Ovi vojnici ne jedu pasulj. A zmije?

Dok oštrim „rambo“ nožem na običnoj drvenoj dasci tranžira tek uhvaćenu poveću žabu, pripadnik Specijalne brigade Vojske Srbije, mlađi vodnik Siniša Stanojević, u stilu iskusnog kuvara diktira recept za pripremu neobičnog obroka.

- Najukusnije je meso sa žabljih nogu. Dva reza dovoljna su za skidanje kože. Slično je i sa zmijama, koje su najbolje pržene. Kornjača je izuzetno ukusna, i najbolja je kuvana u čorbi - objašnjava Stanojević.

Spremanje hrane od šumskih sastojaka sastavni je deo redovne vežbe letnjeg preživljavanja u prirodi pripadnika Specijalne brigade. Na planini Stol, petnaestak kilometara od Bora, u improvizovanom kampu na visini od oko 1.000 metara pedesetak pripadnika elitne jedinice Vojske Srbije sedam dana je provelo boreći se sa zadacima starešina, ali i s nepredvidivim ćudima divljine.

Daleko od svakog puta, naselja, pa i telefonskog signala, specijalci sa bordo beretkama nekoliko puta godišnje uvežbavaju veranje uz stene, savladavanje prepreka, pa i golo preživljavanje u planini. Do poligona se stiže pešice ili posle pola časa truckanja tvrdim terenskim vozilom. U blizini nema kuća, niti njiva, a planinu osim vojske posećuju jedino retki čobani i planinari. Formu i obučenost pripadnika elitne jedinice naše vojske, proverili su u petak ministar odbrane Bratislav Gašić i načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković.

- U ekstremnim uslovima u prirodi se, osim zmija i žaba, jedu i skakavci, koji se prže ili peku. Hleb se peče od kopriva u peći napravljenoj od kamena i zemlje. Vojska se hrani i gljivama, bobicama i lekovitim travama - objašnjavaju specijalci, ali i napominju da je ovakav jelovnik namenjen samo za slučaj nužde i nevolje.

Najviši vrh Stola udaljen je par stotina metara od šumskog bivaka. Njegove okomite litice poligon su za vežbanje veranja i planinarenja, disciplina bez kojih nema kompletnog specijalca. Sa konopaca pričvršćenih klinovima vise vojni alpinisti. Kako kažu, od veranja uz planinske stene nema boljeg treninga za jačanje vojničke psihe.

- Čovek nam je juče više od pola sata proveo gotovo u mestu viseći na litici - priča načelnik Štaba Specijalne brigade pukovnik Miroljub Čupić. - Nazad se ne može, napred se mora. Time se jača volja i odlučnost čoveka.

Na strminama Stola specijalci vežbaju takozvano vojničko veranje. Timovi vojnika povezanih konopcima, vise sa nekoliko stotina metara gole i kao zid ravne stene. Najteži zadatak ima vođa grupe, čiji je zadatak da bira najlakši put, pobija klinove u ljuti kamen i tako trasira put ostalim članovima borbene grupe.

Naša vojska neguje staru školu vojničkog veranja. Njena osnova je u alpskom penjanju, koje se veoma negovalo u JNA i koje se i danas smatra naboljom metodom savladavanja i najtežih uspona.

Život specijalaca na terenu Timočke Krajine odvija se u dobro zamaskiranom vojničkom logoru, podignutom na livadi u podnožju najvišeg planinskog vrha. Ispod kamuflažnih prekrivki jedan iza drugog su šatori za spavanje, obedovanje, pokretni centar veze, pa čak i mala poljska bolnica. U središtu je komanda, ispred koje visi državna zastava. Sa tog mesta u cik zore na svoje zadatke kreću specijalci - izviđači, alpinisti, ronioci, antidiverzanti...

Foto: Novosti.rs