Fotografisanje izaziva gubitak pamćenja

Ko zna zašto je to dobro? Kažu da je pojava pismenosti imala isti efekat na ljudski rod. U prošlosti je bilo normalno pamtiti usmena predanja, od pesama, preko priča, pa sve do epova za koje su potrebni tomovi štampanih knjiga. Ali je zato pismenost obezbedila druge vrste napretka.

Za ovo nije bilo potrebno istraživanje jer se to zna! Zato kada posećujete muzeje ili razgledate kulturne vrednosti, prvo ih obiđite bez slikanja, pa onda ponovite "đir", ovaj put sa fotografisanjem ...

Не само што се сећам предмета и ситуације код фотографисања уназад 35 година, него из хемијске праисторије фотографије имам забележене и податке о развијачу, температури, трајању развијања. Дакле, много више и података и мета-података. Научници се у последње време захваљујући оваквим и сличним истраживањима по памети опасно приближавају политичким аналитичарима.

Da li ljudi stvarno veruju u Americka istrazivanja?

Ovo istraživanje je tačno ako fotkate "eto onako", samo da bi zabeležili gde ste bili i šta ste radili. Ako se trudite da napravite dobru fotografiju, razmišljate o kadru, kompoziciji, svetlosti i tome kako će to izgledati na kraju, verujte mi, zapamtite sve do poslednjeg detalja.

Znaci Japanci najmanje pamte

Pa sad, ko zna koliko je ovo tacno, secam se svakog detalja koji fotografija prikazuje iz stvarnosti, detalja na fotografiji, jedino sto je problem je da vrlo cesto nemogu da nadjem fotografiju jer je scroolovanje medju hiljadama na sd kartici telefona naporan posao. Da se nesecam otprilike u kojem vremenskom periodu je napravljena fotografija, tesko da bi i uspeo da je pronadjem kad treba da je pokazem nekome.

Volim da fotografišem detalje, tako da upravo na njih mnogo više pažnje obraćam kad imam fotoaparat sa sobom. I onda često zapazim mnogo šta interesantno u nečemu naizgled sasvim običnom...

Nema sansi da mozak na duze staze zapamti sve vidjeno. I ono najupecatljivije sto smo u nekom trenutku doziveli vremenom pocinje da bledi pod uticajem novih iskustava koje dozivljavamo.

Fotografije su u tome neprocenjiva pomoc.

@ (Goran, 11. decembar 2013 13:08)
Da, i onda svako koleno u tom predanju ubaci nesto svoje sto mu se svidja, izbaci nesto sto mu se ne svidja i nakon nekoliko generacija dobije se sasvim novi ep.
Zamisli npr. da Ivo Andric nije napisao Na Drini cuprija nego je to ispricao komsiji. A komsija zeni, zena zetu... Sta bi tebi danas od toga ostalo?

istrazivacima ne verujem

Da li ljudi stvarno veruju u Americka istrazivanja?

Za ovo nije bilo potrebno istraživanje jer se to zna! Zato kada posećujete muzeje ili razgledate kulturne vrednosti, prvo ih obiđite bez slikanja, pa onda ponovite "đir", ovaj put sa fotografisanjem ...

Не само што се сећам предмета и ситуације код фотографисања уназад 35 година, него из хемијске праисторије фотографије имам забележене и податке о развијачу, температури, трајању развијања. Дакле, много више и података и мета-података. Научници се у последње време захваљујући оваквим и сличним истраживањима по памети опасно приближавају политичким аналитичарима.

Ko zna zašto je to dobro? Kažu da je pojava pismenosti imala isti efekat na ljudski rod. U prošlosti je bilo normalno pamtiti usmena predanja, od pesama, preko priča, pa sve do epova za koje su potrebni tomovi štampanih knjiga. Ali je zato pismenost obezbedila druge vrste napretka.

Ovo istraživanje je tačno ako fotkate "eto onako", samo da bi zabeležili gde ste bili i šta ste radili. Ako se trudite da napravite dobru fotografiju, razmišljate o kadru, kompoziciji, svetlosti i tome kako će to izgledati na kraju, verujte mi, zapamtite sve do poslednjeg detalja.

Pa sad, ko zna koliko je ovo tacno, secam se svakog detalja koji fotografija prikazuje iz stvarnosti, detalja na fotografiji, jedino sto je problem je da vrlo cesto nemogu da nadjem fotografiju jer je scroolovanje medju hiljadama na sd kartici telefona naporan posao. Da se nesecam otprilike u kojem vremenskom periodu je napravljena fotografija, tesko da bi i uspeo da je pronadjem kad treba da je pokazem nekome.

Volim da fotografišem detalje, tako da upravo na njih mnogo više pažnje obraćam kad imam fotoaparat sa sobom. I onda često zapazim mnogo šta interesantno u nečemu naizgled sasvim običnom...

Znaci Japanci najmanje pamte

istrazivacima ne verujem

Nema sansi da mozak na duze staze zapamti sve vidjeno. I ono najupecatljivije sto smo u nekom trenutku doziveli vremenom pocinje da bledi pod uticajem novih iskustava koje dozivljavamo.

Fotografije su u tome neprocenjiva pomoc.

@ (Goran, 11. decembar 2013 13:08)
Da, i onda svako koleno u tom predanju ubaci nesto svoje sto mu se svidja, izbaci nesto sto mu se ne svidja i nakon nekoliko generacija dobije se sasvim novi ep.
Zamisli npr. da Ivo Andric nije napisao Na Drini cuprija nego je to ispricao komsiji. A komsija zeni, zena zetu... Sta bi tebi danas od toga ostalo?