Zašto nas je toliko sramota da negde idemo sami?

Ко каже да је срамота ићи игде сам? Искомплексиране особе? Најбоља ствар је отићи негде сам и упознати нове људе.

Meni je samo bezveze sto turisticke agencije dodatno naplacuju kada negde ides sam (kada su nocenja ukljucena)...

robovi predrasuda :-)

Jednom sam htela da gledam film u Kinoteci, a nisam mogla da nađem nekoga ko bi išao samnom. A i termin nezgodan od 16 časova čini mi se. Dođem pred Kinoteku, kupim kartu i sve gledam hoće li neko poznat da naiđe - bilo me sramota. Došlo još osmoro gladalaca - 4 para. I tako, projekcija se ne održi, pošto je potrebno prodati barem 10 ulaznica :-).

"najbolje se putuje, kada se putuje sam "

Ja odoh sam na exit. :)

Ako nemam s kim, idem sama u pozorište, na izložbe, večeru...posve ok

Ma,meni je največi gušt bija kad san iša u srednju školu otić sam u kino na onu predstavu u četri ure.Lipo sidneš u poluprazno kino izabereš misto koje ti odgovara,zavališ se u stolici,pribaciš noge na katrigu isprid sebe,zapališ cigaret(to jedino nisi smija u onom kinu šta je bilo u domu JNA)i guštaš u miru.Koja cura,koje društvo,samo ti smetaju.Cura oće da je grliš i ljubiš,a društvo čeka da rečeš nešto blesavo i smišno.Na kraju od filma ne vidiš ništa.
Taki san i danas.Puno puta guštan bit sam,uteć od svih i porazgovarat,posvađat se,nasmijat sam sa sobom.Čoviku je nekad pun kufer i ljudi i njihovih kompleksa.
Ajde bogati iz matere sam se izvalija sam i gol,a na oni svit ću otić isto tako.

Nije me sramota, niti osetim nelagodu zbog drugih. Jednostavno dovoljno je što samujem kuci ne moram i na odmoru, restoranu, bioskopu, u šetnju. Takve situacije više podsećaju na činjenicu da ste "sami" i doprinose usamljenosti. Prijatelji mogu pomoći ali ne rešavaju činjenicu: sam. :)

Skoro sam na svadbu isao sam.Svi su me gledali sto kaze ckalja ko zgazenu kokosku.

Isao sam pre neki dan na Toto koncert sam. Tamo naleteh na poznanike, 2 para, ali mi nije bio gust da sedim s njima, pa sam sisao do bine. Provod - odlican! Ozenjen sam, imamo jedno dete, ali pojedine stvari volim i zelim sam da uradim. Neko misli da sam samotnjak, neko misli da nisam bas normalan, ali meni takve stvari jednostavno prijaju i nemam nameru da ih se odricem.

Ja u glavi nikad nisam sam :)

bolje ići sam nego sa pogrešnom osobom-osobama, koje će ti upropastiti izlazak. e, sada oni koji neće sami ni u wc, to je za mene već stvar patologije

Ali... ima i stvari koje uvek radim sam. Sam trcim. Sam vozim bicikl. Sam setam kada pada prvi sneg. Sam citam novine subotom u 8 u lokalnom kaficu. Sam perem auto. Svako narusavanje samoce u ovim stvarima bih odbio.

Tako mi je potrebna samocaaaaa! Da su deca sredjena i neko ih cuva,da je muz takodje negde svojim poslom,a ja sama u setnju gradom,pa kafica u ladovini! Mmmmmm samo da me ne pozuruju,ne cimaju i da me puste malo na miru.

Идем сам често на различите догађаје и активности. Некад је добро јер нема но да те омета, можеш да размислиш, да се удубиш, али опет, тешко је и осећај усамљености често преовлада. Не треба човек да буде сам јер није прављен за то али ето неки од нас просто су рођени у погрешно време. Тешко ми је кад гледам друге срећне парове и групе али не желим им лоше већ само себи боље. Мислим да самоћа убија. Можда сам већ и умро а да не знам. Поздрав.

Spremam se na more mesecima, gledam sajtove, maštam, ali... moji prijatelji nemaju para, imaju svoje porodice ili nemaju potrebu da odu. A tako sam se nadala:(. To je jedino što bi mi bilo strašno da radim sama - da ne progovorim nisakim ni reč desetak dana, jer su na odmorima porodice, prijatelji... Bioskop, pozorište, restoran, šoping, šetnja... više nego OK sam sama sa sobom. Ima li neki klub u BG koji organizuje letovanja za samce?

Nije sramota po sredi, vec - strah.

Najgore od svega je sto ja znam bas dosta ljudi koji se druze sa nekima samo da bi imali sa kime da se druze i obavljaju odredjene aktivnosti iako im njihovo drustvo uopste ne prija, jer ih je valjda sramota da to rade sami. Ne znam moguce da je u pitanju i manjak samopouzdanja, sumnja u sebe, i ono vec klasicno sta ce okolina reci. A onda mi je najjace kada me neko od ovih gore pomenutuh sa cudjenjem pogleda i upita: sam si ovde?

Ja, i kad sam sa nekim, osecam se usamljeno.

Kao klinac sam imao komlekse, kao iz ovog teksta, a kasnije mi nije bilo bitno misljenje nekoga ko ce da nagrdi "samca". Ali sam se sa druge strane plasio da ce mi biti dosadno, a i ako idem u nepoznato, lepse je neku nevolju podeliti sa nekim :)
Kada sam prvi put otisao na jednodnevno skijanje sam, shvatio sam da je drustvo samo kocilo. Sacekujemo se po stazi, sedimo po kaficima kad god se nekome "osusi grlo" i tako se skijanje pretvori u dangubu. A onda sam od druga koji je vlasnik agencije, dobio ponudu da po super ceni zimujem. Niko nije mogao da se "uglavi" u termin, pa cak ni moja devojka. Resio sam da idem sam. Da budem u sobi sa ocem tog druga. Kada sam pomislio da cu jedini biti sam, brzo sam uvideo da je nas samaca bilo 80%. Bilo je jedno drustvance od 4 momka, 2 para i 2 brata od nas 50. Svako je bio pristupacan za upoznavanje, jer nije nikoga poznavao. A cak su i ti parovi upoznali nove ljude, jer su i oni "sami u paru".

Idem sam u bioskop, ljudi kazu nisi normalan, idem sam na plazu, opet nisi normalan, sam u menzu dok sam studirao, nisi normalan, a onda '99. sam u rezervu, ti isti ljudi bravo, bravo, tako treba, tada sam bio normalan.

Jao, a najveća glupost od svega je tvoj komentar. Jel sami ljudi treba da se zatvore u kuću i ne izlaze, jer je, zaboga, sve lepše kad si u drustvu?! Ti si kao oni što će fadije da žive u lošem braku, lošem društvu, medju ljudima koji im i ne odgovaraju...samo da ne bi bili sami. Svakom NORMALNOM se u životu desi da bude sam, a onaj kome se ne desi ima neki ozbiljan problem, problem zavisnosti od drugih.

Bolje je i sam nego da placas nekoj budali veceru hehe

Ceo život se susrećem sa tom glupom predrasudom, gde god da krenem sam dosta njih me pita kako možeš...?! Dosta toga radim sam i smatram to vrlinom zato što sam samostalan i ne zavisim mnogo od okruženja što je problem kod nas jer se mnogo oslanjamo kao društvo na sve u životu. kažu mi da sam lud kad sam idem na bazen, kad sam idem na trčanje, kad sam idem u kupovinu itd..

jako cesto idem sam u bioskop, pozoriste, na putovanje, skoro svuda. Istina je da nekad prija ali ne uvek. U pocetku je bilo zanimljivo ali kad se to desava stalno pa i ne bas.

Nemam problem da ponekad odem sama u bioskop, na koncert, sportski dogadjaj... Desi se da niko iz mog drustva ne moze ili ne zeli da ide, zasto da propustim nesto sto zelim da vidim, cemu zelim da prisustvujem, narocito ako znam da su male sanse da se ponovi...

Ljudi su danas kvarljiva roba, poput kineskog kisobrana koji se prodaje za 100 rsd-a i obicno se pokvari nakon par koriscenja. S toga ne cudi sto se pojedini ljudi zatvaraju u sebe i ne zele siroko drusko oko sebe, jer 1000 puta su izigrani i toga im je preko glave ...

Idem u teretani sama dok vecina tamo idu sa partnerom ili drustvom. Nikad u zivotu mi se nije desilo da mi se toliko ozenjenih muskaraca nabacuju pa sam razmisljala da li je zbog toga. (Izvinite za pravopis nisam iz Srbije)

Ne, nikada nisam imala problema s'tim. Mogu svuda da odem sama. Mada moram priznati da već dugo izbegavam da idem sama na godišnji odmor. Imala sam neka neprijatna iskustva sa mora. Mislim niko me nije napadao, ali je u Crnoj Gori u to vreme bilo čudno da devojka dođe sama,'( mora da nešto traži)' mada sam bila u okviru nekog aranžmana i imala dnevni rapored sa određenim ljudima. Ali desilo se a su mi jedne noći lupali na vrata. Bilo je problema i u kupeu voza tako da sada i 'pod stare dana' ne bih sama na odmor. Putovanje od mesta do mesta nije problem. Ponekad mi veoma prija da sam sama jer obično svako ima svoje želje. Inače kad imate partnera, muža ili momka, drugaricu i kad je cela grupa zajedno može biti zabavno. Ali bioskop, šoping, izlazak u prirodu, šetnja, sportske aktivnosti, baš mi ne treba niko. Onda imam svoj pace, ne peace nego pace.
P.S. Sećam se kad sam došla na studije i otišla prvi put u restoran društvene ishrane u Knezu. Bila sam prilično zbunjena, ali samo jednom ili dva puta. Inače to zavisi od vaspitanja. Ako ste od malih nogu naučeni da sami ostajete kod kuće, idete u prodavnicu, kupujete sebi šta vam zatreba onda se tako nastavi i kasnije.

Osobe koje ne vole da budu same i stalno traze drustvo su osobe koje su same sebi dosadne.To su osobe koje ne mogu da podnesu tisinu u sopstvenim glavama.Najbolje odluke u zivotu donecete dok sedite sami sa svojim mislima na vc solji.

2009. godine dok sam bio klinac, moj omiljeni bend The Prodigy je dolazio na EXIT. Posto nisam uspeo da se dogovorim ni sa kim od mog drustva (oni bas i ne vole tu vrstu muzike koja bude na EXIT-u), odlucio sam da bez obzira na to odem to vece sam bez ikoga. Da ne duzim pricu, taj koncert je bio najbolji koncert na kome sam bio. Provod je bio fenomenalan i zaista sam uzivao. Sve to je kasnije poboljsao nastup Carl Coxa na Dance Areni. Ljudi, nemojte sebe lisavati necega sto vam prija samo zato sto niko nece da ucestvuje u tome sa vama. Pozdrav svima. :)

Ja sam radikalizovala druzenja. Osecam se zaista srecnom kada lutam, hodam sama. Idem I na more sama. Drugarice jedva cekaju utiske. Volim slobodu I uzivam u njoj. U bioskop ne volim da idem sama. U soping idem sama I ne mogu opisati kako sam srecna. Predstave uvek posecujem sa nekim. To je to. Samo treba ispitati sebe I nema razloga da se sramim. Ne zanima me. Ne ugrozavam druge a meni je prefantasticno!

@Priča iz života

Pa ja kad bih cekao nekog nikad u kinoteku u zivotu ne bih usao. I mogu ti recí da si taj dan trebala da uplatis loto. Pa to je cudo jedno da u kinoteku dodju samo parovi. Idem u kinoteku tolike godine, i ako negde nije bitno sa kim si i kakav si to je kinoteka. Pa tamo dolaze bas sami filmofili, a vise parova to retko kad da sam video u kinoteci.
Inace ne vidim sta je problem ici sam bilo gde, od bioskopa pa do putovanja. Ne mogu da idem sam na koncert, ili veceru, ali na toliko toga treba ici iskljucivo sam. Pa zamislite samo da za svako svoje interesovanje morate nekoga da gnjavite da vam pravi drustvo. Nemoguce.

Volim sam da rucam
Volim sam da setam
Volim sam da treniram
Hmmm,nesto samnom nije u redu,idem u neki TC da se druzim sa ljudima

dobro jutro Kolumbo

To je jedino što bi mi bilo strašno da radim sama - da ne progovorim nisakim ni reč desetak dana, jer su na odmorima porodice, prijatelji... Bioskop, pozorište, restoran, šoping, šetnja... više nego OK sam sama sa sobom. Ima li neki klub u BG koji organizuje letovanja za samce?
(Bela, 5. jul 2015 13:47)

OK, prirodno je da je "sigurnije" ici u drustvu, medjutim... Proslog leta sam drugi put bio sam na letovanju (prvi put bese davno, sa nekih 17 sam u inat svima ostalima otisao tamo gde oni nisu hteli).
Ima svojih prednosti. Ako je osoba komunikativna lako ce naci drustvo - ja sam i putovao sam, pa sam drustvo upoznao na licu mesta. Kad odes sam nemas obavezu bukvalno ni prema kome, sem prema samom sebi! Ne zanima te da li je neko ustao ili nije, kad doruckuje, kad bi na plazu - nista te ne interesuje, maksimalno ugadjas samom sebi i sve radis iskljucivo prema svom nahodjenju. Ako tokom ostatka godine nemas priliku da budes sebican/sebicna - ovo ti je idealan odmor.
I poslednje, svakako ne zanemarljivo - kad si sam sve devojke/zene u okolini znaju da si slobodan (u tom trenutku, posle upoznavanja ustanovi se ko je stvarno singl, a ko nije; ako su ljudi iskreni, a i ako nisu...na letovanju sam, sta me briga) - iako sam dugo bio u uverenju da sam kao zauzet privlacniji suprotnom polu, ispostavilo se da je to ordinarna glupost.
Sve u svemu - bilo je to divno letovanje.

Jednom sam htela da gledam film u Kinoteci, a nisam mogla da nađem nekoga ko bi išao samnom. A i termin nezgodan od 16 časova čini mi se. Dođem pred Kinoteku, kupim kartu i sve gledam hoće li neko poznat da naiđe - bilo me sramota. Došlo još osmoro gladalaca - 4 para. I tako, projekcija se ne održi, pošto je potrebno prodati barem 10 ulaznica :-).
(Priča iz života, 5. jul 2015 13:11) # Link komentara
Ja sam svojevremeno skoro redovno isao u Kinoteku sam. Jer su ionako svi zeleli uvek da gledaju blokbastere, a mene to ni najmanje ne zanima.
Medjutim, ono sto hocu da kazem je da je u moje vreme, pre 30-ak godina, za projekciju filma u Kinoteci bilo potrebno da se proda 5 (pet) karata. Jednog popodneva smo ja i jos dvoje presretali prolaznike u Kosovskoj da ih ubedimo da kupe ulaznicu i gledamo jedan kineski crno-beli film iz doba Kulturne revolucije. Cak nas je na kraju, odnosno na pocetku filma bilo sedmoro ili osmoro. Hehe, a film je trajao preko dva sata, gde zaljubljeni par sedi na klupi i prica o kolicinama prozvedenog zita!

Ne treba propuštati dobre stvari samo zato što nemate s kim otići. Sam sam krenuo na salsu (svi ostali uglavnom krenu sa drugom/drugaricom, partnerom), sam idem na fitnes, sam uglavnom idem i na koncerte (jer uglavnom slušam muziku koju malo ko ili niko od mog društva ne sluša). Na salsi i fitnesu sam upoznao puno interesantnih, pozitivnih, energičnih ljudi sa mnoštvom raznoraznih hobija uz koje sam proširio vidike i probao neke nove stvari, a na koncertu si uvek među braćom i sestrama.
Ukoliko uživaš u onome što radiš, nećeš biti sam!

nemam problem s tim. jednom godisnje sam odlazim na planinu, i radim mnoge druge stvari. cesto se ispostavi da vise u svemu tome uzivam sam, nego kada bih bio u drustvu.

Nemam nikakav problem da idem sam u bioskop, pozoriste, na koncert itd, to je sasvim uobicajena stvar danas, vidjam mnogo ljudi koji isto tako dodju sami. U kafanu na pice mogu da svratim sam bez problema, sankovi su upravo namenjeni za to. Sednem za sank, narucim pice, pricam sa barmenom kada mi se prica. I na veceru cesto idem sam, redovan sam gost u jednom restoranu u kraju u kome zivim, znaju me, uvek popricaju sa mnom, nikada mi nije dosadno. Priznajem, jedino bi me u onim pozerskim kaficima u Beogradu bilo pomalo blam da izadjem uvece sam, ali to vise zbog razlike u godinama izmedju mene i vecine drugih gostiju. Pre godinu dana sam izasao sa nekim drustvom iz gimnazije i konstatovali smo da svi gosti mogu da nam budu deca, ako ne i unuci. Odlazak na more u solo aranzmanu mi uopste nije problem, mada mi se more vec smucilo. Kao da ne postoji neki drugi vid odmora osim przenja na suncu i rashladjivanja u vodi. Bez veze. A i da hocu s nekim da odem na more - s kim cu? Svi moji drugovi idu sa svojom decom, moja su kod bivse i mogu da ih vidjam samo jednom u dve nedelje. Kakvo more, ne bi mi ona to dopustila ni u ludilu. Da sada trazim neku novu zenu za sebe nema sanse, dva puta sam se opekao u zivotu, dosta je! Kao sto kazem, nemam problema sa samocom, naprotiv ...

Po komentarima se vidi koliko je ovo pitanje na koje odgovor ne treba generalizovati. Nekom prija, nekom ne. Niko nije u krivu, individualna stvar.

Ok, imam resenje, sto se npr. ne oformi grupa na socijali koju imate Facebook, Insta, Twitter.. Grupa nek se zove "Mi sami idemo napolje zajedno", pa se tu svi koji bi izasli a trenutno nemaju drustvo cuju i odu zajedno na knocert, pozoriste.. Mozda, onako u roku od sat-dva padne dogovor.. Normalno ako su pristojni i normalni clanovi grupe.. Mada s druge strane kad izadjes sam i neko krene u neku pricu otkud znas da nije neki psicho :).

Kad mi se ide negde idem pa makar bio jedini tamo, a ne da idem sam...

Nemam problema biti sam. Nikad mi nije dosadno. Problem je što nisam okružen ljudima koji dele iste interese kao ja. Ono standardno izaći i proskitati ok,ali nisam nesto fanatik toga.Tražim ko ce samnom na paintball/lasertec neće niko, da vozimo karting neće niko itd... Upravo moljakam ko ce samnom na Nürburgring da obrnemo par rundi u mojim kolima (suvozač bi mogao da snima :) ) neće niko il se plaše il ih neinteresuje to.... u pogrešnoj sredini zivim izgleda.

Ja otisla sama u Kinoteku pre neki mesec,moje drugarice apsolutno ne zanimaju filmovi F. Trifoa i pravo da vam kazem bilo je odlicno. Em sto nemas presiju dal ce da im se svidi film ili -mozda se smaraju od pocetka; ma divota koliko je ustvari dobro gledati sam

Ja u galerije najvise volim sama, za koncerte mi je svejedno, ali na veceru ne bih isla sama, ne zbog sramote, nego obicno u kafice ili restorane ne idem zbog hrane vec da se vidim sa drustvom. Ako negde moram da nesto sacekam nije mi nikakav problem da sednem sama na kafu i mislim da vecini ljudi to nije problem. Ponekad i mastam da na neko putovanje odem sama!

Imajte jednu stvar u vidu kada mislite da ne možete sami - vi ste svakako sami u svojoj glavi. Zasto ne bi mogli i sami u bioskop?

@Bela
Na klubputnika.org postoji tema drustvo/partner za putovanja...

Isti sam problem imala do 2011., kada sam upoznala ekipicu na poslu, ljude koji mogu i vole da putuju. Zajedno smo u manjevise izmenjenom sastavu obisli desetak evropskih gradova. Da nije bilo njih, tesko da bih videla sveta... isto vazi za letovanje, peckaju me sto idem s kolegom, sad ce treci put. Ne uspevam da se uskladim sa svojim drustvom, mislim na bliske ljude, a posao nam je takav da smo uvek slobodni u isto vreme, ok smo drustvo jedno drugom (on smeka cure, ja odmerim po nekog ... nije ni problem za komunikaciju s drugima, iz aviona se vidi da nismo par :D ).

Sam zivim, sam radim, najvise volim da vozim sam, pogotovo duze relacije jer tada mogu da slusam muziku tako glasno da retrovizori otpadaju i da pjevamo zajedno Laura i ja. Bioskop je najbolji kad idem sam, onda zapravo odgledam film. Putovanja, budu vrh kad ides sam i kad pare nisu problem, odmorim se i fizicki i mentalno. U muzeje i na izlozbe ne idem, pa ne znam jel' bolje ici sam ili u paru/grupi. Nije mi nikakav problem da sam rucam u restoranu. Imam 5-6 dobrih, pravih prijatelja, jos 10tak njih za kaficu, nisam asocijalan samo se najbolje slazem sa samim sobom. Treba raditi onako kako sam smatras da ti je najbolje, a okolinu treba ignorisati ili ih upucivati na njihove probleme ;))

Два пута сам ишао сам у биоскоп, први пут давне 2003. да гледам Matrix:Revolutions. Једноставно нико није хтео, а биоскоп је био језиво празан. Занимљиво искуство. Бринуо сам да ће ме људи гледати као неког фрика, да ће причати по граду итд. Други пут, из истог разлога (нико није хтео) - Gravity. Наравно, када је касније филм добио неке Оскаре испао сам геније, али небитно. Немам проблем да посећујем културне догађаје које желим па макар ишао и сам, али нека неписана друштвена правила кажу да то није нормално и да то говори нешто о вама као усамљенику, чудаку итд. Ни са тиме немам проблем иако се то догодило, ето, два пута.

Ja, i kad sam sa nekim, osecam se usamljeno.(chombe, 05. jul 2015 13:51)

Ja jedino njsam usamljen kada sam sa svojim detetom i kada me zagrli.

Potpuno uživam da odem u kafić, restoran, predstavu, koncert, šoping - SAMA! Oduvek mi se to sviđalo, sviđa mi se i danas, dečku je to bilo zabavno. Naravno, volim i društvo, kako se kad osećam. Uživam u oba slučaja. Ono što je još važnije, znam da kažem NE lošem društvu ili da kažem da me ne interesuju ako su negativni i "mrače" bez potrebe. Uživajmo u slobodi, to neće umanjiti odgovornost - naprotiv.

Ljudi su danas kilavi, inertni, depresivni i tesko ih je bilo gde pokrenuti. Nekada je mozda bilo cudnovato ako se neko krece sam ali danas je potpuno normalno da usled besparice i odsustva volje za zivotom vasih prijatelja po neki dogadjaj ispratite sami.

Volim da prosetam sama,da odem u kupovinu,ali cinjenica je da te drustvo tera da se osecas lose kad si sam.A i ima nekih situacija gde je bas nezgodno biti bez drustva-ako hoces na letovanje papreno ce ti to naplatiti,a jos ce te ostali gledati ko cudaka.Ako ces na svadbu,ako nemas decka/devojku ili neko drustvo,nagrabusio si,jer se svi drze onog sa kim su i gledaju te ko smrdljiv sir.Mene generalno boli briga za to,al nije poenta da odes negde da ti bude smorno.Sa kim da sumiras utiske-sa samim sobom?

Ooo da, naravno. Zagazio sam u 40-te, po ceo dan sam u firmi sa ljudima sa kojima ne zelim da provodim toliko vremena. Kada idem na koncert, a idem sam kad god to mogu (nekad mi je neprijatno da odbijem kad me neko pita da zajedno idemo..) ne idem zbog toga da bi mi neko rekao kao sam faca i mlad u dusi nego zato da bih slusao voljeni bend uzivo i uzivao (sto mi je iovako dovoljno tesko da postignem jer sam veoma umoran od svakodnevnog posla). Kada odem sam na koncert, ono sto nikako ne zelim je da srecem poznanike koji ce me smarati kurtoaznom komunikacijom i ometati slusanje muzike. Ako pozelim druzenje, onda cu raditi samo to, bez koncerta i sl. Svo ostalo vreme, zelim da budem isljucivo sa porodicom. Ovaj nas kvazi-kapitalizam nas je potpuno rasturio i mislim da je neophodno da se usredsredimo na to da provodimo sto vise vremena sa porodicom, decom prvenstveno, jer je premalo da budemo zajedno samo 2-3h dnevno radnim danima (ne racunajuci spavanje)..

Nije loše otići za vikend negde sam, na neku planinu, da se mentalno odmorite, da razmislite o svemu i uživate u potpunoj slobodi.
Za malo duže odmore mislim da je bolje ići sa nekim, jer ume da bude dosadna samoća posle 3,4 dana.
Ovako po gradu, izlasci i to, zavisi gde. U bioskop je ok ići sam, ako voliš filmove i baš zbog filma ideš a ne da muvaš neku/ili nekog, a po klubovima je ipak bolje sa društvom, jer znajući današnji ponos kod mladih, dugnut nos, koliko su iskompleksirani svi, ne daj bože da odeš sam u nadi da ćeš upoznati nekoga, posebno jer je teško izdvojiti nekog iz njegovog društva.

Sve u svemu posle 30-te čovek ima sve veću potrebu za samoćom.
To prirodno dođe. Dosta vam je kolega sa posla, komšija, žene, dece, prijatelja, ljudi po prevozu... i ta žeđ za nekim mirom je sve veća.
Ali najviše zavisi od pojedinaca, ko je kakva osoba, koliko druželjubljiva, koliko je samostalna i td.
Karakter je bitan. Neko ne može da bude sam nikako.
A neko je navikao na samoću.

Kad mi je dosadno kuci odem sam u kafic ili u bioskop lagano bez problema :) to ne znaci da nemam drugove nego eto u tom trenutku mi se islo solo...

@Prica iz zivota

Meni je Kinoteka bas mesto gde je kul otici sam, mislim da sam tamo vise puta gledao film sam nego u drustvu.

Jedna mozda od retkih kojoj prija samoca. Razlog, jako sam se razocarala u ljude za koje sam mislila da su mi stvarno nekakvi prijatelji. Zivim sama i bas se lepo osecam. Idem gde hocu, putovanje, nikakav problem, sve prilagodjavam i ugadjam sama sebi. Ne dih se menjala sa nikim. Imam svoj stancic, i sto kazu moja kucica, moja slobodica.

Jednom sam htela da gledam film u Kinoteci, a nisam mogla da nađem nekoga ko bi išao samnom. A i termin nezgodan od 16 časova čini mi se. Dođem pred Kinoteku, kupim kartu i sve gledam hoće li neko poznat da naiđe - bilo me sramota. Došlo još osmoro gladalaca - 4 para. I tako, projekcija se ne održi, pošto je potrebno prodati barem 10 ulaznica :-).
(Priča iz života, 05. jul 2015 13:11)

Evo idem sa ja tobom u bioskop sledeci put u to nezgodno vreme :)
Jel su ti vratili pare!? :)

Nije me sramota, ali je tužno kad ideš sam. A sve je više takvih situacija-žalosno je što se i pored toga ništa pozitivno ne desi (neko dole pomenuo mogućnost upoznavanja novih ljudi).

Nije sramota biti sam, vec ja uvek zelim da imam nekoga sa kim u tom trenutku mogu da podelim osecanja, utiske, da razmenimo misljenja. Lakse se opusta u drustvu, cini mi se.

Samoca i dokolica su preduslovi za stvaranje genijalnih ideja jer pomazu coveku da se udalji od drustva i razmisljajuci o njemu vidi siru sliku. Mnogo umetnika, filozofa, monaha, naucnika... je uspelo da stvori neverovatna dela zahvaljujuci samoci. Na vrhu planine nikad nema velike guzve ali je zato pogled prelep. Sa druge strane guzva podstice zivotinjske nagone sto opet nije lose samo po sebi ali preterivanje stvara agresivne huligane. Sve zavisi na kojoj vam je frekvenciji svest koja je paradoksalno posledica okolnosti. U principu mlatim praznu slamu, odoh sa drustvom na pivo..:)

Pozoriste, bioskop, koncerti, tribine, predavanja, setnja, putovanja, sportske aktivnosti ... Prepoznajem osobe koje dolaze same na istim mestima, neke cak i vidim kasnije u gradu, na stanici, u autobusu, mislim naravno na zenski pol, pridjem, medjutim reakcije su takve da pomisle da sam neki bolesnik ...
Mozda upoznam zenu u avionu(mada mi nesto bas i ne ide).

Kad bi čekala druge, nikad nigdi nebi išla.

Ako zelis da uzivas u necemu kao sto je film, ili galerija i slicno, gde treba da se vise koncetrises, bolje je biti sam. Ako vec te ili druge stvari radis u drustvu, onda vise uzivas u drustvu a sve ostalo losije mozes da propratis.
Inace bas me briga ako drugi ljudi misle da nemam prijatelja ako cu da uzivam u necemu.

Tako mi je potrebna samocaaaaa! Da su deca sredjena i neko ih cuva,da je muz takodje negde svojim poslom,a ja sama u setnju gradom,pa kafica u ladovini! Mmmmmm samo da me ne pozuruju,ne cimaju i da me puste malo na miru.
(keva, 5. jul 2015 13:49)

Hehe i ja isto. Stalno ti neko visi oko vrata, vuce za rukav, zapitkuje. Kada prosetam sama zivnem. Eto kako se stvari zacas promene samo treba da se udas XD

Išao sam sam na koncert, utakmice ili bioskop... Voleo bih da je neko bio sa mnom, ali nije mi smetalo ni ovako... prosto, nisam hteo nikog da smaram da ide da sluša ili gleda nešto što ga ne zanima, a ja sam svakako uživao...

Cesto idem sama i nikad nisam dozivela nijednu neprijatnost. Putovala sam u inostranstvo i puno i po Srbiji, doduse poslovno. Odem sama i na plazu - sta drugo da radim kad drugi nemaju vremena? Na putovanju bolje iskoristim vreme sama nego kada sam u drustvu, jer me mrzi sa se uklapam u tudje planove,a verovatno je i obrnuto. Doduse, nikada nisam isla u provod i na pravi odmor sama. Desavalo mi se da pozovem drugarice na neki lep dogadjaj ili na putovanje, a one nikako ne mogu, i tako vise puta. To je pocelo da me nervira, ali sam vremenom naucila da ne sedim kod kuce nego da se prosetam / odem na kraci put i sl. Mozda bih vise volela u drustvu, ali sta da radim ako drustvo nece?

Evo ja sam sam otišao na letovanje u Grčku. Nije mi prvi put. U početku je bilo malo čudno. Jednostavno čovek samo treba da prelomi.

Nemam problem ni sa drustvom ni sa sobom ...ako hoce- dobro ,ako nece Jopet dobro ...ama BAS nemam problem

Da li je čovek usamljen to je njegov lični izbor.Možeš imati veliko društvo i biti jako popularan i jako usamljen u isto vreme. Lepo je otići ponekad sam negde. Ne gnjave te,sve je po tvome, i spontano upoznaješ nove ljude.Sve je pitanje hrabrosti i samosvesnosti.Da li imaš hrabrosti da živiš svoj život ili tuđ. Koliko puta sam morao na neku izložbu, izlet ili sajam da ponovo odem sam da bih ih pogledao na miru. Naravno sve je individualno.

Od sirotinje gora je samotinja.

sta ce mi drustvo za bioskop...tamo idem da gledam film a ne da pricam sa nekim...posle bioskopa mogu da se nadjem sa nekim i da odem na pice ili ne...ni za trcanje mi nije jasno koja je uloga te druge osobe,to ekipno trcanje skrece paznju sa vezbe...ako idem na trcanje,znam zasto idem ...ako bi da pricam sa nekim onda setnja,kafa...koliko je ljudima bitno drustvo toliko je bitna i samoca jer imati samo jedno od ta 2 je put ka ludilu ...

Pa sta ako sam sama. Mnogo radim jer vlasnici diktiraju vreme rada, a i nema se izbora. Da imam nekoga kada bi ga vidjala? Ovako radim u apoteci skim se vidim na poslu to ti je, kada dodjem kuci spavam, i sve ispocetka. Postala sam imuna na komentare da sam usedelica. Istina ni ja necu svakoga. Drustvo pola otislo u inostranstvo, cetvrtina se udala i ozenila, a ostali ko i ja razapeti jer nemamo nista a i veliko smo NIKO, ma kakve fakultete zavrsili i koliko dugo radili.

Ne treba se opterecivati takvim stvarima.Bilo da ste sami,sa partnerom,u nekom vecem drustvu treba biti ono sto jesi i biti pozitivan.Osnova zdrave psihe je u pozitivnom gledanju na svet,na druge ljude.Ponekad otputovati sam ili sama tamo gde te niko ne poznaje moze biti vrlo prijatno.Kakva sramota,zbog cega,od koga,to su gluposti

Godinama zivim u inostranstvu,nemam prijatelja,bukvalno po godinu dana ne vidim se ni sa kim,osim sa kolegama na poslu,ali to su sve svabe i idioti..Izlazim sam u diskoteke,kafane sedum kuci i pijem sam uz grand tv...I nekako sam navikao,kada dodjem u Srbiju na odmor nekako mi nedostaje ta samoca..Navika valjda..

(Кажу добар момак, 05. jul 2015 14:54)
Da od samoće nisam skoro potpuno izgubio emocije, verovatno bih suzu pustio na tvoj komentar, tj. zbog njega.

nije dobro kada se navikne na samovanje jer sigurno vodi u depresiju iz koje cesto nema povratka.
i nije problem naci drustvo kada se imaju dobre ideje. ja mrzim samocu i zivim sam vec nekoliko godina zato odrzavam puno kontakata. vrlo cesto radim sve stvari sam i vise nemam strah ali primecujem da sam nacet psihicki.

Ja san dosad napisa na stotine komentara koji su bili besmisleni,glupasti,neduhoviti,komentara koji su bili napisani u pripitom stanju,u mamurluku,ali nikad nisan napisa ovako egoističan i glup komentar ka na ovu vjest.
Napisa san komentar glupato sagledavajući jedan teški problem kroz svoj život i svoje iskustvo i zaboravija san jednu univerzalnu istinu da nismo svi isti na ovon svitu,da nemamo svi isti start u ovon životu i da nekima od nas u ovoj trci stalno stavljaju prepreke na stazu,dok je nekima staza čista.
Samoća je teška i pogubna za čovika ili ženu i zbog nje smo se u stanju ponizit i učinit grozne stvari prema samom sebi.Lako je meni pričat da je to ništa kad se cili život iman vratit nekom,kad cili život iman nekog ko pita za mene,ali ima ljudi koji su cili život u magli i traženju nečega ili nekoga ko će in dat slamku spasa.Često ti ljudi budu iskorištavani i poniženi.Lako je meni iz dišpeta otić sam na koncert,u kino,na more...kad znan da ću uvik srest nekog poznatog,a i ako ne sretnem znam di mogu otić na čašicu smiha i dobre volje,ali šta je sa onim ljudima koje stalno nešto koći u življenju,koji se boje novog poraza i ismijavanja?Nije njima ljudi moji lako iz dana u dan ponavljat isti put samoće.Ne odlaze oni u kino sami jednom misečno,oni su u ovom životnom kinematografu stalno sami sa svojim teškim mislima.
Pisa san i pijan i mamuran,ali nikad nisan bija ovako bezosjećajan i egocentričan ka danas.
Stvarno me je sram!

ljudi bitno je samo da znamo razliku biti sam i biti usamljen. biti sam je dobro, biti usamljen nije.

Ja recimo na moru vise volim da idem sam. Nema ko da mi smeta i uvek upoznam nekog.

Bolujem od depresije i anksioznosti. Ne znam koliko to ima uticaja, ali ne volim da budem sam. Cak i kada hodam ulicom prijatnije mi je u drustvu. Nema sanse da bih skupio hrabrosti da idem sam u bioskop ili na veceru. O odmoru da i ne govorim. Radije cu sedeti kod kuce nego li ici sam. To me ubija, zivot prolazi, a ja nikako da skupim snage da resim taj strah, tj. nelagodnost koju u tim trenucima osecam.

sam sam zivim sam se rodio idem sam i na odmor ...ne treba mi niko da me smara na odmoru.....sto si mladji treba drustvo stariji si predjes 45 ili 50 imas nesto i ne treba mi niko nemam zelju

Ja se osećam depresivno ako izađem sam. Što neko reče dovoljno što sedim sam kući pa mi treba neko za razgovor kad izađem. Ne znam koliko je to pitanje sramote nego se jednostavno osećam loše i usamljeno ako sam negde sam pa zbog toga izlazim ili sa nekim ili ne izlazim. Radije ću sam da sedim kući nego u bioskopu. Ovo drugo bi me više deprimiralo. Ne osuđujem one koji mogu sami da izlaze, čak im i zavidim ako zaista u tome uživaju, ali ja ne mogu. Sam idem samo kod frizera, majstora ili u nabavku namirnica. Za sve ostalo je potrebna bar još jedna osoba da se čovek ne bi osećao usamljeno.

bolje sam sa sobom, nego sam medju drugima.

Sam sam sebi podelio (share) ovaj tekst. Svidja mi se, ali i komentari.

U bioskop sam isao sam vise puta, par puta su mi se neki tinejdzeri i smejali. Ponekad sednem sam na kafu u neki lokal i iscitam stampu u papirnom ili digitalnom izdanju, taman da osetim povetarac i svez vazduh. Isto tako sam par puta isao sam na more i super se provodio.

Sve u svemu ne vidim problem svemu tome. Meni je veci problem da cekam nekoga od prijatelja ili devojku da njima bude po volji da se odgleda neki film ili slicno... Po meni je to normalno u potpunosti, obavljati neku od tih aktivnosti solo. Vecera takodje, ukoliko osoba izlazi obroka radi a pogotovo kada zbog posla ne stize da se posveti spremanju i/ili slicno.

najgore je kada izadjes sa 4 budale.

Bila sam pre par meseci sama u bioskopu. Niko u mojoj blizini ne voli taj filmski žanr. Što da ja kod kuće sedim i čekam torrent, kad mogu lepo pogledati ono što hoću odmah, na velikom platnu i u 3d-u?! I bilo mi je super; niko me nije cimao, nikog nisam morala da slušam kad mu nešto padne na pamet, itd. Sela i uživala u filmu - zbog čega sam i došla (a ne zbog društva)...

Reci sam i samoća se baš dosta pominju i ima zanimljivih komentara, pa sam odlučila da dodam jos koju "rečcu". U nekim zemljama se uveliko posvećuje problem samoći i posebno diskriminitetu prema starijim osobama. U srbiji ili na ovim našim širim prostorima samoća jeste sve veći problem. Pri tome mislim na one usamljene "u glavi" i prave samce. "Samica" i razumem izjave i problema tipa "samovanje je gore od siromaštva", problem odlaska na odmor (priznajte čudno se gledaju i kada su dve ili tri starije istopolne osobe na plazi). Najčešće je ono.. vidi zao mi ih je što nemaju muž iluzija ženu ili.. naravno tu je i problem što je dodatno breme na "samocu" namet agencije od dodatnih 30-50% za jednokrevetnu sobu. U švajcarsko postoje hoteli gde upravo to rade samcima. Što se tiče foruma.. tesko da ćete naći na fb grupu gde su samci.. jedni neće da priznaju da nije lako, drugi se plaše da nisu u pitanju neki psihici. Da, čovek je društveno biće i nije lako biti, tačnije živeti sam. Pozdrav samcima i samicama! ;)

Ima ljudi sami putuju po svetu i ne nose fotoaparat sa sobom, ne slikaju nista i kada se vrate sa puta donesu samo iskustva koja su proziveli tako upoznajuci ljude i dodju kuci drugaciji, to donesu.
A ima opet ljudi koji putuju u grupi sa fotoaparatima, sve slikaju i kada se vrate donesu suvenjire i fotografije i podele suvenjire drugima i pokazuju im sta su sve videli.
100 ljudi 100 cudi

Odavno već idem na koncerte sama!!! Dok ja organizujem društvo, ovom nije trenutak, onom obaveze na poslu, ova bi radje da sluša nešto drugo a ona nije sad pri parama.... maa ajde više bre....ovako odem kad hoću, skoncentrisem se na muziku....ako baš neko naleti nadjemo se posle na piću i komplet provod!!! Nije mi blam ni u restoran sama.....vazdan mi život prodje u čekanju nekog. Ovako ko hoće samnom hoće ko neće ne čekam.

Izašla bih ja sama vrlo rado, da nema balkanskih buzdovana koji odmah pomisle da samo njih čekam....

Nikada nisam sam,uvek sa sobom nosim svoj windows telefon.Sramota je samo ako u okolini nema wi-fi.

Samoca je teska stvar. Covek nije sposoban da zivi sam to nije prirodno nismo mi pustinjaci vec drustvena bica. Svakom pa i meni s'vremena na vreme je potrebna samoca. Odem na 2-3 sata prosetam po Kosurnjaku, Adi pored reke neke. Cisto da sabere covek misli odmori glavu. Na trening uvek sam jer svako ima svoj tempo,svoje kilaze svoj tzv.program. U bioskop uvek sa zenom ranije devojkom,ortacima ili u parovima. Ipak je to izlazak pre toga sednemo na pice posle toga na klopu meni to uvek ide zajedno. U kupovinu opet sam volim ubija me to setanje razgledanje 1000 gluposti,odem kupim sta mi treba ako vidim jos nesto pametno kupim i to i cao necu da se razvlacim po trznim centrima meni je to naporno. Nekom je zadovoljstvo svako ima svoje rituale i voli da se osami da bude sam sa sobom neko par sati,neko par dana. Ako bi isao na odmor sam idem da samujem pa cak i tada ljudi traze drustvo jer biti sam nije prirodno.

Poslednji put sam sam išao da gledam Interstelar. Sećam se da sam u momentu shvatio da želim da idem, video da je sl. projekcija za sat vremena i otišao. Želeo sam da gledam film, nije mi bilo bitno da idem sa nekim pa se nisam ni cimao da nekoga zovem.

U bioskop i na predstave sam isao sam. Jednom i na koncert. Ne vidim nista sporno, mada koncerte ipak preporucujem sa drustvom :)

yappy ns, sama... hoce neko na zlatibor ili na more??? Uskoro ce godisnji od 28 jula-11 uvgusta i niko ne moze tada kada ja mogu na putovanje... Gde najbolje sam otici? treba mi odmor.

U mladosti sam dosta putovala i sama i u drustvu. Putovala sam jednom sama po Evropi inter-rail-om mesec dana, razgledala razna poznata mesta, muzeje, upoznavala ljude... U bioskop sam isla spontano, sama ili u drustvu, kada vidim zanimljiv plakat ispred bioskopa a imam vremena. U restoran ili kafic i dan danas sama odem ako sam gladna i zedna, a desi se da imam vremena i para.

Isto tako uzivala sam u drustvu bliskih prijatelja i pojedinih clanova porodice i dragih rodjaka.

I danas, u zrelim godinama, biram drustvo. Sa svojom porodicom volim da idem na letovanje, na sluzbeni put idem obicno sama, eventualno sa nekom od bliskih koleginica.

Sve je to stvar samostalnosti, vaspitanja i samopouzdanja.

Meni nije problem da budem sama. Utiske delim sa e-dnevnikom preko mikrofona na engleskom, a neke i ne delim vec zadrzim za sebe. Ako nekada nadjem srodnu dusu, dacu mu svoju, ako ne, ostacu sama, setacu sama i the end.

Potpuno mi je normalno otici na neki filmski ili drugi festival sama, pozoriste, koncert, sto neko rece apsurdno je propustati stvari koje vas interesuju jer niko nece da ide. To jos u 20im prevazidjete.
Za izlaske mi je problem, priznajem nemam hrabrosti da izadjem sama :( Jako mi je krivo zbog toga, previse puta nisam izasla jer niko nece. I to smatram nepovratnim gubitkom.
Eee putovanja, tu je problem.. Prvo ovo dranje od 40% dodatno ko ide sam. Ici s bilo kim je najgore, otisla sam s drugaricom koju sam povrsno poznavala i to je bilo doslovno letovanje iz pakla. Ljudi su zahtevni i sitnicavi, a vama treba odmor. Ici sam je relaksirajuce, nema zamaranja oko kompromisa, alli nakon 2-3 dana postane 'samotno'. To sam shvatila i na poslovnim putovanjima, na kojima nema bliskih s kojima cete podeliti te nove prostore, u ovim godinama nije mi vise to to.

Nemam taj problem da idem sam negdje.

Читам коментаре и већина нема проблем са самоћом и чак ужива у томе...извините али вам не верујем,човек је друштвено биће,самоћа је добра у врло малим количинама...лажете себе,лажете нас,а душа вам вапије за пријатељима који ће вас саслушати,саветовати,насмејати...

Pre 2 god. se spremah u Barselonu na koncert-sam. Baš tako sam želeo, mislio sam da bi mi društvo zapravo samo smetalo. Na kraju nisam otišao, prokleti posao.....

U Kinoteku i na Partizan idem sam. Nekad se nadje drustvo, nije Beograd veliki grad, ali nekako nije to to, ne mogu da objasnim.

Ne znam koga su to pitali. Ja bas volim ici negde sama, ni malo mi nije neprijatno. Nekada je bolje sam.

Sramota?! Zašto sramota?! Neke stvari je zabavnije raditi u društvu, a neke nije, ali biti sam je sasvim OK, ako je čovek svesno i namerno izabrao samoću i dovoljno je jaka ličnost da ga nimalo ne potresaju mišljenja pametnjakovića i dušebižnika tipa "ma, nešto mora da nije u redu s njim/njom kad je sam/a".

Drugo pitanje je kad mu je samoća nametnuta i rezultat okolnosti, a on ne uspeva da nađe način da je razbije... E, onda je stvarno u problemu, ali čak ni tada nema razloga da oseća baš nikakvu sramotu.

Osnovna definicija čoveka: čovek je socijalno, drustveno biće. Eto odgovora naucnici propali.

Dobro pitanje, mozda zato sto na te stvari gledamo kao na drustvene aktivnosti. Bar ja nikad nisam isla u bioskop, restoran, koncert, samo zbog filmova, hrane, muzike vec mi je to vise povod da se sretnem sa prijateljima. Nikad ne izlazim sama, valjda jer sam melanholik i mrzi me da izadjem iz kuce i kad me zove drustvo, a kamo li da idem sama negde.

@bela ......javi se pa da idemo zajedno na more :) :)

Ja jednom hteo da odem sam na neku svingersku zabavu, ali su me izbacili.

@lonely_soul Ех брате, пустио бих је и ја али не над собом него над толиким бројем људи који су по негативним навикама слични мени, а по оним позитивним вредностима толико неприметни!
Што је најгоре толико усамљених а кад неко покуша да приђе исто таквом или таквој одма испадне чудак!

Kakva glupost! Pa sve je lepse u drustvu, imas sa kime da komentarises - ako ides u bioskop ili na izlozbu itd., imas sa kime da pricas - ako ides na kafu, pice itd... Svasta

Koga je blam da ide sam u pozorište ili bioskop, neka lepo kupi dve karte i pravi se da čeka drugu osobu. Uz pravdanje da eto ta osoba nije došla možda pokupite i neki osmeh razumevanja.

Niti me je sramota niti mi pada napamet da ne idem negde zato sto sam sam.Bilo da je muzej,bioskop ili letovanje u pitanju.Imao sam i drustvo i devojke,te jedni nece ovo,drugi ono,devojka oce ono,te da joj ugodim,posle nemas svoje ja i svakakve grde na mene.I tako posle dugogodisnjih zabluda resio sam da "sve ostavim samom sebi".Sada idem gde mi je volja bez drustva i sa drustvom,odem odmorim se sam za svoj gros i napunim baterije.Upoznate i nove ljude,pomesate se negde sa takodje normalnim svetom,i vratite se ok.A gledam ove nase parove,umesto da uzivaju sto im se pruzila prilika da se odmore i obidju neke zemlje u ovo doba,oni se jos i posvadjaju i razidju...posle letovanja svako svojim putem,usamljeniji nego ja.

Na vecinu nabrojanih mjesta odlazim sam, a posebno na rucak i putovanja i uvijek sam srecan i uzivam u svakom momentu......

Koga je sramota? Jako često imam potrebu da budem sam i da se odmorim čak i od najbližih, posvetim samom sebi, razmislim, a deo toga je i ručak ili večera u restoranu, piće u baru gde ne znam nikoga (ali uvek mogu da upoznam neku šarmantnu žensku osobu, ako mi je do toga :) ) ili, svakih nekoliko godina, jer mi je to zbog obaveza prema najbližima i želje da vidim razne prijatelje i provedem vreme sa njima najteže da organizujem, čak i odmor negde gde me niko ne zna i gde mogu da uronim u nešto potpuno novo i nepoznato, nove zemlje, nove ljude, nove situacije :)) Naravno, po tome verovatno nisam tipičan, potrebno je savladati inerciju društva, porodice, mesta gde ćete uvek sresti poznate ljude i drugare i imati želju za povremenom samoćom i nečim novim (a novo, osim interesa i uzbuđenja, uvek donosi i neki izazov i nešto stresa), ali mislim da su to dragoceni trenuci i iskustva, koji čoveku daju novu perspektivu i ideje i pomažu mu da ostane normalan, svež i fleksibilan.

Zato sto ne volim da budem sam.

Izašla bih ja sama vrlo rado, da nema balkanskih buzdovana koji odmah pomisle da samo njih čekam....
(bezimena kojoj su počeli da objavljuju komentare, 05. jul 2015 21:05)


mozda vas vise od zelje ka spiritualnoj samoci u ugostieljskom objektu odbija njihovo pompenzno samopouzdanje prilikom njihovog posrednog pokusaja neverbalne komunikacije pre cuvenog i do besmisla i tragikomedije ofucanog pitanja "zasto dama sedi sama?", garniranog sa kilogramom izvestacenog osmeha i hektolitrom kolonjske vodice?
da probam malo ja? ;)
zdravo gospodjice bezimena. izvinite sto vam prekidam tok misli jer upravo sada tesko sklapam reci zato sto ispred vas imam tremu kao mijatovic pre onog promasenog penala. to sto ih sada relativno lako izgovaram je posledica dva bensedina koji sam zgutao zajedno sa duplim konjakom. vasa markantna privlacnost koja me opcinjava mi uopste ne prija - hronicno sam u depresiji vec nekoliko godina i ne osecam se nimalo privlacno, narocito pri pogledu na vasu trenutnu lepotu i damski integritet. jedino sto me drzi u sedlu je sto se krajnjim trudim trudim da odajem utisak usamljenog muskarca. zato sada u vasem drustvu ne vidim samo spas ove moje klasicne prokisle veceri nego i tracak novog smisla za mene. da ne duzim: kad sam vas ugledao kao da su me tri reflektora obasjala, pola sata sam skupljao hrabrost da vam pridjem iako se ne bojim nicega jer mi je sve vise toga svejedno. ovo pricam ovako brzo da ne biste stigli da pobegnete misleci da sam pobegao iz laze i zato sto zelim da vam kazem sto vise da bih vas postedeo damskog osecaja neprijatnosti prilikom postavljanja eventualnih pitanja. a najvise zato sto me dobro sljaka ovaj bensedin a opalio sam i jedan dz sad ispred ulaza. popijte pice sa mnom, ne moramo cak nista da pricamo, ionako vas vidim prvi put u zivotu. meni je sad uzbudljivo u vasem drustvu, premda dobro znam da je srce tvorac svih opsena u zivotu. ali ova sada mi deluje tako istinito.
konobar, da platim, sta smo imali? dva konjaka, jednu kiselu vodu i jednu izjavu ljubavi. ona je besplatna.

zasto dama sedi sama?
zato sto dama tako hoce.

Ja kad sam izlazio sam u klub (kod nas na severu imas dobre klubove po nekim selima i manjim gradovima) vise sam trebe navato nego kad idem s drustvom jer onda bude samo pice i blejanje i svi oklevaju u fazonu ajde ti prvi necu ajde ti... a ovako kad te vide sam onda ribe i same pridju samo budi smeker jos je i bolje kad si sam onda ribe vide da si faca a ne samo jedan iz krda...

Max de Winter u Rebecci je rekao jednu veoma pametnu recenicu, koje se drzim: Ko putuje sam, putuje brze. Zaista se slaze sa tim. Veoma mi prija da setam sam, ali shvatam da ima ljudi, kojima to ne prija. Zivimo u drustvu punom predrasuda, gde se kvalitet ljudi meri prema broju "prijatelja". Jedini problem mi je sto se putovanje placa vise, inace ni sa kim se ne provedem toliko dobro kao sam sa sobom. Volim da prosetam sa drugom i da se cujem sa drugaricom, jer ne zivi blizu. Ponekad mi ona nedostaje, ali sasvim sam zadovoljan i ovako.
Ranije su i meni neki ljudi govorilo da biti sam izgleda tuzno, ali meni jednostavno prija samoca i ne izgleda mi ni malo tuzno.

Meni nekad prija da odem negde sama, u kupovinu, u setnju. Isto tako volim da sama u tisini pijem kafu na terasi kao sada, citam knjigu ( ili B92 :) ). Kada bih samo imala hrabrosti da na letovanje odem sama. Imam sa kim da idem ali ne zelim, zelim da se odmorim, zelim da se osecam slobodno.

Prvo da razjasnimo nesto, posto pomenuste u drustvu prijatelja. S obzirom da covek u zivotu ima 2, 3 prava prijatelja, bolji izraz bi bio u drustvu poznanika, drustva. Sad da predjem na stvar:

Covek je drustveno bice i nije dobro da covek bude sam. ALI... mnoge stvari radim sam i uopste me nije sramota. Da moljakam 5 poznanika da odemo u setnju, bioskop, u teretanu, da kupim nesto? Ne pada mi na pamet. Jaka sam licnost, dovoljno samosvestan i samouveren za to. Odem, prosetam, obavim posao jos brze nego u drustvu.
Inace, primetio sam da mnogi mladji ljudi UVEK idu u grupama/coporima, ali to je psihologija, nemaju samopouzdanja, a verovatno su se i zamerili nekom.

Tokom dana i na pice, kafu, ako nemam ODGOVARAJUCE (ne bilo kakvo), drustvo odem sam. Bas sam pre neki dan pio limunadu u jednom kaficu sam. Mada najcesce odem sa drustvom. Sto se tice nocnih izlazaka, tu gotovo uvek izadjem sa drustvom.

Sto se tice svadbi i ostalih stvari tog tipa, ako u tom momentu nemam devojku ili neko ok drustvo, ostanem na svom mestu, malo jedem, popijem nesto i tako. I apsolutno me nije briga sta ko od raznih dusebriznika misli.

za ove sto traze preporuku za samce, ja sam svojevremeno isla sama na adu bojanu, ali doduse u skolu jedrenja. paznja, bila je krajnje studentsko-improvizovana varijanta. meni bilo fantasticno, za to doba.

100 ljudi, 100 ćudi..100 žena, 200 s.sa...

"najbolje se putuje kada putujes sam." - cane. ili antun... u svakom slucaju mudri partibrejkersi ;)

Ja u bioskop cesto idem sad kad zelim neki film da odgledam. Ako treba, moze posle opet, od glave visak ne boli. Najjace je sto mi se desavalo da bukvalno za mene samog puste projekciju i to u bioskopima poput Doma sindikata i Takvuda.

Uh, ja obozavam da idem sama u pozoriste..

Ja volim da budem sama i nemam nista protiv da bilo gde odem bez drustva, osim bas na odmor. To mi je bezveze.

Kako si stariji, shvatiš da treba birati društvo; bolje biti sam i svoj nego da te neko smara "klasičnim glupostima"...Verujem "kultu porodice" žena, deca a i tu možeš se osečati usamljen ali je kompromisno rešenje...ostaje ti hobi, rekreacija, sport, knjige, kučni ljubimci kao alternativa za dopunu "praznine". Tu je i internet. Mnogo smo se otudjili. Jedan od razloga je izražena nemaština koja sve više dolazi do izražaja. Drugi su okolnosti i kriterijume preko kojih ne želiš da predješ ako si u poziciji da ispoštuješ sebe...

pa ja nikad nisam sam :)

Na sluzbena putovanja i stadion JNA uglavnom idem sam. Na ostala mesta ne bi isao sam (a verovatno me zena i deca ne bi pustili samog): letovanje, zimovanje, pozoriste, bioskop, bazen,... U drustvu je lepse, nemojte sebe da lazete.

Izaci sam/sama ne znaci da ces cijelo vece provesti sam.
Ja redovno izlazim sam i ne volim kafane/barove gdje me
svi znaju jer ce se neko kao po pravilu naci da me gnjavi
opstepoznatim stvarima u zivotu, jos ako je neki supljoglavac
a voli "da stavlja tacku na i" pa gnjavi... masoni, Jevreji...
dobra muzika su Kitici, Cece i ... a restorani oni u kojim se
moze pojesti mijesano meso, bureci ili neizbjezno lizanje kasike
kad se promjesa espreso kafa.

Baš i nije na mestu sam sebi biti najbolji drug. Pivo, kafu i tako neke sitnice nikad ne bi mogao, a da ne podelim sa nekim jer i sam uživam u društvu.

Zanimljivi komentari - dovoljno da se covek uveri koliko su samostalni ljudi zanimljivi. Odavno nisam procitala ovoliko zanimljivih i dobrih komentara na jednom mestu.

Sta sam ja zakljucio dragi moji "Samoodrzivi", svi vasi komentari stoje, treba ici sam kad nemas s kim, ljudi su uglavnom smaraci ili se prosto ne gotivimo toliko koliko mislimo. To sto smo mi duha takvog, ne znaci da je druga strana takva, ko zna sta ih muci. Zakljucak, ljudi su s**bani u vecini situacija. Nazalost taj zakljucak nam nista ne resava, da se vratimo odlaskom negde sam, ispunite svoju zelju, to prodje, i sta posle kad dodje druga, treca zelja. Na kraju opet sami otici. To je dosadno a i covek je socialno bice koliko god bilo lepo kad si sam. Kod nas je u vecini slucajeva problem materijalne ili socijalne (naci ok drustvo) prirode. Sta da vam kazem malo su svi selforiented, jbg, da ih krivim sto su takvi ili sto mi to njihovo stanje ne odgovara ne mogu, prosto takvi su. Zato je vreme dragi moji "Samoodrzaci" da se druzite i upoznajete nove ljude, onako opusteno. Ne mora sad ako uzmete neciji broj da to znaci da se trebamo sad zezati ko teenage-ri neki sto se muvaju. Ali sta ima novo, cemo na druzenje negde veceras, ima li plana. Opusteno, kosmopolitski, ako on/ona nece, ima drugi, treca, cetvrti. Da li mi verujete da sam se jednom konstantno vidjao sa starim drugarima/drugaricama nekih 2-3 meseca bez prestanka, svake nedelje sa drugom ekipom. ..nastavak sledi

Idi bre smorio sam se, ali bilo cool videti ih, posle nekog vremena, poceli smo cesce da se druzimo, oni imaju svoje nove prijatelje ja imam svoje nove cool prijatelje itd. I siri se krug ljudi sa kojima mozete posle ici na more, koncert. Sta sam hteo reci i koju "posluku porati" je da ne budete bas uvek sami i da vam to postane plan B a ne plan A :)

Kad bi imao drustvo i para isao bi svuda

Kuci samujem, a napolje se druzim.

@Jova

Hoćeš ti na Nürburgring?

U kafic mi neretko i prija da idem sama, sednem, pa se zabuljim u jednu tacku i odlutam ko zna gde. Volim i sa knjigom da idem, sa njom je uvek zanimljivo. Nemam neki problem oko samoce,prija ona s vremena na vreme.

"I'm alone not lonely"

Procitah komentar od "neutralnog..." pa se sjetih jedne od naj odvala koje sam cula za vrijeme mojih "samackih" kafa. Oduvjek mi je bilo potrebno da izdvojim malo vremena samo za sebe(sad eto u ponoc) i prosetam se,odem u bioskop, muzej,izlozbu, na pice sama.Inace,imam sirok krug prijatelja i poznanika,ali jednostavno nisam neko kome je potrebno drustvo svake sekunde. I tako sjedim ja u "Tramvaju" kasno popodne, pijem neki koktelcic i citam knjigu,kada cujem muski glas iza sebe" Tako lepa, a cita..." Ako tada nisam pala sa stolice,nikad necu:) Nasmesih se i odgovorih: "Eto, i ja sam morala da naucim da citam,naterali me u osnovnoj!" Tip se zabezeknuo(mislim da je tek tada shvatio sta je rekao). U svakom slucaju, nije mi nikad bilo jasno zasto neki ljudi ni da kupe gace ne mogu sami, u cemu je fora sa zajednickim odlascima u WC, zasto ako ti se izlazi ili ide na neki koncert,a niko drugi nije zanteresovan,ne odes sam? Ja sam odlazila i u neke klubove sama,isdjuskam se i super,idem kuci.Osim toga-i tamo su ljudi,ako zelis uvek mozes naci drustvo za pricu,ples,bilijar...Gore je biti usamljen u drustvu nego sam:)

Kevo,ja sam ćale i ista priča....

"Whatever you do in this life it's not gonna be legendary unless your friends are there to see it" - Barney Stinson

Najvise volim da spavam sama, jer tada sigurno ne hrcem...

@Miro da popijemo kafu ovog leta u Splitu?:)

sve polazi od standarda, nemoj da se pravimo englezi..

Zato što se kaže NEKUD(A), a ne NEGDE

Moj drug Mrki ide sam u bioskop i uvek smo govorili da je blago poremecen zbog toga.

Daja
Ko nam brani?

ja idem vazda na zurke sam, kad bi ja isao samo onda kad se okupimo, i kad svi imaju kes..... ovako bacim baroniju ortak cirke pa brinu o njemu,il startovali neke 2 nema mesta za mene

Kakva glupost! Pa sve je lepse u drustvu, imas sa kime da komentarises - ako ides u bioskop ili na izlozbu itd., imas sa kime da pricas - ako ides na kafu, pice itd... Svasta

Читам коментаре и већина нема проблем са самоћом и чак ужива у томе...извините али вам не верујем,човек је друштвено биће,самоћа је добра у врло малим количинама...лажете себе,лажете нас,а душа вам вапије за пријатељима који ће вас саслушати,саветовати,насмејати...

Od sirotinje gora je samotinja.

Baš i nije na mestu sam sebi biti najbolji drug. Pivo, kafu i tako neke sitnice nikad ne bi mogao, a da ne podelim sa nekim jer i sam uživam u društvu.

Nikada nisam sam,uvek sa sobom nosim svoj windows telefon.Sramota je samo ako u okolini nema wi-fi.

Osnovna definicija čoveka: čovek je socijalno, drustveno biće. Eto odgovora naucnici propali.

Koga je blam da ide sam u pozorište ili bioskop, neka lepo kupi dve karte i pravi se da čeka drugu osobu. Uz pravdanje da eto ta osoba nije došla možda pokupite i neki osmeh razumevanja.

Ja se osećam depresivno ako izađem sam. Što neko reče dovoljno što sedim sam kući pa mi treba neko za razgovor kad izađem. Ne znam koliko je to pitanje sramote nego se jednostavno osećam loše i usamljeno ako sam negde sam pa zbog toga izlazim ili sa nekim ili ne izlazim. Radije ću sam da sedim kući nego u bioskopu. Ovo drugo bi me više deprimiralo. Ne osuđujem one koji mogu sami da izlaze, čak im i zavidim ako zaista u tome uživaju, ali ja ne mogu. Sam idem samo kod frizera, majstora ili u nabavku namirnica. Za sve ostalo je potrebna bar još jedna osoba da se čovek ne bi osećao usamljeno.

Moj drug Mrki ide sam u bioskop i uvek smo govorili da je blago poremecen zbog toga.

nije dobro kada se navikne na samovanje jer sigurno vodi u depresiju iz koje cesto nema povratka.
i nije problem naci drustvo kada se imaju dobre ideje. ja mrzim samocu i zivim sam vec nekoliko godina zato odrzavam puno kontakata. vrlo cesto radim sve stvari sam i vise nemam strah ali primecujem da sam nacet psihicki.

Zato sto ne volim da budem sam.

Ко каже да је срамота ићи игде сам? Искомплексиране особе? Најбоља ствар је отићи негде сам и упознати нове људе.

"Whatever you do in this life it's not gonna be legendary unless your friends are there to see it" - Barney Stinson

Два пута сам ишао сам у биоскоп, први пут давне 2003. да гледам Matrix:Revolutions. Једноставно нико није хтео, а биоскоп је био језиво празан. Занимљиво искуство. Бринуо сам да ће ме људи гледати као неког фрика, да ће причати по граду итд. Други пут, из истог разлога (нико није хтео) - Gravity. Наравно, када је касније филм добио неке Оскаре испао сам геније, али небитно. Немам проблем да посећујем културне догађаје које желим па макар ишао и сам, али нека неписана друштвена правила кажу да то није нормално и да то говори нешто о вама као усамљенику, чудаку итд. Ни са тиме немам проблем иако се то догодило, ето, два пута.

Nije me sramota, ali je tužno kad ideš sam. A sve je više takvih situacija-žalosno je što se i pored toga ništa pozitivno ne desi (neko dole pomenuo mogućnost upoznavanja novih ljudi).

Jednom sam htela da gledam film u Kinoteci, a nisam mogla da nađem nekoga ko bi išao samnom. A i termin nezgodan od 16 časova čini mi se. Dođem pred Kinoteku, kupim kartu i sve gledam hoće li neko poznat da naiđe - bilo me sramota. Došlo još osmoro gladalaca - 4 para. I tako, projekcija se ne održi, pošto je potrebno prodati barem 10 ulaznica :-).

Na sluzbena putovanja i stadion JNA uglavnom idem sam. Na ostala mesta ne bi isao sam (a verovatno me zena i deca ne bi pustili samog): letovanje, zimovanje, pozoriste, bioskop, bazen,... U drustvu je lepse, nemojte sebe da lazete.

Ma,meni je največi gušt bija kad san iša u srednju školu otić sam u kino na onu predstavu u četri ure.Lipo sidneš u poluprazno kino izabereš misto koje ti odgovara,zavališ se u stolici,pribaciš noge na katrigu isprid sebe,zapališ cigaret(to jedino nisi smija u onom kinu šta je bilo u domu JNA)i guštaš u miru.Koja cura,koje društvo,samo ti smetaju.Cura oće da je grliš i ljubiš,a društvo čeka da rečeš nešto blesavo i smišno.Na kraju od filma ne vidiš ništa.
Taki san i danas.Puno puta guštan bit sam,uteć od svih i porazgovarat,posvađat se,nasmijat sam sa sobom.Čoviku je nekad pun kufer i ljudi i njihovih kompleksa.
Ajde bogati iz matere sam se izvalija sam i gol,a na oni svit ću otić isto tako.

pa ja nikad nisam sam :)

Samoca je teska stvar. Covek nije sposoban da zivi sam to nije prirodno nismo mi pustinjaci vec drustvena bica. Svakom pa i meni s'vremena na vreme je potrebna samoca. Odem na 2-3 sata prosetam po Kosurnjaku, Adi pored reke neke. Cisto da sabere covek misli odmori glavu. Na trening uvek sam jer svako ima svoj tempo,svoje kilaze svoj tzv.program. U bioskop uvek sa zenom ranije devojkom,ortacima ili u parovima. Ipak je to izlazak pre toga sednemo na pice posle toga na klopu meni to uvek ide zajedno. U kupovinu opet sam volim ubija me to setanje razgledanje 1000 gluposti,odem kupim sta mi treba ako vidim jos nesto pametno kupim i to i cao necu da se razvlacim po trznim centrima meni je to naporno. Nekom je zadovoljstvo svako ima svoje rituale i voli da se osami da bude sam sa sobom neko par sati,neko par dana. Ako bi isao na odmor sam idem da samujem pa cak i tada ljudi traze drustvo jer biti sam nije prirodno.

Nije me sramota, niti osetim nelagodu zbog drugih. Jednostavno dovoljno je što samujem kuci ne moram i na odmoru, restoranu, bioskopu, u šetnju. Takve situacije više podsećaju na činjenicu da ste "sami" i doprinose usamljenosti. Prijatelji mogu pomoći ali ne rešavaju činjenicu: sam. :)

Zato što se kaže NEKUD(A), a ne NEGDE

Идем сам често на различите догађаје и активности. Некад је добро јер нема но да те омета, можеш да размислиш, да се удубиш, али опет, тешко је и осећај усамљености често преовлада. Не треба човек да буде сам јер није прављен за то али ето неки од нас просто су рођени у погрешно време. Тешко ми је кад гледам друге срећне парове и групе али не желим им лоше већ само себи боље. Мислим да самоћа убија. Можда сам већ и умро а да не знам. Поздрав.

robovi predrasuda :-)

Ako nemam s kim, idem sama u pozorište, na izložbe, večeru...posve ok

"najbolje se putuje, kada se putuje sam "

Bolje je i sam nego da placas nekoj budali veceru hehe

sam sam zivim sam se rodio idem sam i na odmor ...ne treba mi niko da me smara na odmoru.....sto si mladji treba drustvo stariji si predjes 45 ili 50 imas nesto i ne treba mi niko nemam zelju

Idem u teretani sama dok vecina tamo idu sa partnerom ili drustvom. Nikad u zivotu mi se nije desilo da mi se toliko ozenjenih muskaraca nabacuju pa sam razmisljala da li je zbog toga. (Izvinite za pravopis nisam iz Srbije)

Dobro pitanje, mozda zato sto na te stvari gledamo kao na drustvene aktivnosti. Bar ja nikad nisam isla u bioskop, restoran, koncert, samo zbog filmova, hrane, muzike vec mi je to vise povod da se sretnem sa prijateljima. Nikad ne izlazim sama, valjda jer sam melanholik i mrzi me da izadjem iz kuce i kad me zove drustvo, a kamo li da idem sama negde.

Ja odoh sam na exit. :)

dobro jutro Kolumbo

Ja recimo na moru vise volim da idem sam. Nema ko da mi smeta i uvek upoznam nekog.

Volim da prosetam sama,da odem u kupovinu,ali cinjenica je da te drustvo tera da se osecas lose kad si sam.A i ima nekih situacija gde je bas nezgodno biti bez drustva-ako hoces na letovanje papreno ce ti to naplatiti,a jos ce te ostali gledati ko cudaka.Ako ces na svadbu,ako nemas decka/devojku ili neko drustvo,nagrabusio si,jer se svi drze onog sa kim su i gledaju te ko smrdljiv sir.Mene generalno boli briga za to,al nije poenta da odes negde da ti bude smorno.Sa kim da sumiras utiske-sa samim sobom?

Izašla bih ja sama vrlo rado, da nema balkanskih buzdovana koji odmah pomisle da samo njih čekam....

Skoro sam na svadbu isao sam.Svi su me gledali sto kaze ckalja ko zgazenu kokosku.

Ok, imam resenje, sto se npr. ne oformi grupa na socijali koju imate Facebook, Insta, Twitter.. Grupa nek se zove "Mi sami idemo napolje zajedno", pa se tu svi koji bi izasli a trenutno nemaju drustvo cuju i odu zajedno na knocert, pozoriste.. Mozda, onako u roku od sat-dva padne dogovor.. Normalno ako su pristojni i normalni clanovi grupe.. Mada s druge strane kad izadjes sam i neko krene u neku pricu otkud znas da nije neki psicho :).

Isao sam pre neki dan na Toto koncert sam. Tamo naleteh na poznanike, 2 para, ali mi nije bio gust da sedim s njima, pa sam sisao do bine. Provod - odlican! Ozenjen sam, imamo jedno dete, ali pojedine stvari volim i zelim sam da uradim. Neko misli da sam samotnjak, neko misli da nisam bas normalan, ali meni takve stvari jednostavno prijaju i nemam nameru da ih se odricem.

Sta sam ja zakljucio dragi moji "Samoodrzivi", svi vasi komentari stoje, treba ici sam kad nemas s kim, ljudi su uglavnom smaraci ili se prosto ne gotivimo toliko koliko mislimo. To sto smo mi duha takvog, ne znaci da je druga strana takva, ko zna sta ih muci. Zakljucak, ljudi su s**bani u vecini situacija. Nazalost taj zakljucak nam nista ne resava, da se vratimo odlaskom negde sam, ispunite svoju zelju, to prodje, i sta posle kad dodje druga, treca zelja. Na kraju opet sami otici. To je dosadno a i covek je socialno bice koliko god bilo lepo kad si sam. Kod nas je u vecini slucajeva problem materijalne ili socijalne (naci ok drustvo) prirode. Sta da vam kazem malo su svi selforiented, jbg, da ih krivim sto su takvi ili sto mi to njihovo stanje ne odgovara ne mogu, prosto takvi su. Zato je vreme dragi moji "Samoodrzaci" da se druzite i upoznajete nove ljude, onako opusteno. Ne mora sad ako uzmete neciji broj da to znaci da se trebamo sad zezati ko teenage-ri neki sto se muvaju. Ali sta ima novo, cemo na druzenje negde veceras, ima li plana. Opusteno, kosmopolitski, ako on/ona nece, ima drugi, treca, cetvrti. Da li mi verujete da sam se jednom konstantno vidjao sa starim drugarima/drugaricama nekih 2-3 meseca bez prestanka, svake nedelje sa drugom ekipom. ..nastavak sledi

Nije sramota biti sam, vec ja uvek zelim da imam nekoga sa kim u tom trenutku mogu da podelim osecanja, utiske, da razmenimo misljenja. Lakse se opusta u drustvu, cini mi se.

sve polazi od standarda, nemoj da se pravimo englezi..

Izaci sam/sama ne znaci da ces cijelo vece provesti sam.
Ja redovno izlazim sam i ne volim kafane/barove gdje me
svi znaju jer ce se neko kao po pravilu naci da me gnjavi
opstepoznatim stvarima u zivotu, jos ako je neki supljoglavac
a voli "da stavlja tacku na i" pa gnjavi... masoni, Jevreji...
dobra muzika su Kitici, Cece i ... a restorani oni u kojim se
moze pojesti mijesano meso, bureci ili neizbjezno lizanje kasike
kad se promjesa espreso kafa.

Tako mi je potrebna samocaaaaa! Da su deca sredjena i neko ih cuva,da je muz takodje negde svojim poslom,a ja sama u setnju gradom,pa kafica u ladovini! Mmmmmm samo da me ne pozuruju,ne cimaju i da me puste malo na miru.

Ja, i kad sam sa nekim, osecam se usamljeno.(chombe, 05. jul 2015 13:51)

Ja jedino njsam usamljen kada sam sa svojim detetom i kada me zagrli.

Ja sam radikalizovala druzenja. Osecam se zaista srecnom kada lutam, hodam sama. Idem I na more sama. Drugarice jedva cekaju utiske. Volim slobodu I uzivam u njoj. U bioskop ne volim da idem sama. U soping idem sama I ne mogu opisati kako sam srecna. Predstave uvek posecujem sa nekim. To je to. Samo treba ispitati sebe I nema razloga da se sramim. Ne zanima me. Ne ugrozavam druge a meni je prefantasticno!

Godinama zivim u inostranstvu,nemam prijatelja,bukvalno po godinu dana ne vidim se ni sa kim,osim sa kolegama na poslu,ali to su sve svabe i idioti..Izlazim sam u diskoteke,kafane sedum kuci i pijem sam uz grand tv...I nekako sam navikao,kada dodjem u Srbiju na odmor nekako mi nedostaje ta samoca..Navika valjda..

Idi bre smorio sam se, ali bilo cool videti ih, posle nekog vremena, poceli smo cesce da se druzimo, oni imaju svoje nove prijatelje ja imam svoje nove cool prijatelje itd. I siri se krug ljudi sa kojima mozete posle ici na more, koncert. Sta sam hteo reci i koju "posluku porati" je da ne budete bas uvek sami i da vam to postane plan B a ne plan A :)

Meni je samo bezveze sto turisticke agencije dodatno naplacuju kada negde ides sam (kada su nocenja ukljucena)...

Ali... ima i stvari koje uvek radim sam. Sam trcim. Sam vozim bicikl. Sam setam kada pada prvi sneg. Sam citam novine subotom u 8 u lokalnom kaficu. Sam perem auto. Svako narusavanje samoce u ovim stvarima bih odbio.

Spremam se na more mesecima, gledam sajtove, maštam, ali... moji prijatelji nemaju para, imaju svoje porodice ili nemaju potrebu da odu. A tako sam se nadala:(. To je jedino što bi mi bilo strašno da radim sama - da ne progovorim nisakim ni reč desetak dana, jer su na odmorima porodice, prijatelji... Bioskop, pozorište, restoran, šoping, šetnja... više nego OK sam sama sa sobom. Ima li neki klub u BG koji organizuje letovanja za samce?

Ne, nikada nisam imala problema s'tim. Mogu svuda da odem sama. Mada moram priznati da već dugo izbegavam da idem sama na godišnji odmor. Imala sam neka neprijatna iskustva sa mora. Mislim niko me nije napadao, ali je u Crnoj Gori u to vreme bilo čudno da devojka dođe sama,'( mora da nešto traži)' mada sam bila u okviru nekog aranžmana i imala dnevni rapored sa određenim ljudima. Ali desilo se a su mi jedne noći lupali na vrata. Bilo je problema i u kupeu voza tako da sada i 'pod stare dana' ne bih sama na odmor. Putovanje od mesta do mesta nije problem. Ponekad mi veoma prija da sam sama jer obično svako ima svoje želje. Inače kad imate partnera, muža ili momka, drugaricu i kad je cela grupa zajedno može biti zabavno. Ali bioskop, šoping, izlazak u prirodu, šetnja, sportske aktivnosti, baš mi ne treba niko. Onda imam svoj pace, ne peace nego pace.
P.S. Sećam se kad sam došla na studije i otišla prvi put u restoran društvene ishrane u Knezu. Bila sam prilično zbunjena, ali samo jednom ili dva puta. Inače to zavisi od vaspitanja. Ako ste od malih nogu naučeni da sami ostajete kod kuće, idete u prodavnicu, kupujete sebi šta vam zatreba onda se tako nastavi i kasnije.

Ja u galerije najvise volim sama, za koncerte mi je svejedno, ali na veceru ne bih isla sama, ne zbog sramote, nego obicno u kafice ili restorane ne idem zbog hrane vec da se vidim sa drustvom. Ako negde moram da nesto sacekam nije mi nikakav problem da sednem sama na kafu i mislim da vecini ljudi to nije problem. Ponekad i mastam da na neko putovanje odem sama!

Kad bi imao drustvo i para isao bi svuda

bolje ići sam nego sa pogrešnom osobom-osobama, koje će ti upropastiti izlazak. e, sada oni koji neće sami ni u wc, to je za mene već stvar patologije

Ja u glavi nikad nisam sam :)

Koga je sramota? Jako često imam potrebu da budem sam i da se odmorim čak i od najbližih, posvetim samom sebi, razmislim, a deo toga je i ručak ili večera u restoranu, piće u baru gde ne znam nikoga (ali uvek mogu da upoznam neku šarmantnu žensku osobu, ako mi je do toga :) ) ili, svakih nekoliko godina, jer mi je to zbog obaveza prema najbližima i želje da vidim razne prijatelje i provedem vreme sa njima najteže da organizujem, čak i odmor negde gde me niko ne zna i gde mogu da uronim u nešto potpuno novo i nepoznato, nove zemlje, nove ljude, nove situacije :)) Naravno, po tome verovatno nisam tipičan, potrebno je savladati inerciju društva, porodice, mesta gde ćete uvek sresti poznate ljude i drugare i imati želju za povremenom samoćom i nečim novim (a novo, osim interesa i uzbuđenja, uvek donosi i neki izazov i nešto stresa), ali mislim da su to dragoceni trenuci i iskustva, koji čoveku daju novu perspektivu i ideje i pomažu mu da ostane normalan, svež i fleksibilan.

Nije sramota po sredi, vec - strah.

Kad mi se ide negde idem pa makar bio jedini tamo, a ne da idem sam...

To je jedino što bi mi bilo strašno da radim sama - da ne progovorim nisakim ni reč desetak dana, jer su na odmorima porodice, prijatelji... Bioskop, pozorište, restoran, šoping, šetnja... više nego OK sam sama sa sobom. Ima li neki klub u BG koji organizuje letovanja za samce?
(Bela, 5. jul 2015 13:47)

OK, prirodno je da je "sigurnije" ici u drustvu, medjutim... Proslog leta sam drugi put bio sam na letovanju (prvi put bese davno, sa nekih 17 sam u inat svima ostalima otisao tamo gde oni nisu hteli).
Ima svojih prednosti. Ako je osoba komunikativna lako ce naci drustvo - ja sam i putovao sam, pa sam drustvo upoznao na licu mesta. Kad odes sam nemas obavezu bukvalno ni prema kome, sem prema samom sebi! Ne zanima te da li je neko ustao ili nije, kad doruckuje, kad bi na plazu - nista te ne interesuje, maksimalno ugadjas samom sebi i sve radis iskljucivo prema svom nahodjenju. Ako tokom ostatka godine nemas priliku da budes sebican/sebicna - ovo ti je idealan odmor.
I poslednje, svakako ne zanemarljivo - kad si sam sve devojke/zene u okolini znaju da si slobodan (u tom trenutku, posle upoznavanja ustanovi se ko je stvarno singl, a ko nije; ako su ljudi iskreni, a i ako nisu...na letovanju sam, sta me briga) - iako sam dugo bio u uverenju da sam kao zauzet privlacniji suprotnom polu, ispostavilo se da je to ordinarna glupost.
Sve u svemu - bilo je to divno letovanje.

Nemam problema biti sam. Nikad mi nije dosadno. Problem je što nisam okružen ljudima koji dele iste interese kao ja. Ono standardno izaći i proskitati ok,ali nisam nesto fanatik toga.Tražim ko ce samnom na paintball/lasertec neće niko, da vozimo karting neće niko itd... Upravo moljakam ko ce samnom na Nürburgring da obrnemo par rundi u mojim kolima (suvozač bi mogao da snima :) ) neće niko il se plaše il ih neinteresuje to.... u pogrešnoj sredini zivim izgleda.

ja idem vazda na zurke sam, kad bi ja isao samo onda kad se okupimo, i kad svi imaju kes..... ovako bacim baroniju ortak cirke pa brinu o njemu,il startovali neke 2 nema mesta za mene

Ceo život se susrećem sa tom glupom predrasudom, gde god da krenem sam dosta njih me pita kako možeš...?! Dosta toga radim sam i smatram to vrlinom zato što sam samostalan i ne zavisim mnogo od okruženja što je problem kod nas jer se mnogo oslanjamo kao društvo na sve u životu. kažu mi da sam lud kad sam idem na bazen, kad sam idem na trčanje, kad sam idem u kupovinu itd..

Ako zelis da uzivas u necemu kao sto je film, ili galerija i slicno, gde treba da se vise koncetrises, bolje je biti sam. Ako vec te ili druge stvari radis u drustvu, onda vise uzivas u drustvu a sve ostalo losije mozes da propratis.
Inace bas me briga ako drugi ljudi misle da nemam prijatelja ako cu da uzivam u necemu.

yappy ns, sama... hoce neko na zlatibor ili na more??? Uskoro ce godisnji od 28 jula-11 uvgusta i niko ne moze tada kada ja mogu na putovanje... Gde najbolje sam otici? treba mi odmor.

Jao, a najveća glupost od svega je tvoj komentar. Jel sami ljudi treba da se zatvore u kuću i ne izlaze, jer je, zaboga, sve lepše kad si u drustvu?! Ti si kao oni što će fadije da žive u lošem braku, lošem društvu, medju ljudima koji im i ne odgovaraju...samo da ne bi bili sami. Svakom NORMALNOM se u životu desi da bude sam, a onaj kome se ne desi ima neki ozbiljan problem, problem zavisnosti od drugih.

Ooo da, naravno. Zagazio sam u 40-te, po ceo dan sam u firmi sa ljudima sa kojima ne zelim da provodim toliko vremena. Kada idem na koncert, a idem sam kad god to mogu (nekad mi je neprijatno da odbijem kad me neko pita da zajedno idemo..) ne idem zbog toga da bi mi neko rekao kao sam faca i mlad u dusi nego zato da bih slusao voljeni bend uzivo i uzivao (sto mi je iovako dovoljno tesko da postignem jer sam veoma umoran od svakodnevnog posla). Kada odem sam na koncert, ono sto nikako ne zelim je da srecem poznanike koji ce me smarati kurtoaznom komunikacijom i ometati slusanje muzike. Ako pozelim druzenje, onda cu raditi samo to, bez koncerta i sl. Svo ostalo vreme, zelim da budem isljucivo sa porodicom. Ovaj nas kvazi-kapitalizam nas je potpuno rasturio i mislim da je neophodno da se usredsredimo na to da provodimo sto vise vremena sa porodicom, decom prvenstveno, jer je premalo da budemo zajedno samo 2-3h dnevno radnim danima (ne racunajuci spavanje)..

Osobe koje ne vole da budu same i stalno traze drustvo su osobe koje su same sebi dosadne.To su osobe koje ne mogu da podnesu tisinu u sopstvenim glavama.Najbolje odluke u zivotu donecete dok sedite sami sa svojim mislima na vc solji.

Ja kad sam izlazio sam u klub (kod nas na severu imas dobre klubove po nekim selima i manjim gradovima) vise sam trebe navato nego kad idem s drustvom jer onda bude samo pice i blejanje i svi oklevaju u fazonu ajde ti prvi necu ajde ti... a ovako kad te vide sam onda ribe i same pridju samo budi smeker jos je i bolje kad si sam onda ribe vide da si faca a ne samo jedan iz krda...

jako cesto idem sam u bioskop, pozoriste, na putovanje, skoro svuda. Istina je da nekad prija ali ne uvek. U pocetku je bilo zanimljivo ali kad se to desava stalno pa i ne bas.

Nemam problem da ponekad odem sama u bioskop, na koncert, sportski dogadjaj... Desi se da niko iz mog drustva ne moze ili ne zeli da ide, zasto da propustim nesto sto zelim da vidim, cemu zelim da prisustvujem, narocito ako znam da su male sanse da se ponovi...

Ja, i kad sam sa nekim, osecam se usamljeno.

Volim sam da rucam
Volim sam da setam
Volim sam da treniram
Hmmm,nesto samnom nije u redu,idem u neki TC da se druzim sa ljudima

Kad mi je dosadno kuci odem sam u kafic ili u bioskop lagano bez problema :) to ne znaci da nemam drugove nego eto u tom trenutku mi se islo solo...

nemam problem s tim. jednom godisnje sam odlazim na planinu, i radim mnoge druge stvari. cesto se ispostavi da vise u svemu tome uzivam sam, nego kada bih bio u drustvu.

Ne treba propuštati dobre stvari samo zato što nemate s kim otići. Sam sam krenuo na salsu (svi ostali uglavnom krenu sa drugom/drugaricom, partnerom), sam idem na fitnes, sam uglavnom idem i na koncerte (jer uglavnom slušam muziku koju malo ko ili niko od mog društva ne sluša). Na salsi i fitnesu sam upoznao puno interesantnih, pozitivnih, energičnih ljudi sa mnoštvom raznoraznih hobija uz koje sam proširio vidike i probao neke nove stvari, a na koncertu si uvek među braćom i sestrama.
Ukoliko uživaš u onome što radiš, nećeš biti sam!

@bela ......javi se pa da idemo zajedno na more :) :)

Nemam nikakav problem da idem sam u bioskop, pozoriste, na koncert itd, to je sasvim uobicajena stvar danas, vidjam mnogo ljudi koji isto tako dodju sami. U kafanu na pice mogu da svratim sam bez problema, sankovi su upravo namenjeni za to. Sednem za sank, narucim pice, pricam sa barmenom kada mi se prica. I na veceru cesto idem sam, redovan sam gost u jednom restoranu u kraju u kome zivim, znaju me, uvek popricaju sa mnom, nikada mi nije dosadno. Priznajem, jedino bi me u onim pozerskim kaficima u Beogradu bilo pomalo blam da izadjem uvece sam, ali to vise zbog razlike u godinama izmedju mene i vecine drugih gostiju. Pre godinu dana sam izasao sa nekim drustvom iz gimnazije i konstatovali smo da svi gosti mogu da nam budu deca, ako ne i unuci. Odlazak na more u solo aranzmanu mi uopste nije problem, mada mi se more vec smucilo. Kao da ne postoji neki drugi vid odmora osim przenja na suncu i rashladjivanja u vodi. Bez veze. A i da hocu s nekim da odem na more - s kim cu? Svi moji drugovi idu sa svojom decom, moja su kod bivse i mogu da ih vidjam samo jednom u dve nedelje. Kakvo more, ne bi mi ona to dopustila ni u ludilu. Da sada trazim neku novu zenu za sebe nema sanse, dva puta sam se opekao u zivotu, dosta je! Kao sto kazem, nemam problema sa samocom, naprotiv ...

Pre 2 god. se spremah u Barselonu na koncert-sam. Baš tako sam želeo, mislio sam da bi mi društvo zapravo samo smetalo. Na kraju nisam otišao, prokleti posao.....

U Kinoteku i na Partizan idem sam. Nekad se nadje drustvo, nije Beograd veliki grad, ali nekako nije to to, ne mogu da objasnim.

Uh, ja obozavam da idem sama u pozoriste..

Bolujem od depresije i anksioznosti. Ne znam koliko to ima uticaja, ali ne volim da budem sam. Cak i kada hodam ulicom prijatnije mi je u drustvu. Nema sanse da bih skupio hrabrosti da idem sam u bioskop ili na veceru. O odmoru da i ne govorim. Radije cu sedeti kod kuce nego li ici sam. To me ubija, zivot prolazi, a ja nikako da skupim snage da resim taj strah, tj. nelagodnost koju u tim trenucima osecam.

Kuci samujem, a napolje se druzim.

Jedna mozda od retkih kojoj prija samoca. Razlog, jako sam se razocarala u ljude za koje sam mislila da su mi stvarno nekakvi prijatelji. Zivim sama i bas se lepo osecam. Idem gde hocu, putovanje, nikakav problem, sve prilagodjavam i ugadjam sama sebi. Ne dih se menjala sa nikim. Imam svoj stancic, i sto kazu moja kucica, moja slobodica.

Idem sam u bioskop, ljudi kazu nisi normalan, idem sam na plazu, opet nisi normalan, sam u menzu dok sam studirao, nisi normalan, a onda '99. sam u rezervu, ti isti ljudi bravo, bravo, tako treba, tada sam bio normalan.

100 ljudi, 100 ćudi..100 žena, 200 s.sa...

Jednom sam htela da gledam film u Kinoteci, a nisam mogla da nađem nekoga ko bi išao samnom. A i termin nezgodan od 16 časova čini mi se. Dođem pred Kinoteku, kupim kartu i sve gledam hoće li neko poznat da naiđe - bilo me sramota. Došlo još osmoro gladalaca - 4 para. I tako, projekcija se ne održi, pošto je potrebno prodati barem 10 ulaznica :-).
(Priča iz života, 05. jul 2015 13:11)

Evo idem sa ja tobom u bioskop sledeci put u to nezgodno vreme :)
Jel su ti vratili pare!? :)

@Priča iz života

Pa ja kad bih cekao nekog nikad u kinoteku u zivotu ne bih usao. I mogu ti recí da si taj dan trebala da uplatis loto. Pa to je cudo jedno da u kinoteku dodju samo parovi. Idem u kinoteku tolike godine, i ako negde nije bitno sa kim si i kakav si to je kinoteka. Pa tamo dolaze bas sami filmofili, a vise parova to retko kad da sam video u kinoteci.
Inace ne vidim sta je problem ici sam bilo gde, od bioskopa pa do putovanja. Ne mogu da idem sam na koncert, ili veceru, ali na toliko toga treba ici iskljucivo sam. Pa zamislite samo da za svako svoje interesovanje morate nekoga da gnjavite da vam pravi drustvo. Nemoguce.

@Prica iz zivota

Meni je Kinoteka bas mesto gde je kul otici sam, mislim da sam tamo vise puta gledao film sam nego u drustvu.

Nemam problem ni sa drustvom ni sa sobom ...ako hoce- dobro ,ako nece Jopet dobro ...ama BAS nemam problem

sta ce mi drustvo za bioskop...tamo idem da gledam film a ne da pricam sa nekim...posle bioskopa mogu da se nadjem sa nekim i da odem na pice ili ne...ni za trcanje mi nije jasno koja je uloga te druge osobe,to ekipno trcanje skrece paznju sa vezbe...ako idem na trcanje,znam zasto idem ...ako bi da pricam sa nekim onda setnja,kafa...koliko je ljudima bitno drustvo toliko je bitna i samoca jer imati samo jedno od ta 2 je put ka ludilu ...

Tako mi je potrebna samocaaaaa! Da su deca sredjena i neko ih cuva,da je muz takodje negde svojim poslom,a ja sama u setnju gradom,pa kafica u ladovini! Mmmmmm samo da me ne pozuruju,ne cimaju i da me puste malo na miru.
(keva, 5. jul 2015 13:49)

Hehe i ja isto. Stalno ti neko visi oko vrata, vuce za rukav, zapitkuje. Kada prosetam sama zivnem. Eto kako se stvari zacas promene samo treba da se udas XD

@Bela
Na klubputnika.org postoji tema drustvo/partner za putovanja...

Isti sam problem imala do 2011., kada sam upoznala ekipicu na poslu, ljude koji mogu i vole da putuju. Zajedno smo u manjevise izmenjenom sastavu obisli desetak evropskih gradova. Da nije bilo njih, tesko da bih videla sveta... isto vazi za letovanje, peckaju me sto idem s kolegom, sad ce treci put. Ne uspevam da se uskladim sa svojim drustvom, mislim na bliske ljude, a posao nam je takav da smo uvek slobodni u isto vreme, ok smo drustvo jedno drugom (on smeka cure, ja odmerim po nekog ... nije ni problem za komunikaciju s drugima, iz aviona se vidi da nismo par :D ).

Meni nije problem da budem sama. Utiske delim sa e-dnevnikom preko mikrofona na engleskom, a neke i ne delim vec zadrzim za sebe. Ako nekada nadjem srodnu dusu, dacu mu svoju, ako ne, ostacu sama, setacu sama i the end.

Pozoriste, bioskop, koncerti, tribine, predavanja, setnja, putovanja, sportske aktivnosti ... Prepoznajem osobe koje dolaze same na istim mestima, neke cak i vidim kasnije u gradu, na stanici, u autobusu, mislim naravno na zenski pol, pridjem, medjutim reakcije su takve da pomisle da sam neki bolesnik ...
Mozda upoznam zenu u avionu(mada mi nesto bas i ne ide).

Ja san dosad napisa na stotine komentara koji su bili besmisleni,glupasti,neduhoviti,komentara koji su bili napisani u pripitom stanju,u mamurluku,ali nikad nisan napisa ovako egoističan i glup komentar ka na ovu vjest.
Napisa san komentar glupato sagledavajući jedan teški problem kroz svoj život i svoje iskustvo i zaboravija san jednu univerzalnu istinu da nismo svi isti na ovon svitu,da nemamo svi isti start u ovon životu i da nekima od nas u ovoj trci stalno stavljaju prepreke na stazu,dok je nekima staza čista.
Samoća je teška i pogubna za čovika ili ženu i zbog nje smo se u stanju ponizit i učinit grozne stvari prema samom sebi.Lako je meni pričat da je to ništa kad se cili život iman vratit nekom,kad cili život iman nekog ko pita za mene,ali ima ljudi koji su cili život u magli i traženju nečega ili nekoga ko će in dat slamku spasa.Često ti ljudi budu iskorištavani i poniženi.Lako je meni iz dišpeta otić sam na koncert,u kino,na more...kad znan da ću uvik srest nekog poznatog,a i ako ne sretnem znam di mogu otić na čašicu smiha i dobre volje,ali šta je sa onim ljudima koje stalno nešto koći u življenju,koji se boje novog poraza i ismijavanja?Nije njima ljudi moji lako iz dana u dan ponavljat isti put samoće.Ne odlaze oni u kino sami jednom misečno,oni su u ovom životnom kinematografu stalno sami sa svojim teškim mislima.
Pisa san i pijan i mamuran,ali nikad nisan bija ovako bezosjećajan i egocentričan ka danas.
Stvarno me je sram!

@Miro da popijemo kafu ovog leta u Splitu?:)

Najgore od svega je sto ja znam bas dosta ljudi koji se druze sa nekima samo da bi imali sa kime da se druze i obavljaju odredjene aktivnosti iako im njihovo drustvo uopste ne prija, jer ih je valjda sramota da to rade sami. Ne znam moguce da je u pitanju i manjak samopouzdanja, sumnja u sebe, i ono vec klasicno sta ce okolina reci. A onda mi je najjace kada me neko od ovih gore pomenutuh sa cudjenjem pogleda i upita: sam si ovde?

Kao klinac sam imao komlekse, kao iz ovog teksta, a kasnije mi nije bilo bitno misljenje nekoga ko ce da nagrdi "samca". Ali sam se sa druge strane plasio da ce mi biti dosadno, a i ako idem u nepoznato, lepse je neku nevolju podeliti sa nekim :)
Kada sam prvi put otisao na jednodnevno skijanje sam, shvatio sam da je drustvo samo kocilo. Sacekujemo se po stazi, sedimo po kaficima kad god se nekome "osusi grlo" i tako se skijanje pretvori u dangubu. A onda sam od druga koji je vlasnik agencije, dobio ponudu da po super ceni zimujem. Niko nije mogao da se "uglavi" u termin, pa cak ni moja devojka. Resio sam da idem sam. Da budem u sobi sa ocem tog druga. Kada sam pomislio da cu jedini biti sam, brzo sam uvideo da je nas samaca bilo 80%. Bilo je jedno drustvance od 4 momka, 2 para i 2 brata od nas 50. Svako je bio pristupacan za upoznavanje, jer nije nikoga poznavao. A cak su i ti parovi upoznali nove ljude, jer su i oni "sami u paru".

Sam zivim, sam radim, najvise volim da vozim sam, pogotovo duze relacije jer tada mogu da slusam muziku tako glasno da retrovizori otpadaju i da pjevamo zajedno Laura i ja. Bioskop je najbolji kad idem sam, onda zapravo odgledam film. Putovanja, budu vrh kad ides sam i kad pare nisu problem, odmorim se i fizicki i mentalno. U muzeje i na izlozbe ne idem, pa ne znam jel' bolje ici sam ili u paru/grupi. Nije mi nikakav problem da sam rucam u restoranu. Imam 5-6 dobrih, pravih prijatelja, jos 10tak njih za kaficu, nisam asocijalan samo se najbolje slazem sa samim sobom. Treba raditi onako kako sam smatras da ti je najbolje, a okolinu treba ignorisati ili ih upucivati na njihove probleme ;))