Rudić za B92.sport: "Loši rezultati će pokrenuti Srbiju"

Da nije bilo lako preneti na filmsko platno retrospektivu Rudićeve karijere, razvojni put od igrača kom je zlato sa velikih takmičenja uvek izmicalo, do trenera koji je sa pet nacionalnih timova osvojio ukupno četiri olimpijska, tri svetska i dva evropska zlata, pokazuje i to da se na filmu radilo vi&scaron;e od pola decenije.U dva sata, krem svetskog vaterpola, prijatelji, igrači, saigrači, protivnici i saradnici, ispričali su istinitu priču o najtrofejnijem treneru na planeti - 125 sagovornika iz osam zemalja govorili su na osam različitih jezika o iskustvu rada sa Rudićem, njegovom sistemu koji je donosio rezultate, ambiciji, autoritetu, makijavelističkom pristupu, treniranju glave i želji da pobedi gde god i protiv koga god da se takmiči. Priče i sećanja u dokumentarni film &quot;Dogodio se&quot; objedinio je reditelj Dejan Aćimović, a svi razgovori obavljeni su na autentičnim mestima gde su stvarani uspesi.&quot;Jako sam zadovoljan filmom, načinom na koji je to režiser Aćimović napravio. Naravno da u dva sata nije moglo sve da stane, recimo nema taj deo u SAD, &scaron;to ja smatram da je bio izuzetno plodan i da sam ja napravio tamo jedan veliki posao. Nema isto ove tri godine koje sam proveo u Brazilu, gde sam zaista stvorio jednu ekipu koja je bila u stanju da čak pobedi olimpijskog prvaka Srbiju. Sigurno da ima tu dosta epizoda, ali to mi je manje važno&quot;, počinje priču Ratko Rudić za B92.sport.Rudić je igračku karijeru započeo 1959. godine u Jadranu, gde je proveo osam, a potom je usledio dolazak u beogradski Partizan, u kom se zadržao 10 godina.Igračku karijeru zavr&scaron;io je 1981. godine i odmah se upustio u trenerske vode, u kojima je pokazao svoj pun potencijal.U kratkom roku pokazalo se da je odluka da sedne na klupu kraj bazena vi&scaron;e nego ispravna.Prvo je sa juniorskim reprezentacija osvajao medalje na najvećim takmičenjima 1983. godine, da bi selektor seniorske reprezentacije Jugoslavije postao krajem februara 1984. godine, nekoliko meseci pre Olimpijskih igara u Los Anđelesu.Velikom disciplinom, napornim pripremama, po kojima je bio poznat tokom čitave karijere, uz ubacivanje mlađih talentovanih igrača poput Igora Milanovića i Perice Bukića u sastav, uspeo je da već na prvom takmičenju osvoji zlatnu medalju.&quot;Olimpijsko zlato je kao Nobelova nagrada&quot;B92/DP&quot;Ne može se u dva sata obuhvatiti 60 godina rada i sve ono &scaron;to se događalo. Bilo je tu raznoraznih epizoda i rezultata, lo&scaron;ih, dobrih... Čitava plejada igrača, trenera i svih koji su tu se na&scaron;li, ali mislim da je režiser imao jasnu ideju. Bile su udarne zlatne medalje Los Anđeles, Barselona i London. Na neki način je to ono &scaron;to je u sportu najvrednije, to je zlatna medalja na Olimpijskim igrama. Nema ni&scaron;ta nije vrednije od toga. Kad kažete zlatna medalja, to recimo nije Nobelova nagrada, ali skoro da jeste. Tako da, mislim da je okosnica filma bila to i po mom mi&scaron;ljenju, to je dobra odluka&quot;.Posle Los Anđelesa, usledila su dva srebra u Sofiji i Strazburu na prvenstvima Evrope, a između dva &scaron;ampionata, na Svetskom prvenstvu u Madridu 1986. osvojio je zlatnu medalju, posle nezaboravnog finala sa Italijom i pobede posle osam produžetaka.Na FINA kupu 1987. u Solunu sa njim je Jugoslavija bila prva, a sve to bila je prava uvertira za Olimpijske igre u Seulu naredne godine. Posle dugih priprema, Jugoslavija je startovala porazom od SAD, ali je u finalu pobedila istog rivala i odbranila zlato iz Los Anđelesa.Bilo je to poslednje takmičenje Jugoslavije sa Rudićem na klupi, na kojoj se sedeo četiri godine.Pored Jugoslavije, vodio je Italiju (1990&ndash;2000), SAD (2001&ndash;2004), Hrvatsku (2005&ndash;2012) i Brazil (2013&ndash;2016).Do vaterpolo visina odveo je Italijane, sa kojima je bio olimpijski, svetski i evropski &scaron;ampion. Identičan rezultat napravio je i sa Hrvatima.Kao trener osvojio 38 medalja na velikim takmičenjima, &scaron;to ga čini najuspe&scaron;nijim vaterpolo stručnjakom u istoriji sporta i drugim najuspe&scaron;nijim trenerom u svim timskim sportovima.Iako se uspesi te&scaron;ko mogu pobrojati, Rudić ističe da nikada nije ni pomislio da će o njemu neko snimiti film.&quot;Moram da kažem da nisam o tome nikada razmi&scaron;ljao. Razmi&scaron;ljao sam o tome kako da napravim &scaron;to bolji rezultat, kako da se pojavim sa rezultatima, &scaron;ta da radim... O filmu ne. Čak i kad je Dejan do&scaron;ao da mi predloži tu ideju, malo me iznenadio, ali naravno bilo mi jako drago. U tom momentu možda bi bilo logično da sam i razmi&scaron;ljao o filmu, ali nije mi to jednostavno tada padalo na pamet&quot;, jasan je Rudić.&quot;Svi će želeti da pobede Hrvatsku na OI&quot;B92/DPKao Rudićev trenerski potpis ostaje to da je osnova svega bila u jakim i temeljnim pripremama. Bio je inovator u svetu vaterpola, a među prvima je u svom &scaron;tabu imao trenersko osoblje koje je specijalizovano za vi&scaron;e oblasti, a veliki značaj davao je i saradnji sa psiholozima.Njegova metodologija i danas je prisutna u modernom vaterpolu, a Rudić na dana&scaron;nju trenersku struku gleda sa dosta optimizma.&quot;Pratim naravno sve reprezentacije i sve one koje osvajaju određena prva mesta imaju vrlo kvalitetne trenere. I ti treneri, neko na jedan način, neko na drugi način, svi oni jedan deo tog mog sistema koriste, možda ne u toj meri u kojoj sam ja koristio, jer svaki trener ima određenih specifičnosti. Svaki trener ima neki svoj karakter, svoju ličnost, neko je bliži sa igračima i tako dalje... Ne kažem da je ovaj moj sistem jedini koji postoji, za mene postoje vi&scaron;e puteva kojima se može doći do velikih rezultata. Mnogo stvari iz onoga &scaron;to sam ja radio je neophodno za jednu ekipu da se dobro pripremi i sigurno je da to mnogo trenera to primenjuje&quot;, ističe Rudić.Neko na koga je Ratko Rudić ostavio veliki trag jeste Ivica Tucak, njegov biv&scaron;i asistent i naslednik na klupi &quot;barakuda&quot;, koji putem svog učitelja vodi hrvatske vaterpoliste, trenutno aktuelne &scaron;ampione sveta i viceprvake Evrope.Slikarstvo ispred vaterpola&quot;Trenutno se najbolje osećam pored slikarskog platna, to moram da kažem iskreno. I nekad mi je žao &scaron;to ne mogu biti pored bazena, ali volim biti sa svojim prijateljima iz vaterpola i volim vaterpolo, ali u ovom momentu mi je slikarsko platno ipak prioritet&quot;, kaže Rudić.&quot;To mi je posebno drago da je Ivica Tucak krenuo tim putem, ali i on ima svoj način. Ali opet je to na tom tragu. On sad je ostvario zaista rezultate koji su neverovatni i ja mu želim da nastavi tako&quot;, sa osmehom kaže Rudić.Njegovog učenika za nekoliko meseci očekuju Olimpijske igre, a posle zlata iz Dohe u februaru ove godine, &quot;barakude&quot; imaju jasan cilj - da olimpijsko zlato preuzmu od Srbije. &quot;Olimpijske igre će biti vrlo te&scaron;ke. Danas je pro&scaron;irio broj reprezentacije koje mogu konkurisati za medalju. Nema vi&scaron;e 5-6 ekipa, sad je tu 10 ekipa i vi&scaron;e, koje mogu iznenaditi jedna drugu. Hrvatska je u poziciji da kao svetski prvak i evropski vice&scaron;ampion, bude pod posebnom pažnjom reprezentacija. Naravno da je svima cilj da pobedi svetskog prvaka, a ne samo zbog rezultata na Olimpijskim igrama nego ti to daje ekipi dozu samopouzdanja. Prema tome Hrvatska se mora dobro pripremiti, biti u svakom pogledu čvrsta i fizički i mentalno da bi i&scaron;li prema tom cilju koji je Hrvatska zacrtala, da osvoji jednu od medalja&quot;, jasan je Rudić.&quot;Srbija će se pokrenuti i mobilisati posle lo&scaron;ih rezultata&quot;Antonio Ahel/ATAImagesKako kaže, na tom putu ne sme da se zaboravi na vaterpoliste Srbije, koji će u Pariz stići kao aktuelni olimpijski pobednici, ali i sa &scaron;estim mestom na svetu i sedmim u Evropi.&quot;Srbija ima jedan dobar potencijal, rezultat koji su imali, s kojim nisu zadovoljni na pro&scaron;lim takmičenjima, sigurno će ih pokrenuti i mobilisati čitavu organizaciju. Srbija ima kvalitetne vaterpoliste, ja sam uveren da će oni pojačati mnogo svoj rad i sve &scaron;to je potrebno da bi se do&scaron;lo do rezultata. Imaju tradiciju dobih rezultata, imaju to ne&scaron;to &scaron;to jedna jaka ekipa mora da ima. Vaterpolsiti Srbije će biti sigurno jedni od onih koji će se uključiti u borbu za medalje&quot;, kaže Rudić i dodaje da će konkurencija za medalje u Francuskoj biti paklena.&quot;Međutim, tu su i Mađari, koji su jako dobri i &Scaron;panci, koji su možda u poslednje vreme, ako uzmemo poslednjih nekih 6-7 godina bili najbolja ekipa. Oni isto će želeti na neki način revan&scaron;, jer oni su osvojili Evropskog prvestvo, bili su blizu čak i da uđu u finale na Svetskom prvestvu, izgubili su od Italije u jednoj vrlo neizvesnoj utakmici. Imamo jako dobre Amerikance, koji se tu sada pojavljuju, imamo Crnu Goru, Australiju, Rumuniju, koja je nova nacija koja se pojavljuje sa kvalitetnim mladih igračima. Mislim da će Olimpijske igre biti vrlo, vrlo kompetitivne i da će za sve reprezentacije biti vrlo te&scaron;ko da dođu do samog vrha&quot;, zaključio je Rudić.

Rudić za B92.sport: "Loši rezultati će pokrenuti Srbiju"

0 Komentari