„Vino se proizvodi za ljude i poenta je u tome da se ona dobro prodaju. Vino je posao i ja želim da proizvodim vino koje može da se prodaje“, rekao je jednom prilikom, odgovarajući na optužbe da sva vina iza kojih stoji njegovo ime veoma liče jedna na druga.

Barista ili stručnjak za pripremu espreso kafe, sve je popularnije zanimanje u Srbiji. Svi naši baristi naučili su zanat od Nenada Gardića iz Beograda.

U zavisnosti od prostora u baru i kvalifikacija ljudi koji u njemu rade, ponuda pića može da bude i veoma velika. Ako je izbor pića veliki, bar može da deluje i vrlo dekorativno i da posebno animira goste. Ako je prostor mali, najbolje je uzeti ono bez čega bar ne može da radi i što je neophodno.

Miris lipe, pokošene trave, sveže ispečenog hleba ili skuvanog mleka dovoljan je da nam u jednom trenutku donese dah sećanja na neke davno prošle dane. Miris dunja, jedan drugačiji slatki miris, za neke predstavlja povratak u detinjstvo. Taj miris dunja i sve ono što on sa sobom nosi predstavlja i lajtmotiv istoimenog restorana smeštenog na jednoj od najlepših planina u Srbiji – Zlatiboru.

Vozivši se uskim putevima kroz šarmantna seoca centralne Istre, na putu ka restoranu Zigante pomislih: „Ko bi normalan samo zbog jednog restorana dolazio čak ovamo?“

Artur Ginis je potpisao ugovor o zakupu stare pivnice u Sent Džejms Gejtu 31. decembra 1759. i to na 9.000 godina. Tako počinje priča o najpoznatijem svetskom tamnom pivu.

Uvek je bolje da gost bude sit i da hrana ostane u tanjiru nego da ode gladan. Možda u gužvi i ne stignemo da dekorišemo tanjir, ali je meni kao kuvaru mnogo bitnije da prvi zalogaj baci u senku tanjir. Ovde ljudi dolaze da jedu, i to je poenta. U Trpezi svi imamo isti cilj: ispratiti gosta sitog i zadovoljnog – kaže Radomir Vlačić, suvlasnik restorana Trpeza.

U poslednje vreme jača svest o očuvanju životne sredine, što je primetno i u oblasti prehrambene industrije, a naročito u segmentu vinarstva i vinogradarstva. Ovaj trend manifestuje se u ponašanju i potrošača i proizvođača, pa tako sve češće susrećemo vinske etikete sa oznakama „bio“ i „organsko“, koja su pri tom i sve popularnija

Rečna ili morska, bela ili plava, za koju god da se odlučite nećete pogrešiti - osim široke palete fantastičnih ukusa, izuzetno je i zdrava. A i letnja sezona još uvek je u toku; morska obala, planine, reke i jezera preplavljene su turistima, pa je prirodno da napišemo nešto o najpopularnijoj hrani sezone - ribi.

Uvek smo držali kvalitet. Šarene laže, kićenja... to nema prođu. Čovek voli dobar tanjir. U čemu je filozofija uspeha? U kvalitetu, posebno danas, kad kafana ima mali milion. Treba nekome čitav sat da zapuca od Mirijeva dovde, i zamislite da se razočara! Zato poštujemo svakog gosta – kažu kuvari Marinade

Do kraja leta zaboravite lekare jer su sada vaši doktori siromašni seljaci ruku izgrebanih trnjem, Cigani sa kofama i bogate šumadijske gazde. Svi oni dolaze na pijacu ruku i korpi punih lekova: jagoda, divljh jagoda, malina, borovnica, kupina, brusnica, ribizli... Na balkonima dobrih domaćica već se u lozi dave jagode, prvi sloj likera od svega bobičastog (nemački rum topf), posute sa malo šećera, a preko njih će se, redom, nabacivati kako koja bobica stiže. To će biti vaša apoteka narednih meseci

Gulaš od juneće glave koji se kuva samo petkom, juneći perkelt koji se služi uz domaće testo sa sirom posuto kockicama dobro pržene slanine, natur šnicla i kečiga samo su neka od probranih jela mađarske kuhinje sa vojvođanskim pečatom zbog kojih u gostionu Abraham kod Palića mnogi gosti dolaze redovno ili joj se, kada god su u prilici, vraćaju. U Abrahamu, između ostalog, nema muzike, pre svega zbog poštovanja načela Ferenca Abrahama

Da su pre četiri godine uvaćeni autori originalnog izdanja ove knjige, Ed Mc-Carthy i Mary Ewing-Mulligan, odlučili da svojim prisustvom uveličaju pojavljivanje srpskog prevoda – obratiti im se na ovakav način, bilo bi, čak i za ovdašnje prilike, suviše pretenciozno.

Banja Luka je oduvek bila poznata kao grad dobrih kafana, a tu tradiciju, u skladu sa zahtevima modernog vremena, sjajno čuva restoran „Mala stanica“.

Putujući nekadašnjom džadom od Carigrada do Beograda, što se danas zove auto-put Beograd-Niš, čuveni putopisac Evlija Čelebija je primetio: “Kuda god da smo išli, sve je prepuno vinograda.