Šta je bolje: Trčanje ili brzo hodanje?

Sta je bolje: Trcanje ili brzo hodanje? Trcanjem podsticemo rad srca i krvotoka. Srce brze pumpa krv kroz organizam, a samim tim dolazi do bolje prokrvljenosti i boljeg snabdevanja kiseonikom svih organa, muskulature i naravno, mozga. Sve ovo nam omogucava da budemo kreativniji i da imamo mnogo bolje ideje. Takodje, smanjuje se rizik od mozdanog udara za 50 odsto. Sve su ovo pozitivni efekti trcanja ali to nece biti slucaj ukoliko se ne odredi odgovarajuci tempo trcanja (potrebno je trcati u niskoj aerobnoj zoni gde puls nece prelaziti 140 otkucaja u minuti). Upravo iz ovih razloga se rekreativcima uvek preporucuje brzo hodanje, jer vrednosti pulsa ovom aktivnoscu retko kad postizu vece vrednosti. Trcanjem brzim tempom se ulazi u visoku areobnu ili cak anaerobnu zonu (zonu u kojoj misic funkcionise bez prisustva kiseonika), koja za posledice ima prisustvo mlecne kiseline, mnogo veceg napora za srcani misic i samim tim pojavu upale misica. Da bi smo sve ovo izbegli najsigurniji vid rekreacije je brzo hodanje, kako na traci za trcanje, tako i u prirodi. Ipak, za ambicioznije rekreativce ili bivse sportiste, koji ne mogu da pronadju motiv u brzom hodanju, preporucujem koriscenje pulsmetra, koji je jedini pravi pokazatelj vrednosti pulsa tokom fizicke aktivnosti. Ne zaboravite da bi vrednosti pulsa trebalo da budu izmedju 120-140 otkucaja u minuti i da je upravo ovo zona inteziteta koja daje najbolje rezutate osobama koje zele da koriguju telesnu tezinu. U zdravom telu zdrav duh. dipl. prof-master sporta Srdjan Jovovic Fitnes klub "Apolon 08" karl92/sxc.hu Sigurno ste hiljadu puta culi pitanje da li je u okviru rekreacije bolje upraznjavati trcanje ili brzo hodanje? Sta je zdravije? Odgovor lezi negde izmedju ova dva izbora. Srdjan Jovovic Sigurno ste hiljadu puta culi pitanje da li je u okviru rekreacije bolje upraznjavati trcanje ili brzo hodanje? Sta je zdravije? Odgovor lezi negde izmedju ova dva izbora.

Trčanjem podstičemo rad srca i krvotoka. Srce brže pumpa krv kroz organizam, a samim tim dolazi do bolje prokrvljenosti i boljeg snabdevanja kiseonikom svih organa, muskulature i naravno, mozga. Sve ovo nam omogućava da budemo kreativniji i da imamo mnogo bolje ideje. Takođe, smanjuje se rizik od moždanog udara za 50 odsto. Sve su ovo pozitivni efekti trčanja ali to neće biti slučaj ukoliko se ne odredi odgovarajući tempo trčanja (potrebno je trčati u niskoj aerobnoj zoni gde puls neće prelaziti 140 otkucaja u minuti).

Upravo iz ovih razloga se rekreativcima uvek preporučuje brzo hodanje, jer vrednosti pulsa ovom aktivnošću retko kad postižu veće vrednosti. Trčanjem bržim tempom se ulazi u visoku areobnu ili čak anaerobnu zonu (zonu u kojoj mišić funkcioniše bez prisustva kiseonika), koja za posledice ima prisustvo mlečne kiseline, mnogo većeg napora za srčani mišić i samim tim pojavu upale mišića.

Da bi smo sve ovo izbegli najsigurniji vid rekreacije je brzo hodanje, kako na traci za trčanje, tako i u prirodi. Ipak, za ambicioznije rekreativce ili bivše sportiste, koji ne mogu da pronađu motiv u brzom hodanju, preporučujem korišćenje pulsmetra, koji je jedini pravi pokazatelj vrednosti pulsa tokom fizičke aktivnosti.

Ne zaboravite da bi vrednosti pulsa trebalo da budu između 120-140 otkucaja u minuti i da je upravo ovo zona inteziteta koja daje najbolje rezutate osobama koje žele da koriguju telesnu težinu. U zdravom telu zdrav duh.

dipl. prof-master sporta Srđan Jovović
Fitnes klub "Apolon 08"