Feljton: Sensei – sećanje na Ivicu Osima (3)

1990. г. на СП у Италији тадашњи селектор И. Осим је много тактизирао и репрезентација је доживела одмах у наредној фази, 1/4 финала, избацивање од тада са Марадоном јаке Аргентине. Меч је игран у Верони и у регулрном делу од 90 мин па у наставцима 2х15 мин било је 0:0. У пенал серији било је 4:2 за Аргентину након неуспешних извођења удараца од стране Д. Брновића и Ф. Хаџибегића. И судија К. Ретлизбергер, Швајцарац, се није прославио суђењем пошто је ипак у 30 мин престрого доделио други жути картон и тиме искључио нашег играча Р. Шабанаџовића након наводног "недозвољеног" старта над презаштићеним Марадоном, глумцем при дуелу са противничким играчем - лошом особином, од које ни он није био оперисан.
И. Осим је тада при избору играча за турнир на СП из репрезентације, изоставио поред одличног везног играча Владимира Југовића и одличне нападаче: Предрага Мијатовића и Звонимира Бобана, без оправданих разлога. П. Мијатовић је био члан омладинске репрезентације СФРЈ која је 1987. постала првак света и где је он дао значајан допринос. Осим је тада изабрао времешне играче при крају каријере - напр. нападаче З. Вујевића, С. Сушића, између осталих. Није дао прилику талентованом нападачу Д. Шукеру, мада га је позвао у репрезентацију.
Ипак, може се рећи И. Осим је био бољи као играч него као тренер.

@(Реља, 4. maj 2023 00:58)

Много је форсирао старе играче попут Вујовића, Вулића, Сушића, Хаџибегића. Њему чак ни Савићевић, Просинечки и Панчев нису били стандардни. Пази, што се Југовића тиче, Југовић ке сезону 1989/90. завршио у Раду и да није било Љупка, ко зна да ли би он био враћен у Звезду и да ли би постао оно што је постао. Мијатовић је имао лошу сезону, још је он ту био много млад. Он је заблустао у Партизану 2 године касније, па тек онда кроз Валенсију и Реал од 1994. до 1998. Није Мијат 1990. био оно што је био у Реалу 1998. Осам година је то, развој од омладинца до зрелог играча. Међутим, не може му се опростити што је против Аргентине почео без Панчева и Савићевића. Схватио је он то у кваливикацијама за Еуро 1992. где смо дефинитивно били најјача репрезентација. Играли су тада Просинечки, Панчев, Савићевић, Југовић, Михајловић, Бинић, Пикси, Јарни, а сећам се да је прави хит био Баждаревић који је због повреде пропустио СП 1990.

1990. г. на СП у Италији тадашњи селектор И. Осим је много тактизирао и репрезентација је доживела одмах у наредној фази, 1/4 финала, избацивање од тада са Марадоном јаке Аргентине. Меч је игран у Верони и у регулрном делу од 90 мин па у наставцима 2х15 мин било је 0:0. У пенал серији било је 4:2 за Аргентину након неуспешних извођења удараца од стране Д. Брновића и Ф. Хаџибегића. И судија К. Ретлизбергер, Швајцарац, се није прославио суђењем пошто је ипак у 30 мин престрого доделио други жути картон и тиме искључио нашег играча Р. Шабанаџовића након наводног "недозвољеног" старта над презаштићеним Марадоном, глумцем при дуелу са противничким играчем - лошом особином, од које ни он није био оперисан.
И. Осим је тада при избору играча за турнир на СП из репрезентације, изоставио поред одличног везног играча Владимира Југовића и одличне нападаче: Предрага Мијатовића и Звонимира Бобана, без оправданих разлога. П. Мијатовић је био члан омладинске репрезентације СФРЈ која је 1987. постала првак света и где је он дао значајан допринос. Осим је тада изабрао времешне играче при крају каријере - напр. нападаче З. Вујевића, С. Сушића, између осталих. Није дао прилику талентованом нападачу Д. Шукеру, мада га је позвао у репрезентацију.
Ипак, може се рећи И. Осим је био бољи као играч него као тренер.

@(Реља, 4. maj 2023 00:58)

Много је форсирао старе играче попут Вујовића, Вулића, Сушића, Хаџибегића. Њему чак ни Савићевић, Просинечки и Панчев нису били стандардни. Пази, што се Југовића тиче, Југовић ке сезону 1989/90. завршио у Раду и да није било Љупка, ко зна да ли би он био враћен у Звезду и да ли би постао оно што је постао. Мијатовић је имао лошу сезону, још је он ту био много млад. Он је заблустао у Партизану 2 године касније, па тек онда кроз Валенсију и Реал од 1994. до 1998. Није Мијат 1990. био оно што је био у Реалу 1998. Осам година је то, развој од омладинца до зрелог играча. Међутим, не може му се опростити што је против Аргентине почео без Панчева и Савићевића. Схватио је он то у кваливикацијама за Еуро 1992. где смо дефинитивно били најјача репрезентација. Играли су тада Просинечки, Панчев, Савићевић, Југовић, Михајловић, Бинић, Пикси, Јарни, а сећам се да је прави хит био Баждаревић који је због повреде пропустио СП 1990.