Život bez prijatelja je štetan za zdravlje kao pušenje

... kod hronično usamljenih ljudi imuni sistem se pokazao slabim i vrlo sporim kod reakcije na viruse. ...

Otkad sam prestao da se druzim sa odredjenim osobama preporodio sam se i psihicki i fizicki i osecam se lepo i rastereceno .

Čitav život sam relativno usamljen i to uglavnom svojim izborom. Uglavnom imam po 2-3 prijatelja koji se menjaju kako život prolazi i sa njima odem na piće, u bioskop ili u neku drugu rekreaciju. Najviše mrzim osobe koje imaju konstatnu potrebu da se sa nekim druže, da kukaju, ogovaraju i da traže da ih neko teši i da im servira život na tacni. Takođe ne podnosim kada sam na nekoj proslavi ili na okupljanju među velikim brojem ljudi koji se međusobno nadvikuju za pažnju. U takvim situacijama prosto poželim da ostanem i odem ali eto zarad socijalno prihvatljive društvenosti ostanem i ćutim. Kada se tako zamorim od ljudskih odnosa ja se izolujem na neke dve nedelje minimalnog kontakta sa ljudima i na šetnje po prirodi. Posle toga se ponovo preporodim i osećam se kao normalna osoba. Nisu svi ljudi isti.

Jedno je usamljenost a drugo je samoca po izboru. Ne mora da znaci da je onaj ko je odlucio da mu je bolje samom i usamljen. Kako bi rekao Bukovski "cesto sam se osecao odvratno, razmisljao sam o tome da se ubijem, ali nikad nisam mislio da cu se izleciti od toga ako sad neki covek ili vise njih dodje da budemo zajedno" Tako nesto. Posebno ovde.

Za druge ne znam, ali mislim da sam se zbog ljudi i osecao odvratno. Ovde su ljudi malo vise haoticni, iracionalni, potpuno nepredvidljivi a meni to smeta i uznemirava me. Ne kazem da nema drugacijih, ali prijatelji ne mogu da se traze na silu kao sto ne moze covek da se na silu zaljubi u nekoga. To mora da dodje iznutra, da covek pozeli prijatelja ili nesto, tako da ovi tekstovi mozda jesu dobri kao analiza stanja, ali ne treba da se u njima daju saveti. "Nadjite prijatelja". Zasto?

ako vas prijatelji ogovaraju iza ledja i nista nece da vam kazu u lice, onda bas i nisu neki prijatelji.

Prijatelji, to su drugari. Ne pouzdati se previše u ozbiljnim stvarima, izdaće vas lako, ali ni vi niste savršeni, tako da uzmite što vam život pruža.

To je Aspergerov sindrom (AS) kojeg nema na spisku bolesti u medjunarodnoj klasifiksciji DSM-5 izdatoj 2013-te. Sve se sada svodi pod autisticnim spektrom. U praksi, ko je imao dijagnozu AS ostao je bez iste.

A kako onda budistički monasi dožive 95 godina života a uglavnom žive u totalnoj izolaciji, bez prijatelja i ljudi?! O njihovom savršenom zdravlju da i ne govorimo.

Ovo mozda vazi za one ljude koji nemaju s kime da se druze a zeleli bi a ne za one koji ne vole preterano da se druze. Ustvari je problem u patnji, pati sto je sam i time povlaci niz drugih problema, zdravstvenih. Mnogo veca je muka od preteranog druzenja sa svim i svakim, od raznih traceva, negativne energije itd.

Odkada sam dobio otkaz druzim se sa zivotinjima , ker , macka, kisna glista , puz , kokos , prasac sta bilo samo da je zivotinja
u ljude sam zbog isceniranog dobijanja statusa tehnoloskog viska iygubio poverenje o poverenju u njih vise ni nerazmisljam ako zbog takvih treba da budem i sam i usamljen potpisujem odmah i zao mije sto to nisu napravili ranije

Vidi se da je ova lepotica sa slike isto usamljena..

ako vas prijatelji ogovaraju iza ledja i nista nece da vam kazu u lice, onda bas i nisu neki prijatelji.

To je Aspergerov sindrom (AS) kojeg nema na spisku bolesti u medjunarodnoj klasifiksciji DSM-5 izdatoj 2013-te. Sve se sada svodi pod autisticnim spektrom. U praksi, ko je imao dijagnozu AS ostao je bez iste.

Prijatelji, to su drugari. Ne pouzdati se previše u ozbiljnim stvarima, izdaće vas lako, ali ni vi niste savršeni, tako da uzmite što vam život pruža.

Jedno je usamljenost a drugo je samoca po izboru. Ne mora da znaci da je onaj ko je odlucio da mu je bolje samom i usamljen. Kako bi rekao Bukovski "cesto sam se osecao odvratno, razmisljao sam o tome da se ubijem, ali nikad nisam mislio da cu se izleciti od toga ako sad neki covek ili vise njih dodje da budemo zajedno" Tako nesto. Posebno ovde.

Za druge ne znam, ali mislim da sam se zbog ljudi i osecao odvratno. Ovde su ljudi malo vise haoticni, iracionalni, potpuno nepredvidljivi a meni to smeta i uznemirava me. Ne kazem da nema drugacijih, ali prijatelji ne mogu da se traze na silu kao sto ne moze covek da se na silu zaljubi u nekoga. To mora da dodje iznutra, da covek pozeli prijatelja ili nesto, tako da ovi tekstovi mozda jesu dobri kao analiza stanja, ali ne treba da se u njima daju saveti. "Nadjite prijatelja". Zasto?

... kod hronično usamljenih ljudi imuni sistem se pokazao slabim i vrlo sporim kod reakcije na viruse. ...

Otkad sam prestao da se druzim sa odredjenim osobama preporodio sam se i psihicki i fizicki i osecam se lepo i rastereceno .

Čitav život sam relativno usamljen i to uglavnom svojim izborom. Uglavnom imam po 2-3 prijatelja koji se menjaju kako život prolazi i sa njima odem na piće, u bioskop ili u neku drugu rekreaciju. Najviše mrzim osobe koje imaju konstatnu potrebu da se sa nekim druže, da kukaju, ogovaraju i da traže da ih neko teši i da im servira život na tacni. Takođe ne podnosim kada sam na nekoj proslavi ili na okupljanju među velikim brojem ljudi koji se međusobno nadvikuju za pažnju. U takvim situacijama prosto poželim da ostanem i odem ali eto zarad socijalno prihvatljive društvenosti ostanem i ćutim. Kada se tako zamorim od ljudskih odnosa ja se izolujem na neke dve nedelje minimalnog kontakta sa ljudima i na šetnje po prirodi. Posle toga se ponovo preporodim i osećam se kao normalna osoba. Nisu svi ljudi isti.

A kako onda budistički monasi dožive 95 godina života a uglavnom žive u totalnoj izolaciji, bez prijatelja i ljudi?! O njihovom savršenom zdravlju da i ne govorimo.

Ovo mozda vazi za one ljude koji nemaju s kime da se druze a zeleli bi a ne za one koji ne vole preterano da se druze. Ustvari je problem u patnji, pati sto je sam i time povlaci niz drugih problema, zdravstvenih. Mnogo veca je muka od preteranog druzenja sa svim i svakim, od raznih traceva, negativne energije itd.

Odkada sam dobio otkaz druzim se sa zivotinjima , ker , macka, kisna glista , puz , kokos , prasac sta bilo samo da je zivotinja
u ljude sam zbog isceniranog dobijanja statusa tehnoloskog viska iygubio poverenje o poverenju u njih vise ni nerazmisljam ako zbog takvih treba da budem i sam i usamljen potpisujem odmah i zao mije sto to nisu napravili ranije

Vidi se da je ova lepotica sa slike isto usamljena..