Kako naučiti dete da se nosi sa stresom?

Kako nauciti dete da se nosi sa stresom? Izvesna doza stresa je normalna. Na primer, normalno je da polazak u srednju skolu ili neki vazan test predstavljaju stres. Kljuc kako da pomognete detetu da se nosi sa stresom lezi u tome da naucite dete da resava probleme, da planira i zna kada ce reci da, a kada ne, za aktivnosti ili obaveze. To ne znaci da ce sve teci glatko i bez poteskoca. Ako dete ne naucite kako da se nosi sa stresom, moze da se okrene preteranom jelu, upotrebi droge ili alkohola. Drugim recima, deca ce posegnuti za necim od cega ce se osecati bolje u trenutku, a to obicno nije nista zdravo. Evo nekoliko saveta kako da pomognete detetu: 1. Prestanite da mu preopterecujete raspored Jedan od najvecih stresova za dete je preopterecen raspored. Ipak, danas se od dece ocekuje da sedam sati u toku dana budu pazljivi u skoli, da imaju dodatne aktivnosti, dodju kuci, zavrse domaci i odu u krevet, kako bi sutra sve to isto ponovili. Pitanje je gde je vreme za odmor. Deci je potrebno vreme za odmor kako bi obnovili energiju. Njihovo telo i mozak imaju potrebu da se odmore, a moguce je da sami to ne shvataju. Zato je vazno da uocite ako je vase dete preoptereceno. Pogledajte detetov nedeljni raspored i uverite se da ima dovoljno vremena za odmor, odnosno period u kome nema potrebe da gleda na sat vec moze da se opusti. Obratite paznju i na to kako vasa porodica jede svoje obroke. Ako svi jedete u trku, u kolima, grabeci hranu i zureci dalje, to je indikator da se suvise toga dogadja. 2. Obezbedite vreme za igru Treba davati prednost igrama koje ne stvaraju pritisak, odnosno igrama koje ne sadrze nikakvu lekciju, u kojima nema takmicenja ni cilja. Kod mladje dece ovo dolazi prirodno, ali starija deca mogu da zaborave da se jednostavno samo igraju. Kombinujte igranje sa psihickim aktivnostima, sto je veoma vazno za dobrobit deteta. Neke ideje su voznja biciklom, bacanje lopte, pesacenje, planinarenje. 3. Neka san postane prioritet San je od vitalne vaznosti jer minimizuje stres, obnavlja energiju i dete se bolje pokazuje u skoli. Ako dete ne spava dovoljno to je sledeci indikator da je preoptereceno. Ovde je redukovanje obaveza od velike pomoci. Druga pomoc je dovoljno sna i stvaranje atmosfere koja to podrzava. Na primer, TV i druge elektronske uredjaje drzite van detetove sobe. 4. Naucite dete da slusa signale svog tela Dete treba nauciti da razume svoje telo i psihologiju stresa. Na primer, sedite u kola sa svojim detetom, pa pritisnite gas i kocnicu i slusajte kako motor zavija. Objasnite detetu da se tako cuje i njegovo telo i kaze mu da je dosta. Podsticite dete da slusa svoje telo. Dok je normalno da detetu stomak bude uznemiren prvog dana u skoli, napustanje casa zbog problema sa stomakom ili glavobolje je znak da je detetov raspored prepun. 5. Kontrolisite sopstveni stres Stres je u izvesnom smislu zarazan. Kada su roditelji pod stresom onda su i deca. Ako zivite u okruzenju u kome jedna aktivnost smenjuje drugu i vase dete ce pokupiti taj nacin zivota. Ne potcenjujte vaznost pokazivanja detetu kako da se opusti i efikasno bori sa stresom. Dete mora da uspori. 6. Neka vam jutra budu mirnija u porodici Neorganizovana porodica je jedan od okidaca stresa, sto je narocito vidljivo tokom jutra. Neka vase jutro bude smirenije jer njime zapocinjete dan. 7. Pripremite dete da se nosi sa greskama Kod dece mnogo stresa potice iz straha da ce napraviti neku gresku. Podsetite dete da ne mora da zna sve da uradi, niti mora da zna da sve uradi tacno. Dok je donosenje odluka vazna vestina, koju dete treba da nauci, mozda je jos vaznije da dete nauci kako da se oporavi od lose odluke. Ako ne objasnite detetu da je donosenje pogresnih odluka deo procesa ucenja, to moze da bude veliki stres za njega. Pomozite detetu da nauci kako da smisli nekoliko koraka koje ce napraviti nakon donosenja lose odluke ili nakon greske koju je napravilo. Pomozite detetu da smisli kako to da popravi, izmeni, nauci lekciju i krene dalje. Gledajuci siri kontekst treba imati u vidu da ne mozete ziveti stresnim zivotom i onda uciti dete kako da kontrolise stres. Izvor: superdete.com Foto: imagerymajestic/FreeDigitalPhotos.net, imagerymajestic/FreeDigitalPhotos.net superdete.com Kao i odrasli, deca se takodje bore sa stresom. Suvise obaveza, konflikti u porodici i problemi sa vrsnjacima su stresovi kojima su deca najcesce izlozena. Kao i odrasli, deca se takodje bore sa stresom. Suvise obaveza, konflikti u porodici i problemi sa vrsnjacima su stresovi kojima su deca najcesce izlozena.

Izvesna doza stresa je normalna. Na primer, normalno je da polazak u srednju školu ili neki važan test predstavljaju stres.

Ključ kako da pomognete detetu da se nosi sa stresom leži u tome da naučite dete da rešava probleme, da planira i zna kada će reći da, a kada ne, za aktivnosti ili obaveze. To ne znači da će sve teći glatko i bez poteškoća.

Ako dete ne naučite kako da se nosi sa stresom, može da se okrene preteranom jelu, upotrebi droge ili alkohola. Drugim rečima, deca će posegnuti za nečim od čega će se osećati bolje u trenutku, a to obično nije ništa zdravo.

Evo nekoliko saveta kako da pomognete detetu:

1. Prestanite da mu preopterećujete raspored

Jedan od najvećih stresova za dete je preopterećen raspored. Ipak, danas se od dece očekuje da sedam sati u toku dana budu pažljivi u školi, da imaju dodatne aktivnosti, dođu kući, završe domaći i odu u krevet, kako bi sutra sve to isto ponovili. Pitanje je gde je vreme za odmor. Deci je potrebno vreme za odmor kako bi obnovili energiju. Njihovo telo i mozak imaju potrebu da se odmore, a moguće je da sami to ne shvataju. Zato je važno da uočite ako je vaše dete preopterećeno.

Pogledajte detetov nedeljni raspored i uverite se da ima dovoljno vremena za odmor, odnosno period u kome nema potrebe da gleda na sat već može da se opusti.

Obratite pažnju i na to kako vaša porodica jede svoje obroke. Ako svi jedete u trku, u kolima, grabeći hranu i žureći dalje, to je indikator da se suviše toga događa.

2. Obezbedite vreme za igru

Treba davati prednost igrama koje ne stvaraju pritisak, odnosno igrama koje ne sadrže nikakvu lekciju, u kojima nema takmičenja ni cilja. Kod mlađe dece ovo dolazi prirodno, ali starija deca mogu da zaborave da se jednostavno samo igraju.

Kombinujte igranje sa psihičkim aktivnostima, što je veoma važno za dobrobit deteta. Neke ideje su vožnja biciklom, bacanje lopte, pešačenje, planinarenje.

3. Neka san postane prioritet

San je od vitalne važnosti jer minimizuje stres, obnavlja energiju i dete se bolje pokazuje u školi. Ako dete ne spava dovoljno to je sledeći indikator da je preopterećeno.

Ovde je redukovanje obaveza od velike pomoći. Druga pomoć je dovoljno sna i stvaranje atmosfere koja to podržava. Na primer, TV i druge elektronske uređaje držite van detetove sobe.

4. Naučite dete da sluša signale svog tela

Dete treba naučiti da razume svoje telo i psihologiju stresa. Na primer, sedite u kola sa svojim detetom, pa pritisnite gas i kočnicu i slušajte kako motor zavija. Objasnite detetu da se tako čuje i njegovo telo i kaže mu da je dosta.

Podstičite dete da sluša svoje telo. Dok je normalno da detetu stomak bude uznemiren prvog dana u školi, napuštanje časa zbog problema sa stomakom ili glavobolje je znak da je detetov raspored prepun.

5. Kontrolišite sopstveni stres

Stres je u izvesnom smislu zarazan. Kada su roditelji pod stresom onda su i deca. Ako živite u okruženju u kome jedna aktivnost smenjuje drugu i vaše dete će pokupiti taj način života.

Ne potcenjujte važnost pokazivanja detetu kako da se opusti i efikasno bori sa stresom. Dete mora da uspori.

6. Neka vam jutra budu mirnija u porodici

Neorganizovana porodica je jedan od okidača stresa, što je naročito vidljivo tokom jutra. Neka vaše jutro bude smirenije jer njime započinjete dan.

7. Pripremite dete da se nosi sa greškama

Kod dece mnogo stresa potiče iz straha da će napraviti neku grešku. Podsetite dete da ne mora da zna sve da uradi, niti mora da zna da sve uradi tačno.

Dok je donošenje odluka važna veština, koju dete treba da nauči, možda je još važnije da dete nauči kako da se oporavi od loše odluke.

Ako ne objasnite detetu da je donošenje pogrešnih odluka deo procesa učenja, to može da bude veliki stres za njega. Pomozite detetu da nauči kako da smisli nekoliko koraka koje će napraviti nakon donošenja loše odluke ili nakon greške koju je napravilo. Pomozite detetu da smisli kako to da popravi, izmeni, nauči lekciju i krene dalje.

Gledajući širi kontekst treba imati u vidu da ne možete živeti stresnim životom i onda učiti dete kako da kontroliše stres.

Izvor: superdete.com
Foto: imagerymajestic/FreeDigitalPhotos.net, imagerymajestic/FreeDigitalPhotos.net