Beogradske priče: "Ružne" televizore držali pod ključem

imali smo mi tako nesto marke nordmende,tv,gramofon i radio sve lepo ugradjeno u orginal mahagonij vitrini,koja je bila ukrasena mesing lajsnama a na njoj rucni vez moje pokojne babe..pazi sad,odmah iznad na zidu bile su crno bela titova slika a pored nje slika u boji svetog djordja na konju kako ubija adzdaju..e,kamo srece da ih pobi sve;)

Ali zasto zakljucavali? Zar nije dovoljno da zatvore vrata?
(anonimac, 27. novembar 2015 15:07)

Pa da slucajno neki mali ljudi ne izadju iz te kutije...:)

Mislim da TV i danas ruzi izgled svake prostorije,mada, o tome bi se i moglo diskutovati.O sadrzaju koji nam se plasira kroz tu kutiju nema potrebe diskutovati.

Televizori su bili zatvoreni u komodi za tv zbog klasičnog stila nameštaja dnevne sobe (salona) koji se uredno generacijama nasleđivao od predaka, i ređe pod ključem zbog male dece.
Sedamdesetih godina je došlo do modernizacije i svet je otvorio oči.

Ali zasto zakljucavali? Zar nije dovoljno da zatvore vrata?

Imao sam crno beli tv 1962 god. sa ključem u samom aparatu.To je bio tada" roditeljski nadzor".Deci je bilo zabranjeno samostalno gledanje programa.

Meni je deda pričao da je otac njegovog dede (njegov pradeda) kupio crno-beli Panasonic televizor još u vreme Turaka, negde krajem 17. veka, ali je taj aparat bio toliko ružan, da su Turci vlasnike često nabijali na kolac zbog toga, a i đavoljih rabota za koje su takve mađije smatrali. E sad, kad je taj Panasonic bio toliko ružan da se ni Turcima nije sviđao, ko zna kakvi su bili oni prvi televizori, 400 godina pre toga.

Meni se npr. dopada retro dizajn 60tih i 70tih. pogotovu zaobljeni frizideri.

Mislim da je ovo vrlo proizvoljan zakljucak.

TV je u to vreme bio "redak zver" i obican radnik nije mogao da ga kupi. Bio je preskup, a proizvodio ga je samo "RR" (Radio - rentgen), kasnije promenio ime u "EI" (El. industrija) iz Nisa. Mnogo kasnije su dosli "R. Cajavec", B. Luka, "Iskra", Kranj itd. U to vreme nije bilo komunisticki ni auto imati (Brozov govor u Splitu je promenio to.).

Elem, retko ko je imao TV, pa je on cuvan kao dragocenost. Ja sam, recimo bio 8. razr. osnovne, pa mi nije bilo dozvoljeno da "popravnim sliku" (bezala je gore-dole, krivila se itd, pa se dugmadima ispravljala.). Moj prvi PRAVI susret sa TV aparatom je bila utakmica Jugoslavija - Danska (finale OI u Rimu). Odveo me otac u Dom JNA u Nisu. Puna bioskopska sala bila, a TV ispod ekrana. Sta su i kako videli ljudi ne znam. Mozda samo prva 2-3 reda (Nama deci je bilo dozvoljeno da sedimo odmah ispod TV na podu), ali su "GLEDALI utakmicu na televizoru".

Moji su TV kupili nekoliko dana pre pogibije Kenedija. Secam se da nam je bila puna kuca komsija. Dosli da gledaju TV dnevnik.

I jos ovo:

Kad je TV stigao u kucu, dolazile komsinice da vide "novi namestaj". Komentarisalo se: "Jao, Dusanka, sto ti sad stan lepo izgleda!". A, ona (moja mama) nekad ga prekrije originalnom presvlakom, a nekad ne. Prekrivala ga "jer zraci" (Ista prica kao danas za mob. telefone, pre za kompjutere... - Uvek neki strah od novosti.)

a sada su muzejski eksponati i animirani likovi.

Mene moj tata vodio da gledam crtani film u izlogu robne kuce na Terazijama.. posle smo imali crno beli tv sa stabilizatorom, kasnije smo nabavili obojeni pleksiglas, gore plav kao nebo, u sredini prozracan, na dnu zelen kao trava, kojim smo pravili iluziju obojenih slika...Tv su gledali roditelji dok smo mi napolju igrali zmurke, izmedju dve vatre, neka bije neka bije...a oni, zabavljeni novom tehnologijom, cesto zaboravljali na kontrolu...neopisiva lakoca postojanja...

Meni je deda pričao da je otac njegovog dede (njegov pradeda) kupio crno-beli Panasonic televizor još u vreme Turaka, negde krajem 17. veka, ali je taj aparat bio toliko ružan, da su Turci vlasnike često nabijali na kolac zbog toga, a i đavoljih rabota za koje su takve mađije smatrali. E sad, kad je taj Panasonic bio toliko ružan da se ni Turcima nije sviđao, ko zna kakvi su bili oni prvi televizori, 400 godina pre toga.

Mislim da TV i danas ruzi izgled svake prostorije,mada, o tome bi se i moglo diskutovati.O sadrzaju koji nam se plasira kroz tu kutiju nema potrebe diskutovati.

Ali zasto zakljucavali? Zar nije dovoljno da zatvore vrata?

Imao sam crno beli tv 1962 god. sa ključem u samom aparatu.To je bio tada" roditeljski nadzor".Deci je bilo zabranjeno samostalno gledanje programa.

Ali zasto zakljucavali? Zar nije dovoljno da zatvore vrata?
(anonimac, 27. novembar 2015 15:07)

Pa da slucajno neki mali ljudi ne izadju iz te kutije...:)

a sada su muzejski eksponati i animirani likovi.

imali smo mi tako nesto marke nordmende,tv,gramofon i radio sve lepo ugradjeno u orginal mahagonij vitrini,koja je bila ukrasena mesing lajsnama a na njoj rucni vez moje pokojne babe..pazi sad,odmah iznad na zidu bile su crno bela titova slika a pored nje slika u boji svetog djordja na konju kako ubija adzdaju..e,kamo srece da ih pobi sve;)

Televizori su bili zatvoreni u komodi za tv zbog klasičnog stila nameštaja dnevne sobe (salona) koji se uredno generacijama nasleđivao od predaka, i ređe pod ključem zbog male dece.
Sedamdesetih godina je došlo do modernizacije i svet je otvorio oči.

Mene moj tata vodio da gledam crtani film u izlogu robne kuce na Terazijama.. posle smo imali crno beli tv sa stabilizatorom, kasnije smo nabavili obojeni pleksiglas, gore plav kao nebo, u sredini prozracan, na dnu zelen kao trava, kojim smo pravili iluziju obojenih slika...Tv su gledali roditelji dok smo mi napolju igrali zmurke, izmedju dve vatre, neka bije neka bije...a oni, zabavljeni novom tehnologijom, cesto zaboravljali na kontrolu...neopisiva lakoca postojanja...

Meni se npr. dopada retro dizajn 60tih i 70tih. pogotovu zaobljeni frizideri.

Mislim da je ovo vrlo proizvoljan zakljucak.

TV je u to vreme bio "redak zver" i obican radnik nije mogao da ga kupi. Bio je preskup, a proizvodio ga je samo "RR" (Radio - rentgen), kasnije promenio ime u "EI" (El. industrija) iz Nisa. Mnogo kasnije su dosli "R. Cajavec", B. Luka, "Iskra", Kranj itd. U to vreme nije bilo komunisticki ni auto imati (Brozov govor u Splitu je promenio to.).

Elem, retko ko je imao TV, pa je on cuvan kao dragocenost. Ja sam, recimo bio 8. razr. osnovne, pa mi nije bilo dozvoljeno da "popravnim sliku" (bezala je gore-dole, krivila se itd, pa se dugmadima ispravljala.). Moj prvi PRAVI susret sa TV aparatom je bila utakmica Jugoslavija - Danska (finale OI u Rimu). Odveo me otac u Dom JNA u Nisu. Puna bioskopska sala bila, a TV ispod ekrana. Sta su i kako videli ljudi ne znam. Mozda samo prva 2-3 reda (Nama deci je bilo dozvoljeno da sedimo odmah ispod TV na podu), ali su "GLEDALI utakmicu na televizoru".

Moji su TV kupili nekoliko dana pre pogibije Kenedija. Secam se da nam je bila puna kuca komsija. Dosli da gledaju TV dnevnik.

I jos ovo:

Kad je TV stigao u kucu, dolazile komsinice da vide "novi namestaj". Komentarisalo se: "Jao, Dusanka, sto ti sad stan lepo izgleda!". A, ona (moja mama) nekad ga prekrije originalnom presvlakom, a nekad ne. Prekrivala ga "jer zraci" (Ista prica kao danas za mob. telefone, pre za kompjutere... - Uvek neki strah od novosti.)