Steknite naviku uspešnih: postanite ranoranilac

Steknite naviku uspesnih: postanite ranoranilac Dr Kristofer Vinter, direktor M. Jefferson medicinskog centra za spavanje, kaze da je potrebno vreme, ali da svako moze postati jutarnja osoba. „Geni odredjuju covekov hronotip, prirodni alarm koji odlucuje da li ste jutarnji ili vecernji tip. Cesto je slican unutar porodice, ali na njega se u odredjenoj meri moze uticati“, objasnjava dr Vinter. Promena hronotipa traje oko dve nedelje, ali zahteva doslednost i rutinu. Ako prekrsite pravila, vracate se opet na svoje prirodne sklonosti spavanja. Dr Vinter nudi sest jednostavnih saveta koji ce vam pomoci da promenite svoj 'unutrasnji sat'. Neka vam svako jutro pocne isto. Probudite se, vezbajte i jedite svakog jutra u isto vreme. „Bitna je rutina“, kaze dr Vinter. Telo voli da predvidi sta se desava. Da biste postali ranoranilac, bitno je da se ove rutine drzite i tokom vikenda i odmora, cak i ako ste kasno legli prethodne noci. Razbudite mozak. Cuvena ‘snooze’ opcija koja se aktivira kad zazvoni alarm omogucava da se bezbrizno vratite na spavanje znajuci da je alarm odlozen na deset ili petnaest minuta, ali upravo ona koci vasu tranformaciju u ranoranioca. Takodje, dr Vinter savetuje i da cesce menjate melodiju alarma, kako ne biste oguglali na istu pesmu. Pustite svetlost da udje u sobu. Bilo da se radi o prirodnom ili vestackom svetlu, uloga svetlosti je bitna, jer vas obavestava da je dan poceo i salje signal telu da prestane da proizvodi melatonin, hormon koji pospesuje spavanje. Vezbajte. Ono sto najvise pomaze da se ujutru razbudite svakako je fizicka aktivnost. Rezultati istrazivanja pokazuju da jutarnja vezba snizava krvni pritisak, smanjuje stres i anksioznost, ali i pomaze da nocu lakse zaspite. Dr Vinter preporucuje vezbanje u prirodi. “Mozete ici na jutarnji dzoging, voznju bicikla, dovoljno je cak i da prosetate psa, samo da ste na prirodnom svetlu”, savet je ovog strucnjaka za spavanje. Obilan proteinski dorucak. Proteini olaksavaju razbudjivanje, a ugljeni hidrati ‘promovisu’ san. Dr Vinter objasnjava da proteini povecavaju nivo dopamina koji pomaze da budete spremni i orni za dan. Preskocite popodnevnu dremku. Umesto popodnevnog dremanja, pospanost iskoristite kako biste uvece otisli ranije u krevet. Koliko god kratka bila, dremka ce pokvariti prirodni stimulans za spavanje. Kada budete dostigli nivo da se budite bez alarma, shvaticete prednosti ranog ustajanja, a pritom cete se osecati odmorno i naspavano. Izvor: bizlife.rs Foto: ambro/freedigitalphotos.net bizlife.rs Kristof Randler, profesor biologije na Univerzitetu u Heidelbergu (Nemacka), otkrio je da su ranoranioci cesto uspesniji i produktivniji od nocnih ptica, a to je potvrdilo i nedavno istrazivanje “The Gardian”, po kome su direktori najvecih kompanija upravo ranoranioci. Kristof Randler, profesor biologije na Univerzitetu u Heidelbergu (Nemacka), otkrio je da su ranoranioci cesto uspesniji i produktivniji od nocnih ptica, a to je potvrdilo i nedavno istrazivanje “The Gardian”, po kome su direktori najvecih kompanija upravo ranoranioci.

Dr Kristofer Vinter, direktor M. Jefferson medicinskog centra za spavanje, kaže da je potrebno vreme, ali da svako može postati jutarnja osoba.

„Geni određuju čovekov hronotip, prirodni alarm koji odlučuje da li ste jutarnji ili večernji tip. Često je sličan unutar porodice, ali na njega se u određenoj meri može uticati“, objašnjava dr Vinter.

Promena hronotipa traje oko dve nedelje, ali zahteva doslednost i rutinu. Ako prekršite pravila, vraćate se opet na svoje prirodne sklonosti spavanja. Dr Vinter nudi šest jednostavnih saveta koji će vam pomoći da promenite svoj 'unutrašnji sat'.

Neka vam svako jutro počne isto. Probudite se, vežbajte i jedite svakog jutra u isto vreme. „Bitna je rutina“, kaže dr Vinter. Telo voli da predvidi šta se dešava. Da biste postali ranoranilac, bitno je da se ove rutine držite i tokom vikenda i odmora, čak i ako ste kasno legli prethodne noći.

Razbudite mozak. Čuvena ‘snooze’ opcija koja se aktivira kad zazvoni alarm omogućava da se bezbrižno vratite na spavanje znajući da je alarm odložen na deset ili petnaest minuta, ali upravo ona koči vašu tranformaciju u ranoranioca.

Takođe, dr Vinter savetuje i da češće menjate melodiju alarma, kako ne biste oguglali na istu pesmu.

Pustite svetlost da uđe u sobu. Bilo da se radi o prirodnom ili veštačkom svetlu, uloga svetlosti je bitna, jer vas obaveštava da je dan počeo i šalje signal telu da prestane da proizvodi melatonin, hormon koji pospešuje spavanje.

Vežbajte. Ono što najviše pomaže da se ujutru razbudite svakako je fizička aktivnost. Rezultati istraživanja pokazuju da jutarnja vežba snižava krvni pritisak, smanjuje stres i anksioznost, ali i pomaže da noću lakše zaspite.

Dr Vinter preporučuje vežbanje u prirodi. “Možete ići na jutarnji džoging, vožnju bicikla, dovoljno je čak i da prošetate psa, samo da ste na prirodnom svetlu”, savet je ovog stručnjaka za spavanje.

Obilan proteinski doručak. Proteini olakšavaju razbuđivanje, a ugljeni hidrati ‘promovišu’ san. Dr Vinter objašnjava da proteini povećavaju nivo dopamina koji pomaže da budete spremni i orni za dan.

Preskočite popodnevnu dremku. Umesto popodnevnog dremanja, pospanost iskoristite kako biste uveče otišli ranije u krevet. Koliko god kratka bila, dremka će pokvariti prirodni stimulans za spavanje.

Kada budete dostigli nivo da se budite bez alarma, shvatićete prednosti ranog ustajanja, a pritom ćete se osećati odmorno i naspavano.

Izvor: bizlife.rs
Foto: ambro/freedigitalphotos.net