Rakočević: Sale preneo igračko iskustvo

Tako je to u zemlji Srbiji, uspeh svi hvale i svi bi tuđi da podele a neuspeh ne bi niko da podeli i svi bi ga trajno osudili.

E da si nam bio još ti i jarić pa da se svađate ko će kome da doda loptu, sigurno bi pobedili ....

teo je morao da bude mvp turnira.

Nikad ti necu zaboraviti 2005 i EP i tvoj i Jaricev egoizam

u tekstu stoji deo recenice "kazao je nekadašnji košarkaš Crvene zvezde, madridskog Reala i još nekoliko velikih evropskih klubova", mislim da vam se potkrala jedna greska u stavljanju u kontekst pojedinih imena klubova sa pridevom veliki evropski klub.

Ko tebi daje za pravo da komentarises druge posle katastrofe u Beogradu i Japanu?

Od toliko legendi našli ste njega da pitate za mišljenje...

Covek koji je svojim ispadima i svadjama sa Jaricem i ostalim igracima glavni krivac za katastrofu na EP u Bg od koga se tek oporavljamo,nek se ne oglasava po pitanju reprezentacije!

Ameri su ušli u finale extra motivisani, pomalo i respektujući naše, pa su zato igrali iznadprosečno, najbolje na turniru, naročito u šutu za 3, koji je nama baš tada zakazao. To je prevashodno zbog odigranih odbrana na šutevima. I to je odlučilo. Da su oni i mi imali svoje standardne šuterske proseke: USA 39% a SRB 37% oni bi na poluvremenu umesto 10/15 imali 6/15 a mi umesto 2/12 bismo imali 5/12, tako da bi razlika bila za 21 poen manja od ostvarene. Znači bili bismo u igri, sa zaostatkom 4 poena.
Isto važi i za ukupne procente šuta za 3 na celoj utakmici, u kojoj su oni bili bolji, a mi slabiji od našeg proseka za ukupno 25 poena.

Razbili su nas pod koševima što nam je onda trebalo da bude alternativa, jer ako igraju široko i brane trojke, ostavljaju prostor pod košem. Savršeno su odigrali odbranu, zaustavili naše glavno oružje: šut spolja, jer su znali da su naši centri dosta slabiji u igri 1:1 pod njihovim košem.

Ostaje pitanje da li smo mogli bolje da branimo trojke, po cenu lakih koševa iz reketa.

Jedini način da ih dobijemo bilo je da nas krene šut spolja, da im unesemo nervozu u šut, i da odigramo odbranu iz Atine 1998.

Ovaj put je to bilo nerealno, jer su Ameri od prvog dana igrali bez nervoze, pritiska publike, samouvereno, angažovano, timski kompaktno, sa ogromnim brojem osvojenih i uhvaćenih lopti, predaleko od bilo kakave neizvesnosti.
Malo nas je i značaj finala i respekt prema njima omeo. Uz više iskustva i samopuzdanja bićemo bolji ubuduće.

Ameri su ušli u finale extra motivisani, pomalo i respektujući naše, pa su zato igrali iznadprosečno, najbolje na turniru, naročito u šutu za 3, koji je nama baš tada zakazao. To je prevashodno zbog odigranih odbrana na šutevima. I to je odlučilo. Da su oni i mi imali svoje standardne šuterske proseke: USA 39% a SRB 37% oni bi na poluvremenu umesto 10/15 imali 6/15 a mi umesto 2/12 bismo imali 5/12, tako da bi razlika bila za 21 poen manja od ostvarene. Znači bili bismo u igri, sa zaostatkom 4 poena.
Isto važi i za ukupne procente šuta za 3 na celoj utakmici, u kojoj su oni bili bolji, a mi slabiji od našeg proseka za ukupno 25 poena.

Razbili su nas pod koševima što nam je onda trebalo da bude alternativa, jer ako igraju široko i brane trojke, ostavljaju prostor pod košem. Savršeno su odigrali odbranu, zaustavili naše glavno oružje: šut spolja, jer su znali da su naši centri dosta slabiji u igri 1:1 pod njihovim košem.

Ostaje pitanje da li smo mogli bolje da branimo trojke, po cenu lakih koševa iz reketa.

Jedini način da ih dobijemo bilo je da nas krene šut spolja, da im unesemo nervozu u šut, i da odigramo odbranu iz Atine 1998.

Ovaj put je to bilo nerealno, jer su Ameri od prvog dana igrali bez nervoze, pritiska publike, samouvereno, angažovano, timski kompaktno, sa ogromnim brojem osvojenih i uhvaćenih lopti, predaleko od bilo kakave neizvesnosti.
Malo nas je i značaj finala i respekt prema njima omeo. Uz više iskustva i samopuzdanja bićemo bolji ubuduće.

Ovaj jos sanja kako ga sin Dragan ganja po terenu, a Bogdan trpa.

Jako mudar komentar !

Izgubiti 40 razlike u finalu je sramota. Treba otkazati doček.

Darko Milicic bi bio odlicna zamena kapitena Krstica.

Izgubiti 40 razlike u finalu je sramota. Treba otkazati doček.

Ko tebi daje za pravo da komentarises druge posle katastrofe u Beogradu i Japanu?

u tekstu stoji deo recenice "kazao je nekadašnji košarkaš Crvene zvezde, madridskog Reala i još nekoliko velikih evropskih klubova", mislim da vam se potkrala jedna greska u stavljanju u kontekst pojedinih imena klubova sa pridevom veliki evropski klub.

Od toliko legendi našli ste njega da pitate za mišljenje...

Ovaj jos sanja kako ga sin Dragan ganja po terenu, a Bogdan trpa.

E da si nam bio još ti i jarić pa da se svađate ko će kome da doda loptu, sigurno bi pobedili ....

Darko Milicic bi bio odlicna zamena kapitena Krstica.

teo je morao da bude mvp turnira.

Covek koji je svojim ispadima i svadjama sa Jaricem i ostalim igracima glavni krivac za katastrofu na EP u Bg od koga se tek oporavljamo,nek se ne oglasava po pitanju reprezentacije!

Nikad ti necu zaboraviti 2005 i EP i tvoj i Jaricev egoizam

Tako je to u zemlji Srbiji, uspeh svi hvale i svi bi tuđi da podele a neuspeh ne bi niko da podeli i svi bi ga trajno osudili.

Jako mudar komentar !

Ameri su ušli u finale extra motivisani, pomalo i respektujući naše, pa su zato igrali iznadprosečno, najbolje na turniru, naročito u šutu za 3, koji je nama baš tada zakazao. To je prevashodno zbog odigranih odbrana na šutevima. I to je odlučilo. Da su oni i mi imali svoje standardne šuterske proseke: USA 39% a SRB 37% oni bi na poluvremenu umesto 10/15 imali 6/15 a mi umesto 2/12 bismo imali 5/12, tako da bi razlika bila za 21 poen manja od ostvarene. Znači bili bismo u igri, sa zaostatkom 4 poena.
Isto važi i za ukupne procente šuta za 3 na celoj utakmici, u kojoj su oni bili bolji, a mi slabiji od našeg proseka za ukupno 25 poena.

Razbili su nas pod koševima što nam je onda trebalo da bude alternativa, jer ako igraju široko i brane trojke, ostavljaju prostor pod košem. Savršeno su odigrali odbranu, zaustavili naše glavno oružje: šut spolja, jer su znali da su naši centri dosta slabiji u igri 1:1 pod njihovim košem.

Ostaje pitanje da li smo mogli bolje da branimo trojke, po cenu lakih koševa iz reketa.

Jedini način da ih dobijemo bilo je da nas krene šut spolja, da im unesemo nervozu u šut, i da odigramo odbranu iz Atine 1998.

Ovaj put je to bilo nerealno, jer su Ameri od prvog dana igrali bez nervoze, pritiska publike, samouvereno, angažovano, timski kompaktno, sa ogromnim brojem osvojenih i uhvaćenih lopti, predaleko od bilo kakave neizvesnosti.
Malo nas je i značaj finala i respekt prema njima omeo. Uz više iskustva i samopuzdanja bićemo bolji ubuduće.

Ameri su ušli u finale extra motivisani, pomalo i respektujući naše, pa su zato igrali iznadprosečno, najbolje na turniru, naročito u šutu za 3, koji je nama baš tada zakazao. To je prevashodno zbog odigranih odbrana na šutevima. I to je odlučilo. Da su oni i mi imali svoje standardne šuterske proseke: USA 39% a SRB 37% oni bi na poluvremenu umesto 10/15 imali 6/15 a mi umesto 2/12 bismo imali 5/12, tako da bi razlika bila za 21 poen manja od ostvarene. Znači bili bismo u igri, sa zaostatkom 4 poena.
Isto važi i za ukupne procente šuta za 3 na celoj utakmici, u kojoj su oni bili bolji, a mi slabiji od našeg proseka za ukupno 25 poena.

Razbili su nas pod koševima što nam je onda trebalo da bude alternativa, jer ako igraju široko i brane trojke, ostavljaju prostor pod košem. Savršeno su odigrali odbranu, zaustavili naše glavno oružje: šut spolja, jer su znali da su naši centri dosta slabiji u igri 1:1 pod njihovim košem.

Ostaje pitanje da li smo mogli bolje da branimo trojke, po cenu lakih koševa iz reketa.

Jedini način da ih dobijemo bilo je da nas krene šut spolja, da im unesemo nervozu u šut, i da odigramo odbranu iz Atine 1998.

Ovaj put je to bilo nerealno, jer su Ameri od prvog dana igrali bez nervoze, pritiska publike, samouvereno, angažovano, timski kompaktno, sa ogromnim brojem osvojenih i uhvaćenih lopti, predaleko od bilo kakave neizvesnosti.
Malo nas je i značaj finala i respekt prema njima omeo. Uz više iskustva i samopuzdanja bićemo bolji ubuduće.