Svaki drugi učenik šikaniran u školi

Sve kontam to je deo odrastanje sta se ljudi danas bune. Onda se setim da ja to nikad nisam radio da mi je bilo tesko kad su to meni ili mom nekom drug radili ili tamo nekom koga nisam ni znao pa mi je opet bilo bezveze. To ne mora biti deo odrastanja. Da se necije dete boji doci u skolu zbog drugog deteta nije normalno I te stvari ne smemo prihvatati kao neko ponasanje tipicno za to doba.

Чилдрени се суочавају са булингом и мобингом кад иду у скул, остали чилдрен их вређају и панчују их и они си превише афрејдовани да то репортују…

U prvom osnovne, drugarica je ceo razred ubedila da ne prica sa mnom. To se ponovilo i u cetvrtom. Oba puta je trajalo po nekoliko dana. Tek ja ne moram sa njima da pricam! Cak me i fizicki napala u cetvrtom, pa je dobila povratnu i tada se smirila.
Fascinantno mi je da vecina grupe slusa tog nekog predvodnika, a devojcice umeju biti bas djubraste.

A kako mali ljudi odrastaju, prica se nastavlja i na poslu... To je deo ljudske prirode, svugde gde postoji hijerarhija, takmicenje.

Mene niko ne dira, ali jednostavno niko ni nece sa mnom da se druzi , ne znam zasto...

Deca su skopčala jedini društveni princip afirmacije u Srbiji, da se izbore za mesto jahača, ili da im preostane mesto mule, mazge, magarca.

Grupa nadje zrtvu i iskaljuju se na nekome ko nema drugu grupu da ga brani. Da bi bio prihvacen u drustvu ne smes da imas drugacije misljenje.

Gledajte, ja idem u osnovnu skolu, za godinu cu u srednju, I ja imam problem sa ovim veliki dio me mobinguje,ali mene to ne interesuje, ja jednostavno iskuliram pustim ih da imaju svoju zabavu sta vise ja njih ignorisem.Tako da, svi moji vrsnjaci koji ovo citaju, iskulirajte, nadzite prave drugove I drugarice a imbecile kulirajte.Pozdrav.

Istina je da je nasilje u skolama prezastupljeno, samo se svi pretvaraju da ne vide.

Deca koja su uvek zadirkivana i ismejavana u skoli ce uvek nesto postati u zivotu. To ih podstice na rad, da sagledaju svet iz nekog drugog ugla, a kad odrastu postanu i psihicki jaci. Ovo govorim iz iskustva.

Najgore je sto se "razlog" za maltretiranje ne nalazi u onome ko je maltretiran, vec u dubokoj licnoj nesigurnosti i kompleksima onih koji maltretiraju. Tako da sta god uradio maltretirani, nista se nece promeniti. Prosto nije u njemu razlog za maltretiranje. Nazalost skole su slika drustva u smislu neorganizovanosti i nezainteresovanosti. Jedino da se oni koji sebe racunaju u normalne (imaju kakvu takvu kontrolu nad sobom) organizuju neformalno i stite jedni druge i pre svega decu. Oni ako ih neko drugi ne skloni ili zastiti to ne mogu da urade sami. Mislim na zaista ozbiljne situacije.

Ima toga i kod nas, ali se ne piše o tome.
Mene su od prvog razreda osnovne škole šikanirali, zato što sam tada počela da nosim dioptrijske naočare.
Sećam se u drugom razredu, kada smo bili na zimovanju sa školom, jedan dečak me je nazvao "marsovkom" i "vamzemaljkom" zbog moje boje kose.
U početku sam samo plakala i nisam znala šta da radim, onda sam počela da se tučem.
Svako ko mi se rugao, dobio je batine. Tako sam postala i ulični vođa.
Zbog ovog mog ponašanja, moji roditelji su svake nedelje bili u školi. Prošla je osnovna, onda i srednja škola, došao je i fakultet (jedan od najtežih), sada gradim svoju budućnost.
Svi oni koji su mi se rugali, jedva su završili neke srednje škole, sada imaju svoje porodice, koje prehranjuju.
Dive mi se, možda su i ljubomorni, ali mene to ne zanima, šalju mi zahteve na društvenim mrežama, hoće da se druže, prate me šta radim i onda ogovaraju.
Nadam se da ste shvatili priču i poentu.

Mene je vršnjačko nasilje koje sam trpela devet godina dovelo do pokušaja samoubistva,depresije i poremećaja ishrane.Da,žensko sam i trpela sam fizičko nasilje od strane dečaka-više njih,istovremeno.Ne bih detaljisala jer mi je teško da se prisećam,ali bilo je strašno.

@izivljavanje to je nazalost tacno, iz licnog primera potvrdjujem. u srednjoj sam imao drugare da ih na prste jedne ruke nabrojis, i na faksu sad ista prica. al iskreno imam puno drugih stvari koje me okupiraju pa se ne cimam toliko

@ filmofil

Potpuno se slazem s tvojim komentarom, osim jedne stavke, citiram te: "sta god uradio maltretirani, nista se nece promeniti". Tu gresis. Ako maltretirani pokaze otpor, uvek i bez izuzetka, sam ili sa drustvom, posle serije konflikata nasilnici ce ga ostaviti na miru. Ta vrsta nasilnika trazi jedinke koji nece da pruzaju otpor.

Ja ovo u mojoj skoli stvarno nisam videla. Da li sto je bilo vreme socijalizma ili sto je bila manja sredina, gde su se svi roditelji znali medjusobno, pa su onda i deca bila bliza i bolji drugovi.

Što više programskih sadržaja kao što je farma, hugo, transformersi, igre u čijem nazivu stoji asasin (nije mi važno gde idu dva "s"), raznih serija i bude ti bolje....
Jedino pravo rešenje je fizički rad, sport i druge aktivnosti koje će iz dece da izvuku nagomilanu energiju, a u isto vreme odvojiće ih od multimedijalnog truleža koji ispira mozak i pretvara ih u buntovnike i napadače svih vrsta. Kada si poslednji put udario pesnicom u tastaturu, opsovao ili ti je dvostruko ubrzan puls u stanju sedenja? Decu u prirodu!

Чилдрени се суочавају са булингом и мобингом кад иду у скул, остали чилдрен их вређају и панчују их и они си превише афрејдовани да то репортују…

Deca koja su uvek zadirkivana i ismejavana u skoli ce uvek nesto postati u zivotu. To ih podstice na rad, da sagledaju svet iz nekog drugog ugla, a kad odrastu postanu i psihicki jaci. Ovo govorim iz iskustva.

A kako mali ljudi odrastaju, prica se nastavlja i na poslu... To je deo ljudske prirode, svugde gde postoji hijerarhija, takmicenje.

Ja ovo u mojoj skoli stvarno nisam videla. Da li sto je bilo vreme socijalizma ili sto je bila manja sredina, gde su se svi roditelji znali medjusobno, pa su onda i deca bila bliza i bolji drugovi.

Mene niko ne dira, ali jednostavno niko ni nece sa mnom da se druzi , ne znam zasto...

Sve kontam to je deo odrastanje sta se ljudi danas bune. Onda se setim da ja to nikad nisam radio da mi je bilo tesko kad su to meni ili mom nekom drug radili ili tamo nekom koga nisam ni znao pa mi je opet bilo bezveze. To ne mora biti deo odrastanja. Da se necije dete boji doci u skolu zbog drugog deteta nije normalno I te stvari ne smemo prihvatati kao neko ponasanje tipicno za to doba.

Gledajte, ja idem u osnovnu skolu, za godinu cu u srednju, I ja imam problem sa ovim veliki dio me mobinguje,ali mene to ne interesuje, ja jednostavno iskuliram pustim ih da imaju svoju zabavu sta vise ja njih ignorisem.Tako da, svi moji vrsnjaci koji ovo citaju, iskulirajte, nadzite prave drugove I drugarice a imbecile kulirajte.Pozdrav.

Deca su skopčala jedini društveni princip afirmacije u Srbiji, da se izbore za mesto jahača, ili da im preostane mesto mule, mazge, magarca.

U prvom osnovne, drugarica je ceo razred ubedila da ne prica sa mnom. To se ponovilo i u cetvrtom. Oba puta je trajalo po nekoliko dana. Tek ja ne moram sa njima da pricam! Cak me i fizicki napala u cetvrtom, pa je dobila povratnu i tada se smirila.
Fascinantno mi je da vecina grupe slusa tog nekog predvodnika, a devojcice umeju biti bas djubraste.

Što više programskih sadržaja kao što je farma, hugo, transformersi, igre u čijem nazivu stoji asasin (nije mi važno gde idu dva "s"), raznih serija i bude ti bolje....
Jedino pravo rešenje je fizički rad, sport i druge aktivnosti koje će iz dece da izvuku nagomilanu energiju, a u isto vreme odvojiće ih od multimedijalnog truleža koji ispira mozak i pretvara ih u buntovnike i napadače svih vrsta. Kada si poslednji put udario pesnicom u tastaturu, opsovao ili ti je dvostruko ubrzan puls u stanju sedenja? Decu u prirodu!

Istina je da je nasilje u skolama prezastupljeno, samo se svi pretvaraju da ne vide.

Grupa nadje zrtvu i iskaljuju se na nekome ko nema drugu grupu da ga brani. Da bi bio prihvacen u drustvu ne smes da imas drugacije misljenje.

Najgore je sto se "razlog" za maltretiranje ne nalazi u onome ko je maltretiran, vec u dubokoj licnoj nesigurnosti i kompleksima onih koji maltretiraju. Tako da sta god uradio maltretirani, nista se nece promeniti. Prosto nije u njemu razlog za maltretiranje. Nazalost skole su slika drustva u smislu neorganizovanosti i nezainteresovanosti. Jedino da se oni koji sebe racunaju u normalne (imaju kakvu takvu kontrolu nad sobom) organizuju neformalno i stite jedni druge i pre svega decu. Oni ako ih neko drugi ne skloni ili zastiti to ne mogu da urade sami. Mislim na zaista ozbiljne situacije.

Ima toga i kod nas, ali se ne piše o tome.
Mene su od prvog razreda osnovne škole šikanirali, zato što sam tada počela da nosim dioptrijske naočare.
Sećam se u drugom razredu, kada smo bili na zimovanju sa školom, jedan dečak me je nazvao "marsovkom" i "vamzemaljkom" zbog moje boje kose.
U početku sam samo plakala i nisam znala šta da radim, onda sam počela da se tučem.
Svako ko mi se rugao, dobio je batine. Tako sam postala i ulični vođa.
Zbog ovog mog ponašanja, moji roditelji su svake nedelje bili u školi. Prošla je osnovna, onda i srednja škola, došao je i fakultet (jedan od najtežih), sada gradim svoju budućnost.
Svi oni koji su mi se rugali, jedva su završili neke srednje škole, sada imaju svoje porodice, koje prehranjuju.
Dive mi se, možda su i ljubomorni, ali mene to ne zanima, šalju mi zahteve na društvenim mrežama, hoće da se druže, prate me šta radim i onda ogovaraju.
Nadam se da ste shvatili priču i poentu.

@izivljavanje to je nazalost tacno, iz licnog primera potvrdjujem. u srednjoj sam imao drugare da ih na prste jedne ruke nabrojis, i na faksu sad ista prica. al iskreno imam puno drugih stvari koje me okupiraju pa se ne cimam toliko

@ filmofil

Potpuno se slazem s tvojim komentarom, osim jedne stavke, citiram te: "sta god uradio maltretirani, nista se nece promeniti". Tu gresis. Ako maltretirani pokaze otpor, uvek i bez izuzetka, sam ili sa drustvom, posle serije konflikata nasilnici ce ga ostaviti na miru. Ta vrsta nasilnika trazi jedinke koji nece da pruzaju otpor.

Mene je vršnjačko nasilje koje sam trpela devet godina dovelo do pokušaja samoubistva,depresije i poremećaja ishrane.Da,žensko sam i trpela sam fizičko nasilje od strane dečaka-više njih,istovremeno.Ne bih detaljisala jer mi je teško da se prisećam,ali bilo je strašno.