Kad se tuga krije iza osmeha

Da, i ja bolujem od kliničke depresije. Nekada jednostavno nema izlaza. Nekada je Brankov most jedino mesto na svetu. Da razmišljam o samoubistvu.
kad krene kriza kliničke depresije jako je teško pronaći razlog i održati se.

Dobro je da ste dali ovaj tekst, samo je nažalost povod veoma bolan, depresija je odnela još jednog talentovanog čoveka, čoveka koji je svakoga mogao da nasmeje, ali izgleda da sebe nije mogao. To je inače sudbina mnogih komičara, oni ustvari sve vreme pokušavaju da u svoju dušu unesu zrno radosti, ali im u većini slučajeva to ne uspeva. Niko nikada u društvu u kome sam se kretao, nije mogao ni da pomisli da patim od depresije, a i još ponečega (OCD), jer prva stvar na koju su kod mene nailazili je osmeh. Uvek su mi govorili "blago tebi kad ti je do zezanja", a nisu ni znali šta se samnom dešava, jer ljudi samo vide sebe, samo je njihov problem veliki, samo njih boli, dok za druge ih nije briga. Depresija ima svoje uzroke, pored nje je nemoguće raditi, studirati, ona obesmišljava sve, život na ovom svetu postaje suvišan, a kada takva spirala misli obuhvati čoveka, ako se hitno ne reaguje, dolazi do onog najgoreg. U takvoj situaciji, pomoć i podrška porodice i prijatelja su od velike važnosti, jer vam se razbija osećaj usamljenosti, osećaj da nikome ništa ne znaćite, da ste bezvredni. U mom slučaju, kada su oni koje sam smatrao prijateljima, saznali šta se krije iza mog osmeha, da sam zatražio pomoć stručnih ljudi (IMZ), bez izuzetka su mi svi okrenuli leđa, jer "ludaka" niko ne želi pored sebe. Ja sam depresiji zbog toga veoma zahvalan, oterala je od mene ljudski otpad kojim sam bio okružen, zahvaljujući njoj sada dišem punim plućima, a svet oko sebe sada gledam pravim očima.

Najveci problem je sto je kod nas tabu otici kod psihijatra na razgovor. A taj razgovor toliko pomogne da je to neverovatno s tim sto ljudi grese pa im posle par odlazaka sve to deluje kao glupost I u fazonu su kako on meni moze da pomogne kad ja samo pricam. A ne shvataju da je rezultat vidljiv tek posle mesec dana u zavisnosti od tezine "bolesti". Mlad sam vrlo I patio sam od depresije ali sad sam.mnogo mnogo bolje I bicu jps bolje. Imao sam osecaj kao da se ceo zivot desava oko mene a da sam samo nemi posmatrac koji ne moze da mrdne I kao da sve uspehe I lepe stvari gledam kroz izlog, vidim ih ali ne mogu da ih dohvatim.

Povećanje broja depresivnih ljudi na svetu je proporcionalan povećanju nepravde u društvu.
U tome je ceo problem.

Ja sam na pocetku tridesetih i vec primecujem da klizim u depresiju. Problema onoliko ali bez obzira ja sam uvek vedar i stalno zasmejavam ljude oko sebe. Kada sam sam situacija je drugacija.

i ja sam depresivna vec godinama, a antidepresive pijem vec petu godinu. Moj zivot nije moj. I svakoga dana razmisljam o samoubistvu. Jednom su mi vec lekari spasili zivot. Sada mirujem, ali sam veoma nesrecna, tuzna i razocarana. Ne znam koliko cu jos izdrzati ovako.

Tesko Srbinu da objasnis da su Amerikanci najdepresivnija nacija na svetu a po svim nasim kriterijumima imaju sve preduslove za srecan zivot posto je ovde ekonomija u katastrofalnom stanju, radi se za 200 evra i to ako imas srecu da plata ne kasni vise od 2 meseca.

Nije sve u parama, nasim ljudima to ne mozes da objasnis. Sto rece Dino Merlin: Nije sreca para puna vreca. Uvek nesto fali, uvek.

Tuzni je klovn zavrsio nastup i povuk'o se tiho u sator svoj. Iza njegove nasmejane maske,tuznog se lica krio kroj. I dok zivotinje gladne urlicu kasno i nespretni artisti padaju s trapeza on se seca kako je ljubio strasno,bila je to neka lepa princeza. Kad urlici prestanu i utihne sve,cuju se samo jecaji njegovi,crv tuge,dusa bolna ,njegov su zivot prekrili snegovi.

@(JaDepresivan, 12. avgust 2014 11:13)

Drž' se!! :) svi plusevi koje si dobio su dodatni razlozi!! Ne daj da tama bude jača, otvori oči u svjetlo i razbij je svaki put iznova i iznova..

Vrlo je tesko u toj situaciji okolinu ubediti da si depresivan, a ne "smoren" i lenj... To je mozda najgora situacija. Jer neko ko nije bio u depresiji NIKADA nece moci da razume o cemu se radi.

Bitno je razlikovati tugu i nezadovoljstvo od depresije. Depresija je dno dna, nema ona veze s time ko je koliko jaka licnost vec kolika je patnja.
Vazno je utvrditi uzrok depresije i da se prvo ispita da nije organskog porekla jer cesto hormoni ili neki zdravstveni problemi (npr. tumor na mozgu, nedostatak odredjenih minerala...)prouzrokoju depresiju i tada treba leciti organski uzrok.Ukoliko je depresija emotivnog porekla ili posledica reakcije na spoljasnje zivotne okolnosti, tu je razgovor sa strucnim licem najkorisniji, plus podrska porodice, prijatelja. Inace, najvise depresivnih ljudi ima u najrazvijenijim zemljama, ma koliko paradoksalno to zvucalo. Brz zivot, udaljenost od unutrasnjeg ja, jurnjava i usamljenost cine svoje. Prosla sam kroz svasta nesto u zivotu, ali nista emotivno ne boli tako kao depresija. Ni rak, ni nemastina, ni nesrecna ljubav. Samoubistvo je nacin na koji neko zeli da okonca patnju, a ne zivot. Zato, obratimo paznju jedni na druge, lepa rec i osmeh pomazu.

(JaDepresivan, 12. avgust 2014 11:13)
Postoje mnogi nacini da je porazite! Shvatite da su reci i mislim koje govorite sebi i o kojima razmisljate jedan od glavnih uzroka. Njih je i najlakse promeniti! Zato razmisljajte o buducim planovima, ljubavi, bodrite se i podrzavajte se i orjentisite se na stvari koje ste oduvek voleli u zivotu a kojima jos uvek mozete da pristupite (sport, devojka/zena, momak/muz, kupanje, citanje, crtanje, izlasci, priroda...). Sve te divne stvari su vam na dohvat ruke, dopustite sebi da uzivate u njima i ne bojte se zadovoljstva.Ne saljite los primer drugima o odustajanju, nego zivite za druge a vremenom ako ne i odmah ce te pronaci zadovoljstvo i ispunjenje. Plakanje, tuga, zabrinutost i strah su samo fiziolozke reakcije organizma koje prolaze nakon nekoliko minuta ako im ne dopustate. Ne prepustajte im se, ne dajte im previse vremena i ne dajte im da vas definisu, jer postoji mnostvo boljih stvari. Budite dobro i samo hrabro!

Hvala redakciji za ovaj tekst. Tužan sam što je jedan od mojih omiljenih glumaca prekinuo svoj život. I sam sam imao problema sa depresijom. Dugo godina. Zato osećam potrebu da ostavim komentar. Volim što B92 sa vremena na vreme ostavlja ovakve tekstove, kao i druge tekstove vezane za psihu čoveka.
Ja sam takođe neko koje vedar i šaljiv spolja, a unutra se bori sa tugom. Ranije je bila potpuna depresija. Takođe sam večiti komičar u društvu, a unutra patim. Pokušavam nekako sebe da zasmejem, ali ne ide. A tako bih želeo.
Jednom sam od jedne fantastične devojke čuo da ne može da me zamisli kao tužnu osobu... to je bilo nakon što sam joj se poverio da patim. Mnogo mi je pomogla u nekim situacijama i puno joj hvala na tome. Nisam nikada stigao da joj se zahvalim.

Ne znam šta bih poručio ljudima koji pate od depresije. Obavezno se obratite profesionalcima za pomoć i budite spremni za saradnju. Nemojte da se odupirete. Borite se do kraja. Lep je život... ali moramo da se izborimo da bude takav.

@JaDepresivan druze zelim ti da se izboris sa tim i da izadjes kao pobednik... Kao neko ko je imao prilike da se susretne sa tim problemima savetovao bih te da pronadjes dobrog duhovnika koji ce ti dati pravi savet... Izdvojio bih oca Marijana iz okoline Valjeva u maloj crkvici kod Stava... Nadam se da ces videti ovaj komentar i zelim ti svako dobro...

"Bio sam u depresiji.
I tamo je bolje nego ovde", kažu.

Sada iz kuće ne izlazim, ljude izbegavam, sunca se klonim.. osećam se sada odlično.
Što mi je fizički svet manji to mi je lepši. Soba mi je puna radosti.
Jednog dana kada mi ovo stanje dosadi, okrenuću - počeću da radim, kući slabo dolaziti, u širini prostora uživati..
Život, jedna priča, iz više manjih potpuno različitih - tako izbegavam depresiju. Bio sam jednom tamo na kratko, godinu i po. Odbacio lekove, razgovore, lekare - i periodično okrećem život na različite strane.. Nov početak, uzbuđenje, razrada, zasićenje.. kraj. Nov početak, uzbuđenje, razrada..

@someone @Jadepresivan i svi ocajni...
iz licnog iskustva mogu da kazem sta je lek za depresiju. I religija i transcendentalna meditacija. I sve ono sto coveka dovodi u kontakt sa dubljim nivoima svesti... jer jad je posledica osecaja zarobljenosti. Dusi treba sloboda.

Vidjeo mu se uvjek taj pogled u ocima, onaj dobar, ali tuzan i usamljen. Hvala ti dobri covjece sto si mi uljepsao djetinjstvo.

Uz blagu pomoc ad, inteligencije, znanja i snagom volje, postoje neki pojedinci koji su uspeli da ukrote major depresiju. Ne i pobede. Pobeda je zaista, gotovo nemoguca.
Makar jos koju godinu, dok ne izadju revolucionarni lekovi koji se ispituju.
Najgora opcija su alkohol i droge kao 'pomoc'.
Vazno je napredovati milimetar po milimetar, i ako depra cesto resetuje taj trud. Ali nikad ne odustajati, ako se svega nekoliko puta oseti da je poboljsanje zahvaljujuci trudu moguce, to je ono jezgro nade, koje vas drzi i tera dalje..I sto je najbitnije, jaca. Znaci samo borba, noktima i zubima. Dan i noc. Nedelju i godinu.

Da, i ja bolujem od kliničke depresije. Nekada jednostavno nema izlaza. Nekada je Brankov most jedino mesto na svetu. Da razmišljam o samoubistvu.
kad krene kriza kliničke depresije jako je teško pronaći razlog i održati se.
(JaDepresivan, 12. avgust 2014 11:13)

Drzi se majstore, uvek ima izlaza i razloga za zivot,veruj mi

Da depresija sužava vidik na realnost, to je diskutabilno. Najširi pogled na realnost, koji nam prezentuje fizika, je da smo nekada davno svi bili u jednoj tački gde vladalo savršeno uređenje. Nakon velikog praska čestice su počele se razleću i tako smo mi nastali, jedna tačka na putu od savršenstva ka totalnom ništavilu. Jeste, to isto kaže fizika. Čestice će toliko da se rašire da neće biti svesne jedne drugih i na kraju uopšte neće postojati. To je ono što pruža fizika, tj. ne daje nikakav smisao našim životima, već naprotiv.
Naravno, smisao bi tu mogao doći ako bismo suzili pogled pa bili zadovoljni meterijalnim stvarima, onim što vidimo i što možemo da dodirnemo.
Religija je ta koja daje smisao našim životima na najvišem nivou, ali tu je problem što ima dosta religija (koje duduše uvek imaju nešto zajedničko). Čovek se izgubi u tim različitostima, i malo je teže izabrati pravu religiju.
Što se psihijatara tiče, to je već druga priča. Godinama idem kod njih, i ljudi se zaista trude, ali nemaju oni odgovor na neki bitnija pitanja.
Sve u svemu, čovek treba da bude zadovoljan, da bude srečan. Ne treba ulaziti u to kako, zašto, jednostavno biti. Odgovore na kako i zašto niko nema, a onaj ko tvrdi da ima verovatno laže.
Jednostavno biti, ovde i sada, svuda i uvek.

Kada se tako osecas najbolje bi bilo da to kazes nekome u svojoj blizini u koga imas poverenja ili da odes odmah u najblizu zdravstvenu ustanovu i kazes nekome od osoblja. Momentalno ce ti biti ukazana pomoc i razgovor i kasnije ako se slozis, bice pozvani oni koje bi ti voleo da vidis da ti se nadju tu kao podrska u eventualnoj daljoj terapiji. Ja sam prosla to sa svojim suprugom i bilo je jako tesko ali moguce je poceti zivot iz pocetka, samo nemoj nista raditi na svoju ruku i veruj da ima nade, da neko misli na tebe i da brine i da zeli da ucini sve da ti bude bolje. Oduzimanjem zivota nista sustinski ne menjas, to je jako sebican postupak kojim dovodis u stanje ocaja i patnje one koji te vole. Nekim ljudima je upravo to cilj ali njihova vidjenja stvarnsoti su toliko skucena i takvima posebno treba podrska da vide sta je sve moguce postici uz podrsku i ljubav pravih osoba.

@JaDepresivan probaj sa homeopatskim lekovima. Moja mama je patila od anksioznosti i dali su joj lekove protiv depresije od kojih je imala suicidne misli. Momentalno se okrenula homeopatiji i izlecila se za dva meseca, proslo je vec 7 godina od tad. Prijateljica ju je poslusala za homeopatiju kada je upala u depresiju zbog razvoda - sada je u novoj vezi i peva stalno. Nije sve tako crno, znam da je lako reci ovo ali ima toliko lepote na ovom svetu, odbacite crne misli, volite sebe i pomozite sebi. Svako dobro!

Ne znam, nisam pametan, ali baš sam zatečen ovim događajem i o ovome što se piše, ako je sve tačno. Bio mi je na neki način idol, gotivio sam ga i bio mi je među najomiljenijim glumcima koji je zračio nekom vedrinom.

Nisam ni slutio da ima ovakvih problema, a o alkoholizmu i drogi tek nisam mogao ni da pretpostavim. Ali činjenica je da kada smo tužni, obično to u društvu ne želimo da pokažemo, i otuda možda i potiče njegova vedrina u ulogama. kao prkos onome što ga pritiska iznutra.

Pomalo sam razočaran posle ove vesti, ne u samog Robina Williams-a, koliko možda u život koji je zaista surov.

Ostaje samo nada da će ovo biti "wake-up call" za sve ljude na svetu.

Jos jedan dokaz da pare i slava ne znace mnogo...

Pocivaj u miru legendo,steta sto nisi imao pravih prijatelja oko sebe...inace se ovo ne bi desilo...

Prijatelji i njihova korekcija naseg ponekad totalno pogresnog pogleda na trenutnu situaciju ,zna da znaci vise od zene,dece,i rodbine zajedno.

Ziveli prijatelji!

Nije depresija nikakva bolest ... to je prirodna reakcija pojedinca na depresivno okruženje u kojem živimo. Kada shvatite da su svi oko vas izgubili osnovne ljudske vrednosti onda se nametne ta dijagnoza da ste u depresiji i jedini izlaz je razgovor, terapija ili kasnije samoubistvo. Nemam ja pojma ... ali čini mi se da je to istina jer mi to saznanje pomaže da se osećam bolje kada postanem svestan mizerije u kojoj živim.

No one knows what it's like
To be the bad man
To be the sad man
Behind blue eyes ...

@ plavi: depresiju ne lece duhovnici. potrebna je farmakoterapija plus psihoterapija. dug je put do izlecenja, ali vredi.

Nažalost ovo je dokak da čono što nam mesovni mediji šalju kao poruku (da smo bez novca niko i ništa ne pije vodu). Ljudi se gledaju samo kroz materijalno i uslovljeni su da svoje vreme na ovom svetu troše na zarađivanje para kako bi trošili ih na razne gluposti. A seća je u malim stvarima u svakom od nas u ljudima koje pozajemo i volimo. Za sreću je zaista potrebno tako malo ali izgleda da to savremeni čovek ne vidi. On je zaboravio da pored skupih stvari postoji i još nešto (ljubav, nada, vera,empatija, religija), ali izgleda da te stvari ne donose dovoljno novca.
Nije na nama da se žalimo na vreme u kome živimo već da najbolje iskoristimo vreme koje nam je dato. To je moj moto. Nije sve tako kao što se na trenutke izgleda, i posle mraka sunce se opet rađa.

Naučite da se radujete malim stvarima. Ništa mrzovolja, ništa kukanje, ništa negativizam. Recimo, 2 makijata za ženu i mene je divan početak ovog popodneva, dok se deca ne vrate spolja. Živite život.

Neka pociva u miru. Bas me je rastuzila ova vest. Nadam se da je sada na nekom boljem mestu...

https://www.youtube.com/watch?v=fnxUJBpuUlc

slavite zivot ljudi...

Ja nisam nikad bila u nekoj vecoj depresiji i mozda to nemogu da razumem,ali moj brat jeste i vuce taj problem godina...bio je vise puta na lecenje i pije redovno terapiju,nekad i vise nego sto treba jer kaze da mu je tada najlepse...dosta je povucen u sebe,slabo se druzi,nemoze da radi i svesno izgleda sebe unistava,ima cerku zivu i zdravu i mislim nema veceg bogastva od toga i ako nisu zajedno.Kad god krene neka prica o poslu i zivotu on kaze da nece jos dugo,a svi znamo sta misli ...tu izgleda nema pomoci,jer ako pre svega nezelis sebi dobro i nedozvoljavas da ti se pomogne , nedoticu te saveti ,odbijas podrsku,samo gutas lekove i cekas da se dese cuda onda izgleda da tu nema pomoci ...zalosno ,volela bi da postoji nacin da se nesto promeni ,ali nevidim nista sto bi moglo takve osobe da pokrene....prepustaju se sudbini dok im nekvrcne,teze je tada onima sto to gledaju jer nemogu da pomognu,uzaludan bude svaki trud..

ne mogu vam samo lekovi pomoći, psihoterapija je neophodna.

Meni je najteze kad je nema(depresije)jako dugo i svaki sledeci put kad se pojavi sve je teze i teze..osecam se usamljeno i cesto pomisljam da resim svoje muke...voleo bi da se javi neko da ko pati od depresije da pomognemo jedni drugima...

Smrc, moj komentar ima najviše negativnih ocena. Sada ću da padnem u novu depresiju :)
Šalu na stranu, jedan kratak komentar, možda nekome pomogne.
Polako sam počeo da posmatram depresiju ne kao nešto negativno. To je ono što me čini ovakvim kakav jesam, i iz toga sam mnogo naučio. Da li to znači da sam izlečio? Pa ne, pošto i nisam bio bolestan, tj. tako sam ubedio sebe. Ako jogini mogu da zaustave rad srce, zašto mi obični smrtnici ne bismo mogli da promenimo raspoloženje od tuge u sreću. Potrebno je "samo" promeniti način razmišljanja. Doduše, treba dosta vežbanja za to, ali je moguće. Bilo je trunutaka kada zaista nisam video izlaz, užasan osećaj (znaju svi koji su kroz to prošli). Jednostavno, to je normalan osećaj. Ali je isto tako i normalan osećaj da osećamo svet punim plućima. Iako, i jedno i drugo nisu realne stvari, već samo iluzija (ali kao da je to bitno, bitno je osećati se srećno).

Jedino lekovi i terapija zajedno mogu da pomognu.

Nema pomoci. sve sto naidje i ucini ti se kao resenje samo je laz i odlaganje. zena, porodica, prijatelji, posao, hobi itd, sve je laz jer ovo je neizleciva bolest za neke ljude. jedan sam od njih. ko je ne oseca ne moze da shvati. ta praznina u kojoj cekamo i cekamo...na nista. samo je pitanje vremena koliko cemo izdrzati u cekanju.pomoci nema. procitajte "there is a space in the heart"

34000 samoubistava ima u SAD, ne u svetu. Broj samoubistava godisnje u svetu je oko 800000, tj. blizu jednog miliona. Broj samoubistava u SAD je srazmerno manji, SAD imaju prosecnu stopu, dok zemlje kao sto su Madjarska, Rusija, Slovenija, pa i Srbija, daleko vece (Srbija ima duplo vise samoubistava po broju stanovnika, u odnosu na SAD).

(Srbija, 12. avgust 2014 14:42), sve ima svoju cenu. To sto su najjaci na svetu u mnogim oblastima ima svoju cenu. To sto su Srbi za veselje i pricu rodjeni i to ima svoju cenu. Stvar je u tome ko sta "kupuje".

Naravno da sam depresivan gledaj šta se dešava na svetu, možda je nauka i malo napredovala ali je čovek isti kao kad je izašao iz pećine. Na žalost, dok se ne desi neka teška tragedija čovečanstva kao masovno izumiranje ništa se neće ni promeniti jer vanzemaljci i da postoje neće doći na planetu gde se kvazirazumne vrste međusobno ubijaju

@plavi

Vera i duhovnici nisu strucna tema odnosno strucna lica koji mogu da pomognu. Psihicke bolesti su izuzetno ozbiljna stvar da bi se na jeftine fore ljudi uvlacili u bilo kakve pseudo-strucne a zapravo crkveno-vrbujuce mahinacije. Ako ljudima zaista želite dobro, suzdrzite se od ovakvih preporuka.

Po mom mišljenju depresija nije bolest već stanje svesti koje je veoma teško "poraziti" ili "pobediti". To je misaoni konstrukt koji determiniše naše živote. Živimo onako kako mislimo i ako promenimo način na koji živimo, promenićemo i način na koji mislimo i obrnuto. Čovek u depresiji aktualizuje svoju sklonost ka depresiji. Stanje depresije se može promeniti ali sklonost ka istoj je nemoguće iskoreniti jer ukoliko posedujemo tu sklonost, ona je deo naše prirode (zbog toga iznova padamo u depresiju čak i kada mislimo da smo je konačno pobedili), ali nije celina naše prirode. I to je potrebno razumeti upoznajući sebe i težiti ka ostvarivanju mnogih drugih mogućnosti koje u sebi posedujemo. Psihoterapija je najbolje rešenje u borbi protiv depresije, međutim, ona je tabu u ovoj državi, kao što je neko istakao ispod. Potrebno je razviti kolektivnu svest o koristima psihoterapije jer ona nije samo nekakvo "lečenje ljudi koji su bolesni" već i odličan način upoznavanja sebe i poboljšanja sopstvenog života uopšte.

Meni je najteze kad je nema(depresije)jako dugo i svaki sledeci put kad se pojavi sve je teze i teze..osecam se usamljeno i cesto pomisljam da resim svoje muke...

depresija je bolest novog vremena i bolest gradskog zivota. kad ste videli depresivnog seljaka,nikad ili jako retko zato ljudi prirodan nacin zivota,beg od gradskih getoa i videcete kako je u stvari biti zdrav,naravno ako stvarno zelimo biti zdravi.

(JaDepresivan, 12. avgust 2014 11:13), ako ne mozes da nadjes nesto sto je dobro i lepo nadji bar nesto sto je lose ili te nervira. Nemoj samo da si ravnodusan.

Tvrdim da je depresija planski, sistemski nametnuta covjecanstvu! - tvrdnju ne mogu sad da obrazlazem, muka mi pisat, depresivan sam :-)

@anonimus: pozdrav anonimus, nisam ni protiv terapija ali jedino sto coveku moze da vrati zelju za zivotom je vera, koja usput ima nepogresivu dijagnozu i lek za depresiju... Medicina neka leci telo a vera dusu... Govorim o pravoslavnoj veri... Svako dobro.

Najmanje pola Holivuda se leči od depresije, alkoholizma i narkomanije. Ništa novo.

Nijedna depreija nije ista kod svake osobe neko nevidi pomoc neko je vidi i i zivi sa time ceo zivot.ja sam pšosle 12 godina poceo da se lecim i kada sam imao jake praznine i nemoc opet sam nekim cudom voleo zivot zato ponavljam svaka osoba sa depresijom nije ista !!!!

Verujem da je mnogo tesko, ali ako vec shvatate da to niste vi vec da to bolest govori iz vas, da li je tako lakse?

"Raduju se dugom radošću siromašnih i željnih", opisuje ljude naša velika Isidora Sekulić. I takve ne nalaze mrtve u njihovim vilama od $10M.

@(schuca, 13. avgust 2014 01:35
depresija je bolest novog vremena i bolest gradskog zivota. kad ste videli depresivnog seljaka,nikad ili jako retko zato ljudi prirodan nacin zivota,beg od gradskih getoa i videcete kako je u stvari biti zdrav,naravno ako stvarno zelimo biti zdravi.

Svaka na mestu. Osnovni problem je što ova našta takozvana "civilizacija" funkcioniše na principu "ako hoćeš pobediti, nesmeš izgubiti".

Depresija ne postoji, to je izmisljena bolest. Ubije se neko ko je bio alkoholicar i narkoman i kazu ubila ga depresija. Bio je veliki glumac, glumcina ali je isto tako bio i tezak narkoman

Ma da, veliki prasak. Teorija je da puklo nista i iz toga postalo nesto.

Onda da smo svi nastali od prvog zivuljka na planeti, to da je moglo paralelno da se pojave zivuljci niko i ne stavlja u mogucnost.

Svi smo isti, osim ako nismo.

Depresija ne postoji, to je izmisljena bolest. Ubije se neko ko je bio alkoholicar i narkoman i kazu ubila ga depresija. Bio je veliki glumac, glumcina ali je isto tako bio i tezak narkoman

"Raduju se dugom radošću siromašnih i željnih", opisuje ljude naša velika Isidora Sekulić. I takve ne nalaze mrtve u njihovim vilama od $10M.

Da depresija sužava vidik na realnost, to je diskutabilno. Najširi pogled na realnost, koji nam prezentuje fizika, je da smo nekada davno svi bili u jednoj tački gde vladalo savršeno uređenje. Nakon velikog praska čestice su počele se razleću i tako smo mi nastali, jedna tačka na putu od savršenstva ka totalnom ništavilu. Jeste, to isto kaže fizika. Čestice će toliko da se rašire da neće biti svesne jedne drugih i na kraju uopšte neće postojati. To je ono što pruža fizika, tj. ne daje nikakav smisao našim životima, već naprotiv.
Naravno, smisao bi tu mogao doći ako bismo suzili pogled pa bili zadovoljni meterijalnim stvarima, onim što vidimo i što možemo da dodirnemo.
Religija je ta koja daje smisao našim životima na najvišem nivou, ali tu je problem što ima dosta religija (koje duduše uvek imaju nešto zajedničko). Čovek se izgubi u tim različitostima, i malo je teže izabrati pravu religiju.
Što se psihijatara tiče, to je već druga priča. Godinama idem kod njih, i ljudi se zaista trude, ali nemaju oni odgovor na neki bitnija pitanja.
Sve u svemu, čovek treba da bude zadovoljan, da bude srečan. Ne treba ulaziti u to kako, zašto, jednostavno biti. Odgovore na kako i zašto niko nema, a onaj ko tvrdi da ima verovatno laže.
Jednostavno biti, ovde i sada, svuda i uvek.

@anonimus: pozdrav anonimus, nisam ni protiv terapija ali jedino sto coveku moze da vrati zelju za zivotom je vera, koja usput ima nepogresivu dijagnozu i lek za depresiju... Medicina neka leci telo a vera dusu... Govorim o pravoslavnoj veri... Svako dobro.

@JaDepresivan druze zelim ti da se izboris sa tim i da izadjes kao pobednik... Kao neko ko je imao prilike da se susretne sa tim problemima savetovao bih te da pronadjes dobrog duhovnika koji ce ti dati pravi savet... Izdvojio bih oca Marijana iz okoline Valjeva u maloj crkvici kod Stava... Nadam se da ces videti ovaj komentar i zelim ti svako dobro...

Jedino lekovi i terapija zajedno mogu da pomognu.

@JaDepresivan probaj sa homeopatskim lekovima. Moja mama je patila od anksioznosti i dali su joj lekove protiv depresije od kojih je imala suicidne misli. Momentalno se okrenula homeopatiji i izlecila se za dva meseca, proslo je vec 7 godina od tad. Prijateljica ju je poslusala za homeopatiju kada je upala u depresiju zbog razvoda - sada je u novoj vezi i peva stalno. Nije sve tako crno, znam da je lako reci ovo ali ima toliko lepote na ovom svetu, odbacite crne misli, volite sebe i pomozite sebi. Svako dobro!

@ plavi: depresiju ne lece duhovnici. potrebna je farmakoterapija plus psihoterapija. dug je put do izlecenja, ali vredi.

Da, i ja bolujem od kliničke depresije. Nekada jednostavno nema izlaza. Nekada je Brankov most jedino mesto na svetu. Da razmišljam o samoubistvu.
kad krene kriza kliničke depresije jako je teško pronaći razlog i održati se.

Tvrdim da je depresija planski, sistemski nametnuta covjecanstvu! - tvrdnju ne mogu sad da obrazlazem, muka mi pisat, depresivan sam :-)

Ma da, veliki prasak. Teorija je da puklo nista i iz toga postalo nesto.

Onda da smo svi nastali od prvog zivuljka na planeti, to da je moglo paralelno da se pojave zivuljci niko i ne stavlja u mogucnost.

Svi smo isti, osim ako nismo.

@someone @Jadepresivan i svi ocajni...
iz licnog iskustva mogu da kazem sta je lek za depresiju. I religija i transcendentalna meditacija. I sve ono sto coveka dovodi u kontakt sa dubljim nivoima svesti... jer jad je posledica osecaja zarobljenosti. Dusi treba sloboda.

Povećanje broja depresivnih ljudi na svetu je proporcionalan povećanju nepravde u društvu.
U tome je ceo problem.

depresija je bolest novog vremena i bolest gradskog zivota. kad ste videli depresivnog seljaka,nikad ili jako retko zato ljudi prirodan nacin zivota,beg od gradskih getoa i videcete kako je u stvari biti zdrav,naravno ako stvarno zelimo biti zdravi.

Naučite da se radujete malim stvarima. Ništa mrzovolja, ništa kukanje, ništa negativizam. Recimo, 2 makijata za ženu i mene je divan početak ovog popodneva, dok se deca ne vrate spolja. Živite život.

Tesko Srbinu da objasnis da su Amerikanci najdepresivnija nacija na svetu a po svim nasim kriterijumima imaju sve preduslove za srecan zivot posto je ovde ekonomija u katastrofalnom stanju, radi se za 200 evra i to ako imas srecu da plata ne kasni vise od 2 meseca.

Nije sve u parama, nasim ljudima to ne mozes da objasnis. Sto rece Dino Merlin: Nije sreca para puna vreca. Uvek nesto fali, uvek.

Nije depresija nikakva bolest ... to je prirodna reakcija pojedinca na depresivno okruženje u kojem živimo. Kada shvatite da su svi oko vas izgubili osnovne ljudske vrednosti onda se nametne ta dijagnoza da ste u depresiji i jedini izlaz je razgovor, terapija ili kasnije samoubistvo. Nemam ja pojma ... ali čini mi se da je to istina jer mi to saznanje pomaže da se osećam bolje kada postanem svestan mizerije u kojoj živim.

"Bio sam u depresiji.
I tamo je bolje nego ovde", kažu.

Sada iz kuće ne izlazim, ljude izbegavam, sunca se klonim.. osećam se sada odlično.
Što mi je fizički svet manji to mi je lepši. Soba mi je puna radosti.
Jednog dana kada mi ovo stanje dosadi, okrenuću - počeću da radim, kući slabo dolaziti, u širini prostora uživati..
Život, jedna priča, iz više manjih potpuno različitih - tako izbegavam depresiju. Bio sam jednom tamo na kratko, godinu i po. Odbacio lekove, razgovore, lekare - i periodično okrećem život na različite strane.. Nov početak, uzbuđenje, razrada, zasićenje.. kraj. Nov početak, uzbuđenje, razrada..

(JaDepresivan, 12. avgust 2014 11:13)
Postoje mnogi nacini da je porazite! Shvatite da su reci i mislim koje govorite sebi i o kojima razmisljate jedan od glavnih uzroka. Njih je i najlakse promeniti! Zato razmisljajte o buducim planovima, ljubavi, bodrite se i podrzavajte se i orjentisite se na stvari koje ste oduvek voleli u zivotu a kojima jos uvek mozete da pristupite (sport, devojka/zena, momak/muz, kupanje, citanje, crtanje, izlasci, priroda...). Sve te divne stvari su vam na dohvat ruke, dopustite sebi da uzivate u njima i ne bojte se zadovoljstva.Ne saljite los primer drugima o odustajanju, nego zivite za druge a vremenom ako ne i odmah ce te pronaci zadovoljstvo i ispunjenje. Plakanje, tuga, zabrinutost i strah su samo fiziolozke reakcije organizma koje prolaze nakon nekoliko minuta ako im ne dopustate. Ne prepustajte im se, ne dajte im previse vremena i ne dajte im da vas definisu, jer postoji mnostvo boljih stvari. Budite dobro i samo hrabro!

Nema pomoci. sve sto naidje i ucini ti se kao resenje samo je laz i odlaganje. zena, porodica, prijatelji, posao, hobi itd, sve je laz jer ovo je neizleciva bolest za neke ljude. jedan sam od njih. ko je ne oseca ne moze da shvati. ta praznina u kojoj cekamo i cekamo...na nista. samo je pitanje vremena koliko cemo izdrzati u cekanju.pomoci nema. procitajte "there is a space in the heart"

@plavi

Vera i duhovnici nisu strucna tema odnosno strucna lica koji mogu da pomognu. Psihicke bolesti su izuzetno ozbiljna stvar da bi se na jeftine fore ljudi uvlacili u bilo kakve pseudo-strucne a zapravo crkveno-vrbujuce mahinacije. Ako ljudima zaista želite dobro, suzdrzite se od ovakvih preporuka.

(JaDepresivan, 12. avgust 2014 11:13), ako ne mozes da nadjes nesto sto je dobro i lepo nadji bar nesto sto je lose ili te nervira. Nemoj samo da si ravnodusan.

i ja sam depresivna vec godinama, a antidepresive pijem vec petu godinu. Moj zivot nije moj. I svakoga dana razmisljam o samoubistvu. Jednom su mi vec lekari spasili zivot. Sada mirujem, ali sam veoma nesrecna, tuzna i razocarana. Ne znam koliko cu jos izdrzati ovako.

Kada se tako osecas najbolje bi bilo da to kazes nekome u svojoj blizini u koga imas poverenja ili da odes odmah u najblizu zdravstvenu ustanovu i kazes nekome od osoblja. Momentalno ce ti biti ukazana pomoc i razgovor i kasnije ako se slozis, bice pozvani oni koje bi ti voleo da vidis da ti se nadju tu kao podrska u eventualnoj daljoj terapiji. Ja sam prosla to sa svojim suprugom i bilo je jako tesko ali moguce je poceti zivot iz pocetka, samo nemoj nista raditi na svoju ruku i veruj da ima nade, da neko misli na tebe i da brine i da zeli da ucini sve da ti bude bolje. Oduzimanjem zivota nista sustinski ne menjas, to je jako sebican postupak kojim dovodis u stanje ocaja i patnje one koji te vole. Nekim ljudima je upravo to cilj ali njihova vidjenja stvarnsoti su toliko skucena i takvima posebno treba podrska da vide sta je sve moguce postici uz podrsku i ljubav pravih osoba.

Najveci problem je sto je kod nas tabu otici kod psihijatra na razgovor. A taj razgovor toliko pomogne da je to neverovatno s tim sto ljudi grese pa im posle par odlazaka sve to deluje kao glupost I u fazonu su kako on meni moze da pomogne kad ja samo pricam. A ne shvataju da je rezultat vidljiv tek posle mesec dana u zavisnosti od tezine "bolesti". Mlad sam vrlo I patio sam od depresije ali sad sam.mnogo mnogo bolje I bicu jps bolje. Imao sam osecaj kao da se ceo zivot desava oko mene a da sam samo nemi posmatrac koji ne moze da mrdne I kao da sve uspehe I lepe stvari gledam kroz izlog, vidim ih ali ne mogu da ih dohvatim.

ne mogu vam samo lekovi pomoći, psihoterapija je neophodna.

Ja nisam nikad bila u nekoj vecoj depresiji i mozda to nemogu da razumem,ali moj brat jeste i vuce taj problem godina...bio je vise puta na lecenje i pije redovno terapiju,nekad i vise nego sto treba jer kaze da mu je tada najlepse...dosta je povucen u sebe,slabo se druzi,nemoze da radi i svesno izgleda sebe unistava,ima cerku zivu i zdravu i mislim nema veceg bogastva od toga i ako nisu zajedno.Kad god krene neka prica o poslu i zivotu on kaze da nece jos dugo,a svi znamo sta misli ...tu izgleda nema pomoci,jer ako pre svega nezelis sebi dobro i nedozvoljavas da ti se pomogne , nedoticu te saveti ,odbijas podrsku,samo gutas lekove i cekas da se dese cuda onda izgleda da tu nema pomoci ...zalosno ,volela bi da postoji nacin da se nesto promeni ,ali nevidim nista sto bi moglo takve osobe da pokrene....prepustaju se sudbini dok im nekvrcne,teze je tada onima sto to gledaju jer nemogu da pomognu,uzaludan bude svaki trud..

Po mom mišljenju depresija nije bolest već stanje svesti koje je veoma teško "poraziti" ili "pobediti". To je misaoni konstrukt koji determiniše naše živote. Živimo onako kako mislimo i ako promenimo način na koji živimo, promenićemo i način na koji mislimo i obrnuto. Čovek u depresiji aktualizuje svoju sklonost ka depresiji. Stanje depresije se može promeniti ali sklonost ka istoj je nemoguće iskoreniti jer ukoliko posedujemo tu sklonost, ona je deo naše prirode (zbog toga iznova padamo u depresiju čak i kada mislimo da smo je konačno pobedili), ali nije celina naše prirode. I to je potrebno razumeti upoznajući sebe i težiti ka ostvarivanju mnogih drugih mogućnosti koje u sebi posedujemo. Psihoterapija je najbolje rešenje u borbi protiv depresije, međutim, ona je tabu u ovoj državi, kao što je neko istakao ispod. Potrebno je razviti kolektivnu svest o koristima psihoterapije jer ona nije samo nekakvo "lečenje ljudi koji su bolesni" već i odličan način upoznavanja sebe i poboljšanja sopstvenog života uopšte.

Ja sam na pocetku tridesetih i vec primecujem da klizim u depresiju. Problema onoliko ali bez obzira ja sam uvek vedar i stalno zasmejavam ljude oko sebe. Kada sam sam situacija je drugacija.

Smrc, moj komentar ima najviše negativnih ocena. Sada ću da padnem u novu depresiju :)
Šalu na stranu, jedan kratak komentar, možda nekome pomogne.
Polako sam počeo da posmatram depresiju ne kao nešto negativno. To je ono što me čini ovakvim kakav jesam, i iz toga sam mnogo naučio. Da li to znači da sam izlečio? Pa ne, pošto i nisam bio bolestan, tj. tako sam ubedio sebe. Ako jogini mogu da zaustave rad srce, zašto mi obični smrtnici ne bismo mogli da promenimo raspoloženje od tuge u sreću. Potrebno je "samo" promeniti način razmišljanja. Doduše, treba dosta vežbanja za to, ali je moguće. Bilo je trunutaka kada zaista nisam video izlaz, užasan osećaj (znaju svi koji su kroz to prošli). Jednostavno, to je normalan osećaj. Ali je isto tako i normalan osećaj da osećamo svet punim plućima. Iako, i jedno i drugo nisu realne stvari, već samo iluzija (ali kao da je to bitno, bitno je osećati se srećno).

Uz blagu pomoc ad, inteligencije, znanja i snagom volje, postoje neki pojedinci koji su uspeli da ukrote major depresiju. Ne i pobede. Pobeda je zaista, gotovo nemoguca.
Makar jos koju godinu, dok ne izadju revolucionarni lekovi koji se ispituju.
Najgora opcija su alkohol i droge kao 'pomoc'.
Vazno je napredovati milimetar po milimetar, i ako depra cesto resetuje taj trud. Ali nikad ne odustajati, ako se svega nekoliko puta oseti da je poboljsanje zahvaljujuci trudu moguce, to je ono jezgro nade, koje vas drzi i tera dalje..I sto je najbitnije, jaca. Znaci samo borba, noktima i zubima. Dan i noc. Nedelju i godinu.

Najmanje pola Holivuda se leči od depresije, alkoholizma i narkomanije. Ništa novo.

Naravno da sam depresivan gledaj šta se dešava na svetu, možda je nauka i malo napredovala ali je čovek isti kao kad je izašao iz pećine. Na žalost, dok se ne desi neka teška tragedija čovečanstva kao masovno izumiranje ništa se neće ni promeniti jer vanzemaljci i da postoje neće doći na planetu gde se kvazirazumne vrste međusobno ubijaju

Tuzni je klovn zavrsio nastup i povuk'o se tiho u sator svoj. Iza njegove nasmejane maske,tuznog se lica krio kroj. I dok zivotinje gladne urlicu kasno i nespretni artisti padaju s trapeza on se seca kako je ljubio strasno,bila je to neka lepa princeza. Kad urlici prestanu i utihne sve,cuju se samo jecaji njegovi,crv tuge,dusa bolna ,njegov su zivot prekrili snegovi.

Meni je najteze kad je nema(depresije)jako dugo i svaki sledeci put kad se pojavi sve je teze i teze..osecam se usamljeno i cesto pomisljam da resim svoje muke...

Nažalost ovo je dokak da čono što nam mesovni mediji šalju kao poruku (da smo bez novca niko i ništa ne pije vodu). Ljudi se gledaju samo kroz materijalno i uslovljeni su da svoje vreme na ovom svetu troše na zarađivanje para kako bi trošili ih na razne gluposti. A seća je u malim stvarima u svakom od nas u ljudima koje pozajemo i volimo. Za sreću je zaista potrebno tako malo ali izgleda da to savremeni čovek ne vidi. On je zaboravio da pored skupih stvari postoji i još nešto (ljubav, nada, vera,empatija, religija), ali izgleda da te stvari ne donose dovoljno novca.
Nije na nama da se žalimo na vreme u kome živimo već da najbolje iskoristimo vreme koje nam je dato. To je moj moto. Nije sve tako kao što se na trenutke izgleda, i posle mraka sunce se opet rađa.

https://www.youtube.com/watch?v=fnxUJBpuUlc

slavite zivot ljudi...

Dobro je da ste dali ovaj tekst, samo je nažalost povod veoma bolan, depresija je odnela još jednog talentovanog čoveka, čoveka koji je svakoga mogao da nasmeje, ali izgleda da sebe nije mogao. To je inače sudbina mnogih komičara, oni ustvari sve vreme pokušavaju da u svoju dušu unesu zrno radosti, ali im u većini slučajeva to ne uspeva. Niko nikada u društvu u kome sam se kretao, nije mogao ni da pomisli da patim od depresije, a i još ponečega (OCD), jer prva stvar na koju su kod mene nailazili je osmeh. Uvek su mi govorili "blago tebi kad ti je do zezanja", a nisu ni znali šta se samnom dešava, jer ljudi samo vide sebe, samo je njihov problem veliki, samo njih boli, dok za druge ih nije briga. Depresija ima svoje uzroke, pored nje je nemoguće raditi, studirati, ona obesmišljava sve, život na ovom svetu postaje suvišan, a kada takva spirala misli obuhvati čoveka, ako se hitno ne reaguje, dolazi do onog najgoreg. U takvoj situaciji, pomoć i podrška porodice i prijatelja su od velike važnosti, jer vam se razbija osećaj usamljenosti, osećaj da nikome ništa ne znaćite, da ste bezvredni. U mom slučaju, kada su oni koje sam smatrao prijateljima, saznali šta se krije iza mog osmeha, da sam zatražio pomoć stručnih ljudi (IMZ), bez izuzetka su mi svi okrenuli leđa, jer "ludaka" niko ne želi pored sebe. Ja sam depresiji zbog toga veoma zahvalan, oterala je od mene ljudski otpad kojim sam bio okružen, zahvaljujući njoj sada dišem punim plućima, a svet oko sebe sada gledam pravim očima.

@(JaDepresivan, 12. avgust 2014 11:13)

Drž' se!! :) svi plusevi koje si dobio su dodatni razlozi!! Ne daj da tama bude jača, otvori oči u svjetlo i razbij je svaki put iznova i iznova..

Jos jedan dokaz da pare i slava ne znace mnogo...

Pocivaj u miru legendo,steta sto nisi imao pravih prijatelja oko sebe...inace se ovo ne bi desilo...

Prijatelji i njihova korekcija naseg ponekad totalno pogresnog pogleda na trenutnu situaciju ,zna da znaci vise od zene,dece,i rodbine zajedno.

Ziveli prijatelji!

Hvala redakciji za ovaj tekst. Tužan sam što je jedan od mojih omiljenih glumaca prekinuo svoj život. I sam sam imao problema sa depresijom. Dugo godina. Zato osećam potrebu da ostavim komentar. Volim što B92 sa vremena na vreme ostavlja ovakve tekstove, kao i druge tekstove vezane za psihu čoveka.
Ja sam takođe neko koje vedar i šaljiv spolja, a unutra se bori sa tugom. Ranije je bila potpuna depresija. Takođe sam večiti komičar u društvu, a unutra patim. Pokušavam nekako sebe da zasmejem, ali ne ide. A tako bih želeo.
Jednom sam od jedne fantastične devojke čuo da ne može da me zamisli kao tužnu osobu... to je bilo nakon što sam joj se poverio da patim. Mnogo mi je pomogla u nekim situacijama i puno joj hvala na tome. Nisam nikada stigao da joj se zahvalim.

Ne znam šta bih poručio ljudima koji pate od depresije. Obavezno se obratite profesionalcima za pomoć i budite spremni za saradnju. Nemojte da se odupirete. Borite se do kraja. Lep je život... ali moramo da se izborimo da bude takav.

@(schuca, 13. avgust 2014 01:35
depresija je bolest novog vremena i bolest gradskog zivota. kad ste videli depresivnog seljaka,nikad ili jako retko zato ljudi prirodan nacin zivota,beg od gradskih getoa i videcete kako je u stvari biti zdrav,naravno ako stvarno zelimo biti zdravi.

Svaka na mestu. Osnovni problem je što ova našta takozvana "civilizacija" funkcioniše na principu "ako hoćeš pobediti, nesmeš izgubiti".

Verujem da je mnogo tesko, ali ako vec shvatate da to niste vi vec da to bolest govori iz vas, da li je tako lakse?

Da, i ja bolujem od kliničke depresije. Nekada jednostavno nema izlaza. Nekada je Brankov most jedino mesto na svetu. Da razmišljam o samoubistvu.
kad krene kriza kliničke depresije jako je teško pronaći razlog i održati se.
(JaDepresivan, 12. avgust 2014 11:13)

Drzi se majstore, uvek ima izlaza i razloga za zivot,veruj mi

(Srbija, 12. avgust 2014 14:42), sve ima svoju cenu. To sto su najjaci na svetu u mnogim oblastima ima svoju cenu. To sto su Srbi za veselje i pricu rodjeni i to ima svoju cenu. Stvar je u tome ko sta "kupuje".

No one knows what it's like
To be the bad man
To be the sad man
Behind blue eyes ...

Ne znam, nisam pametan, ali baš sam zatečen ovim događajem i o ovome što se piše, ako je sve tačno. Bio mi je na neki način idol, gotivio sam ga i bio mi je među najomiljenijim glumcima koji je zračio nekom vedrinom.

Nisam ni slutio da ima ovakvih problema, a o alkoholizmu i drogi tek nisam mogao ni da pretpostavim. Ali činjenica je da kada smo tužni, obično to u društvu ne želimo da pokažemo, i otuda možda i potiče njegova vedrina u ulogama. kao prkos onome što ga pritiska iznutra.

Pomalo sam razočaran posle ove vesti, ne u samog Robina Williams-a, koliko možda u život koji je zaista surov.

Ostaje samo nada da će ovo biti "wake-up call" za sve ljude na svetu.

Meni je najteze kad je nema(depresije)jako dugo i svaki sledeci put kad se pojavi sve je teze i teze..osecam se usamljeno i cesto pomisljam da resim svoje muke...voleo bi da se javi neko da ko pati od depresije da pomognemo jedni drugima...

Vrlo je tesko u toj situaciji okolinu ubediti da si depresivan, a ne "smoren" i lenj... To je mozda najgora situacija. Jer neko ko nije bio u depresiji NIKADA nece moci da razume o cemu se radi.

Bitno je razlikovati tugu i nezadovoljstvo od depresije. Depresija je dno dna, nema ona veze s time ko je koliko jaka licnost vec kolika je patnja.
Vazno je utvrditi uzrok depresije i da se prvo ispita da nije organskog porekla jer cesto hormoni ili neki zdravstveni problemi (npr. tumor na mozgu, nedostatak odredjenih minerala...)prouzrokoju depresiju i tada treba leciti organski uzrok.Ukoliko je depresija emotivnog porekla ili posledica reakcije na spoljasnje zivotne okolnosti, tu je razgovor sa strucnim licem najkorisniji, plus podrska porodice, prijatelja. Inace, najvise depresivnih ljudi ima u najrazvijenijim zemljama, ma koliko paradoksalno to zvucalo. Brz zivot, udaljenost od unutrasnjeg ja, jurnjava i usamljenost cine svoje. Prosla sam kroz svasta nesto u zivotu, ali nista emotivno ne boli tako kao depresija. Ni rak, ni nemastina, ni nesrecna ljubav. Samoubistvo je nacin na koji neko zeli da okonca patnju, a ne zivot. Zato, obratimo paznju jedni na druge, lepa rec i osmeh pomazu.

Neka pociva u miru. Bas me je rastuzila ova vest. Nadam se da je sada na nekom boljem mestu...

34000 samoubistava ima u SAD, ne u svetu. Broj samoubistava godisnje u svetu je oko 800000, tj. blizu jednog miliona. Broj samoubistava u SAD je srazmerno manji, SAD imaju prosecnu stopu, dok zemlje kao sto su Madjarska, Rusija, Slovenija, pa i Srbija, daleko vece (Srbija ima duplo vise samoubistava po broju stanovnika, u odnosu na SAD).

Vidjeo mu se uvjek taj pogled u ocima, onaj dobar, ali tuzan i usamljen. Hvala ti dobri covjece sto si mi uljepsao djetinjstvo.

Nijedna depreija nije ista kod svake osobe neko nevidi pomoc neko je vidi i i zivi sa time ceo zivot.ja sam pšosle 12 godina poceo da se lecim i kada sam imao jake praznine i nemoc opet sam nekim cudom voleo zivot zato ponavljam svaka osoba sa depresijom nije ista !!!!