Činjenice o veštačkim zaslađivačima

Gubljenje kilograma je težak zadatak koji zahteva razne vrste napora: lični napor, timski napor, angažovanje porodice, podršku prijatelja i sve to mora biti zasnovano na činjenicama ili je ceo proces osuđen na propast.

Jedna od najčešćih zabluda koje kao stručnjak za gubljenje težine čujem je konfuzija oko veštačkih zalađivača. O ovim proizvodima kruže urbane legende i netačne informacije.

Činjenica je da veštački zaslađivači mogu da imaju značajnu ulogu u programima za gubljenje kilograma. Mogu da pomognu u bici protiv kilograma. Oni nisu najvažniji element, ali svakako mogu biti korisni.

Važno ih je uzeti u obzir kada osoba unosi veliku količinu kalorija preko šećera. I što je najvažnije, oni su bezbedni... ili barem bezbedniji od vožnje automobila, sipanja goriva na pumpi, izlaganja suncu bez zaštitne kreme.

Zato ako obavljate neku od ovih aktivnosti i želite da koristite veštačke zalađivače u borbi sa kilogramima, evo nekoliko činjenica:

- većina niskokaloričnih i nekaloričnih zaslađivača je nekoliko stotina puta slađa od kristal šećera, što znači da mala količina može da zameni veliku dozu šećera i kalorija

- niskokalorični i nekalorični zaslađivači ne utiču na stvaranje karijesa na zubima

- niskokalorični i nekalorični zaslađivači ne utiču na glukozu u krvi ili insulinsku reakciju

- u pitanju su neke od najobimnije proučavanih supstanci na svetu sa stotinama (u nekim slučajevima hiljadama) studija koje potvrđuju da su bezbedne za ljudsku upotrebu. Ove studije su radile brojne grupe u različitim zemljama u nadi da će pobiti prednosti veštačkih zaslađivača.

- U SAD-u se prodaje 5 različitih veštačkih zaslađivača. To su saharin (sweet and low), sukraloza (splenda), aspartam (nutrasweet ili equal), acesulfam-K (sunett/sweet-one) i neotam, ali ima nekoliko drugih, popularnijih prirodnih zaslađivača kao što su stevija (truvia) i grupa drugih zaslađivača koji se proizvode pod nazivom šećerni alkoholi (maltitol, sorbitol, izomalt i ksilitol).

Steve Snodgrass / Flickr.com

Saharin (sweet 'n low)

Saharin se koristi već više od 100 godina i predstavlja ,,najproučavaniji zaslađivač’’. Otkriven je dok su istraživači radili na naftnim derivatima i katranu uglja! Sadrži nula kalorija, ne podiže nivo šećera u krvi i 200 do 700 puta je slađi od kristal šećera. Ostavlja donekle gorak ukus. Nakon 20 godina povezivanja saharina sa karcinomom, ove tvrdnje su odbačene 2001. godine.

Aspartam (equal i nutrasweet)

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je aspartam za upotrebu u raznim prehrambenim proizvodima početkom 80-tih godina prošlog veka. Aspartam se u organizmu rastvara na nekoliko amino kiselina ali daje zanemarljivu količinu energije ili minimalan broj kalorija, koji bi se uzimao u obzir ako bi se unelo oko 0,1kg da bi se dobila jedna kalorija.

Aspartam je 1965. godine otkrio naučnik koji je pokušavao da nađe nove lekove za čir. Ovo je verovatno najčešće korišćen veštački zaslađivač u gaziranim napicima od 1983. Aspartam je takođe poznat pod nazivom Nutrasweet, Equal i Sugar Twin. Bezbedan je za odrasle osobe, decu i trudnice OSIM ako ne boluju od retke nasledne bolesti fenilketonurije jer može da dovede po povišenih nivoa fenilalanina, nusproizvoda aspartama. Povezuje se sa nemigrenskim glavoboljama ako se koristi tokom dugog vremenskog perioda.

Sukraloza (splenda)

Sukraloza se dobija zamenom hidroksilnih grupa molekula šećera atomima hlora. Krvotok čoveka apsorbuje veoma malu količinu sukraloze iz sistema za varenje. Ono što je apsorbovano se izbacuje putem urina a ono što nije putem izmeta. Količina hlora u njoj je manja od količine u pijaćoj vodi u SAD-u. Sukraloza je otkrivena pri pokušajima da se napravi jedan novi insekticid. Iako je šećer polazna tačka za dobijanje sukraloze, finalni proizvod nema nikakve odlike šećera. Nema ga u prirodi.

Ne sadrži kalorije ali, s obzirom da je 600 puta slađi od šećera, dovoljne su veoma male količine da bi se postigla željena slatkoća, tako da verovatno nećete konzumirati dovoljno sukraloze da biste uneli kalorije. Druga dva sastojka splende su dekstroza i maltodekstrin, koji se koriste da bi se dobilo na punoći i predstavljaju ugljene hidrate koji sadrže kalorije. Jedna šolja splende sadrži 96 kalorija i 32 grama ugljenih hidrata, što se često ne primećuje s obzirom da na etiketi piše da je u pitanju beskalorični zaslađivač.

Stevija (truvia)

Jedna od ,,prirodnih’’ zamena za šećer koja se pojavila početkom XXI veka je stevija. U SAD-u se koristi molekuli sastojka ove biljke pod nazivom rebaudiozid A. U pitanju je prečišćeni ekstrakt stevije, biljke koja raste u Centralnoj i Južnoj Americi. U pitanju je nekalorični zaslađivač, šećerni alkohol koji se nalazi u prirodi. I on ostavlja donekle gorak ukus u ustima usled stimulisanja receptora na zadnjem delu jezika.

Šećerni alkoholi

Sorbitol, ksilitol, laktitol, manitol, izomalt, maltitol i drugi šećerni alkoholi pojavljuju se u prehrambenim proizvodima ,,bez šećera’’. Krvotok ih slabo apsorbuje tako da se smatraju nekaloričnim. Međutim, na etiketama mora da stoji da u većim količinama mogu da imaju laksaivni efekat, što je njihov glavni propratni efekat.

Nisu slatki kao šećer tako se najčešće konzumiraju više da bi se dobila tražena slatkoća. Jedan od glavnih razloga zašto se šećerni alkoholi koriste u prehrambenim proizvodima za dijabetičare je taj što se sporo apsorbuju i samo delimično metabolišu. Na taj način se unosi manje kalorija jer organizam brzo pretvara šećerni alkohol u energiju.

Ova nepotpuna apsorpcija ne dovodi do povišenog nivoa šećera u krvi kao što je slučaj sa tipičnim ugljenim hidratima. Iako se šećerni alkoholi smatraju ugljenim hidratima, ponekad se kombinuju sa drugim sastojcima nekog proizvoda koji mogu da izazovu povećanje nivoa šećera u krvi. Zbog njihove stabilnosti, često se koriste u žvakaćim gumama, bombonama i drugim sušenim prehrambenim proizvodima. Da li veštački zaslađivači dovode do uvećanja telesne težine?

Jedna od najbizarnijih tvrdnji protiv veštačkih zaslađivača je da mogu da izazovu povećanje telesne težine. Većina ljudi koji koriste ove proizvode čine to da bi smanjili ili održali telesnu težinu, ne da bi je povećali. Bilo bi prilično uznemirujuće da se ustanovi da oni u stvari doprinose problemu, umesto da su deo rešenja.

Činjenica je da istraživanja pokazuju obe mogućnosti. Ovde moram da dodam da ,,ako šećer čini veliki deo unosa kalorija a veštački ili niskokalorični zaslađivači mogu da zamene veliki broj kalorija, onda osoba treba da koristi veštačke zaslađivače’’. Međutim, osobe sa viškom kilograma već koriste veštačke zaslađivače tako da njihova veza sa dobijanjem kilograma ne može da se predvidi, s obzirom da se ove osobe već bore sa problemom telesne težine.

Najbolji način da saznate da li veštački zaslađivači utiču na vašu težinu jeste da napravite eksperiment. Izbacite ih iz ishrane i pratite šta se dešava. Najvažnije je da ne dodate previše kalorija iz šećera. Dajte svom organizmu vremena da se navikne na ovu promenu. U početku ćete osećati jaku želju za šećerom, ali bi ona postepeno trebalo da se smanjuje. Možda je to tajna ishrane za kojom ste tragali.

Da li su veštački zaslađivači bezbedni?

Kao što je već rečeno, ovo su neke od najviše proučavanih supstanci na svetu sa hiljadama studija koje potvrđuju njihovu bezbednost za ljudsku upotrebu. Relevatni stručnjaci su za svaki niskokalorični zaslađivač koji se koristi u hrani i pićima odredili bezbedan nivo konzumiranja. Ovaj nivo, poznat kao preporučeni dnevni unos, izražava se u miligramima po kilogramu telesne težine i predstavlja količinu za koju se smatra da je bezbedna za svakodnevno konzumiranje tokom celog života bez bitnog rizika po zdravlje.

Međutim, unos veće količine od preporučenog dnevnog unosa ne znači da će doći do negativnih efekata po zdravlje, zato što se preporučeni dnevni unos određuje na osnovu dostupnih istraživanja plus velika bezbednosna granica. Na primer, preporučeni dnevni unos aspartama od 50 mg/kg telesne tžine je 100 puta manji od nivoa bez uočenih efekata iz studija na životinjama, uključujući one koje se odnose na konzumiranje tokom celog života. Ove studije su pouzdane, naučne i često inicirane da bi pobile bezbednost veštačkih zaslađivača.

Sve studije u svim zemljama su pokazale da su bezbedni za ljudsku upotrebu i da nisu povezani sa karcinomom, srčanim bolestima, Alchajmerom, gubitkom memorije ili bolešću. U SAD-u se prodaje 5 različitih veštačkih zaslađivača. To su saharin (sweet and low), sukraloza (splenda), aspartam (nutrasweet ili equal), acesulfam-K (sunett/sweet-one) i neotam, ali ima nekoliko drugih, popularnijih prirodnih zaslađivača kao što su stevija (truvia) i grupa drugih zaslađivača koji se proizvode pod nazivom šećerni alkoholi (maltitol, sorbitol, izomalt i ksilitol).

Šta je zaljučak?

Po mom mišljenju, veštački zaslađivači su odlična alternativa konzumiranju šećera i korisno sredstvo za gubitak kilograma. Veštački zaslađivači su bezbedni. Oni mogu biti logična zamena kristal šećeru (naročito su odlična alternativa visokofruktoznom kukuruznom sirupu).

Treba da ih koriste osobe koje žele da izgube kilograme i mogu biti od velike koristi osobama koje unose velike količine kalorija preko ugljenih hidrata ili šećera. Međutim, i oni imaju propratne efekte koje treba uzeti u obzir (sukraloza = naduvenost, aspartam = glavobolje, saharin = gorak naknadni ukus itd).

Bez obzira na to, moja lična i profesionalna preporuka je da razmotrite koja zamena za šećer je najbolja za vas i potom da ekperimentišete sa tim zamenama da biste videli kako utiču na vas, vašu ishranu i vaš život.