Vice: Kako sam ostala bez dobro plaćenog posla

Nije ova dama ni bila za posao u ozbiljnoj korporaciji, vidi se već po stavu i usputnim primedbama, ima u startu negativan, luzerski i provincijski stav, vrlo čest kod naših ljudi. Ja prvi, da se razumemo, ne bih radio u takvoj firmi, ali ako bih se već odlučio, gledao bih da taj šatro rebelski i trećesvetski polovni balast ostavim iza praga kompanije i prihvatim stvari kakve jesu a ne kakve bi po mojim poremećenim balkanskim kriterijumima trebalo da budu.

Ja ovoj osobi nikad ne bih dao da radi u mojoj firmi. @EU Citizen je objasnio.

Žalim ljude koji osuđuju ovu ženu jer to samo govori da su njih u životu puno osuđivali.
A što se tiče izgubljenog posla, nije ni prvi ni zadnji put. Važno je da posle jakog pada ustaneš, obrišeš prašinu sa sebe, uzdahneš duboko i nastaviš svoj život.

Kada onaj ko izgubi posao objašnjava iz svog ugla zbog čega je izgubio posao, to uvek treba uzeti sa rezervom. Ljudi su u suštini sujetni i teško je samom sebi priznati da na primer nemaš talenat za obavljanje tog posla, da ti je učinak prosečan ili ispod proseka, i slično. Daleko je lakše sebe predstaviti kao buntovnika, neshvaćenog kreativca, a krivicu prebaciti "na jednu grešku koje nisi ni bio svestan" ili neke druge trivijalne razloge. Posao u velikim korporacijama se ne gubi zbog jedne greške, najčešće je u pitanju kumulacija pogrešnih poteza koji vremenom dovode do toga da radnik biva otpušten.

Ja ovoj osobi nikad ne bih dao da radi u mojoj firmi. @EU Citizen je objasnio.

Nije ova dama ni bila za posao u ozbiljnoj korporaciji, vidi se već po stavu i usputnim primedbama, ima u startu negativan, luzerski i provincijski stav, vrlo čest kod naših ljudi. Ja prvi, da se razumemo, ne bih radio u takvoj firmi, ali ako bih se već odlučio, gledao bih da taj šatro rebelski i trećesvetski polovni balast ostavim iza praga kompanije i prihvatim stvari kakve jesu a ne kakve bi po mojim poremećenim balkanskim kriterijumima trebalo da budu.

Žalim ljude koji osuđuju ovu ženu jer to samo govori da su njih u životu puno osuđivali.
A što se tiče izgubljenog posla, nije ni prvi ni zadnji put. Važno je da posle jakog pada ustaneš, obrišeš prašinu sa sebe, uzdahneš duboko i nastaviš svoj život.

Kada onaj ko izgubi posao objašnjava iz svog ugla zbog čega je izgubio posao, to uvek treba uzeti sa rezervom. Ljudi su u suštini sujetni i teško je samom sebi priznati da na primer nemaš talenat za obavljanje tog posla, da ti je učinak prosečan ili ispod proseka, i slično. Daleko je lakše sebe predstaviti kao buntovnika, neshvaćenog kreativca, a krivicu prebaciti "na jednu grešku koje nisi ni bio svestan" ili neke druge trivijalne razloge. Posao u velikim korporacijama se ne gubi zbog jedne greške, najčešće je u pitanju kumulacija pogrešnih poteza koji vremenom dovode do toga da radnik biva otpušten.