Da li su mogući normalni odnosi Srbije i Hrvatske?

Nadam se da ćete objaviti ovaj komentar,
ŠTa je ova tribina donela novo sem što se uoči progona govri o postradalima? Ima li neki zaključak, dogovor? Nema! Nema zakona ni ovde ni tamo koji će povratiti prognanima njihovu imovinu (onima koji nisu prodali svoju dedovinu). Tačno je da je to bio zajednički zločinački poduhvat SM i FT. To je činjenica. A šta dalje? Ima li se volje da se pomire ova dva naroda.? Lako je reći - ne živi se na grobljima, idemo dalje. Kao d ato narod en zna. Ali gospodo, tako se ne stiže do pomirenja. Pomirenja će biti kada se svi oni koji su zločine činili postave na stub srama bez obzira koje vere bio i kom narodu pripadao. Možemo to postići ako bude svesti i političke volje. Stara fraza! I tako će vreme zatrpati i ove rane, pašće prašina , ali se neće moći zaboraviti boli. Kako smo jadni i mali a ipak možemo biti veličanstveni i moćni. Zašto čovek uvek izabere ovo prvo? Ako neko može da mi objasni! I još da mi kaže - koliko košta oduzeto osećanje pripadnosti rodnom zavičaju? Koliko košta osećanje koje ima čovek koji može da uđe u rodnu kuću i dođe u posetu svojim roditeljima, da prošeta mestom gde je rođen i gde je odrastao? koliko košta kada plačeš jer to ne možeš da uradiš, jer neko misli da je to "DAN POBEDE"!

Nadam se da ćete objaviti ovaj komentar,
ŠTa je ova tribina donela novo sem što se uoči progona govri o postradalima? Ima li neki zaključak, dogovor? Nema! Nema zakona ni ovde ni tamo koji će povratiti prognanima njihovu imovinu (onima koji nisu prodali svoju dedovinu). Tačno je da je to bio zajednički zločinački poduhvat SM i FT. To je činjenica. A šta dalje? Ima li se volje da se pomire ova dva naroda.? Lako je reći - ne živi se na grobljima, idemo dalje. Kao d ato narod en zna. Ali gospodo, tako se ne stiže do pomirenja. Pomirenja će biti kada se svi oni koji su zločine činili postave na stub srama bez obzira koje vere bio i kom narodu pripadao. Možemo to postići ako bude svesti i političke volje. Stara fraza! I tako će vreme zatrpati i ove rane, pašće prašina , ali se neće moći zaboraviti boli. Kako smo jadni i mali a ipak možemo biti veličanstveni i moćni. Zašto čovek uvek izabere ovo prvo? Ako neko može da mi objasni! I još da mi kaže - koliko košta oduzeto osećanje pripadnosti rodnom zavičaju? Koliko košta osećanje koje ima čovek koji može da uđe u rodnu kuću i dođe u posetu svojim roditeljima, da prošeta mestom gde je rođen i gde je odrastao? koliko košta kada plačeš jer to ne možeš da uradiš, jer neko misli da je to "DAN POBEDE"!