Joga - siguran put do samopouzdanja

Joga - siguran put do samopouzdanja Nista nije tako lepo i uzviseno nego kada sretnemo nekog ko odise sigurnoscu i poverenjem. Vec time sto se nalazimo u drustvu takve osobe mozemo da zapazimo da se i sami osecamo bolje i da se nase stanje spontano menja. Naravno, osobine kao sto su ponos i gordost veoma cesto znaju da se predstave kao sigurnost i poverenje, pa treba biti pazljiv i praviti razliku izmedju njih. Ponos i gordost uglavnom predstavljaju laznu sigurnost i samim tim, kako nemaju isto teziste, mogu biti lako poljuljani. Poverenje se definise kao stanje osecanja sigurnosti u istinitost necega. Kada je neka osoba samouverena, ona obiluje mirom i poverenjem u istinitost sopstvene sposobnosti donosenja odluka uprkos mogucim stresnim situacijama i komplikovanim odnosima. Ako prihvatimo jogu kao tehniku koja harmonizuje i pomaze nam da se uskladimo sa okolinom na svim nivoima, osecacemo se dobro iznutra i spolja i prirodno odisati samopouzdanjem i sigurnoscu. Joga je smirivanje vrtloga uma (yogash chittavritti nirodhah). Jednom kada to postignu, jogini obitavaju u svom esencijalnom bicu (tada drishtu swarupevasthanam). Postizanje ovog stanja ostvaruje se posvecenom praksom i nepristrasnoscu (abyasa vairagyabhyam tannirodhah - I: 12, Patanjali Yoga Sutra). Filozofija joge nas uci da treba da prihvatimo zivot koji je pun izazova kao sansu za pozitivnu promenu i ostvarenje samopouzdanja, kako bi nas ucinio boljim i jacim. Svako ljudsko bice poseduje unutrasnju snagu koja mu omogucava da prevazidje svaki izazov, tako da nam nikada ne stizu izazovi koji prevazilaze nase mogucnosti. Pravi izazov zivota je upravo ostvarenje kontakta sa sobom dok smo istovremeno u interakciji sa drugima. Vodeci faktori : Joga polozaji (asane) Praktikovanjem asana mozemo dostici stanje koje je izvan dualiteta, koje vodi do mirnog stanja blagostanja (tato dvandva anabhighata - Yoga Darshan II: 48). Redovnom praksom mozemo izgraditi poverenje i snagu kroz praktikovanje odredjenih joga polozaja. Koordinacijom pokreta tela i disanja povecavamo harmoniju uma i tela. Takodje, redovnom praksom joga asana, osim sto poboljsavamo fizicki izgled, generalno uticemo i na drzanje tela, oslobadjanje sve vece fizicke energije u telu, kao i sposobnost brzeg i dubljeg opustanja nakon napornog dana. “Kada se asane izvode lagano i uskladjeno sa disajnim tokom, sa sabranom paznjom na strateskim mestima i meditativnom svesnoscu, postize se psihosomatska harmonija.” Dr.A.Balayogi Bhavanani Samoposmatranje i preispitivanje (pratyaya) Zeljom i potrebom da istrazujemo sopstvene trenutne snage i slabosti , otkrivamo zablude koje nam stvaraju strah, brigu i nervozu. Zapisujte kada se pojavljuju odredjene reakcije, zasto se pojavljuju odnosno koji su im uzroci. Sagledavanjem sta nas pokrece, a sta sputava osvescujemo mehanizme nase licnosti, nesvesne pokrete u datim situacijama, reakcije, a takodje mozemo otkriti neke svoje nove unutrasnje kvalitete (skromnost, jednostavnost, nesebicnost)… Sve ovo moze pomoci da se oslobodi energija koja nas sputava u ostvarenju nase prave autenticnosti (vyakta). Autenticnost je kad jasno znate da vase ispoljavanje nije kopija, vec da ste to vi sami. Autenticnost je obicno pracena osecajem radosti i poleta, apsolutne sigurnosti i prepustanja… Kontrolisano disanje (pranayama) “Kada Dah luta, um je nemiran, ali kada je Dah miran, i Um je miran” - Hatha Yoga Pradipika Pravilnim disanjem unosimo vise kiseonika u krv i u mozak, prosirujemo kapacitet pluca, stitimo unutrasnje organe i celije, neutralisemo mlecnu kiselinu koja izaziva umor, poboljsavamo varenje, percepciju i memoriju. Jednostvane vezbe disanja zahtevaju da se urade oko 5–10 min, a doprinose potpunom smirenju fluktuacija uma, jacaju koncentraciju, volju i paznju. Vezba: Jogicki Dah Zauzmite udoban sedeci polozaj, prekrstenih nogu sa rukama opustenim na kolenima. Kicma je potpuno prava, potiljak u liniji sa ledjima i brada blago uvucena. Zatvorite oci i prebacite paznju na disanje. Pratite na koji nacin se odvija prirodan i spontan ritam disanja, a zatim polako produzavajte izdah i produbljujte udah. Nakon doslednog temeljnog izdaha polako pocnite da udisete abdominalno (punimo donji stomak vazduhom), nadovezujuci se na srednje grudno disanje (gde polako otvaramo grudni kos) i zavrsite udah klavikularnim otvaranjem, zadrzavajuci kratko dah. Ovakav udah aktivira cela pluca. Izdah zapocinjemo iz gornjih delova pluca, istiskujemo vazduh iz grudnog kosa a zatim postepeno i iz stomaka. Ovo je jedan ciklus. U pocetku radite 5-10 ciklusa, dok se ne naviknete, a kasnije broj ponavljanja ciklusa mozete povecati sa 10 na 15. Meditacija (dhyana) Potrebno je napomenuti da ne mozemo imati uspesnu meditaciju ukoliko gajimo otpor ili neprihvatnje prema bilo cemu spolja. Meditativni um treba da bude u stanju da sagleda situaciju na najracionalniji moguci nacin. Sposobnost mirnoga sagledavanja i prihvatanja povecava unutrasnje poverenje, otkriva i razvija vase unutrasnje potencijale. Kada postanete svesni sopstvenih sposobnosti, kao i slabosti, dobicete vise hrabrosti i snage da se suocite mirno i stalozeno sa bilo kojom vrstom problema. Mentalna (psihicka) snaga koju na ovaj nacin sticete podrzace vas i u nepredvidivim situacijama. Prepoznacete se i osloboditi samoogranicavajucih stavova, polozaja, ustaljenih navika i prihvatiti priliv energije koji dolazi od vase duhovne snage. Kroz dubok osecaj povezanosti sa samim sobom, otkrivajuci i prihvatajuci svoje najplemenitije duhovne kvalitete, promenicete prioritete, izgraditi sopstvenu dostojanstvenost i biti oslobodjeni od svih sumnji, uslovljenosti i samonametnutog sistema vrednosti danasnjice. Martina Tripkovic, Sertifikovani Joga instruktor i osnivac inYoga centra na Novom Beogradu www.hathayoga.rs Foto: Ambro/FreeDigitalPhotos.net; sxc.hu Martina Tripkovic U svetu se joga sve vise promovise kao sredstvo osvezavajuceg, inovativnog i holistickog razvijanja samopouzdanja. Verovatno cete se zapitati kako praksa joge moze pomoci u poboljsaju mentalnog i psihickog zdravlja i razviti osecanje poverenja, smirenosti i samopouzdanja? Procitajte kako praksa joge moze pomoci u poboljsanju mentalnog i psihickog zdravlja i razviti osecanje poverenja, smirenosti i samopouzdanja...

Ništa nije tako lepo i uzvišeno nego kada sretnemo nekog ko odiše sigurnošću i poverenjem. Već time što se nalazimo u društvu takve osobe možemo da zapazimo da se i sami osećamo bolje i da se naše stanje spontano menja. Naravno, osobine kao što su ponos i gordost veoma često znaju da se predstave kao sigurnost i poverenje, pa treba biti pažljiv i praviti razliku između njih. Ponos i gordost uglavnom predstavljaju lažnu sigurnost i samim tim, kako nemaju isto težište, mogu biti lako poljuljani.

Poverenje se definiše kao stanje osećanja sigurnosti u istinitost nečega. Kada je neka osoba samouverena, ona obiluje mirom i poverenjem u istinitost sopstvene sposobnosti donošenja odluka uprkos mogućim stresnim situacijama i komplikovanim odnosima.

Ako prihvatimo jogu kao tehniku koja harmonizuje i pomaže nam da se uskladimo sa okolinom na svim nivoima, osećaćemo se dobro iznutra i spolja i prirodno odisati samopouzdanjem i sigurnošću.

Joga je smirivanje vrtloga uma (yogash chittavritti nirodhah). Jednom kada to postignu, jogini obitavaju u svom esencijalnom biću (tada drishtu swarupevasthanam). Postizanje ovog stanja ostvaruje se posvećenom praksom i nepristrasnošću (abyasa vairagyabhyam tannirodhah - I: 12, Patanjali Yoga Sutra).

Filozofija joge nas uči da treba da prihvatimo život koji je pun izazova kao šansu za pozitivnu promenu i ostvarenje samopouzdanja, kako bi nas učinio boljim i jačim. Svako ljudsko biće poseduje unutrašnju snagu koja mu omogućava da prevaziđe svaki izazov, tako da nam nikada ne stižu izazovi koji prevazilaze naše mogućnosti. Pravi izazov života je upravo ostvarenje kontakta sa sobom dok smo istovremeno u interakciji sa drugima.

Vodeći faktori :

Joga položaji (asane)

Praktikovanjem asana možemo dostići stanje koje je izvan dualiteta, koje vodi do mirnog stanja blagostanja (tato dvandva anabhighata - Yoga Darshan II: 48).
Redovnom praksom možemo izgraditi poverenje i snagu kroz praktikovanje određenih joga položaja. Koordinacijom pokreta tela i disanja povećavamo harmoniju uma i tela. Takođe, redovnom praksom joga asana, osim što poboljšavamo fizički izgled, generalno utičemo i na držanje tela, oslobađanje sve veće fizičke energije u telu, kao i sposobnost bržeg i dubljeg opuštanja nakon napornog dana.
“Kada se asane izvode lagano i usklađeno sa disajnim tokom, sa sabranom pažnjom na strateškim mestima i meditativnom svesnošću, postiže se psihosomatska harmonija.” Dr.A.Balayogi Bhavanani

Samoposmatranje i preispitivanje (pratyaya)

Željom i potrebom da istražujemo sopstvene trenutne snage i slabosti , otkrivamo zablude koje nam stvaraju strah, brigu i nervozu. Zapisujte kada se pojavljuju određene reakcije, zašto se pojavljuju odnosno koji su im uzroci.

Sagledavanjem šta nas pokreće, a šta sputava osvešćujemo mehanizme naše ličnosti, nesvesne pokrete u datim situacijama, reakcije, a takođe možemo otkriti neke svoje nove unutrašnje kvalitete (skromnost, jednostavnost, nesebičnost)… Sve ovo može pomoći da se oslobodi energija koja nas sputava u ostvarenju naše prave autentičnosti (vyakta). Autentičnost je kad jasno znate da vaše ispoljavanje nije kopija, već da ste to vi sami. Autentičnost je obično praćena osećajem radosti i poleta, apsolutne sigurnosti i prepuštanja…

Kontrolisano disanje (pranayama)

“Kada Dah luta, um je nemiran, ali kada je Dah miran, i Um je miran” - Hatha Yoga Pradipika

Pravilnim disanjem unosimo više kiseonika u krv i u mozak, proširujemo kapacitet pluća, štitimo unutrašnje organe i ćelije, neutrališemo mlečnu kiselinu koja izaziva umor, poboljšavamo varenje, percepciju i memoriju.
Jednostvane vežbe disanja zahtevaju da se urade oko 5–10 min, a doprinose potpunom smirenju fluktuacija uma, jačaju koncentraciju, volju i pažnju.

Vežba: Jogički Dah

Zauzmite udoban sedeći položaj, prekrštenih nogu sa rukama opuštenim na kolenima. Kičma je potpuno prava, potiljak u liniji sa leđima i brada blago uvučena. Zatvorite oči i prebacite pažnju na disanje. Pratite na koji način se odvija prirodan i spontan ritam disanja, a zatim polako produžavajte izdah i produbljujte udah. Nakon doslednog temeljnog izdaha polako počnite da udišete abdominalno (punimo donji stomak vazduhom), nadovezujući se na srednje grudno disanje (gde polako otvaramo grudni koš) i završite udah klavikularnim otvaranjem, zadržavajući kratko dah. Ovakav udah aktivira cela pluća. Izdah započinjemo iz gornjih delova pluća, istiskujemo vazduh iz grudnog koša a zatim postepeno i iz stomaka. Ovo je jedan ciklus. U početku radite 5-10 ciklusa, dok se ne naviknete, a kasnije broj ponavljanja ciklusa možete povećati sa 10 na 15.

Meditacija (dhyana)

Potrebno je napomenuti da ne možemo imati uspešnu meditaciju ukoliko gajimo otpor ili neprihvatnje prema bilo čemu spolja. Meditativni um treba da bude u stanju da sagleda situaciju na najracionalniji mogući način. Sposobnost mirnoga sagledavanja i prihvatanja povećava unutrašnje poverenje, otkriva i razvija vaše unutrašnje potencijale.

Kada postanete svesni sopstvenih sposobnosti, kao i slabosti, dobićete više hrabrosti i snage da se suočite mirno i staloženo sa bilo kojom vrstom problema. Mentalna (psihička) snaga koju na ovaj način stičete podržaće vas i u nepredvidivim situacijama. Prepoznaćete se i osloboditi samoograničavajućih stavova, položaja, ustaljenih navika i prihvatiti priliv energije koji dolazi od vaše duhovne snage. Kroz dubok osećaj povezanosti sa samim sobom, otkrivajući i prihvatajući svoje najplemenitije duhovne kvalitete, promenićete prioritete, izgraditi sopstvenu dostojanstvenost i biti oslobođeni od svih sumnji, uslovljenosti i samonametnutog sistema vrednosti današnjice.

Martina Tripković,
Sertifikovani Joga instruktor i osnivač inYoga centra na Novom Beogradu
www.hathayoga.rs

Foto: Ambro/FreeDigitalPhotos.net; sxc.hu