Астер Блисток
pre 9 godina
Мигрену имам већ 15 година, и дан данас се сјећам првог напада који је био прави пакао а љекари тада нису знали шта ми је. Понављао се исти сценарио једном у 2-3 мјесеца, најприје примјећујем како ми се руке полако одузимају, нестају из видног поља, затим трну и осјећам као да нису моје. Полако ми све улази у некакву измаглицу гдје добијам неке чудне облике и невјероватне боје пред очима. Чуло слуха постаје толико истанчано да чујем и најмањи шум који ме ужасно иритира, а језик трне и запетљава се. Потом улазим у неку конфузију у којој буквало не могу да се сјетим ни властитог имена нити било чега другог, све се информације некако пермутују и никакву смислену реченицу нисам способан изговорити. Такво стање у трајању од 30-40 минута смјењује бол у глави који не знам са чиме бих могао упоредити ни како описати. Пулсирање, стезање, цијепање, страшни болови у врату, бол у оку, зујање у ушима, затим повраћање које је само тренутно олакшање, киселина у желуцу знатно појачана... Гађење према свему: вода, чај, аспирин... И поново бол и превртање по кревету... Сад сам у некој промјенљивој фази у којој ова тзв. аура (која је мени иначе веће зло од самог бола) понекад изостаје а остане само јачи или слабији бол.
Не узимам никакве лијекове, у посљедње вријеме пијем пуно кефира који сам једно вријеме и сам правио, пијем много воде, а планирам намјештање атласа, што ће можда неки осудити, али сам чуо да је неким људима помогло.
Мислим да немам шта изгубити јер ово је стварно напорно...
11 Komentari
Sortiraj po: