Dane Korica – 53 godine vlasnik državnog rekorda na 10.000 metara

Dane Korica je pravom smislu legenda srpske atletike.Najpre životna, zatim i sporska priča jednog od najvećih srpskih atletičara i reprezentativca, profesora fizičke kulture, biv&scaron;eg generalnog sekretara Sportskog saveza Srbije, sada potpredsednika Srpskog atletskog saveza je filmska. Čovek, sportista, profesor, živa enciklopedija napravio je paralelu atletike i sporta nekada i sada. Kako iz sada&scaron;nje perspektive gledate na karijeru, da li ste mogli i vi&scaron;e da postignete ili je to bila realnost u tom trenutku?&quot;Imao sam neobičnu situaciju vezanu za početak bavljenja atletikom. Kao 14 - godi&scaron;njak zbog bolesti oba kolena morao sam boraviti u gipsanom koritu sedam meseci u jednoj bolnici u Lovranu. Od ležanja u tako dugom vremenskom periodu mi&scaron;ići na nogama su mi bili potpuno atrofirali i nestali. Usledila je i tuberkuloza pluća i produžen boravak u bolnici jo&scaron; tri meseca. Dok sam ležao u bolnici čitao sam o uspehu na&scaron;ih atletičara posebno o Franji Mihaliču i on mi je bio zvezda vodilja u početku moje trenažne aktivnosti u atletici. Signrno sam mogao postići vi&scaron;e u mojoj karijeri, obarao sam rekorde od 2000 do 10000 metara, ali nisam uspeo osvojiti medalju na Olimpijskim igrama i Evropskom prvenstvu. Na Univerzijadama u Moskvi i Madridu osvojio sam zlatne medalje, na Balkanskim igrama osvoji sam preko 20 medalja, na stazi i na krosu. Verujem da je jedan od razloga &scaron;to nisam osvojio medalje na &scaron;ampionatima Evrope taj &scaron;to sam kasno počeo ozbiljno da se bavim atletikom. Kasno sam u&scaron;ao u atletsku priču iz zdravstvenih razloga, tek sa 17 godina, &scaron;to je i za tada&scaron;nje vreme kasno. Uporedo sa treninom radio sam i puno radno vreme u fabrici pod veoma te&scaron;kim uslovima&quot;, kaže legedarni Dane Korica.Koji su to momenti koje ćete pamtiti celog života, a vezani su za va&scaron;u karijeru?&quot;Ima mnogo momenata koji se pamte, ali izdvojiću sledeće: 4. mesto na Prvenstvu Evrope u Helsinkiju 1971. u trkama na 5.000 i 10.000 metara. U obe trke postavio sam državne rekorde, a rekord na 5.000 metara koji sam tada postavio oboren je tek pre tri godine. Moj rekord na 10.000 metara nakon 53 godine jo&scaron; uvek nije oboren. Trijumf na najprestižnijem krosu &ldquo;Pet mlinova&rdquo; u Italiji gde sam pobedio svetske trčake i nosioce olimpijskih medalja. Osvajanje bronzane medalje na najpoznatijoj ponoćnoj trci u Sao Paolu 1971. Sa radosću se sećam pobeda na mnogobrojnim uličnim trkama u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, a posebno pobede na 5.000 metara na poluvremenu fudbalske utakmice Crvena zvezda &ndash; Benfika gde je bilo vi&scaron;e od 100.000 navijača&quot;.Dugo ste u svetu sporta i kao sportista i kao sportski funkcioner. Napravite paralelu sport nekada pre pola veka i danas?&quot;Razlika je ogromna, jer je sport nekada bio isključivo zabava, a sada je prevashodno postao veliki biznis. Nekada je bilo normalno da sportista pored treninga radi, a danas je to samo redak slučaj. Sada su uslovi za bavljenje sportom daleko povoljniji kako po pitanju treninga, ishrane, medicinske i ostale stručne pomoći, da ne govorim o finansijskom nagrađivanju u svim sportovima. Ovo je slučaj i konktreno u mom sportu, atletici gde su u dana&scaron;nje vreme uslovi za bavljenje atletikom daleko povoljniji nego pre pola veka&quot;.&Scaron;ta je lak&scaron;e za trenera, da vodi nekog mladog atletičara (atletičarku) ili da bude trener neke od selekcija Srbije?&quot;Siguran sam da je lak&scaron;e biti trener mladog atletičara, nego voditi selekciju. Kada si trener reprezentacije mora&scaron; različite ambicije i ličnosti ukomponovati da funkcioni&scaron;u kao jedan, jedinstveni tim, iako su u osnovi individualci. Ako se u tome uspe, onda će i rezultati biti odlični. Da bi se to ostvarilo mora selektor da ima veliki autoritet koji je stekao svojim lčičnim rezultatima na sportskom polju i prethodnom radu sa selekcijama&quot;.Koliko se promenila atletika od onog doba kada ste se Vi bavili aktivno trčanjem i &scaron;ta se promenilo u načinu na koji su radili treneri tada i kako rade sada?&quot;Velika je promena, danas je mnogo lak&scaron;e. Od uslova za rad, kori&scaron;ćenje savremenih tehnologija, kvalitetne opreme. modernih borili&scaron;ta, bliske saradnje sa uspe&scaron;nim trenerima van na&scaron;e zemlje, razmene mi&scaron;ljenja, usavr&scaron;avanje na seminarima i rad sa drugim stručnjacima od nutricionista, psihologa, fiziotarapeuta do stručnjaka za bez oporavak posle napornih treninga i takmičenja, finasijske stimulacije za osvojene medalje&quot;.&Scaron;ta čini jednog trenera uspe&scaron;nim. Prilaz atletičarima, način treniranja, vođenja na turnirima?&quot;Uspe&scaron;an je onaj trener koji sa svojim takmičarima postiže vrhunske rezultate u kontinuitetu, sa vizijom i planom rada u dužem vremenskom periodu. Tu je i primena savremenih metoda trenažne aktivnosti, uz blisku saradnju sa stručnjacima iz raznih oblasti. Smatram da posebno treba obratiti pažnju na mlade atletičare da se ne opterete u vreme kada jo&scaron; nisu sazreli za velike napore&quot;.&Scaron;ta za Beograd i Srbiju predstavlja domaćinstvo Svetskog prvenstva u krosu?&quot;Ovaj događaj ima veliki značaj za promociju Beograda i Srbije kao dobrog organizatora i domaćina. Značiće mnogo za popularizaciju ove vrste takmičenja među mladim atletičarima i ovo će biti velika promocija turističkog potencijala Beograda i na&scaron;e zemlje&quot;.

Dane Korica – 53 godine vlasnik državnog rekorda na 10.000 metara

1 Komentari