Šta vaša deca jedu dok su u školi?

Dobru emisiju o ovom problemu je radio Džejmi Oliver, kada se borio za zdraviju ishranu dece u školama u UK i USA. U Engleskoj je dobio čitavu jednu opštinu da snabdeva škole sa zdravom hranom i uspeo, ali u Amerikama mrka kapa... Isto je i kod nas, mogao bi neko pametan da se pozabavi ovim pitanjem, da uradi neki projekat, da pokrene akciju itd.

Kupite tunjevinu lepinju i eto jela za 100 din, 30g proteina.
Ili Isprzite 100g belog mesa + lepinja za isto tako... To je hrana, a ne pica, piroska, sendvic parizer/sunka + koka kola, ne moze ispod 200 kinti a otrov bre!

sve lepo napisano, surova istina..

"Ali, to ne znači da roditelji ne mogu da ih ubede u prednosti zdravog obroka. Samo je potrebno da im lepo objasne zašto je važno da se pravilno hrane".

Ovde je srž problema, navike u ishrani se nose od kuće, jer roditelji NE znaju šta je zdrav obrok!

Posmatram decu svaki dan na velikom odmoru. Izbor hrane je krajnje zabrinjavajuci imajuci u vidu sta im se nudi i sta oni sami biraju. Deca najcesce konzumiraju palacinke sa kremom i plazmom i sprajtom u paketu ili pljeskavicu sa pavlakom i lukom i koka kolom. Ako jos pomenem da je ovo njihov jelovnik u 9.30 ujutru stvar postaje jos vise zabrnjavajuca...

Znam sta jedu gimnazijalci - za vreme odmora, pravac pekara, pica ili nesto drugo, koka kola i obavezna cigareta, a masni papiri, prazne konzerve, roze kese i opusci "krase" trotoar ispred ulaza u stambene zgrade i raznosi ih vetar. Shvatila sam da se srpska deca hrane u pekarama, sto kosta vise nego da donesu od kuce. Ali, nije tacno da je jedini zdravi obrok na kasiku, u drzavama koje imaju najbolji model ishrane, ne jede se "na kasiku", osim toga, nasa hrana tog tipa podrazemeva najcesce masne zaprske.

Sramota je da mi kao drzava, ne uvedemo u osnovnim skolama voce kao obaveznu uzinu. Makar domaceg porekla! Zar nismo zemlja voca, nije da fali za rakiju :) ?

Nažalost čak ni pisac ovog teksta ne razume da su i njegovi predlozi podjednako loši. Nudi se i dalje rafinisana hrana (od veoma loše tunjevine iz konzerve, preko šunke, pa sve do kupovnog voćnog jogurta, koji ima dug spisak stvari koje mališani nikako ne bi trebalo da jedu. Ako meso nabavljate sami (ne ovo iz prodavnica -hormonsko, puno antibiotika, hranjeno koncentartima), onda je bilo kakav domaci mesni proizvod čist proteinski izvor. Hleb u našim lažnim uslovima bolje da bude beli, nego kobajagi integralni. Povrće i voće trudite se da je što manje prskano, a riba divlje lovljena (ne tovljena), što je slučaj sa 90% ponude kod nas. Ovako ne samo da će nam deca rasti zdravija, pametnija i snažnija, već imate siguran eliminator hroničnih bolesti. Ali naši roditelji, pa ni savetnici ne znaju da je skoro sve što mogu danas da kupe u prodavnici za svoju decu-u nekoj meri alergen i otrov.

Mislim da kod nas i nije toliko grozna situacija kao npr u Engleskoj ili Americi. Svedska je odlican primer uvodeci zdravu hranu u skolske kuhinje.

Ja sam isao u skolu( sa srednjom) do 2005 i secam se da je bilo i pekara i sendvicara ispred skole, i picerija jedna poznata tek se otvorila tad i slatkisa i svega. Mi smo kao klinci za uzinu svasta jeli, ali se znalo da su glavni obroci kod kuce.
Ja mislim da se skolovanje i nije toliko promenilo, da deca i dalje dorucak rucak i veceru jedu kod kuce, a ovaj sistem iz Evrope predvidja valjda da deca jedu glavne obroke u skoli. To i nije toliki problem kod nas, jer onda ako se kuci hrani zdravo, uz kretanje i sport, neki slatkis ili pecivo i nije toliki problem za njegov organizam.

Glavni problem gojaznosti jeste kod kuce, da li ide na sport ili sedi na kompu po ceo dan, da li ga roditelji vode na sport (jer nema sta on tu da se pita), koliko se krece. Kod mene u osnovnoj je bio jedan debeli od 32 dece, ne znam kako je danas, ali deca bi obavezno trebalo ici na sport i ne jesti ove proizvode od kojih nam zvece glave sa televizora : te kupi manje za samo ovoliko, te kupi ovo za onoliko. Hranom iz trznih centara se ne hrane deca, a ni ljudi.

Nisu uvek roditelji krivi. Uzeću za primer školu koju pohađa moje dete - OŠ Borislav Pekić na Bežanijskoj Kosi. Izbor u prodavnici u holu škole je katastrofalan! U ponudi nema ni jednog zdravog proizvoda sa, recimo, intergralnim brašnom. Đaci mogu da biraju isključivo između raznih vrsta čipsa (koji sadrže po decu štetne pojačivače ukusa - natrijum glutaminate), smokija sa hidrogeniozovanim (trans-) mastima, gaziranih pića i slatkiša sa isključivo belim rafinisanim šećerom.

Nisu uvek roditelji krivi. Potrebno je da se ministarstvo prosvete pozabavi ishranom u školama, situacija je krajnje alarmantna.

Koliko roditelji uticu na vaspitavanje dece, toliko je za to zaduzena i skola, pa eto neka se krene od toga da se mladjoj deci zabrani donosenje koka kole i raznih sokica punih secera, vec da se uvede samo voda za pice i od pocetka razvije svest koliko je bitna i zdrava za gasenje zedji. U nekim zemljama to funkcionise bez problema (Austrija, Nemacka).

Tek sad vidim koliko je zdravije što smo u osnovnoj imali kuhinju gde smo jeli i kuvanu hranu. Meni se đačka kuhinja dopadala jer sam sedeo i jeo kao čovek, bez stresa, a sad kapiram da ima i dodatnih koristi. Šteta što u srednjoj nije bilo tako nečega.

Slažem se da roditelji treba da vode računa o tome šta dete jede u školi, možda u nekoj normalnoj zemlji, a u Srbiji, samo mi recite na koji način.
Kako mogu da znam šta moj prvačić dobije za ručak u celodnevnom boravku i da li uopšte to i pojede ili koliko.

Veoma sam se iznenadio prilikom posete jednoj osnovnoj skoli u naselju Sava Kovacevic u Zemunu, gde je skola iznajmila prostor u holu skole za radnju za prodaju slatkisa i grickalica. Valjda bi skola na prvom mestu trebala da radi u interesu dece. U mnogim zemljama su zabranjene ovakve radnje u sirem krugu skole. Nadam se da ce se drzava pozabaviti edukacijom ucenika i roditelja, limitiranjem medijskih reklama na temu decijih slatkisa kao i zabrani palancinkarnica i ostalih radnjih nezdrave hrane u okolini skola.

ja sam jeo prije skole a na velikom odmoru nista( kao onaj indijac). tada me je stid bilo, mozda prvi put u 6om razredu da sam ponjeo pare u skolu :))

"Kupite tunjevinu lepinju i eto jela za 100 din, 30g proteina.".

Ta jeftina tunjevina je više otrov nego jelo. Najčešće sadrži prekomernu dozu žive na koju su deca najviše osetljiva... Kao i prekomernu dozu histamina, setite se one K-plus tunjevine iz jednog domaćeg prodajnog lanca, mediji su pisali o tome. Sve u svemu, tunjevinu iz konzerve ne bih dao detetu ni pod razno!

PS. Za nas odrasle, kvalitetna tunjevina (ona jadranska) košta skoro 300 din, pa ko može da priušti...

Jedem djevrek i jogurt, sve skupa 50 dinara ( ponekad umeato djevreka ubacim perecu ili kiflu, cisto da ne bude jednolicna ishrana) ...

@cale
A gde ti živiš? Na obali severnog mora pa sam loviš tunu svojim brodićem?
Ili imaš farmu kokošaka, svinja i krava koje sam hraniš pa si siguran kako su životinje hranjene?

Moji nista u skoli nejedu nema se kriza

http://www.dinskolmat.se/

Ovde se skidaju aplikacije za sve mobilne platforme i pregled svake skole sta je na jelovniku za rucak nedelju dana unapred.
Standardna ponuda su tri razlicita menija od kojih je jedan religijski uskladjen.

Užina i uopšte dečiji obroci treba da budu sa ŠTO MANJE HEMIJE, sa što manje hrane koja je nekontrolisano hemijski tretirana. To znači da je pravi izbor za decu domaća kontrolisana odnosno sertifikovana (po HACCP ili organic) hrana. Ako se poreporučuje na primer jogurt - onda on treba da bude od sertifikovanog organic mleka (recimo Bello organic, ima u svim prodavnicama hrane, Imlek pakuje i distribuira). Ako je jabuka - onda bar da znamo da nije prskana 10 i više puta otrovima, nego da je prirodna i zdrava. Roditelji treba da se potrude da proizvedu ili kupe zdrave namirnice za svoju decu. Prirodni sokovi, domaće povrće, pecivo od raži, heljde, spelte, riba, ćuretina i piletina od životinja koje su uzgajane na otvorenom - to je minimum koji svojoj deci mogu da pruže i siromašne porodice.

Krivi su roditelji,a ne skola.Moje dete ide u treci razred.Od pet dana u nedelji,4 dana nosi vocnu uzinu.Deca joj bukvalno razgrabe!Pri tome,ista ta deca nose krekere,cips I sl.Znaci,do roditelja je.Moja drugarica je na kraju pakovala svaki dan sinu 8 mandarina,jer mu sve pojedu,pa da ostane I njemu.

Ovo kod nas jednostavno nije tačno, deca u boravku dobijaju kuvanu hranu za ručak, i to sasvim pristojnog kvaliteta.

Jedu meni zivce , narocito ona dvojica iz I-10

U skolskim kuhinjama od sokova jedino ima Koka Kola, Fanta i Sprajt. I evo kako se dovitljivi maheri dosete da povecaju prodaju tih opasnih gaziranih pica. Koka Kola za Srbiju plati "nekoj" NVO koja se bavi zastitom zivotne sredine, da zapocne kampanju po skolama o korisnosti reciklaze i slicno. Onda ta NVO odrzi niz predavanja na kojima pozove ucenike da se prikljuce akciji ko ce vise da donese "u posebno namenjeu kantu u skoli" aluminijumskih konzervi. Uspale se uciteljice po obicaju. Eto deca da recikliraju i da se bave zastitom. Roditelji ko roditelji, deca ko deca, nece da nose prazne konzerve od piva, vec od napitaka istih onih koji su zapoceli ovu prevaru - Koka Kole. Kampanja se sprovodi na teritoriji cele Srbije, periodicno svake godine - pa vi gledajte da li ovde ima posla za inspektore raznih inspekcija i debelu globu za imenovanu kompaniju koja skoro pod prisiliom napaja nasu skolsu decu tim otrovom.

Moje jede ono sto mu posaljem od kuce. A to je uvek nesto kuvano u termosu i neko voce i domace mesen hleb. A sta jedu vasa u Srbiji?

Nbg, a i ostali: ziva koju sadrzi tunjevina potice iz mora, a ne iz konzerve. Dakle, tunjevina u konzervi nije nista manje zdrava od sveze (ako u Srbiji uopste postoji), ukoliko je u kvalitetnom maslinovom ulju ili salamuri. Mislim da je i recna riba zdravija iz ribnjaka, nego iz zagadjenih reka. Model ishrane koji propagira Dz. Oliver je model italijanske dijete, malo paste, mnogo povrca i voca, malo posnog (belog) mesa, legumi.

Užina i uopšte dečiji obroci treba da budu sa ŠTO MANJE HEMIJE, sa što manje hrane koja je nekontrolisano hemijski tretirana. To znači da je pravi izbor za decu domaća kontrolisana odnosno sertifikovana (po HACCP ili organic) hrana. Ako se poreporučuje na primer jogurt - onda on treba da bude od sertifikovanog organic mleka (recimo Bello organic, ima u svim prodavnicama hrane, Imlek pakuje i distribuira). Ako je jabuka - onda bar da znamo da nije prskana 10 i više puta otrovima, nego da je prirodna i zdrava. Roditelji treba da se potrude da proizvedu ili kupe zdrave namirnice za svoju decu. Prirodni sokovi, domaće povrće, pecivo od raži, heljde, spelte, riba, ćuretina i piletina od životinja koje su uzgajane na otvorenom - to je minimum koji svojoj deci mogu da pruže i siromašne porodice.

Moji nista u skoli nejedu nema se kriza

Kupite tunjevinu lepinju i eto jela za 100 din, 30g proteina.
Ili Isprzite 100g belog mesa + lepinja za isto tako... To je hrana, a ne pica, piroska, sendvic parizer/sunka + koka kola, ne moze ispod 200 kinti a otrov bre!

Ovo kod nas jednostavno nije tačno, deca u boravku dobijaju kuvanu hranu za ručak, i to sasvim pristojnog kvaliteta.

Nažalost čak ni pisac ovog teksta ne razume da su i njegovi predlozi podjednako loši. Nudi se i dalje rafinisana hrana (od veoma loše tunjevine iz konzerve, preko šunke, pa sve do kupovnog voćnog jogurta, koji ima dug spisak stvari koje mališani nikako ne bi trebalo da jedu. Ako meso nabavljate sami (ne ovo iz prodavnica -hormonsko, puno antibiotika, hranjeno koncentartima), onda je bilo kakav domaci mesni proizvod čist proteinski izvor. Hleb u našim lažnim uslovima bolje da bude beli, nego kobajagi integralni. Povrće i voće trudite se da je što manje prskano, a riba divlje lovljena (ne tovljena), što je slučaj sa 90% ponude kod nas. Ovako ne samo da će nam deca rasti zdravija, pametnija i snažnija, već imate siguran eliminator hroničnih bolesti. Ali naši roditelji, pa ni savetnici ne znaju da je skoro sve što mogu danas da kupe u prodavnici za svoju decu-u nekoj meri alergen i otrov.

Moje jede ono sto mu posaljem od kuce. A to je uvek nesto kuvano u termosu i neko voce i domace mesen hleb. A sta jedu vasa u Srbiji?

Jedem djevrek i jogurt, sve skupa 50 dinara ( ponekad umeato djevreka ubacim perecu ili kiflu, cisto da ne bude jednolicna ishrana) ...

http://www.dinskolmat.se/

Ovde se skidaju aplikacije za sve mobilne platforme i pregled svake skole sta je na jelovniku za rucak nedelju dana unapred.
Standardna ponuda su tri razlicita menija od kojih je jedan religijski uskladjen.

Znam sta jedu gimnazijalci - za vreme odmora, pravac pekara, pica ili nesto drugo, koka kola i obavezna cigareta, a masni papiri, prazne konzerve, roze kese i opusci "krase" trotoar ispred ulaza u stambene zgrade i raznosi ih vetar. Shvatila sam da se srpska deca hrane u pekarama, sto kosta vise nego da donesu od kuce. Ali, nije tacno da je jedini zdravi obrok na kasiku, u drzavama koje imaju najbolji model ishrane, ne jede se "na kasiku", osim toga, nasa hrana tog tipa podrazemeva najcesce masne zaprske.

Posmatram decu svaki dan na velikom odmoru. Izbor hrane je krajnje zabrinjavajuci imajuci u vidu sta im se nudi i sta oni sami biraju. Deca najcesce konzumiraju palacinke sa kremom i plazmom i sprajtom u paketu ili pljeskavicu sa pavlakom i lukom i koka kolom. Ako jos pomenem da je ovo njihov jelovnik u 9.30 ujutru stvar postaje jos vise zabrnjavajuca...

Nisu uvek roditelji krivi. Uzeću za primer školu koju pohađa moje dete - OŠ Borislav Pekić na Bežanijskoj Kosi. Izbor u prodavnici u holu škole je katastrofalan! U ponudi nema ni jednog zdravog proizvoda sa, recimo, intergralnim brašnom. Đaci mogu da biraju isključivo između raznih vrsta čipsa (koji sadrže po decu štetne pojačivače ukusa - natrijum glutaminate), smokija sa hidrogeniozovanim (trans-) mastima, gaziranih pića i slatkiša sa isključivo belim rafinisanim šećerom.

Nisu uvek roditelji krivi. Potrebno je da se ministarstvo prosvete pozabavi ishranom u školama, situacija je krajnje alarmantna.

Dobru emisiju o ovom problemu je radio Džejmi Oliver, kada se borio za zdraviju ishranu dece u školama u UK i USA. U Engleskoj je dobio čitavu jednu opštinu da snabdeva škole sa zdravom hranom i uspeo, ali u Amerikama mrka kapa... Isto je i kod nas, mogao bi neko pametan da se pozabavi ovim pitanjem, da uradi neki projekat, da pokrene akciju itd.

sve lepo napisano, surova istina..

Slažem se da roditelji treba da vode računa o tome šta dete jede u školi, možda u nekoj normalnoj zemlji, a u Srbiji, samo mi recite na koji način.
Kako mogu da znam šta moj prvačić dobije za ručak u celodnevnom boravku i da li uopšte to i pojede ili koliko.

U skolskim kuhinjama od sokova jedino ima Koka Kola, Fanta i Sprajt. I evo kako se dovitljivi maheri dosete da povecaju prodaju tih opasnih gaziranih pica. Koka Kola za Srbiju plati "nekoj" NVO koja se bavi zastitom zivotne sredine, da zapocne kampanju po skolama o korisnosti reciklaze i slicno. Onda ta NVO odrzi niz predavanja na kojima pozove ucenike da se prikljuce akciji ko ce vise da donese "u posebno namenjeu kantu u skoli" aluminijumskih konzervi. Uspale se uciteljice po obicaju. Eto deca da recikliraju i da se bave zastitom. Roditelji ko roditelji, deca ko deca, nece da nose prazne konzerve od piva, vec od napitaka istih onih koji su zapoceli ovu prevaru - Koka Kole. Kampanja se sprovodi na teritoriji cele Srbije, periodicno svake godine - pa vi gledajte da li ovde ima posla za inspektore raznih inspekcija i debelu globu za imenovanu kompaniju koja skoro pod prisiliom napaja nasu skolsu decu tim otrovom.

Koliko roditelji uticu na vaspitavanje dece, toliko je za to zaduzena i skola, pa eto neka se krene od toga da se mladjoj deci zabrani donosenje koka kole i raznih sokica punih secera, vec da se uvede samo voda za pice i od pocetka razvije svest koliko je bitna i zdrava za gasenje zedji. U nekim zemljama to funkcionise bez problema (Austrija, Nemacka).

Mislim da kod nas i nije toliko grozna situacija kao npr u Engleskoj ili Americi. Svedska je odlican primer uvodeci zdravu hranu u skolske kuhinje.

Ja sam isao u skolu( sa srednjom) do 2005 i secam se da je bilo i pekara i sendvicara ispred skole, i picerija jedna poznata tek se otvorila tad i slatkisa i svega. Mi smo kao klinci za uzinu svasta jeli, ali se znalo da su glavni obroci kod kuce.
Ja mislim da se skolovanje i nije toliko promenilo, da deca i dalje dorucak rucak i veceru jedu kod kuce, a ovaj sistem iz Evrope predvidja valjda da deca jedu glavne obroke u skoli. To i nije toliki problem kod nas, jer onda ako se kuci hrani zdravo, uz kretanje i sport, neki slatkis ili pecivo i nije toliki problem za njegov organizam.

Glavni problem gojaznosti jeste kod kuce, da li ide na sport ili sedi na kompu po ceo dan, da li ga roditelji vode na sport (jer nema sta on tu da se pita), koliko se krece. Kod mene u osnovnoj je bio jedan debeli od 32 dece, ne znam kako je danas, ali deca bi obavezno trebalo ici na sport i ne jesti ove proizvode od kojih nam zvece glave sa televizora : te kupi manje za samo ovoliko, te kupi ovo za onoliko. Hranom iz trznih centara se ne hrane deca, a ni ljudi.

"Kupite tunjevinu lepinju i eto jela za 100 din, 30g proteina.".

Ta jeftina tunjevina je više otrov nego jelo. Najčešće sadrži prekomernu dozu žive na koju su deca najviše osetljiva... Kao i prekomernu dozu histamina, setite se one K-plus tunjevine iz jednog domaćeg prodajnog lanca, mediji su pisali o tome. Sve u svemu, tunjevinu iz konzerve ne bih dao detetu ni pod razno!

PS. Za nas odrasle, kvalitetna tunjevina (ona jadranska) košta skoro 300 din, pa ko može da priušti...

Nbg, a i ostali: ziva koju sadrzi tunjevina potice iz mora, a ne iz konzerve. Dakle, tunjevina u konzervi nije nista manje zdrava od sveze (ako u Srbiji uopste postoji), ukoliko je u kvalitetnom maslinovom ulju ili salamuri. Mislim da je i recna riba zdravija iz ribnjaka, nego iz zagadjenih reka. Model ishrane koji propagira Dz. Oliver je model italijanske dijete, malo paste, mnogo povrca i voca, malo posnog (belog) mesa, legumi.

"Ali, to ne znači da roditelji ne mogu da ih ubede u prednosti zdravog obroka. Samo je potrebno da im lepo objasne zašto je važno da se pravilno hrane".

Ovde je srž problema, navike u ishrani se nose od kuće, jer roditelji NE znaju šta je zdrav obrok!

Tek sad vidim koliko je zdravije što smo u osnovnoj imali kuhinju gde smo jeli i kuvanu hranu. Meni se đačka kuhinja dopadala jer sam sedeo i jeo kao čovek, bez stresa, a sad kapiram da ima i dodatnih koristi. Šteta što u srednjoj nije bilo tako nečega.

Krivi su roditelji,a ne skola.Moje dete ide u treci razred.Od pet dana u nedelji,4 dana nosi vocnu uzinu.Deca joj bukvalno razgrabe!Pri tome,ista ta deca nose krekere,cips I sl.Znaci,do roditelja je.Moja drugarica je na kraju pakovala svaki dan sinu 8 mandarina,jer mu sve pojedu,pa da ostane I njemu.

Sramota je da mi kao drzava, ne uvedemo u osnovnim skolama voce kao obaveznu uzinu. Makar domaceg porekla! Zar nismo zemlja voca, nije da fali za rakiju :) ?

Veoma sam se iznenadio prilikom posete jednoj osnovnoj skoli u naselju Sava Kovacevic u Zemunu, gde je skola iznajmila prostor u holu skole za radnju za prodaju slatkisa i grickalica. Valjda bi skola na prvom mestu trebala da radi u interesu dece. U mnogim zemljama su zabranjene ovakve radnje u sirem krugu skole. Nadam se da ce se drzava pozabaviti edukacijom ucenika i roditelja, limitiranjem medijskih reklama na temu decijih slatkisa kao i zabrani palancinkarnica i ostalih radnjih nezdrave hrane u okolini skola.

@cale
A gde ti živiš? Na obali severnog mora pa sam loviš tunu svojim brodićem?
Ili imaš farmu kokošaka, svinja i krava koje sam hraniš pa si siguran kako su životinje hranjene?

ja sam jeo prije skole a na velikom odmoru nista( kao onaj indijac). tada me je stid bilo, mozda prvi put u 6om razredu da sam ponjeo pare u skolu :))

Jedu meni zivce , narocito ona dvojica iz I-10