Tata na porođaju - da ili ne?

Prisustvovao sam rodjenu sina, i iz mnogo razloga je bilo dobro sto sam bio tamo.
Prvo, mislim da je medicinsko osoblje u Srbiji, cast izuzecima, ubedljivo NAJGORE u porodjajnim i decijim institucijama gde su pacijenti najmanje zasticeni. Ovo kazem iz dugackog licnog iskustva, i dobar deo tih ljudi je za otkaz, a neki i za zatvor. Porodjaj je trajao preko 16 sati, zbog pogresne procene osoblja, tako da je definitivno bilo dobro sto sam bio tu i pruzao podrsku, naravno u takvim slucajevima kada na kraju sve ispadne, hvala Bogu dobro, lose stvari se zaboravljaju.
S tim sto je receno, ne bih preporucio prisustvo porodjaju samo muskarcima sa slabijim stomakom, jer verujem da nije bas za sve.
Definitvno iskustvo koje bi mnogi muskarci morali da prodju jer otkriva neverovatnu snagu zena.

Kako li je ljudska rasa prezivjela bez "mudrosti" srpskih doktora? Kakvi nalazi, kakva seksualna disfunkcionalnost?!?

Porodjaj je jedna od najprirodnijih stvari na svijetu i nema nikakve dileme da je to kruna odnosa dvije odrasle osobe koje su se odlucile da dobiju dijete. Kakve crne dozovole?!?

JA placam da se moja zena porodi - ko ce meni da BRANI da je drzim za ruku i da uzmem moje dijete u ruke cim dodje na ovaj svijet, da ga polozim na zenine grudi i da presjecem pupcanu vrpcu?

Kakva uzasna drzava, kakvo uzasno zdravstvo. Ljudi, vi niste stoka i ne dajte da se tako ponasaju prema vama!!!

Moje iskustvo je predivno. Poradjali smo se u Svedskoj.Osoblje je bilo tu samo da nam pomogne ako nam sta treba i da nadgleda stanje. Porodi su bili prirodni. Drugi porod je zapoceo u kadi gdje smo masirali stomak cijelo vrijeme. Oba djeteta smo ostavili neoprana (obrises krv i ostavis prirodnu mast) na majcinm grudima. Sama se popnu do dojke i pocnu da doje. Samo ih zamotac u cebence i sacekas sat-sat i po dok sva krv iz pupcane vrpce ne udje u dijete pa onda presjeces vrpcu. U toj krvi se nalazi veliki broj antitijela koje stite bebu u prvim mjesecima zivota. Mast iz materice cini kozu zdravom i sprjecava susenje. Predivan dozivljaj bez trauma i osjecnja da si stoka. Dijete mora odmah uz majku (ili oca ako je carski rez)i pustite prirodu da rijesi ostalo. Nikakva povezivanja to je strasno raditi dijeci, nikakvo odnosenje dijeteta od majke. To je primitivno, okrutno i potpuno nelogicno.

Oba moja djeteta su spavala uz majku i mene od rodjenja. Budite sigurni da imamo urodjene reflekse kad spavamo kraj novorodjencadi. Isto kao sto zatvaramo usta pod vodom tako imamo refleks da cuvamo bebu koja spava pored nas.

Ne brinite se, vjerujte instiktima i budite zajedno cijelo vrijeme radi vas i vase dijece.

Za početak, na porođaju bi trebalo da budu prisutni čestiti, posvećeni i dobri lekari. Posle toga, naravno i tate.

Ja sam tu odluku prepustila muzu, a on se nije ni jednog trenutka dvoumio i prisustvovao je ne samo porodjaju nego i 'procesu' pre i posle. Zahvaljujuci njegovoj podrsci, ohrabrivanju i masazi ledja uspela sam da izbegnem carski rez i porodim se prirodno. Sudeci po njegovom licu kada se beba rodila i suzama radosnicama, mislim da mu je to bio jedan od najlepsih dana u zivotu. On je i okupao bebu zajedno sa babicom odmah nakon porodjaja. I bio je sav happy :) Svaka majka zna da nema ni jednog dogadjaja koji moze da zaseni to cudo radjanja i trenutak kada vam stave malo bice na grudi, pa zasto to onda ne podeliti sa osobom koju toliko volite. Kakav divan trenutak, kad se samo setim... A price o seksualnoj disfunkciji posle su glupost. Ako vam je seksualni zivot bio dobar pre bice i nakon porodjaja. Cao i srecno svima koji su u iscekivanju!

Prisustvuje crnogorac porodjaju.
Zena pocne da vice, Crnogorac u nesvest.
Zena pocne da se otvara, crnogorac opet u nesvest.
Pocne glava da izlazi, crnogorac opet u nesvest.
Izvuku bebu visi pupcana vrpca, crnogorac naravno, u nesvest.
Kada se sve zavrsilo, pita crnogorac sta je, musko ili zensko? Zensko. odgovore mu. Crnogorac: Uh, dobro je. Da se ne muci ka sta sam se ja mucio.

Prisustvovao porodjaju kod sve trojice, dvojici sam i presekao vrpcu, trecem nisam mogao jer su mi ruke bile na volanu dok je on izlazio na suvozacevom sedistu na parkingu bolnice. Nikada mi nisu trazili nikakva uverenja, briseve ili me oblacili u one carsave. Bio sa suprugom u sobi kad sam i koliko sam hteo. Seksualna disfunkcija? Posle svega sto smo prosli (ukljucujuci i porodjaj u autu) samo smo mnogo blizi a samim tim je i sex bolji. Porodjaj je prirodna stvar i ako je sve ok, doktor nije ni potreban. A muskarci moji, ako nismo sposobni da GLEDAMO ono sta zena PROZIVLJAVA, ja bih se zabrinuo za nasu muskost.

Ja prisustvovao i jako mi je drago da jesam. Mislim da je mojoj zeni bilo lakse, a iskustvo je neverovatno pozitivno.

Prisustvo porođaju je za mene bilo sjajno iskustvo. Kada smo čuli da na Zvezdari dozvoljavaju prisustvo oca, ni supruga ni ja se nismo dvoumili. Zaista je za iskrenu preporuku. Ono što znam je da je mojoj supruzi bilo mnogo lakše i da joj je vreme brže proticalo jer smo pričali, ja sam pratio CTG i bodrio je u bolnim momentima. Čak sam i asistirao dodajući joj kiseonik na samom porođaju :-)

Divno iskustvo. Smešteni smo u jednokrevetnu sobu, tamo je i obavljen porođaj. Ja sam spavao na fotelji na razvlačenje. Dete je svo vreme bilo sa nama u sobi, ni jednog trenutka ga nisu izneli iz sobe. Niko mi nije tražio nikakve briseve, a nisu me ni posebno presvlačili.

Prisustvo partnera na porođaju je besplatno u svakoj normalnoj zemlji. Takođe, smatra se NEnormalnim ako partner odbije da prisustvuje porođaju. U nekim zemljama čak toliko da se u porodičnu situaciju upliće centar za socijalni rad.

Psihološki može biti samo dobro za majku, ali i za osoblje koje vrši porođaj.
Doktorima u Srbiji smeta jer ne rade svoj posao kako treba, i često i ne znaju da ga rade. Iz tog razloga se oni boje prisustva partnera pa onda bezobrazno obeshrabruju ljude.
Osim toga, doktori se boje da parnter ne bi zavezao šamar (kao što se događalo do sada) u slučaju da ne poštuju porodilju (što se dešava svakodnevno) bilo njima ili babici u slučaju da se izleti i krene da se ponaša kao na porođajima na kojima nema prisustva partnera (što se dešava svakodnevno) - vređa porodilju, gruba je i slično.

Sve u svemu, mi smo jedna VEOMA zaostala zemlja.

Ja bio 2x i nisam se uplašio, a nije me mnogo ni bolelo.
Žena kaže da je nisam dovoljno branio od bezobraznih lekara i sestara, ali opet mislim da se isplatilo.
Presecanje pupčane vrpce je jedna grozna stvar. Prvi put seko (dali mi makaze u ruke i "hajde junačino") a drugi put vešto izbegao.
Suma sumarum pitajte buduće majke, i majke koje su imale očeve na porođaju, nemojte filozofirati.

U americi mi nisu trazili nikakve briseve, ne znam zasto su kod nas toliko zabrinuti. I sve vreme mozemo da budemo sa bebom, a ne samo da je jednom vidim iza stakla u tri dana.

Moj suprug je prisustvovao rodjenju nase cerkice 2010. u porodilistu u Visegradskoj. Bilo je to izuzetno pozitivno iskustvo, jako mi je znacilo sto je bio uz mene sve vreme, a on se nijednog trenutka nije pokajao, bio je sjajna podrska. Sad sam opet trudna i treba da se porodim u aprilu, planiramo da suprug opet prisustvuje porodjaju. Nas odnos posle toga je samo bolji, sadrzajniji i bliskiji i jako sam srecna zena sto imam tako divnog i normalnog muza.

1993. u KBC-u Dragiša Mišović (tada je moglo!) prisustvovao sam rođenju kćerke. Na licu mesta. Jedan od mojih najlepših dana. 18 godina to preporučujem svim očevima. Svi muškarci koje znam, a koji su prihvatili ideju o prisustvu porođaju imaju izuzetno pozitivan stav u odnosu na taj čin.
U to vreme očevi su morali "položiti" razgovor kod psihologa. Mislim da je mnogo važnije postići sagalasnost sa suprugom. Meni je ideju dala supruga, i bio sam prilično zatečen (nisam imao predstavu da je to, u to vreme, moguće). Vrlo brzo sam shvatio šta mi se nudi, i naravno prihvatio. Sigurno je da suprugama treba naše prisustvo i pre i posle porođaja (pa i nama bi trebalo da je obrnuto), ali sam nadasve siguran da im najviše možemo pomoći upravo za vreme porođaja.
Koliko ženama u tom trenutku možemo biti od koristi zaključite na osnovu sledeće anegdote. U prostoriji (sa paravanima) pored moje supruge porađaju se još dve buduće majke. U jednom trenutku (sat vremena pre rođenja moje kćerke), dok čavrljanjem pokušavam da skratim vreme supruzi, dolazi sestra i pita nas može li me "pozajmiti" na desetak minuta, jer je druga žena zamolila da i kod nje neko sedne i pomogne joj u tim trenucima, ne znajući da čuje moj glas, a ne glas nekog lekara. I bio sam pozajmljen desetak minuta (nisam imao ništa protiv, a, logično, odluku je donela moja supruga). Koliko sam bio koristan zna samo ta gospođa. Ono što je sigurno je da sam bio koristan.
Poruka svim budućim očevima je da budu na porođaju. Ako vas supruga ne pozove, probajte da vi budete inicijatori takve ideje.

Prilikom izbora porodilista jedan od uslova nam je bio da li je moguce prisustvo oca. Nikada se nismo dvoumili da li treba da budemo zajedno u tom trenutku.
To je trenutak kada postajemo roditelji, kada na svet dolazi nasa beba. Trenutak kada ste potrebni vasoj zeni. Da zna da nije sama i da nikada nece biti sama. To je trenutak koji menja nase zivote. Jednostavno trenutak koji je se ne propusta. Trenutak koji se zauvek pamti.

Imam troje dece, svo troje sam rodila "prirodnim putem", i pre prvog porođaja sam jako zagovarala ideju da otac prisustvuje porođaju. Međutim, u sred prvog porođaja sam pomislila kako je moj suprug POSLEDNJA osoba koja mi treba u tom trenutku! Sada, posle još dva porođaja ostajem pri istom stavu. Zato predlažem drugu stvar: da se dozvoli prisustvo moje mame, sestre ili već neke bliske osobe koja zna šta sledi i koja može iz iskustva da uteši (jer to je sve što može da uradi).
Da ne govorim o tome kako prizor kad bebina glava izlazi iz mene može da utiče na seks! Talk about turn off!

Muž je bio sa mnom na porođaju i to je bilo predivno iskustvo za oboje. Ja sam želela da bude sa mnom, znala sam da će mi to značiti, ali sam takođe insistirala na tome da bude tu isključivo i samo zato što ON ŽELI DA BUDE TU, da bismo zajedno dočekali našu ljubav. Ne da bi meni bio podrška, ne zato što zna da bi to meni značilo, ne da bi vodio računa o tome kako se osoblje ponaša prema meni itd. Samo ako ON TO ŽELI. Bilo bi mi žao, ali razumela bih da nije bio spreman na to. Nama je bilo prelepo, ponovo ćemo tako i ne bismo menjali to iskustvo nizašta. Srećna sam što imam takvog muža.

Ono što apsolutno ne razumem je potreba da ovde ljudi jedni druge ubeđuju u ispravnost i prirodnost svojih stavova. Prisustvo oca porođaju je lična, intimna odluka. Ne postoji ispravna odluka i ispravan izbor. Ako žena misli da bi joj više značilo prisustvo majke ili drugarice, to je sasvim u redu! Ako žena ne želi nikoga osim doktora i babice, ako budući tata ne vidi sebe tu, ako jedno ili oboje misle da će im seks biti ugrožen pa zbog toga ne žele da budu zajedno u momentu rađanja deteta... itd... sve to je u redu. Lična odluka, lični izbor.

Naplaćivanje prisustva oca porođaju - to je već bezobrazluk.

Ja sam bila inicijalno neprijateljski raspolozena prema celoj ideji, ali obzirom da zivimo "na zapadu" suprug je prisustvovao oba puta (ovde se zena oseca bedno ako nema ko da bude s njom jer vecina muzeva/momaka prisustvuje) i potpuno sam promenila misljenje. Istina nije bilo "presecanja vrpce" ali on ne mora aktivno da ucestvuje, niti da gleda sve detalje... moze da stoji i sa druge strane i vidi dete kad se rodi.
Inace cula sam horor price o porodjajima u Srbiji, nepostovanje zena (tipa "sta se dereSH" i sl.), hvala Bogu to sam odradila ovde gde te babice i sestre paze kao najrodjenijeg, ali to je valjda do mentaliteta sta li...

Sve u svemu ja sam ZA...
PS: smesno mi je kad citam o brisevima i presvlacenjima:))) mi svi tamo sa istoka smo pomalo hipohondri:)

dva puta prisustovovao porodjaju, dva puta PRESEKO PUPCANU vrpcu, i svima preporucujem, bog s vama...

To je trend nastao na Zapadu, a mi, kao što uvek pokušavamo da budemo u korak sa Amerikancima misleći da je sve što dolazi odande kvalitetno i ispravno, bez rezerve to prihvatamo. B92 bi trebalo da uradi anonimnu anketu sa porodiljima koje su insistirale na prisustvu svojih partnera kako bi utvrdila prave razloge takve želje. Od kolega sam čuo da se dosta žena odlučilo na ovakav potez kako bi kasnije manipulisala mužem, sa pričom "Video si šta sve moram da prođem i koje muke moram da preživim." Dosta je slučajeva kad se partner onesvesti, pa lekari umesto da se 100% posvete majci oni osvešćuju oca...ima još dosta razloga protiv prisustva.

Neka ocevi prisustvuju kod kuce, posle porodjaja......
Tada je zenama potrebna pomoc, a porodjaj prepustite strucnjacima....

Obzirom na stanje u našim porodilištima, suprug MORA da prisustvuje porodjaju da osoblje ne krene da maltretira porodilju. Potpuno je druga situacija kada je tu MUŠKO.

Ako vam ovo nije dovoljan razlog, ne znam šta jeste.

Tri puta sam se prirodno poradjala, nijednom u Srbiji. Kad cujem price o nasim porodilistima jako mi je zao tih zena koje su morale da prodju to. Ovde koliko vidim lekari bi samo sto pre da vas se otarase... Muz je odmah rekao da zeli da bude sa mnom, a i ja sam zelela da bude.

Prvi porodjaj nam je definitivno bio najzanimljiviji... U jednom trenutku je muz poceo da place jer nije znao kako da mi olaksa sve. Tokom porodjaja sam ga ispsovala, ali smo se tome posle smejali jer i on zna da nisam nista od toga mislila.. A kad se rodila cerkica, dali su suprugu da mi je donese, a on je bio toliko odusevljen da je samo gledao u nju... Jedva sam ga naterala da mi je da! Sva tri puta je spavao u sobi sa mnom, kao i bebe... Ma, bilo je divno. To sto je muz bio tu da mi pruzi podrsku mi je jako pomoglo. A nacin na koji je gledao cerke i sina kad su se rodili se ne moze meriti ni sa cim.

Argument da ce im se seks zgaditi mi je potpuno neshvatljiv... Porodjaj je predivna i prirodna stvar. Sad, sto mozda ima puno krvi i zena ne izgleda bas tip-top, pa valjda ako ste u braku muz moze da vas vidi i u najgorem izdanju... A seks nam je sve bolji i bolji! Svaki porodjaj nas je samo jos vise zblizio..

Mislim da svaki muskarac koji prisustvuje porodjaju samo jos vise postuje zenu nakon toga. U Srbiji je pre bilo rasprostranjen obicaj da se zena muci i poradja a muskarac ide i slavi bez da pomogne zeni uopste. Nikako mi nije bilo jasno sta muz slavi sto je devet meseci ranije imao seks dok se zena muci.. Ali u skorije vreme mislim da su uloge postale mnogo ravnopravnije. Nije vise toliko patrijarhalno drustvo kao sto je pre bilo...

Sve u svemu, ja sam svakako za da otac bude na porodjaju!

zašto 'da ili ne?'

da.

i to ne samo očevi.

omogućiti. obezbediti. demistifikovati, uprostiti procedure.

ima razlike u percepciji celog porođaja ako si sama ili ako imaš nekog najrođenijeg.

manje je strašno biti u bolnici.

ali i samo prisustvo na porođaju nije dovoljno jer posle porodjaja ostaju ta 3 famozna dana sa gledanjem deteta kroz staklo.

ma, prisustvo je tek prvi korak ka normalnijem odnosu prema porođaju, a ovde se još lome koplja 'da li-ili ne'.

Ne da mi nije potreban muž na porođaju, nego ni danima posle toga. Kad se setim kako sve izgleda, kako mi nije bilo ni do čega, uopšte mi nije bilo bitno ko je tu, a ko nije, samo sam želela da se završi. A junačine koje žele da preseku pupćanu vrpcu i nikad ne zaborave kako beba izlazi- napred u porođajnu salu.

Znate li gde zivite? U porodjajnoj sali je bilo nas cetiri. Levo od mene je na stolu lezala jako mlada zena koju zamalo da porode indukcijom, navodno prekoracen termin. Onda su shvatili da joj je lekar koji je vodio trudnocu pogresio termin i da treba da se porodi tek za DVA meseca. Tako su je digli sa porodjajnog stola, isklistiranu, obrijanu i svu unezverenu i poslali je kuci. Na stolu desno od mene zena je u nenormalnim mukama radjala blizance, uzasno se namucila. Lekari su je samarali da bi dosla k sebi. Onda dodjoh i ja na red. Odjednom se oko mene stvorio buljuk dece iz srednje medicinske koja su bila na praksi. Babica rece "ko ne ne moze da gleda neka izadje napolje". Porodjaj poce, a jedna ucenica pade u nesvest. Koga pre da gledaju mene ili nju? U tom momentu dovedose cetvrtu porodilju koja je sva krvava u pocepanoj spavacici sprovedena kroz celo porodiliste. I gde je tu bilo mesta za mog muza? Ili bilo cijeg muza?

Dok sam bila trudna razmisljala sam o tome da bi bilo lepo da moj suprug prisustvuje porodjaju. Medjutim, u porodjajnoj sali sam shvatila da to ipak ne bih mogla da podnesem. Bolovi su ipak tu zelju nadjacali. A drugo, sve je to vrlo licno. Stvar izbora i osecanja u tom trenutku. Zbog toga ne razumem ovolike minuse zenama koje misle isto kao i ja

Ja bih prvo da malo pohvalim nase lekare :)
Poradjala sam se u Gradskoj bolnici na Zvezdari pre 12 i 10 godina i imala sam svu paznju, najnormalniji ljudski i profesionalan tretman. Niko me nije ni maltretirao ni ponizavao, naprotiv, pamtim samo ljubazne i predusretljive sestre i babice. Eto, moje iskustvo s poradjanjem u Srbiji je sasvim pozitivno.
A sto se tice prisustva oca na porodjaju, to bi stvarno svaka zena trebalo sama sa sobom da vidi. Pustite trendove, tudja iskustva i price. Pogledajte u sebe, obratite paznju na svoja osecanja. Ipak ste vi glavna zvezda u tom trenutku.
Meni nije bio potreban niko. Porodjajna sala je bila mala, tri ili cetiri stola. Bila sam sama u sali, mir, tisina, januar, dan je tek poceo da svice. Prijalo mi je sto je tako. Spavala sam izmedju bolova. Kad je poceo sam porodjaj, dosli su babica i doktor i zavrsilo se za pola sata bez ikakve buke, vike, nervoze...

Slabi su muskarci za to,ne bi izdrzali,pali bi u nesvest !

po meni je to lepa stvar,ali ne bi trebalo da se dozvoli. zna se kome je gde mesto. jos samo da pocnemo da prisustvujemo i operacijama.

To je trend nastao na Zapadu, a mi, kao što uvek pokušavamo da budemo u korak sa Amerikancima misleći da je sve što dolazi odande kvalitetno i ispravno, bez rezerve to prihvatamo. B92 bi trebalo da uradi anonimnu anketu sa porodiljima koje su insistirale na prisustvu svojih partnera kako bi utvrdila prave razloge takve želje. Od kolega sam čuo da se dosta žena odlučilo na ovakav potez kako bi kasnije manipulisala mužem, sa pričom "Video si šta sve moram da prođem i koje muke moram da preživim." Dosta je slučajeva kad se partner onesvesti, pa lekari umesto da se 100% posvete majci oni osvešćuju oca...ima još dosta razloga protiv prisustva.

Imam troje dece, svo troje sam rodila "prirodnim putem", i pre prvog porođaja sam jako zagovarala ideju da otac prisustvuje porođaju. Međutim, u sred prvog porođaja sam pomislila kako je moj suprug POSLEDNJA osoba koja mi treba u tom trenutku! Sada, posle još dva porođaja ostajem pri istom stavu. Zato predlažem drugu stvar: da se dozvoli prisustvo moje mame, sestre ili već neke bliske osobe koja zna šta sledi i koja može iz iskustva da uteši (jer to je sve što može da uradi).
Da ne govorim o tome kako prizor kad bebina glava izlazi iz mene može da utiče na seks! Talk about turn off!

Ne da mi nije potreban muž na porođaju, nego ni danima posle toga. Kad se setim kako sve izgleda, kako mi nije bilo ni do čega, uopšte mi nije bilo bitno ko je tu, a ko nije, samo sam želela da se završi. A junačine koje žele da preseku pupćanu vrpcu i nikad ne zaborave kako beba izlazi- napred u porođajnu salu.

po meni je to lepa stvar,ali ne bi trebalo da se dozvoli. zna se kome je gde mesto. jos samo da pocnemo da prisustvujemo i operacijama.

Neka ocevi prisustvuju kod kuce, posle porodjaja......
Tada je zenama potrebna pomoc, a porodjaj prepustite strucnjacima....

Slabi su muskarci za to,ne bi izdrzali,pali bi u nesvest !

Dok sam bila trudna razmisljala sam o tome da bi bilo lepo da moj suprug prisustvuje porodjaju. Medjutim, u porodjajnoj sali sam shvatila da to ipak ne bih mogla da podnesem. Bolovi su ipak tu zelju nadjacali. A drugo, sve je to vrlo licno. Stvar izbora i osecanja u tom trenutku. Zbog toga ne razumem ovolike minuse zenama koje misle isto kao i ja

Znate li gde zivite? U porodjajnoj sali je bilo nas cetiri. Levo od mene je na stolu lezala jako mlada zena koju zamalo da porode indukcijom, navodno prekoracen termin. Onda su shvatili da joj je lekar koji je vodio trudnocu pogresio termin i da treba da se porodi tek za DVA meseca. Tako su je digli sa porodjajnog stola, isklistiranu, obrijanu i svu unezverenu i poslali je kuci. Na stolu desno od mene zena je u nenormalnim mukama radjala blizance, uzasno se namucila. Lekari su je samarali da bi dosla k sebi. Onda dodjoh i ja na red. Odjednom se oko mene stvorio buljuk dece iz srednje medicinske koja su bila na praksi. Babica rece "ko ne ne moze da gleda neka izadje napolje". Porodjaj poce, a jedna ucenica pade u nesvest. Koga pre da gledaju mene ili nju? U tom momentu dovedose cetvrtu porodilju koja je sva krvava u pocepanoj spavacici sprovedena kroz celo porodiliste. I gde je tu bilo mesta za mog muza? Ili bilo cijeg muza?

Ja bio 2x i nisam se uplašio, a nije me mnogo ni bolelo.
Žena kaže da je nisam dovoljno branio od bezobraznih lekara i sestara, ali opet mislim da se isplatilo.
Presecanje pupčane vrpce je jedna grozna stvar. Prvi put seko (dali mi makaze u ruke i "hajde junačino") a drugi put vešto izbegao.
Suma sumarum pitajte buduće majke, i majke koje su imale očeve na porođaju, nemojte filozofirati.

Kako li je ljudska rasa prezivjela bez "mudrosti" srpskih doktora? Kakvi nalazi, kakva seksualna disfunkcionalnost?!?

Porodjaj je jedna od najprirodnijih stvari na svijetu i nema nikakve dileme da je to kruna odnosa dvije odrasle osobe koje su se odlucile da dobiju dijete. Kakve crne dozovole?!?

JA placam da se moja zena porodi - ko ce meni da BRANI da je drzim za ruku i da uzmem moje dijete u ruke cim dodje na ovaj svijet, da ga polozim na zenine grudi i da presjecem pupcanu vrpcu?

Kakva uzasna drzava, kakvo uzasno zdravstvo. Ljudi, vi niste stoka i ne dajte da se tako ponasaju prema vama!!!

Moje iskustvo je predivno. Poradjali smo se u Svedskoj.Osoblje je bilo tu samo da nam pomogne ako nam sta treba i da nadgleda stanje. Porodi su bili prirodni. Drugi porod je zapoceo u kadi gdje smo masirali stomak cijelo vrijeme. Oba djeteta smo ostavili neoprana (obrises krv i ostavis prirodnu mast) na majcinm grudima. Sama se popnu do dojke i pocnu da doje. Samo ih zamotac u cebence i sacekas sat-sat i po dok sva krv iz pupcane vrpce ne udje u dijete pa onda presjeces vrpcu. U toj krvi se nalazi veliki broj antitijela koje stite bebu u prvim mjesecima zivota. Mast iz materice cini kozu zdravom i sprjecava susenje. Predivan dozivljaj bez trauma i osjecnja da si stoka. Dijete mora odmah uz majku (ili oca ako je carski rez)i pustite prirodu da rijesi ostalo. Nikakva povezivanja to je strasno raditi dijeci, nikakvo odnosenje dijeteta od majke. To je primitivno, okrutno i potpuno nelogicno.

Oba moja djeteta su spavala uz majku i mene od rodjenja. Budite sigurni da imamo urodjene reflekse kad spavamo kraj novorodjencadi. Isto kao sto zatvaramo usta pod vodom tako imamo refleks da cuvamo bebu koja spava pored nas.

Ne brinite se, vjerujte instiktima i budite zajedno cijelo vrijeme radi vas i vase dijece.

Prisustvovao sam rodjenu sina, i iz mnogo razloga je bilo dobro sto sam bio tamo.
Prvo, mislim da je medicinsko osoblje u Srbiji, cast izuzecima, ubedljivo NAJGORE u porodjajnim i decijim institucijama gde su pacijenti najmanje zasticeni. Ovo kazem iz dugackog licnog iskustva, i dobar deo tih ljudi je za otkaz, a neki i za zatvor. Porodjaj je trajao preko 16 sati, zbog pogresne procene osoblja, tako da je definitivno bilo dobro sto sam bio tu i pruzao podrsku, naravno u takvim slucajevima kada na kraju sve ispadne, hvala Bogu dobro, lose stvari se zaboravljaju.
S tim sto je receno, ne bih preporucio prisustvo porodjaju samo muskarcima sa slabijim stomakom, jer verujem da nije bas za sve.
Definitvno iskustvo koje bi mnogi muskarci morali da prodju jer otkriva neverovatnu snagu zena.

zašto 'da ili ne?'

da.

i to ne samo očevi.

omogućiti. obezbediti. demistifikovati, uprostiti procedure.

ima razlike u percepciji celog porođaja ako si sama ili ako imaš nekog najrođenijeg.

manje je strašno biti u bolnici.

ali i samo prisustvo na porođaju nije dovoljno jer posle porodjaja ostaju ta 3 famozna dana sa gledanjem deteta kroz staklo.

ma, prisustvo je tek prvi korak ka normalnijem odnosu prema porođaju, a ovde se još lome koplja 'da li-ili ne'.

Za početak, na porođaju bi trebalo da budu prisutni čestiti, posvećeni i dobri lekari. Posle toga, naravno i tate.

Ja prisustvovao i jako mi je drago da jesam. Mislim da je mojoj zeni bilo lakse, a iskustvo je neverovatno pozitivno.

Ja sam tu odluku prepustila muzu, a on se nije ni jednog trenutka dvoumio i prisustvovao je ne samo porodjaju nego i 'procesu' pre i posle. Zahvaljujuci njegovoj podrsci, ohrabrivanju i masazi ledja uspela sam da izbegnem carski rez i porodim se prirodno. Sudeci po njegovom licu kada se beba rodila i suzama radosnicama, mislim da mu je to bio jedan od najlepsih dana u zivotu. On je i okupao bebu zajedno sa babicom odmah nakon porodjaja. I bio je sav happy :) Svaka majka zna da nema ni jednog dogadjaja koji moze da zaseni to cudo radjanja i trenutak kada vam stave malo bice na grudi, pa zasto to onda ne podeliti sa osobom koju toliko volite. Kakav divan trenutak, kad se samo setim... A price o seksualnoj disfunkciji posle su glupost. Ako vam je seksualni zivot bio dobar pre bice i nakon porodjaja. Cao i srecno svima koji su u iscekivanju!

Prisustvuje crnogorac porodjaju.
Zena pocne da vice, Crnogorac u nesvest.
Zena pocne da se otvara, crnogorac opet u nesvest.
Pocne glava da izlazi, crnogorac opet u nesvest.
Izvuku bebu visi pupcana vrpca, crnogorac naravno, u nesvest.
Kada se sve zavrsilo, pita crnogorac sta je, musko ili zensko? Zensko. odgovore mu. Crnogorac: Uh, dobro je. Da se ne muci ka sta sam se ja mucio.

Prisustvovao porodjaju kod sve trojice, dvojici sam i presekao vrpcu, trecem nisam mogao jer su mi ruke bile na volanu dok je on izlazio na suvozacevom sedistu na parkingu bolnice. Nikada mi nisu trazili nikakva uverenja, briseve ili me oblacili u one carsave. Bio sa suprugom u sobi kad sam i koliko sam hteo. Seksualna disfunkcija? Posle svega sto smo prosli (ukljucujuci i porodjaj u autu) samo smo mnogo blizi a samim tim je i sex bolji. Porodjaj je prirodna stvar i ako je sve ok, doktor nije ni potreban. A muskarci moji, ako nismo sposobni da GLEDAMO ono sta zena PROZIVLJAVA, ja bih se zabrinuo za nasu muskost.

Prisustvo partnera na porođaju je besplatno u svakoj normalnoj zemlji. Takođe, smatra se NEnormalnim ako partner odbije da prisustvuje porođaju. U nekim zemljama čak toliko da se u porodičnu situaciju upliće centar za socijalni rad.

Psihološki može biti samo dobro za majku, ali i za osoblje koje vrši porođaj.
Doktorima u Srbiji smeta jer ne rade svoj posao kako treba, i često i ne znaju da ga rade. Iz tog razloga se oni boje prisustva partnera pa onda bezobrazno obeshrabruju ljude.
Osim toga, doktori se boje da parnter ne bi zavezao šamar (kao što se događalo do sada) u slučaju da ne poštuju porodilju (što se dešava svakodnevno) bilo njima ili babici u slučaju da se izleti i krene da se ponaša kao na porođajima na kojima nema prisustva partnera (što se dešava svakodnevno) - vređa porodilju, gruba je i slično.

Sve u svemu, mi smo jedna VEOMA zaostala zemlja.

U americi mi nisu trazili nikakve briseve, ne znam zasto su kod nas toliko zabrinuti. I sve vreme mozemo da budemo sa bebom, a ne samo da je jednom vidim iza stakla u tri dana.

Divno iskustvo. Smešteni smo u jednokrevetnu sobu, tamo je i obavljen porođaj. Ja sam spavao na fotelji na razvlačenje. Dete je svo vreme bilo sa nama u sobi, ni jednog trenutka ga nisu izneli iz sobe. Niko mi nije tražio nikakve briseve, a nisu me ni posebno presvlačili.

Prisustvo porođaju je za mene bilo sjajno iskustvo. Kada smo čuli da na Zvezdari dozvoljavaju prisustvo oca, ni supruga ni ja se nismo dvoumili. Zaista je za iskrenu preporuku. Ono što znam je da je mojoj supruzi bilo mnogo lakše i da joj je vreme brže proticalo jer smo pričali, ja sam pratio CTG i bodrio je u bolnim momentima. Čak sam i asistirao dodajući joj kiseonik na samom porođaju :-)

Moj suprug je prisustvovao rodjenju nase cerkice 2010. u porodilistu u Visegradskoj. Bilo je to izuzetno pozitivno iskustvo, jako mi je znacilo sto je bio uz mene sve vreme, a on se nijednog trenutka nije pokajao, bio je sjajna podrska. Sad sam opet trudna i treba da se porodim u aprilu, planiramo da suprug opet prisustvuje porodjaju. Nas odnos posle toga je samo bolji, sadrzajniji i bliskiji i jako sam srecna zena sto imam tako divnog i normalnog muza.

Ja sam bila inicijalno neprijateljski raspolozena prema celoj ideji, ali obzirom da zivimo "na zapadu" suprug je prisustvovao oba puta (ovde se zena oseca bedno ako nema ko da bude s njom jer vecina muzeva/momaka prisustvuje) i potpuno sam promenila misljenje. Istina nije bilo "presecanja vrpce" ali on ne mora aktivno da ucestvuje, niti da gleda sve detalje... moze da stoji i sa druge strane i vidi dete kad se rodi.
Inace cula sam horor price o porodjajima u Srbiji, nepostovanje zena (tipa "sta se dereSH" i sl.), hvala Bogu to sam odradila ovde gde te babice i sestre paze kao najrodjenijeg, ali to je valjda do mentaliteta sta li...

Sve u svemu ja sam ZA...
PS: smesno mi je kad citam o brisevima i presvlacenjima:))) mi svi tamo sa istoka smo pomalo hipohondri:)

1993. u KBC-u Dragiša Mišović (tada je moglo!) prisustvovao sam rođenju kćerke. Na licu mesta. Jedan od mojih najlepših dana. 18 godina to preporučujem svim očevima. Svi muškarci koje znam, a koji su prihvatili ideju o prisustvu porođaju imaju izuzetno pozitivan stav u odnosu na taj čin.
U to vreme očevi su morali "položiti" razgovor kod psihologa. Mislim da je mnogo važnije postići sagalasnost sa suprugom. Meni je ideju dala supruga, i bio sam prilično zatečen (nisam imao predstavu da je to, u to vreme, moguće). Vrlo brzo sam shvatio šta mi se nudi, i naravno prihvatio. Sigurno je da suprugama treba naše prisustvo i pre i posle porođaja (pa i nama bi trebalo da je obrnuto), ali sam nadasve siguran da im najviše možemo pomoći upravo za vreme porođaja.
Koliko ženama u tom trenutku možemo biti od koristi zaključite na osnovu sledeće anegdote. U prostoriji (sa paravanima) pored moje supruge porađaju se još dve buduće majke. U jednom trenutku (sat vremena pre rođenja moje kćerke), dok čavrljanjem pokušavam da skratim vreme supruzi, dolazi sestra i pita nas može li me "pozajmiti" na desetak minuta, jer je druga žena zamolila da i kod nje neko sedne i pomogne joj u tim trenucima, ne znajući da čuje moj glas, a ne glas nekog lekara. I bio sam pozajmljen desetak minuta (nisam imao ništa protiv, a, logično, odluku je donela moja supruga). Koliko sam bio koristan zna samo ta gospođa. Ono što je sigurno je da sam bio koristan.
Poruka svim budućim očevima je da budu na porođaju. Ako vas supruga ne pozove, probajte da vi budete inicijatori takve ideje.

Prilikom izbora porodilista jedan od uslova nam je bio da li je moguce prisustvo oca. Nikada se nismo dvoumili da li treba da budemo zajedno u tom trenutku.
To je trenutak kada postajemo roditelji, kada na svet dolazi nasa beba. Trenutak kada ste potrebni vasoj zeni. Da zna da nije sama i da nikada nece biti sama. To je trenutak koji menja nase zivote. Jednostavno trenutak koji je se ne propusta. Trenutak koji se zauvek pamti.

dva puta prisustovovao porodjaju, dva puta PRESEKO PUPCANU vrpcu, i svima preporucujem, bog s vama...

Muž je bio sa mnom na porođaju i to je bilo predivno iskustvo za oboje. Ja sam želela da bude sa mnom, znala sam da će mi to značiti, ali sam takođe insistirala na tome da bude tu isključivo i samo zato što ON ŽELI DA BUDE TU, da bismo zajedno dočekali našu ljubav. Ne da bi meni bio podrška, ne zato što zna da bi to meni značilo, ne da bi vodio računa o tome kako se osoblje ponaša prema meni itd. Samo ako ON TO ŽELI. Bilo bi mi žao, ali razumela bih da nije bio spreman na to. Nama je bilo prelepo, ponovo ćemo tako i ne bismo menjali to iskustvo nizašta. Srećna sam što imam takvog muža.

Ono što apsolutno ne razumem je potreba da ovde ljudi jedni druge ubeđuju u ispravnost i prirodnost svojih stavova. Prisustvo oca porođaju je lična, intimna odluka. Ne postoji ispravna odluka i ispravan izbor. Ako žena misli da bi joj više značilo prisustvo majke ili drugarice, to je sasvim u redu! Ako žena ne želi nikoga osim doktora i babice, ako budući tata ne vidi sebe tu, ako jedno ili oboje misle da će im seks biti ugrožen pa zbog toga ne žele da budu zajedno u momentu rađanja deteta... itd... sve to je u redu. Lična odluka, lični izbor.

Naplaćivanje prisustva oca porođaju - to je već bezobrazluk.

Obzirom na stanje u našim porodilištima, suprug MORA da prisustvuje porodjaju da osoblje ne krene da maltretira porodilju. Potpuno je druga situacija kada je tu MUŠKO.

Ako vam ovo nije dovoljan razlog, ne znam šta jeste.

Tri puta sam se prirodno poradjala, nijednom u Srbiji. Kad cujem price o nasim porodilistima jako mi je zao tih zena koje su morale da prodju to. Ovde koliko vidim lekari bi samo sto pre da vas se otarase... Muz je odmah rekao da zeli da bude sa mnom, a i ja sam zelela da bude.

Prvi porodjaj nam je definitivno bio najzanimljiviji... U jednom trenutku je muz poceo da place jer nije znao kako da mi olaksa sve. Tokom porodjaja sam ga ispsovala, ali smo se tome posle smejali jer i on zna da nisam nista od toga mislila.. A kad se rodila cerkica, dali su suprugu da mi je donese, a on je bio toliko odusevljen da je samo gledao u nju... Jedva sam ga naterala da mi je da! Sva tri puta je spavao u sobi sa mnom, kao i bebe... Ma, bilo je divno. To sto je muz bio tu da mi pruzi podrsku mi je jako pomoglo. A nacin na koji je gledao cerke i sina kad su se rodili se ne moze meriti ni sa cim.

Argument da ce im se seks zgaditi mi je potpuno neshvatljiv... Porodjaj je predivna i prirodna stvar. Sad, sto mozda ima puno krvi i zena ne izgleda bas tip-top, pa valjda ako ste u braku muz moze da vas vidi i u najgorem izdanju... A seks nam je sve bolji i bolji! Svaki porodjaj nas je samo jos vise zblizio..

Mislim da svaki muskarac koji prisustvuje porodjaju samo jos vise postuje zenu nakon toga. U Srbiji je pre bilo rasprostranjen obicaj da se zena muci i poradja a muskarac ide i slavi bez da pomogne zeni uopste. Nikako mi nije bilo jasno sta muz slavi sto je devet meseci ranije imao seks dok se zena muci.. Ali u skorije vreme mislim da su uloge postale mnogo ravnopravnije. Nije vise toliko patrijarhalno drustvo kao sto je pre bilo...

Sve u svemu, ja sam svakako za da otac bude na porodjaju!

Ja bih prvo da malo pohvalim nase lekare :)
Poradjala sam se u Gradskoj bolnici na Zvezdari pre 12 i 10 godina i imala sam svu paznju, najnormalniji ljudski i profesionalan tretman. Niko me nije ni maltretirao ni ponizavao, naprotiv, pamtim samo ljubazne i predusretljive sestre i babice. Eto, moje iskustvo s poradjanjem u Srbiji je sasvim pozitivno.
A sto se tice prisustva oca na porodjaju, to bi stvarno svaka zena trebalo sama sa sobom da vidi. Pustite trendove, tudja iskustva i price. Pogledajte u sebe, obratite paznju na svoja osecanja. Ipak ste vi glavna zvezda u tom trenutku.
Meni nije bio potreban niko. Porodjajna sala je bila mala, tri ili cetiri stola. Bila sam sama u sali, mir, tisina, januar, dan je tek poceo da svice. Prijalo mi je sto je tako. Spavala sam izmedju bolova. Kad je poceo sam porodjaj, dosli su babica i doktor i zavrsilo se za pola sata bez ikakve buke, vike, nervoze...