Vreme je za čaj

Vreme je za caj Caj je iz Kine stigao u Japan preko budistickih svestenika koji su se posle svoje misije sirenja vere u Kini vratili na sluzbu u Japan. Druga domovina caja je Indija (Asam). Odatle se on prenosi u Indokinu, Burmu, Australiju i severni deo americkog kontineta i na jug Afrike. U Evropu prvi caj stize 1610. godine brodovima jedne holandske kompanije. U Moskvi pocinju da ga upoznaju 1618. godine, kada je posluzen caru Alekseju u kineskoj ambasadi. Do kraja XVIII veka postaje dostupan skoro svima. Svi listovi caja (osim biljnih i vocnih) poticu od istog grma zimzelene biljke koja ima lepo latinsko ime – Camellia sinensis. U liscu su zastupljene bioaktivne materije: tein, teobromin, teofilin i etericno ulje. Najkvalitetniji caj se dobija od mladih izdanaka, pa se grmovi svake godine orezuju. Od jednog grma se moze dobiti do 4 berbe. Listovi prve berbe daju najkalitetniji caj, a iz svake sledece berbe, caj je sve losijeg kvaliteta. Tako postoji nekoliko kategorija caja: Golden – najkvalitetniji - od najmladjih lisnih pupoljaka Orange pekoe – prvi listovi nakon otvaranja pupoljaka Pekoe – caj od listova 2. generacije Pekoe-souchong i souchong – listovi 3. i 4. generacije Congon – caj od starih, velikih, najmanje kvalitetnih listova. Vrlo vazno otkrice za mnoge je uloga caja u mrsavljenju. On ubrzava razmenu materija, pospesuje probavu, stimulise razgradnju masnoca i cisti organe od toksina, a sam po sebi gotovo da nema nikakvu energetsku vrednost (naravno ako mu ne dodate neki zasladjivac). Posle noci punih alkohola kod nas je obicaj da se pije jaka kafa, a drugi narodi piju jak caj. Razlike u organoleptickim svojstvima nastaju iskljucivo zbog tehnoloskog postupka proizvodnje koji je specifican, delikatan i pomalo tajnovit. On je deo tradicije svake zemlje i nije se promenio stotinama godina. Tako je zeleni caj obradjen samo parom, nema procesa oksidacije i fermentacije, a susi se na vazduhu. Time sacuva i boju i sve druge dragocene sastojke. Crni caj je fermentisan i zbog procesa oksidacije boja mu je gotovo crna. Crni cajevi uglavnom dolaze s africkih, indijskih i indonezijskih plantaza, dok zeleni cajevi uglavnom dolaze iz zemalja dalekog istoka, Kine i Japana. Veliku popularnost imaju razni aromatizovani cajevi (ima ih preko sto vrsta). Jasmin, gardenija, magnolija, kamelija, ruza – izbor je stvarno veliki. Beli caj je vrlo redak i ima ga samo u nekim podrucjima Kine. Za njega se biraju samo najfiniji, najmladji listici i pupoljci, jos prekriveni kratkim belim dlacicama. Napitak je blage zlatkaste boje, tako reci bezbojan i osvjezavajuceg je ukusa. Caj rojbos (rooibos) ili "majcino cudo" koga ima samo na jugu Afrike, koga obozavaju bebe jer im smanjuje grceve u stomaku. Rojbos ne sadrzi kofein, pa se moze konzumirati tokom celog dana. Lep je i kada se ohladi, a moze se mesati sa sokom od pomorandze, cak ubaciti i u neki koktel. Biljni i vocni cajevi se proizvode se od cvetova, kore i semenja, a i od raznovrsnog voca. U svom sastavu nemaju kofein pa su pogodni za decu. Prilikom pripreme, biljni caj mora odstajati duze u prokljucaloj vodi, a cedi se nakon desetak minuta. Japanska kultura i caj Tajna dugog zivota japanskog stanovnistva pripisuje se kuhinji i kulturi Japana u kojima zeleni caj igra kljucnu ulogu. Tipicni japanski rucak sastavljen od ribe, pirinca i salate, zavrsava se zelenim cajem. Caj je deo svakodnevice u Japanu: posle jela, za osvezenje, za vreme pauza i kao izraz postovanja i ljubaznosti prema gostima. Tek u japanskoj cajnoj ceremoniji vidimo vrhunac cajnih ideala. Americki doprinos caju Kako se obicno najlepse stvari dese ili otkriju slucajno, tako su i Amerikanci za vreme prvog svetskog sajma, sasvim slucajno otkrili i “patentirali” hladni caj. Plan je bio da se posetiocima servira caj, ali zbog velikih vrucina, niko nije bio zainteresovan za takvu ponudu. Neko se dosetio da u skuvani caj ubaci veliku kolicinu leda, kako bi ga rashladio. Tako je nastao Ice Tea i postao veliki hit sajma. Potom je i caj u ovom “obliku” krenuo u osvajanje sveta. Nekoliko godina kasnije, Amerikanac Tomas Salivan (Thomas Sullivan) razvija ideju "caja u kesicama". Restoranima je raznosio uzorke caja umotane u gazu. Naknadno je shvatio da vlasnici restorana, da bi izbegli nered od mokrih cajnih listica po kuhinji, cajeve sluze neodmotane. I eto novog proizvoda koji je preplavio svet. Tovar caja prosut u bostonskoj luci je doveo do Bostonske cajanke, kojom je zapocela borba za nezavisnost americkih drzava od Britanije. Doziranje Caj treba piti, ali ne valja preterivati. Svako treba da nadje svoju meru. Preporucljivo je piti 2 do 3 soljice dnevno, mada se u nekim delovima sveta pije i do 6 soljica. Osvezavajuce delovanje zelenog caja prosecno je duze od onoga na koji smo navikli kod kafe. Znaci piloti, vozaci, nocobdije, caj je vas izbor. A ako nemate uslova za pripremu napitka, mozda vam je dostupna tableta zelenog caja! Vazna stvar kod pripreme caja je voda, koja bi trebala biti meka s malo hlora i kamenca. Dok je za pripremu crnog caja najbolje koristiti glinenu posudu za caj, za zeleni caj je najbolje koristiti posude od porcelana i keramike. Evo nekoliko metoda za spremanje caja: Priprema 1) Japanska metoda– prokuvana voda se prohladi na oko 60°, prelije preko caja i ostavi 3 minuta da odstoji. Ako je caj previse kiseo, postupiti prema pasilj metodi, tj. prvu vodu baciti a isti caj ponovo preliti toplom vodom. Nakon 2-3 minuta servirati. 2) Engleska metoda – jedna soljica = jedna mala kasika caja. Listici se preliju vrelom vodom. Nakon 5 minuta caj se servira. 3) Troprst metoda – za svaku solju uzeti caja koliko stane izmedju palca, kaziprsta i srednjeg prsta + jedna merka za cajnik. Sve preliti provrelom ali malo ohladjenom vodom. Dodaci i koriscenje Caj se moze zaciniti na razlicite nacine: dodavanjem mleka, ruma, limuna, vanile. Najcesce se zasladjuje secerom ili medom. U Kini i Japanu pije se nezasladjen i bez ikakvih dodataka. Moze se koristiti i kao zacin. Iz listova se dobija i boja. Kesice ili listici Naravno da je caj u listicima mnogo ukusniji i zdraviji od onog u filter vrecicama, za koje se najcesce koristi cajna prasina. S kesicama se lakse barata, ali su ukus i aroma neuporedivo bolji ako je caj u listicima. Cuvanje Caj je vrlo osetljiv pa se mora cuvati na hladnom i suvom mestu. Nemojte ga drzati pored belog luka, na primer, jer lako prima mirise. Aluminijumske posude koje se mogu cvrsto zatvoriti su idealne. Cajnik koji prima poruke A ako postanete zavisnik od ispijanja caja evo jedne zanimljivosti s interneta o cajniku koji prima SMS poruke. Naime, proizvodjaci caja PG Tips su udruzili snage s kompanjom Orange, koja se bavi mobilnim telefonima, u pravljenju prvog cajnika koji moze da prima SMS poruke. Sve sto je potrebno da uradite je da cajniku posaljete poruku s tekstom "switch on" – kada krenete s posla kuci – i voda ce vec biti spremna za caj kada udjete u kuhinju. Postoje srebrni i crni cajnici, pod nazivom ReadyWhen UR, koji su opremljeni radio prijemnikom programiranim brojem vaseg mobilnog telefona, elektronskim elementima i malim skupom mehanickih poluga. Lose vesti su da morate svakog dana da se pristetite da sipate vodu u cajnik i da sami napravite caj ili kafu. Pored toga, to ce vas kostati oko 100 funti. Preporuka Procitajte knjigu „Memoari jedne gejse“, Artura Goldena (www.b92.net/market) ili bar pogledajte film napravljen po ovom romanu. Bilo bi steta ne upoznati se sa zivotima tih neverovatnih zena, koje su mnogo vise od onoga sto je za vecinu prva asocijacija. Ove umetnice s osmehom na licu su, pored svih stvari koje su morale da znaju da bi oraspolozile i zabavljale muskarce (igra, pevanje, poezija, aranziranje cveca itd), imale poseban odnos prema ceremoniji pripreme, serviranja i ispijanja caja. "Caj je umetnicko delo i zahteva majstorsku ruku da bi otkrila njegove najplemenitije vrednosti. Imamo dobrog i loseg caja, kao sto imamo dobrih i losih slika. Nema savrsenog recepta za pravljenje savrsenog caja, kao sto nema pravila kako se pravi Ticijan ili Seson." Odlomak iz Knjige o caju, Kakuzo Okakure Pocetak zanimljive price vodi do kineskog cara Sen-Nunga i do daleke 2737. godine pre nase ere. Na nekom od svojih putovanja, jednog lepog jesenjeg poslepodneva, car je zaustavio poslugu i naredio joj da prokuvaju vodu za pice, posto je samo takvu vodu pio. Taman kada su mu pripremili prokuvanu vodu, dunuo je vetric i pravo u njegovu solju upalo je nekoliko osusenih listica s obliznjeg grma. Voda je dobila braonkastu boju i okolina je carobno zamirisala. Veliki Sen nije mogao odoleti, a da ne proba novonastalu tecnost kojom je bio odmah i odusevljen. Tako je caj krenuo u osvajanje sveta. pise: Tijana Krasic Caj se ne pije samo zimi i samo kada si bolestan. Caj se ne kupuje samo u apoteci. Caj je mnogo vise od toga. Red je onda da da odamo pocast ovom napitku.

Čaj je iz Kine stigao u Japan preko budističkih sveštenika koji su se posle svoje misije širenja vere u Kini vratili na službu u Japan. Druga domovina čaja je Indija (Asam). Odatle se on prenosi u Indokinu, Burmu, Australiju i severni deo američkog kontineta i na jug Afrike. U Evropu prvi čaj stiže 1610. godine brodovima jedne holandske kompanije. U Moskvi počinju da ga upoznaju 1618. godine, kada je poslužen caru Alekseju u kineskoj ambasadi. Do kraja XVIII veka postaje dostupan skoro svima.  

Svi listovi čaja (osim biljnih i voćnih) potiču od  istog grma zimzelene biljke koja ima lepo latinsko ime – Camellia sinensis. U lišću su zastupljene bioaktivne materije: tein, teobromin, teofilin i eterično ulje. Najkvalitetniji čaj se dobija od mladih izdanaka, pa se grmovi svake godine orezuju. Od jednog grma se može dobiti do 4 berbe. Listovi prve berbe daju najkalitetniji čaj, a iz svake sledeće berbe, čaj je sve lošijeg kvaliteta. Tako postoji nekoliko kategorija čaja:

Golden – najkvalitetniji - od najmlađih lisnih pupoljaka

Orange pekoe – prvi listovi nakon otvaranja pupoljaka

Pekoe – čaj od listova 2. generacije

Pekoe-souchong i souchong – listovi 3. i 4. generacije

Congon – čaj od starih, velikih, najmanje kvalitetnih listova.

Vrlo važno otkriće za mnoge je uloga čaja u mršavljenju. On ubrzava razmenu materija, pospešuje probavu, stimuliše razgradnju masnoća i čisti organe od toksina, a sam po sebi gotovo da nema nikakvu energetsku vrednost (naravno ako mu ne dodate neki zaslađivač). Posle noći punih alkohola kod nas je običaj da se  pije jaka kafa, a drugi narodi piju jak čaj.

Razlike u organoleptičkim svojstvima nastaju isključivo zbog tehnološkog postupka proizvodnje koji je specifičan, delikatan i pomalo tajnovit. On je deo tradicije svake zemlje i nije se promenio stotinama godina.

Tako je zeleni čaj obrađen samo parom, nema procesa oksidacije i fermentacije, a suši se na vazduhu. Time sačuva i boju i sve druge dragocene sastojke. Crni čaj je fermentisan i zbog procesa oksidacije boja mu je gotovo crna. Crni čajevi uglavnom dolaze s afričkih, indijskih i indonezijskih plantaža, dok zeleni čajevi uglavnom dolaze iz zemalja dalekog istoka, Kine i Japana. Veliku popularnost imaju razni aromatizovani čajevi (ima ih preko sto vrsta). Jasmin, gardenija, magnolija, kamelija, ruža – izbor je stvarno veliki.

Beli čaj je vrlo redak i ima ga samo u nekim područjima Kine. Za njega se biraju samo najfiniji, najmlađi listići i pupoljci, još prekriveni kratkim belim dlačicama. Napitak je blage zlatkaste boje, tako reći bezbojan i osvježavajućeg je ukusa.

Čaj rojbos (rooibos) ili "majčino čudo" koga ima samo na jugu Afrike, koga obožavaju bebe jer im smanjuje grčeve u stomaku. Rojbos ne sadrži kofein, pa se može  konzumirati tokom celog dana. Lep je i kada se ohladi, a može se mešati sa sokom od pomorandže, čak ubaciti i u neki koktel.

Biljni i voćni čajevi se proizvode se od cvetova, kore i semenja, a i od raznovrsnog voća. U svom sastavu nemaju kofein pa su pogodni za decu. Prilikom pripreme, biljni čaj mora odstajati duže u proključaloj vodi, a cedi se nakon desetak minuta.

Američki doprinos čaju

Kako se obično najlepše stvari dese ili otkriju slučajno, tako su i Amerikanci za vreme prvog  svetskog sajma, sasvim slučajno otkrili i “patentirali” hladni čaj. Plan je bio da se posetiocima servira čaj, ali zbog velikih vrućina, niko nije bio zainteresovan za takvu ponudu. Neko se dosetio da u skuvani čaj ubaci veliku količinu leda, kako bi ga rashladio. Tako je nastao Ice Tea i postao veliki hit sajma. Potom je i čaj u ovom “obliku” krenuo u osvajanje sveta.

Nekoliko godina kasnije, Amerikanac Tomas Salivan (Thomas Sullivan) razvija ideju "čaja u kesicama". Restoranima je raznosio uzorke čaja umotane u gazu. Naknadno je shvatio da vlasnici restorana, da bi izbegli nered od mokrih čajnih listića po kuhinji, čajeve služe neodmotane. I eto novog proizvoda koji je preplavio svet. Tovar čaja prosut u bostonskoj luci je doveo do Bostonske čajanke, kojom je započela borba za nezavisnost američkih država od Britanije.

Doziranje   

Čaj treba piti, ali ne valja preterivati. Svako treba da nađe svoju meru. Preporučljivo je piti 2 do 3 šoljice dnevno, mada se u nekim delovima sveta pije i do 6 šoljica.

Osvežavajuće delovanje zelenog čaja prosečno je duže od onoga na koji smo navikli kod kafe. Znači piloti, vozači, noćobdije, čaj je vaš izbor. A ako nemate uslova za pripremu napitka, možda vam je dostupna tableta zelenog čaja!

Važna stvar kod pripreme čaja je voda, koja bi trebala biti meka s malo hlora i kamenca. Dok je za pripremu crnog čaja najbolje koristiti glinenu posudu za čaj, za zeleni čaj je najbolje koristiti posude od porcelana i keramike. Evo nekoliko metoda za spremanje čaja:

Priprema

1)   Japanska metoda– prokuvana voda se prohladi na oko 60°, prelije preko čaja i ostavi 3 minuta da odstoji. Ako je čaj previše kiseo, postupiti prema pasilj metodi, tj. prvu vodu baciti a isti čaj ponovo preliti toplom vodom. Nakon 2-3 minuta servirati.

2)   Engleska metoda – jedna šoljica = jedna mala kašika čaja. Listići se preliju vrelom vodom. Nakon 5 minuta čaj se servira.

3)   Troprst metoda – za svaku šolju uzeti čaja koliko stane između palca, kažiprsta i srednjeg prsta + jedna merka za čajnik. Sve preliti provrelom ali malo ohlađenom vodom.

Dodaci i korišćenje

Čaj se može začiniti na različite načine: dodavanjem mleka, ruma, limuna, vanile. Najčešće se zaslađuje šećerom ili medom. U Kini i Japanu pije se nezaslađen i bez ikakvih dodataka. Može se koristiti i kao začin. Iz listova se dobija i boja.

Kesice ili listići 

Naravno da je čaj u listićima mnogo ukusniji i zdraviji od onog u filter vrećicama, za koje se najčešće koristi čajna prašina. S kesicama se lakše barata, ali su ukus i aroma neuporedivo bolji ako je čaj u listićima.

Čuvanje Čaj je  vrlo osetljiv pa se mora čuvati na hladnom i suvom mestu. Nemojte ga držati pored belog luka, na primer, jer lako prima mirise. Aluminijumske posude koje se mogu čvrsto zatvoriti su idealne.

Čajnik koji prima poruke

A ako postanete zavisnik od ispijanja čaja evo jedne zanimljivosti s interneta o čajniku koji prima SMS poruke. Naime, proizvođači čaja PG Tips su udružili snage s kompanjom Orange, koja se bavi mobilnim telefonima, u pravljenju prvog čajnika koji može da prima SMS poruke. Sve što je potrebno da uradite je da čajniku pošaljete poruku s tekstom "switch on" – kada krenete s posla kući – i voda će već biti spremna za čaj kada uđete u kuhinju. Postoje srebrni i crni čajnici, pod nazivom ReadyWhen UR, koji su opremljeni radio prijemnikom programiranim brojem vašeg mobilnog telefona, elektronskim elementima i malim skupom mehaničkih poluga. Loše vesti su da morate svakog dana da se pristetite da sipate vodu u čajnik i da sami napravite čaj ili kafu. Pored toga, to će vas koštati oko 100 funti.

Preporuka

Pročitajte knjigu „Memoari jedne gejše“, Artura Goldena (www.b92.net/market) ili bar pogledajte film napravljen po ovom romanu. Bilo bi šteta ne upoznati se sa životima tih neverovatnih žena, koje su mnogo više od onoga što je za većinu prva asocijacija. Ove umetnice s osmehom na licu su, pored svih stvari koje su morale da znaju da bi oraspoložile i zabavljale muškarce (igra, pevanje, poezija, aranžiranje cveća itd), imale poseban odnos prema ceremoniji pripreme, serviranja i ispijanja čaja.