Pomogla joj da umre: "Za moju ćerku smrt je bila jedini spas"

Nensi Ficmoris rođena je slepa sa hidrocefalusom, meningitisom i septikemijom, samostalno nije mogla da hoda, jede i pije. Nažalost, njeno zdravlje se s godinama pogoršavalo, a često ni morfijum i ketamin nisu mogli da joj ublaže bolove.

Njena majka Šarlot je znala da bol koji je ova dvanaestogodišnjakinja trpela nešto što je vrlo teško podneti. Ona je verovala da njena ćerka zaslužuje da počiva u miru i da mora dobiti pravo na smrt.

Šarlot se molbom, u kojoj obrazlaže zašto bi Nensi trebalo da dobije dostojanstvenu smrt obratila sudu. Njenu molbu podržao je i Nensin otac, kao i bolnica u kojoj se devojčica nalazila.

"Moja ćerka više nije moja ćerka. Ona je samo jedna senka. Svetlo iz njenih očiju je iščezlo, a zamenio ga je strah i želja za mirom. Nensi, danas ih molim u tvoje ime, jer verujem da si dovoljno pretrpela. Slama mi se srce dok te gledam u mukama“, pisalo je u molbi.

Njena molba je odmah prihvaćena, što predstavlja presedan, pa je ovo prvi put u Velikoj Britaniji da dete koje samostalno diše i nije na apartima za održavanje dobije dozvolu za smrt.

"Ljubav i posvećenost ove majke su očigledni. Možda je pre par godina Nensi i imala priliku da uživa u životu, koliko-toliko. Sada to nije slučaj“, rekla je sudija King. – „Dete pati i vrišti od bolova po ceo dan.“

Majka nesrećne devojčice kaže da je jedan vikend bio presudan da donese ovako tešku odluku.

"Ceo vikend je plakala od bolova. To bi se nastavilo i narednih meseci. Ubija me što nisam mogla da joj pomognem, čak su i medicinske sestre plakale od nemoći. Želim samo da moja ćerka dostojanstveno umre dok je ja držim za ruku.“

Nensi je preminula 14 dana nakon što je sud doneo odluku, okružena svojom porodicom.

"Moja Nensi je volela da sluša ptice i decu kako se igraju. Volela je da sluša Majkla Bublea i da bude pored mene dok ispijam čaj. Trudila sam se da joj omogućim najbolji kvalitet života koji je dete u njenoj situaciji moglo da ima. Poslednji dan njenog života bio je nateži dan mog. Nedostaje mi moja devojčica svaki dan i nikada sebi neću oprostiti, ali znam da je to najbolje za nju. Želim da roditelji znaju, iako nikada neće prežaliti svoju odluku, da je u redu ako tako želite da omogućite mir svom detetu. To ne znači da ga ne volite. Moj život više nikada neće biti isti”, zaključuje Šarlot.