Zašto jače doživljavamo neprijatna iskustva?

Zasto jace dozivljavamo neprijatna iskustva? Na taj nacin imamo dovoljno kapaciteta da se suocimo s gubitkom i tugom. Kako ne bismo ziveli preplavljeni neprijatnim emocijama, vazno je da odrzavati odnos 5:1 prijatnih i neprijatnih osecanja. Namece se pitanje zasto nije dovoljno 1:1? Od kuda ovakva neravnoteza kad nas uce da su zlatna sredina i ravnoteza najbolje resenje? Potrebno je pet ugodnih dozivljaja da bismo bili u ravnotezi s jednim neugodnim. Ljudski organizam se znacajno vise fokusira i jace dozivljava neprijatna iskustva i emocije, jer su one direktni signali potencijalne pretnje. Ako ne reagujemo na pretnju, izlazemo svoj zivotnoj opasnosti. Zato smo puno osetljiviji i trazimo znake za neugodno i opasno u okolini. Nije isti intenzitet i ravnoteza medju emocijama ako pronadjemo 1000 dinara ili ako ih izgubimo. Bicemo znacajno tuzniji zbog gubitka, nego sto smo srecni zbog pronalaska novca. Zona napretka Kad imamo odnos prijatnih i neprijatnih dozivljaja 5:1 nalazimo se u takozvanom stanju ili zoni napretka. Radi se o intuitivnom osecaju da smo u odredjenom podrucju ili u svim aspektima nasih zivota na nasem licnom vrhuncu. Tada koristimo nase maksimalne kapacitete, i intelektualne i emocionalne. Da bismo uspevali da zivimo kao emocionalno stabilne i zdrave osobe, potreban nam je odnos od 3:1 prijatnih i neprijatnih emocija. Ovaj pomak s tri na pet prijatnih dogadjaja i emocija dize nas direktno u zonu napretka. Dakle, svaki neugodni dozivljaj ili emocija mogu biti na neki nacin neutralizovani s tri prijatna. Najbolji nacin da budemo i ostanemo u zoni je da stvaramo zalihe prijatnih emocija i iskustava kako bismo imali dovoljno kapaciteta za nosenje s neprijatnim jednom kad se dogode. Previse prijatnog predstavlja problem Postavlja se pitanje postoji li mogucnost da imamo previse prijatnih emocija. Odgovor je da. Kad odnos predje granicu od 11:1, dinamika zone napretka se raspada. Situacija u kojoj imamo toliko veliku razliku prijatnih i neprijatnih emocija i dozivljaja u zivotu govori nam da nesto ocigledno nije u redu. Vrlo cesto u takvim situacijama izbegavamo da se suocimo s problemima i izbegavamo konflikte koji su nam potrebni za razresenje teskih situacija. Dakle, nije realno da imamo tako malo neprijatnih emocija i dozivljaja u zivotu, vec se vrlo verovatno stitimo od njih i zivimo u nekoj nasoj iluziji. Iako se takav zivot cini primamljivim, on je kontraproduktivan i jednom kad teskoce isplivaju na povrsinu, necemo moci da se nosimo s njima. Takodje, kad je odnos ispod 3:1 upadamo u krug negativnosti. Tada se neprijatne emocije i dozivljaji nastavljaju jedni na druge te stvari mogu da krenu nizbrdo u svim segmentima zivota. Jacanje prijatnog i pozitivnog Dobra je stvar sto koliko god "velike" bile negativne stvari, a "male" pozitivne u nasim zivotima, ako imamo odnos 5:1 bicemo super. Vazno je svesno traziti i skupljati prijatna iskustva i emocije kako bismo ih imali sto vise. Tako i kad nam se dogadjaju jako lose i neprijatne stvari, mozemo zadrzati dobar osecaj i ostati u zoni napretka. Nekim ljudima je teze da brinu o odnosu, jer su skloniji trazenju negativnog u svemu, pa oni treba da uloze vise truda. Svi to mozemo. Takodje, kad nam je lose, nemamo motivaciju da razmisljamo o pozitivnom i prijatnom. Jednom kad uvidimo da to zaista deluje, bice nam lakse da podstaknemo sebe da uvek imamo dovoljno prijatnog i pozitivnog u mislima i zivotu kako bismo ostali zdravi, emocionalno stabilni i davali maksimum svojih potencijala. Tekst je preuzet s portala za primijenjenu psihologiju InsideOut.hr. Izvor: tportal.hr Foto: FreeDigitalPhotos.net tportal.hr Neprijatne emocije imaju svoju svrhu, iako su nam neprijatne. Pomazu nam da prezivimo, uocimo opasnost i nosimo se s teskocama koje nam se dogadjaju. Na primer, kad smo tuzni nakon smrti nama drage osobe, tuga nas cini bezvoljnima i cuva nas od prevelikog napora u tako osetljivom periodu. Neprijatne emocije imaju svoju svrhu, iako su nam neprijatne. Pomazu nam da prezivimo, uocimo opasnost i nosimo se s teskocama koje nam se dogadjaju.

Na taj način imamo dovoljno kapaciteta da se suočimo s gubitkom i tugom. Kako ne bismo živeli preplavljeni neprijatnim emocijama, važno je da održavati odnos 5:1 prijatnih i neprijatnih osećanja.

Nameće se pitanje zašto nije dovoljno 1:1? Od kuda ovakva neravnoteža kad nas uče da su zlatna sredina i ravnoteža najbolje rešenje? Potrebno je pet ugodnih doživljaja da bismo bili u ravnoteži s jednim neugodnim. Ljudski organizam se značajno više fokusira i jače doživljava neprijatna iskustva i emocije, jer su one direktni signali potencijalne pretnje. Ako ne reagujemo na pretnju, izlažemo svoj životnoj opasnosti. Zato smo puno osetljiviji i tražimo znake za neugodno i opasno u okolini. Nije isti intenzitet i ravnoteža među emocijama ako pronađemo 1000 dinara ili ako ih izgubimo. Bićemo značajno tužniji zbog gubitka, nego što smo srećni zbog pronalaska novca.

Zona napretka

Kad imamo odnos prijatnih i neprijatnih doživljaja 5:1 nalazimo se u takozvanom stanju ili zoni napretka. Radi se o intuitivnom osećaju da smo u određenom području ili u svim aspektima naših života na našem ličnom vrhuncu. Tada koristimo naše maksimalne kapacitete, i intelektualne i emocionalne. Da bismo uspevali da živimo kao emocionalno stabilne i zdrave osobe, potreban nam je odnos od 3:1 prijatnih i neprijatnih emocija.

Ovaj pomak s tri na pet prijatnih događaja i emocija diže nas direktno u zonu napretka. Dakle, svaki neugodni doživljaj ili emocija mogu biti na neki način neutralizovani s tri prijatna. Najbolji način da budemo i ostanemo u zoni je da stvaramo zalihe prijatnih emocija i iskustava kako bismo imali dovoljno kapaciteta za nošenje s neprijatnim jednom kad se dogode.

Previše prijatnog predstavlja problem

Postavlja se pitanje postoji li mogućnost da imamo previše prijatnih emocija. Odgovor je da. Kad odnos pređe granicu od 11:1, dinamika zone napretka se raspada. Situacija u kojoj imamo toliko veliku razliku prijatnih i neprijatnih emocija i doživljaja u životu govori nam da nešto očigledno nije u redu. Vrlo često u takvim situacijama izbegavamo da se suočimo s problemima i izbegavamo konflikte koji su nam potrebni za razrešenje teških situacija. Dakle, nije realno da imamo tako malo neprijatnih emocija i doživljaja u životu, već se vrlo verovatno štitimo od njih i živimo u nekoj našoj iluziji. Iako se takav život čini primamljivim, on je kontraproduktivan i jednom kad teškoće isplivaju na površinu, nećemo moći da se nosimo s njima. Takođe, kad je odnos ispod 3:1 upadamo u krug negativnosti. Tada se neprijatne emocije i doživljaji nastavljaju jedni na druge te stvari mogu da krenu nizbrdo u svim segmentima života.

Jačanje prijatnog i pozitivnog

Dobra je stvar što koliko god "velike" bile negativne stvari, a "male" pozitivne u našim životima, ako imamo odnos 5:1 bićemo super. Važno je svesno tražiti i skupljati prijatna iskustva i emocije kako bismo ih imali što više. Tako i kad nam se događaju jako loše i neprijatne stvari, možemo zadržati dobar osećaj i ostati u zoni napretka. Nekim ljudima je teže da brinu o odnosu, jer su skloniji traženju negativnog u svemu, pa oni treba da ulože više truda. Svi to možemo. Takođe, kad nam je loše, nemamo motivaciju da razmišljamo o pozitivnom i prijatnom. Jednom kad uvidimo da to zaista deluje, biće nam lakše da podstaknemo sebe da uvek imamo dovoljno prijatnog i pozitivnog u mislima i životu kako bismo ostali zdravi, emocionalno stabilni i davali maksimum svojih potencijala.

Tekst je preuzet s portala za primijenjenu psihologiju InsideOut.hr.

Izvor: tportal.hr
Foto: FreeDigitalPhotos.net