, ispostavilo se da jednačina odlično opisuje procese. Po tome bi neko mogao sasvim opravdano reći da je elektron talas. Ali, kazao je on iskreno, ni tada ni danas, ja ne znam da objasnim kako je to elektron talas, pored toga što je čestica. Ova vest iz Poljske
obećava napredak u tom razumevanju.
* * *
Ogroman broj naučnih otkrića dešava se po ovom ‘’Šredingerovom’’
principu – da svoja otkrića nekako, kako tako, učinimo, da ona
funkcionišu u praksi, ali da ne možemo da ih objasnimo.

Kanda je pod br 2...

Zoran ima podršku botova :-)

kako su rodile maline ove godine?
(let 3, 24. jul 2016 17:53)

Haha bravo, bravo!

hmm daa.

je l' to znači da kvantna zapletenost važi i za fotone, a ne samo za elektrone što mi laici znamo...?

Zorane,
ipak ostaje same jedno (logickim zakljucimanje) da naucnici ne poznaju osnovne zakone fizike.

A muharike?

Znaci hologram pa na instagram...

kako su rodile maline ove godine?

"Sve donedavno, naučnici su mislili da osnovni zakoni fizike ne dozvoljavaju jednu stvar – stvaranje holograma od jedne jedine čestice svetlosti. "

Ako osnovni zakoni fizike ne dozvoljavaju nesto a to je moguce, imamo 3 varijante:

1. To je ipak nemoguce
2. Ne vaze osnovni zakoni fizike
3. Vi ne razumete osnovne zakone fizike

Cestice su izmisljen pojam koji nema veze sa onim sto se stvarno desava u etru.

Zorane,
ipak ostaje same jedno (logickim zakljucimanje) da naucnici ne poznaju osnovne zakone fizike.

Šredingerova jednačina ipak nije tačna :)

Ne postoje nikakvi "zakoni fizike", to su samo ponavljanja tj. ritmovi na osnovu kojih covek formira pojam zakona.
Da nema tih ponavljanja niko ne bi ni bio svestan sebe, i sve bi bio haos (sto je ekvivalentno potpunoj slobodi).
Pravi izumitelji i stvaraoci traze izuzetak u zakonu, traze u "rupu u zakonu" i to je retka manifestacija slobode u prirodi.
Naravno, i nesloboda i sloboda mogu biti i korisne i stetne, sve zavisi od nase percpecije tj. ugla posmatranja...

Ma kakve bre cestice kakvi hologrami, sto nisu isli da muzu koze, kako se to perfidno predlaze srpskim akademcima u vesti odmah do ove na istom ovom sajtu.

i sta mi nindze imamo od toga

Kanda je pod br 2...

@Zoran. 1) Najverovatnije je moguće. 2) Naravno da ne važe zakoni klasične fizike, već važe zakoni kvantne fizike. 3) Odi u biblioteku (ako znaš šta je to i imaš člansku kartu), nađi knjige o kvantnoj fizici, pročitaj bar dve tri (prepotučujem ti Šredingera, Ajnštajna, Planka...) pa onda dođi ovde pa komentariši.

@kako su rodile maline ove godine?
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (let 3, 24. jul 2016 17:53)

Gotovo nebitno.
Kako je rodio softver u Novom Sadu i kukuruz, soja, repa i pšenica u Bačkoj i Banatu?

kako su rodile maline ove godine?
(let 3, 24. jul 2016 17:53)

Nikola Tesla , Albert Ajnstajn , Isak Njutn , Stiven Hoking , Galileo , Euklid , Aristotel , Platon , Arhimedes , ... svi zajedno ne bi uspeli da smisle ovako ostrouman i briljantan komentar.

Procitao clanak jesam, a nista skuzio nisam.

Ne znam za vas, al' ja svaki put kad procitam neku vest o svetskim naucnicima i tome kako su uspeli nesto revolucionarno, ja odma' otvorim komentare da procitam kako ce neki pametni srbenda da ostavi komentar kako oni nisu u pravu i da im objasni malo bolje kako to treba...iako su oni svi ljudi doktori...a on samo prosecni srbenda...

@let
Rodile pristojno, ali džabe kad država nesposobna da plasira to, nego ubijaju cenu ne bi li ućarili za koji BMW.

Samo ovo sa tutkalom sam razumeo.

Nauka STALNO nalazi sve bolja shvatanja sveta koji nas okružuje i PROŠIRUJE ili UOPŠTAVA ono što naziva osnovnim prirodnim zakonima - pomoću novih saznanja. Da nije tako, ne bismo danas recimo imali teoriju relativiteta koja UKLJUČUJE Njutnove zakone. A sutra - neku opštiju teoriju koja uključuje i jednu i drugu. I tako dalje. Neke teorije odbacimo, jer se ne uklapaju u opštu sliku, ili se ne mogu potvrditi merenjima, tj. eksperimentima. To je stalan i dinamičan sistem saznavanja.

Tako se formiraju naše PREDSTAVE o stvarnosti oko nas. Sasvim tačne i sasvim praktične za nas ljude. Bubašvabe ili neki vanzemaljci, svakako, imaju svoju sliku istog sveta - koja je sasvim tačna za njih. Oni iste zakonitosti sebi predstavljaju na sasvim drugačiji način. Praktičan za njih.

U nedostatku pouzdanih opažanja, iskustava i saznanja, nauka se oduvek
služila metodom postavljanja pretpostavki i hipoteza koje je potom
sa svom ozbiljnošću potvrđivala ili opovrgavala. Kao primer
evo jedne anegdote iz istorije razvoja mikrofizike:
Ervin Šredinger je svojevremeno pričao o tome kako je uspeo da sačini jednačinu talasnog ponašanja elektrona. Tako, kaže on, što sam, vođen intuicijom sasvim slobodno ‘’bapnuo’’ pretpostavku da je elektron talas, i potom, temeljeći na toj pretpostavci, sačinio jednačinu talasnog ponašanja elektrona. Kada su se uradili eksperimenti radi potvrde ili opovrgavanja te jednačine, ispostavilo se da jednačina odlično opisuje procese. Po tome bi neko mogao sasvim opravdano reći da je elektron talas. Ali, kazao je on iskreno, ni tada ni danas, ja ne znam da objasnim kako je to elektron talas, pored toga što je čestica. Ova vest iz Poljske
obećava napredak u tom razumevanju.
* * *
Ogroman broj naučnih otkrića dešava se po ovom ‘’Šredingerovom’’
principu – da svoja otkrića nekako, kako tako, učinimo, da ona
funkcionišu u praksi, ali da ne možemo da ih objasnimo.

kako su rodile maline ove godine?
(let 3, 24. jul 2016 17:53)

Haha bravo, bravo!

poput tutkala u rukama vajara? Vajar rade prvenstveno sa glinom. Tutkalo je lepak.

Može malo da se uprosti za nas priglupe koji smo ostali u Srbiji?

Ko je ovo razumeo svaka čast!

Ako osnovni zakoni fizike ne dozvoljavaju nesto a to je moguce, imamo 3 varijante:

1. To je ipak nemoguce
2. Ne vaze osnovni zakoni fizike
3. Vi ne razumete osnovne zakone fizike
(Zoran, 24. jul 2016 18:13) # Link komentara



Zakoni klasicne fizike i mehanike ne vaze za kvantnu mehaniku.

Naucnici navalite!

Svaka čast Poljaci! Uvek se obradujem kada ovakve vesti dođu i sa drugih univerziteta i instituta od onih u najjačih u svetu. Ulaganje u znanje je prava stvar! ?

@Zoran
Nisam se previše udubljivao u opisanu fiziku problema, ali bih na osnovu Vašeg komentara pretpostavio da nemate mnogo dodira sa fizikom. Dopuna Vašeg komentara je sledeća:
2. Ne važe osnovni zakoni fizike POD TIM USLOVIMA
To je isto kao i sa Njutnovim zakonima fizike i Teorijom relativiteta. Njutnovi zakoni ne važe pri brzinama bliskim brzini svetlosti, ali to ne znači da treba da prestanemo da ih koristimo.

Bravo Radoslave

Iako pola nisam razumela, meni su bas divni i inspirativni ovakvi tekstovi!
Nesto se novo nauci i
podstice na razmisljanje.

Mi smo Balkanci glupi tko uopce razumje sto ovi trtljaju kog vraga

U nedostatku pouzdanih opažanja, iskustava i saznanja, nauka se oduvek
služila metodom postavljanja pretpostavki i hipoteza koje je potom
sa svom ozbiljnošću potvrđivala ili opovrgavala. Kao primer
evo jedne anegdote iz istorije razvoja mikrofizike:
Ervin Šredinger je svojevremeno pričao o tome kako je uspeo da sačini jednačinu talasnog ponašanja elektrona. Tako, kaže on, što sam, vođen intuicijom sasvim slobodno ‘’bapnuo’’ pretpostavku da je elektron talas, i potom, temeljeći na toj pretpostavci, sačinio jednačinu talasnog ponašanja elektrona. Kada su se uradili eksperimenti radi potvrde ili opovrgavanja te jednačine, ispostavilo se da jednačina odlično opisuje procese. Po tome bi neko mogao sasvim opravdano reći da je elektron talas. Ali, kazao je on iskreno, ni tada ni danas, ja ne znam da objasnim kako je to elektron talas, pored toga što je čestica. Ova vest iz Poljske
obećava napredak u tom razumevanju.
* * *
Ogroman broj naših naučnih otkrića dešava se po ovom ‘’Šredingerovom’’
principu – da svoja otkrića nekako, kako tako, učinimo, da ona
funkcionišu u praksi, ali da ne možemo da ih objasnimo.

ne ne, ne slazem se. Dva kataglingera kada bi zarotirali u suprotnom smeru, i interferenciju gefufne izjednacili sa minimalnim prosekom kvadrata njihovih kretanja, tek onda bi se fotoni projektovali u hologram.

@Zoran
0. Preispitati trenutne relevantne zakone koji su u sukobu sa opaženim rezultatima, i ukoliko je to potrebno, zakone uskladiti sa novim zaključcima.

Ustvari, to je jedini naučni metod. Sve ostalo što ste pobrojali je ostrašćenost.

U nauci nikome neće leteti glava ako je neko pogrešio. Nije to ratna zona, sportski događaj ili političke igre.
Možda će se jedan broj naučnika malo buniti, ali svi smo odrasli, razumni, svestrani, ljudi. Nekima su ego i sujeta veliki kao Univerzum, ali i oni vremenom, pod pritiskom činjenica, nauče da progutaju svoj ponos, i priznaju grešku. U suprotnom će se naći u zapećku, pregaženi istinom koju su pokušali da uskrate drugima i sebi.

Nikada neću razumeti potrebu da se jednoj tako plemenitoj pojavi kao što je nauka, pripisuju etikete kao što su nesposobnost, nestručnost, neefikasnost...
Nauka radi u korist svih vas. Stalno se razvija i menja, kako bi odgovorila na oduvek rastući broj vaših pitanja i potreba. Ne samo u tehnološkom smislu, već i u svakom drugom, počevši od medicine, preko hemije, fizike, jezika, pa sve do matematike, filozofije i teologije.

Bez nauke NEMA ČOVEKA, jer ta ideja je deo nas, i treba da je negujemo. Žao mi je svakog ko propušta da shvati tu činjenicu, i pokuša da se odrekne onoga što jeste: inteligentno živo biće, sposobno da uči i napreduje.

@let 3
Da. Ne znam zašto je B92 odabrao da prenese baš ovakvu naučnu vest.
Ali ako ništa drugo, lepo je znati da Varšava ima naučnike ovog kalibra. :)

Kvantna fizika ke najudaljenija ili najdublja tacka ili polje ljudske spoznaje i uvida. Tesko je to i objasniti koliko je ona potpuno fascinatna i sa racionalne tacke potpuno nemoguca, netacna, pogresna,
Kvantna fizika je toliko neobicno da se i njen otac- covek koji ju je otkrio A.Ajnstajn, na nju okliznuo kao da je kora od babane i posle njenog otkrivca sa svoje 23 god, ceo svoj ostatak zivota potrod
sio je pokusavajuci da opovrgne sopstveno otkrice a posebno fascinatne konsekvence kvantne fizike. Metaforicki preneseno skoro 100 god od njenog otkrica i pojave u nasoj svesti ona je - kvantna fizika i dalje najdublje zabijena u srce naseg sveobuhvatnog nenanja potpuno isto kao mac u kamenu koji ceka neciju nejaku, a nezamislivo snaznu ruku koja ce izvuci kvantnu fiziku i uciniti je orudjem nase svakodnevnice ili cak sta vise da reci i pojmovi iz kvantne fizuike budu prve reci, slogovi i pojmovi koje deca uce kada pocinju da uce da citaju i pisu.
Zato je ovo otkrice toliko fascinatni korak u pravom i jedinom smislenom i mogucem smeru u kojem danasnja nauka mora da ide.

"Sve donedavno, naučnici su mislili da osnovni zakoni fizike ne dozvoljavaju jednu stvar – stvaranje holograma od jedne jedine čestice svetlosti. "

Ako osnovni zakoni fizike ne dozvoljavaju nesto a to je moguce, imamo 3 varijante:

1. To je ipak nemoguce
2. Ne vaze osnovni zakoni fizike
3. Vi ne razumete osnovne zakone fizike
(Zoran, 24. jul 2016 18:13)

Naucni metod kaze da zakoni fizike (i drugih disciplina) nisu uvedeni dogmatski vec da vaze dok se ne pokaze suprotno (eksperimentalno ili teorijski). Svako malo su u istoriji nauke menjani temelji fizike i drugih disciplina.
Naucnici nikada nisu ni tvrdili da razumeju osnovne zakone fizike, vec da se TRUDE da ih razumeju. To je razlika izmedju nauke i religije.
Matematika je jedina koja se ne menja vec se samo nadogradjuje, zato je matematika osnova svih drugih naucnih disciplina.

Ukratko, pomesao si nauku sa religijom, mada cak i religija u poslednje vreme dopusta temeljne promene svojih dogmi (koje onda vise i nisu dogme, a religija onda mozda vise i nije religija?).

Znaci hologram pa na instagram...

Evo jednog prostog objasnjenja. Kada god shvatimo kako nesto funkcionise, to nesto ucini tkz. kvantni skok i uvodi nas u neke nove sfere koje opet pokusavamo da shvatimo. I tako se opet upinjemo da shvatimo i cim shvatimo, opet dodje do kvantnog skoka. Zakljucak je da nema konacne istine, vec neprestano produbljivanje naseg znanja. A to nesto je direktno vezano sa nasom svescu, a svest je kvantni fenomen, tj, sve je svesno i sve je povezano.

Morao sam da se umesam, zbog komentara kako zakoni klasicne fizike ne vaze. Shvatite vec jednom da klasicna fizika i te kako vazi ona je granica kvantne i relativisticke. To znaci kada su efekti koji se javljaju u kvantnoj i relativistickoj zanemarljivo mali onda dobijamo rezultate koje daje klasicna fizika...

je l' to znači da kvantna zapletenost važi i za fotone, a ne samo za elektrone što mi laici znamo...?

Wow.

A muharike?

@Zoran. Zorane zamisli da je tako razmišljao Tesla ili bilo koji drugi naučnik. Poenta nauke i jeste da istražuje, usavršava se, upotpunjuje dosadašnja saznanja.

Neka naprave naučno istraživački centar kod Kvantaša...

Zoran ima podršku botova :-)

Nisam baš razumeo ali prijaju ovakve vesti.

hmm daa.

@Zoran

Volis da svratis i da odvalis.

Laicki da ti objasnim. Ono sto je ponudjeno ima svoje zakone. Kada uvedes drugi zakon u ponudjeno, do isto krene da se ponasa drugacije. Najdebilniji primer ti je ugljenik, koji je nastao odredjenim zakonina, a drugi zakoni od njega prave dijamant.

Fizika je prelepa nauka. Žao mi je što joj nisam posvetio više vremena. Ne može više toga u isto vreme. Uz to treba imati i dara, naravno. Mada sam zadovoljan i ovim opštim saznanjima. Više ne bih ni mogao da razumem, verovatno.

@nina

Da. Važi i za fotone, neke manje poznate i egzotične čestice, molekule nekih elemenata (uglavnom ugljenika), pa čak i dijamante (mikroskopske veličine).

Efekat kvantne isprepletanosti je široj javnosti poznat uglavnom na primeru elektrona.

Pre nekih osamdeset godina Ajnštajn, Podolski i Rozen su ovaj fenomen predložili u zajedničkom radu (čuveni "EPR paper"), ali je tek Ervin Šrodinger (mukica koju ovde razni razvlače u ove ili one svrhe) prepoznao stvarne vrednosti ovog efekta, i prvi ga imenovao onako kako ga danas znamo. Dakle, nauci je prilično dugo poznat, i ova ideja je bila iskra za mnoge druge oblasti kvantne mehanike.
To su bila dobra vremena.

U međuvremenu je popularna nauka silovala fenomen prepletenosti čestica, mistifikovala ga, podigla na nivo nekakve čudnovate pojave, pa je shodno njegovoj popularnosti porastao i broj istraživanja, tako da danas imamo čitavu armiju čestica i molekula podvrgnutih ovom efektu.

Skoro sam čitao rad o isprepletanosti neutrina (!!!), čestice koju, čak i u svom osnovnom stanju, jedva možemo da detektujemo pomoću opreme koja se nalazi kilometrima ispod zemlje. Dakle, nauka vredno radi na istraživanjima ove pojave.