Pamtim tugu u zemlji košarke

Imao sam 12 godina, bio sam u loži igrom slucaja za tu utakmicu i jedino sto mi je ostalo u secanju te utakmice su pretanke noge Zelabala i lice Saleta Djordjevica posle utakmice, koji je bio 7-8 metara levo od mene. Stavio je ruku na usta i dok su druge velicine poput cini mi se Divca i jos neke legende ustajale da podju ka izlazu, on je ostao skamenjen da sedi i da gleda u jednu tacku. Potpuni sok.

SVE JE TO SITNO U ODNOSU NA MIJATOVICEVU PRECKU, DAN DANAS SE NAJEZIM KAD SE SETIM

Svaka čast Ozmo na parketu

Tad sam u 17-oj godini zivota bio najblizi nervnom slomu...mislim da su mi ta utakmica sa francuzima i zvezdinih 2:2 u strazburu skratile nekoliko godina zivota...

Imali smo tim jak kao zemlja i najboljeg trenera, publiku i sve što treba.
Sem jedne jedine sitnice: timskog duha!
Željko na konferenciji, njemu je bilo najteže jer su ga igrači izneverili i jer je sam izneverio svoje principe- jedva govori.
"Igrači su jedan drugom brojali šuteve i greške!?" donekle parafraziram.
Naučili smo tu lekciju, od tada se mnogo više radi na timskom duhu jer košarka jeste sport gde petorica igraju protiv petorice, na prostoru jedva većem od 400 kv.metara i svakog trena je neophodna potpuna sinhronizacija svih pet igrača.
Mene taj poraz nije posebno pogodio jer nismo zaslužili više; nije to bila neka nesreća već naša mana.
Isto tako su mi neuspesi u fudbalu normalni jer kakvo rukovodstvo i trenere imamo, NE MOŽE bolje i tačka.
A u sportu jeste ideja da bolji pobedjuje...

Bravo! Sve pohvale za tekst! Ovo mogu razumeti samo pravi ljubitelji najlepseg sporta- kosarke!

Kako je grdno pogrešio Žeks što je pozvao Radmanovića, posle one čuvene banane iz 2002.
Inače pamtim sjajno finale i polufinale u Areni uz fenomenalne ovacije Dirku u hali u kojoj je bili bar 10000 Grka!

Mlađi nisu poštovali starije, mlađi se podelili u klanove, takmičili se između sebe, a Šćepanović, Bodiroga, "Čiča" i ostali asovi stoje sami i čekaju loptu. A ovi mlađi glavinjaju li glavinjaju! Idu u neracionalne prodore, "prodaju" lopte...

A veliki Šćepo kaže - "Kada sam ja došao u repku, sama činjenica da igram sa Saletom, Paljom, Danilovićem... me je učinila srećnim i ponosnim. Slušao sam sve što mi kažu, jer sam imao priliku da učim od najboljih!"

Beli Medžik je rekao - "Ovi klinci imaju svoje novinare, koji na papiru prave zvezde od njih. Njima svaka čast, želim im uspešne karijere, ali teško bez poštovanja..."

Boli me takav oproštaj od repke dva veličanstvena Dejana i Šćepa!

Svi smo mislili da je 2003. i 2004. normalan kiks koji mora da se kad tad desi. Sa euforijom sam cekao prvenstvo.. Bio sam na ekskurziji 3. godina srednje skole.. Seli u neku kafanu i svi maksimalno napaljeni... Samo da se se dokopamo arene i da sameljemo sve protivnike.. Nismo otisli dalje zbog preterane nadmenosti igraca i splavarenja. 5 minuta smo gledali u jednu tacku i nismo verovali sta se desilo. Jedino sto moze da se poredi sa tim osecajem je bio onaj neverovatan kos Djinobilija koji su i zasluzili. A najveci je bol bio ukradeno finale 2010 u Turskoj.

Pamtim i poraze od Nigerije, Novog Zelanda itd...
Naša košarka je izgleda takva. Mi smo u košarci ko Brazilci u fudbalu. Može srpska košarkaška reprezentacija da bude loša, nekad i veoma loša, al će opet biti prvak Ervrope i Sveta i tako je to. Dokazi za ovo nam mislim ne trebaju

Cini mi se da ovaj tim ima podrsku cele nacije. Svi ocekujemo puno ove godine i cini mi se da ce u ocima javnosti sve osim finala biti neuspeh.
IPAK
zeleo bih da ljudi shvate da mi nismo onaj tim iz 95,98,02...
Postoji sansa da ispadnemo dosta rano.
Zamislite sok u slucaju poraza od Italije, koja uopste nije naivna?
Ili ako nam Dirk ubaci 35poena?
Moramo da verujemo u ove momke, ali i da stojicki podnesemo neuspeh a ne da ih se odricemo nakon dve lose partije.
UVEK UZ NASE MOMKE!
POKAZIMO ZASTO SMO ZEMLJA KOSARKE!

Taman ćemo lepo da im vratimo u Parizu, ima da ih boli jaaaako.

ne bi te godine prosli ni da su igrali u sred te Arene, koja uzgred receno nikada nije dala ni jednoj nasoj reprezentaciji bas neku podrsku... jednostavno ubio nas prevelik ego pojedinaca ali ok taj samar smo dobro zapamtili, valjda.

Niko tog fijaska ne zeli da se seca,a bilo je jezivo kakve igrace smo imali...nesto je falilo...

Ja se secam razocarenja posle poraza od Francuske I crvenog Zeljka na konferenciji za novinare. Ipak bas ta situacija u kojoj cela hala aplaudira Dirku je nesto sto je ostavilo jak utisak na mene. Bilo mi je jako drago sto u mojoj zemlji dobija I vise nego zasluzenu pocast.

Moram da ponovim ovaj komentar ispod zato sto je toliko dobar da bi bilo steta da ga neko propusti.

"Cini mi se da ovaj tim ima podrsku cele nacije. Svi ocekujemo puno ove godine i cini mi se da ce u ocima javnosti sve osim finala biti neuspeh.
IPAK
zeleo bih da ljudi shvate da mi nismo onaj tim iz 95,98,02...
Postoji sansa da ispadnemo dosta rano.
Zamislite sok u slucaju poraza od Italije, koja uopste nije naivna?
Ili ako nam Dirk ubaci 35poena?
Moramo da verujemo u ove momke, ali i da stojicki podnesemo neuspeh a ne da ih se odricemo nakon dve lose partije.
UVEK UZ NASE MOMKE!
POKAZIMO ZASTO SMO ZEMLJA KOSARKE!
(NokiJa, 3. septembar 2015 21:28)"

Osveta se servira hladna a najbolje u zadnoj sekundi utakmice za prvo mesto da se skroz utisa pun stadion I Parker . Da malo ublazimo poraz iz 2005 I pokazemo ko je u kosarci u Evropi gazda I da dovedemo stvari na svoje mesto a ne da misevi kolo vode . Ipak je ovo zemlja kosarke .

Uz duzno postovanje,ne slazem se oko hale!Nebitno je u kojoj bi igrali.Glavni krivac po meni je Zeljko Obradovic,znam mnogi se nece sloziti sa ovim,ali to je prosto.Ka selektujem tim ja odgovaram za isti!A i taj Novi Zeland,pa ta Kina desila se pod njegovom palicom.Veliki je trener,medju najvecima u ovom sportu,ali ta dva kiksa,olimpijske igre i taj evro idu na njegovu dusu.I mene boli ta 2005 i nikad nisam pogledao snimak,a kada smo ispali, sa SPENSA sam otisao direkt u kafanu,jebi ga lek za tugu je drzao do ujutru!

"I danas sam ubeđen da bismo uzeli zlato da smo od starta igrali u Areni, ali kao da nam je u krvi da na pogrešnim stvarima nešto dokazujemo... "

Da, hala SPENS je kriva sto je reprezentacija igrala luzerski...

Ovo kad citas, pomislio bi da je bio rat i da je stotine hiljada ljudi pobijeno te godine. Aman, ljudi, to je sport, igra. Nekad pobedis, nekad izgubis, teraj dalje.

Ne ponovilo se. Glavu gore. U nove pobede!

Sećam se tog meča kao da tje juče bilo.Još pamtim kontru kada Jarić nije dao loptu usamljenom Rakočeviću već je zaglavinjao sam i promašio bitan koš.Prosto se osećalo da ćemo izgubiti iako smo vodili dvocifrenom razlikom.Gledao sam meč sa drugovima,posle poraza nismo reč progovorili dva sata.Muk,neverica,prava nacionalna sportska tragedija.Ej,kući,u zemlji košarke,sa najjačom ekipom na EP i ništa...I na kraju još i konferencija Obradovića i skidanje odgovornosti sa sebe na igrače kao šlag na torti.

Meni je ubedljivo najbolniji poraz od Italije 1999. u polufinalu, u Francuskoj... Jednostavno nisam mogao da shvatim kako to mi nećemo osvojiti zlato, a još je i bombardovanje bilo, pa smo svi očekivali da ga osvojimo iz inata...

meni je zaliske na srcu napravilo ono sa Turcima 2010.

meni su ostale samo urezane reci od voditelja na tv-u, ' ljudi, ma mi necemo ni videti arenu', ali ipak nisam video to kao tragediju, izosvajali smo se medalja, i bilo je normalno da narod ocekuje zlato, a desio se hladan tus, reprezentacija nam je bila jaka, ali je stari duh bio vec umro i to se osecalo, ipak je meni najdraze zlato iz atine '95, tad sam bio dete, ali dovoljno je bilo da se razume da je to jedina lepa stvar koja se dogadja nasoj zemlji, kad se samo setim resetanja izmedju nas i litvanije u finalu, dobro je bilo i u turskoj, cini mi se da smo gubili u finalu skoro 20, i onda krece bodiroga i drugovi, ucutkase abdi ipekci, tad smo u grupi razbili letoniju preko 60 razlike, a bili su solidna ekipa, secam se prvih 12 suteva za 3 bilo 12/12, totalno rashodovanje

A u Novi Sad od tada nikada ne idem rado. Umalo nisam umro na utakmici sa Spanijom (doslovno) a onda ... Francuska. Boze moj: ni danas ne verujem da je ta utakmica izgubljena a predivna sansa propustena. Srecom, ipak je ovo zemlja kosarke pa radosti ne nedostaje.

ова утакмица, Звезда против Стразбура, Звезда против Бордоа, Партизан против Олимпијакоса, и убедљиво најтежа против Турака 2010, скраћен ми је живот неколико пута..

Utakmice se slabo secam, ni ne zelim da je se prisecam, ali se dobro secam osecaja posle poslednjeg zvuka sirene. Necemo gledati nase u Areni! Potpuni sok! Vreme je za revans, a stadion u Lilu mi deluje kao pravo mesto za to!

Voleo bih da mi autor teksta objasni iz kog razloga misli da bismo prosli dalje da smo od starta igrali u Areni?! Bio sam na svim utakmicama grupne faze u NS i ako nečega nije nedostajalo, to je bila podrška pune dvorane u svim utakmicama! Razloge neprolaska dalje treba tražiti u nekim drugim stvarima a bolje da vam ne govorim šta sam svojim očima video u kasne sate veče pred neku od utakmica... Oni su, bar neki od njih, u NS došli da se provode!

Zivim za kosarku, volim taj sport vise od svega, ali te 2005.godine sam uzivao gledajuci velikog Dirka, uzivao i skakao sa stolice na Dijamantidisovu trojku uz zvuk sirene, a nasu reprezentaciju nisam gledao ni minut.
Spremao sam se da gledam veliki obracun velike SCG sa u naznaci isto tkao velikom Spanijom, i kada su petorke izasle na parket shvatio sam da mi gledanje i navijanje moze naneti samo mnogo bola i patnje, te sam odlucio da to propustim.
Na parket izlazi nasa petorka sa bekovskim parom koji cine Jaric i Gurovic, protiv Kalderona i Navara.
Zar je trebalo to dalje gledati?
Zar je moguce da neki trener bude toliko osion, bezobrazan, drzak kao sto je to Obradovic?
Njegova konferencija za stampu posle EP je to i dokazala.
Francuska je dosla samo kao slag na tortu koju nam je umesio Obradovic na tom prvenstvu.

Eee kako da se ne sjecam, zavrsio srednju skolu...iz Trebinja sam a po gradu video bimovi kako li se vec zovu...nakon zavrsetka muk u gradu danima se o tome pricalo...ehhhh ta 2005 i Mijatovic 98... tesko je to zaboraviti.Pozdrav iz Trebinja

Vidim da mnogi pitaju čemu ovaj tekst. Ja ga shvatam ovako: 20.septembar 2005, u Srbiji nam Francuzi nanose sigurno jedan od najbolnijih poraza u istoriji naše košarke. 20-og septembra 2015. igraće se finale EP u Francuskoj, zar nije najlepši mogući trenutak da im milo za drago vrati neka nova generacija naših košarkaša...

Niti jedna utakmica na EP se ne igra u Parizu :)

Obradovic je svu krivicu svalio na igrace. U neku ruku je upravu, ali on ih je selektirao. 95' Atina pod Ivkovicevom palicom zlato, 96' Atalanta isto, srebro. 97' Barselona i 98' Atina zlato jedini pravi uspesi Zeljka Obradovica. 99' razumem bombardovanje, silne povrede kljucnih igraca, nije se moglo vise. 2000 u Sidneju debakl za takav tim. 2001 Istanbul, sve dolazi na svoje mesto pod vodjstvom Svetilava Pesica, 2002 smo Indijanapolis uzeli na misice i na suvi kvalitet. Jedina prava utakmica odigrana je protiv amera u 1/4 finalu. Tad je Pesic otisao, jer je video raspad. Dakle 2005 smo imali jak sastav, ali Zeljko nije uspeo da ih ukomponuje. Cekao je da se desi Francuska i da osuje drvlje i kamenje na igrace. Od tad za mene ne postoji kao trener, uz svo postovanje koje je stekao titulama.

Dame i gospodo, Saša Ozmo!!!!

i sad novinari dizu tenziju

Više od 18 hiljada gledalaca, uključujući i pristalice protivničke selekcije, spontano ustaje na noge i počinje da aplaudira. Da aplaudira čistom znanju, bez ikakve iracionalne vezanosti ukorenjene u emociji. Iskrene ovacije nadstvarnoj lakoći sa kojom Dirk Novicki igra košarku. Umetnik grli redom saigrače, trenere i fizioterapeute, a zatim odmahuje publici.
Bio sam na utakmici, okružen uglavnom Grcima, i delim potpuno iste emocije sa tobom u vezi celog prvenstva i gotovo svih opisanih dogadjaja, uz samo jednu opasku: Dirk nije bio svestan u tom trenutku šta ga je snašlo, jednostavno da neko navija za protivnika celu utakmicu (za Grčku smo skoro svi navijali, ali nismo trebali zbog Atine, jbg. i mislim da nam nikad nisu bili istinski prijatelji, ali valjda pravoslavna braća a ovamo Nemci - danas su oni sa Merkelovom nekome draži) a onda dobiješ ovacije kakve ni u svojoj relativno tada hladnoj, u košarkaškom smislu, zemlji nikad nisi ni upola dobio. Gledao sam ga i u jednoj emisiji kada je izjavio da je to možda i najjači doživljaj koji je u košarkaškoj, bogatoj istinski, karijeri i doživeo.

Ja sam tek pre nekoliko meseci skupio hrabrosti i odgledao tu utakmicu. Jos jednom, iako sam je gledao te kobne veceri. I opet sam pokusao da zaboravim taj snimak. Jedino se secam da neki od nasih centara, cini mi se Tomasevic, pokusava da prevede loptu preko centra. Ne mogu da se setim niceg drugog.
To je bio trenutak ocajanja. Iako smo osudjeni da se opet ponovi, pre ili kasnije, ne mozemo uvek da budemo medju najboljima, to vece je pokazalo da ne postoje nepobedivi. Da moras da igras celu utakmicu. Da moras da radis sta ti kaze trener ili ces da budes ponizen. I to u svojoj kuci.
Zao mi je te ekipe. Imali smo odlicne igrace, ali nikakav tim. Zao mi je velicina koji su se na takav nacin oprostili od svetinje, a nisu to zasluzili.
Ali mi je drago da pokusavamo da ustanemo. Videcemo na ovom EP sta ce da bude. Ili smo se vec digli kao feniks iz pepela, ili je ono prosle godine bilo samo iznenadjenje na foru (da ne kazem na imena koja dotle nisu bila previse zvucna)

Kakva ekipa covece!

И као што се у животу ружне ствари заборављају а лепе памте, мени никад неће изсћи из главе '95 '96 '97 '98 '00 '02. После сваке победе у полуфиналу излазило се на улице, возили смо се на хауби од аута ( имао сам 11, 12,13...година), а после победа у финалима на улицама је био хаос усвим градовима. Мислим да се данас таква атмосфера не би поновила ни да освојимо Мундијал.
А ово око 2005е, био сам у шоку као и сви, и да не прочитах текст не би се ни сетио те 2005е.
Ајмо Србијаааааааа!!!!!!!

Eh, sa 11 godina sam gledao ovaj brodolom.
Pored toga, pamtim Dijamantidisovu trojku i tu eksploziju oduševljenja u Areni. Donekle mi je bilo drago što su Grci uzeli zlato.
Ali još teži udarci su bili Nigerija 2006. i sva 3 poraza 2007, to nas je zaista spustilo na marginalnu reprezentaciju.

Jutro nakon toga jedva sam naterao sebe da ustanem i odem u skolu, a tamo kao na sahrani... Prvi cas- istorija. Profesor ulazi sav smrknut, seda za katedru... Posle par minuta grobne tisine uspeva da izusti: "Znam, sad bih ja vama kao trebalo da predajem neku lekciju i pravim se da se nista nije dogodilo... Ali kako posle onog sinoc?!" Ostatak casa proveli smo cutke, svako sa svojim mislima...
Nikada to necu zaboraviti. Mesec dana mi je trebalo da se malo priberem, cela gidina da malo prebolim, a i dan danas kad se toga setim nesto me strecne.

Nikada ta reprezentacija nije samo dosla i osvojila uvek je bilo tesko i bilo je dosta kvalitetnih protivnika koji imaju odlicne ekipe.Ne znam po kojoj su oni logici mislili da su najbolji.Od 95 pa na ovamo samo se odbrana racunala a napad nam je uvek bio traljav i neorganizovan od kako se Djordjevic povukao.Da nije Bodiroge nista od nas ne bi bilo.

Први пут да сам од среће плакао било је 2002.после победе над Америком,а први пут од туге (у спорту) баш тада. И даље имам све исечке из Журнала,Спорта,Политике,...Најжалије је било видети потпуно самог Ребрачу како два сата седи у холу хотела и гледа у једну тачку. Пет година се чувао за тај "савршени" крај каријере и говорио да је Миличић његов прави наследник. О Јарићу и Ракочевићу је сувишно причати,...

Secam se tog prvenstva..Druga srednje,nestrpljenje kad ce poceti.Negde u junu oprostaj Saleta Djordjevica u Pioniru,svi mislimo na EP i nadamo se zlatu..Na startu poraz od Spanaca,secam se Pau Gasol je prenosio utakmicu za spansku TV.A onda utakmica sa Francuzima,ubedjen sam bio u pobedu,na drugi ishod nisam pomisljao.Kad je Scepanovic iz ugla promasio sut,secam se recenice Dende koji je prenosio "Pa ljudi moji,necemo gledati Plave u Beogradskoj Areni".Šok!

Ljudi, zbog cega komentarisemo poraz od francuza od pre 10 godina. Pa pocepali smo ih kao stetne pre samo godinu dana u polufinalu svatskog prvenstva. U zadnjoj cetvrtini su nam ubacili, cini mi se 34 poena sto je ozbiljna brojka i za NBA (iako tamo cetvrtina traje 2 minuta duze) i opet nisu mogli da nas stignu. Imamo odlican tim i dobru atmosferu. Cemu ovakvi tekstovi?

to je bila bol neopisiva. samo bih napomenuo da je trener i u akciji pre te,2004 godine na olimpijadi bio zelimir zex obradovic kao i na olimpijadi 2000. rezimirati uspehe i neuspehe doticnog gospodina izgleda ovako: 1996 olimpijsko srebro sa generacijom najboljom ikada. 1997 evropsko zlato sa istom 1998 svetsko zlato- mozda jedini pravi uspeh. 1999- bombardovana bronza. 2000-6 mesto na olimpijadi u sidneju- stiv nes nas pobedi sam. 2004- PREDPOSLEDNJE MESTO- poraz od kine, tomasevic uzima odlucujuci sut. 2005- bruka bez arene u zemlji kosarke. Dakle,zelimiru zex-u sve najbolje zelim,uz POZDRAVITE MAMU VASU.

Мене чуди зашто Жељко Обрадовић није смењен после претпоследњег места на Олимпијади у Атини 2004.

Zlatni decaci /tako zvani/ su odbili da igraju za reprezentaciju?! A zbog njih je izgrađena Arena! :(

@ Kako onda nismo uzeli zlato? Ni do danas mi nije baš najjasnije.

Vule Avdalović.

3-4 minuta pred kraj protiv francuske, Jaric s loptom i Rakocevic u kontri 2 na 1 i Jaric ne dodaje naravno, promasuje iz teske situacije i primamo kos faul u rekontri. 5 poena!
Treneru nikada necu oprostiti tu godinu, kao ni Atinu i bahato i nedosledno odstranjivanje najboljeg igraca.
Poraz tima koji ne dodaje u kontri danas ne zalim, to prvenstvo se i pamti po Novickom, Grcima, Francuzima i slatkom otimanju od Hrvata.

Zato nikad nisam preboleo poraz od Italije 1999, tuga kakvi su nas maleri snasli te sezone i na kraju bas Tanjevic da nas pobedi. Neprezaljeno.

Te 2005 nismo imali bekove sutere.

Још ме боли Турска 2010. Никад је нећу преболети. Таква крађа није запамћена у свету спорта.

"Kako je grdno pogrešio Žeks što je pozvao Radmanovića, posle one čuvene banane iz 2002.
...
(Pedja, 3. septembar 2015 20:49)

Radmanović je u prvom poluvremenu dao 4 trojke i imali smo desetak razlike prednosti, a onda ga je Žeks (koji nas je upropastio i 2000. i 2004.) izveo i nije ni uvodio...

I skroz je van pameti da nisamo igrali sve utakmice u Areni, koja je zbog košarke i izgražena (doduše trebalo je tu da bude SP1994.)...

Sve bih ja to menjao da su "ušli" oni penali protiv Argentine u Italiji 1990-e!

finale iz Atine '95 god je najbolja utakmica koju sam ikada odgledala! Neverovatan tim, neverovatan odnos medju njima sto se moglo videti i u emisijama na SOS kanalu ako je neko pratio (ja jesam sve). Ma bili su fenomenalni!!!! Ove iz 2005 se i ne secam bas, ali verovatno da su mnogo poleteli a nisko pali (sto se obicno desi fudbalerima)

Ubedljivo najvise boli poraz od Turske u polufinalu SP 2010 i najveca kradja u istoriji svetskog sporta.

Kupio karte za četvrtfinale

Meni je mnogo teže pao poraz od Turaka u polufinalu svetskog prvenstva 2010. Ej ljudi, pa tad su nam sudije bukvalno otele zasluženo srebro. Pokrale nas sudije katastrofalnim domaćinskim sudjenjem. Tad sam dobio nervni slom, došlo mi da razlupam televizor.

Ja pamtim košarku u zemlji tuge.
Toliko puta nas je odvukla bar na trenutak od bedne realnosti - terapijski.
To je sport - dobijaš,gubiš.Meni je lakše kad krivicu nalazim u nama samima (trener,igrači,navijači) kao sto je bilo tada.Teško mi pada ktadja - ono u Turskoj.
Idemo dalje.Borimo se pa šta uradimo.

Sve bih ja to menjao da su "ušli" oni penali protiv Argentine u Italiji 1990-e!
(boolewar, 04. septembar 2015 00:06)
I Mijatova precka 98 :(

Mene vise boli poraz Kingsa od Lakersa i ona Horryjeva trica. Naosvajali smo se mi ovih sampionata. Nek i drugi nesto osvoje.

Ne razumem ovaj tekst. Zbog cega prica o Evropskom 2005? Posle toga smo se vratili i opet smo u samom vrhu svetke kosarke. Na svetskom u Turskoj su nam ukrali srebro, bili smo srebrni u Poljskoj a sada smo vicesampioni sveta. Malo mi je maliciozan ovaj tekst. Imamo odlicnu ekipu. Tu je zal zbog Marijanovica koji je u zivotnoj formi ali smo i bez njega pretendenti za jednu od medalja. Podrska za Saleta i nase momke!

Lep, emotivan tekst, ali da se razumemo - ko god je te godine ocekivao da ona reprezentacija osvoji medalju, veze sa kosarkom nema. Tu (osim Bodiroge i Rebarceta koji se se blizili kraju karijere) nije bilo nijednog prvoklasnog igraca - sve su to bili precenjeni igraci, koji su u sustini bili malo bolji od proseka, ali su dobro prolazili zbog visokog statusa nase kosarke. Mislim porediti Scepanovica sa Navarom, Gasolom, Novickim, Dijamantidisom - stvarno? Ni sad nije mnogo bolje, ali momci su slozni i trude se. Ali uspeh je ako prodju ovu grupu. Ne fantazirajte sa ocekivanjima i ne mozete se razocarati...

Pogledajte samo izjavu obradovica posle francuske i sve ce vam biti jasno...kada smo bili domacini

Tako je to kad igru kreiraju zavađeni Igor i Marko, zvezde zvezdane, a malo drugačije kada to rade nesebični drugari, prizemni Jovke i Stefan.

Utakmice dobija sloga, nesebičnost, požrtvovanost, poštovanje taktike trenera... a ne statistika igrača u predhodnoj sezoni. Taj tim iz 2005. nije bio TIM, već skupina igrača sa našim pasošem.

Ovaj iz 2015. je, kao i prošlogodišnji, takođe TIM, što je potreban ali ne i dovoljan uslov za uspeh. Njihov realni domet je plasman među 4 najbolja tima, uz sasvim realnu šansu da osvoje zlato, ali ih treba podržati ako izgube od nekog motivisanog protivnika u 1/4.

Moram da kazem da je u mojoj kuci bila sedmodnevna zalost posle ispadanja u Novom Sadu. I danima je jedina tema bila kosarka. Bilo, ne ponovilo se.

Jedno 5,6 puta sam iznova citao sastav ovog tima i ne mogu da verujem da smo sa ovakvim igracima doziveli takav debakl

@ bole

A Dejin promasaj protiv Argentine na Sp u Italiji...
Ja sam kao klinac gledao raspad Kićine, Prajine i Mokine generacije i mislio sam da je smak sveta.
Posle ogromnih uspeha od 1995 normalno je je da je krenuo pad. Pešić je to svojim čistim znanjem i autoritetom odložio 2001 i 2002. Posle njega tim više nije postojao.

Апсолутно се слажем са Игором. Створила се нека атмосфера где је свака друга реч медаља, злато, финале итд. То нам никад добро није донело. Рецимо прошле године пре почетак СП, ретко ко се размахивао изјавама па смо били највеће изненађење. Сада смо се мало занели и то неће изаћи на добро. Спустимо се мало на земљу.

šta da se više priča, sve mi je bilo jasno koliko je to ozbiljno, kada jarića gledam u 20h protiv litvanije u PG igra prijateljsku na tv, a onda oko ponoći vidim čoveka sa bentlijem kod duffa na autokomandi, sedi sto preko puta mene, cepa pljeku.. tada sam pomislio, svaka tebi čast kada postigneš sve.. naravno, videli smo šta je postigao, malo kasnije..

Odgovor za one koji pitaju cemu ovakvi tekstovi. Prosto je, da se ne bi ponovilo, da se ne zaboravi. Ovde se danima pise o nekom zlatu, kao da je to vec gotova stvar. Ista je atmosfera vladala i tada. Ajde malo da se spustimo na zemlju i svi koji i dalje veruju da zlato osvajamo lagano, hajde neka samo pogledaju kakav tim imaju Grci, primera radi, koji ne vaze za favorite. Necu da kazem da nista necemo uraditi, ali mislim da je realan domet ove reprezentacije cetvrtfinale, sve ostalo je sreca.

Mislim da FRA sa Parkerom imaju vece sanse za pobedu od nas... bez nadahnutog Tea mi cemo se boriti za 5. mesto. A ako budemo igrali kao u drugom delu SP, eto nam medalje.

Rakocevicu, radmanovicu i gurovicu zbog karaktera nikako nije bilo mesta u toj reprezentaciji, kao ni vuletu zbog kvaliteta (ciji je nedostatak dopunjavao velikom borbenoscu)... Tomasevic, scepanovic i bodiroga su vec bili na kraju karijere i nisu imali snage da sami nose ekipu, dok jaric, i milojevic (posebno taj mladi milojevic) nikada nisu ni bili vodje tima. vazni igraci, da, ali vodje, ono sto su bili divac, djordjevic, drazen, kica i praja, to nikako...

Uvek veoma realno sagledavas stvari, pa na osnovu toga mogu da zakljucim da znas ko je glavni krivac za taj krah, ali je veoma nezgodno izgovoriti ime Zeljka Obradovica u negativnom kontekstu. Ni Dunav, ni Sava ne mogu da ga operu posle onog tuzakanja i svaljivanja krivice na drugoga posle debakla, sramno. A vrlo se dobro secam sa kojim komentarima prema francuskim igracima je usao u mec, ko hoce, moze da se podseti.
Hvala Bogu da je jedan Dirk Novicki igrao na tom prvenstvu i svim ljubiteljima kosarke i sporta uopste donekle zalecio rane. Ono sto smo svi mi sa njim u Areni doziveli je radost sporta, ono sto sport jeste i treba da bude - vitestvo u najlepsem smislu te reci.

Ispada da je Novi Sad kriv što smo izgubili utakmice. Kako odbojkašima ne smeta da igraju u NS i uvek pobeđuju.

Pamtim tu utakmicu, gledao sam je sa ocem na TV-u i mogu reći da ni on ni ja nismo previše očekivali od tog prvenstva. Nadali smo se, ali nas je prethodno poslednje mesto na OI-a naučilo da budemo oprezni u ocekivanjima. Sećam se da je on ponavljao iz utakmice u utakmicu: "Nemamo pravog vodju, nemamo onog koji će da preuzme odgovornost kad niko drugi ne sme i koji će pogoditi oba slobodna bacanja u presudnim momentima". Bodiroga jeste bio kapiten i najbolji igrač u toj reprezentaciji, ali očigledno nije bio dovoljan autoritet mladim igračima koji ga bas nisu preterano poštovali i uvazavali u celoj toj priči. Opet, bez obzira na niska očekivanja koje sam tada imao, razočaranje je bilo ogromno baš zbog one nade koja je uvek prisutna.
Najdraže finale mi je ono iz Indijanapolisa 2002. kada smo dobili Argentinu i postali prvaci sveta. Nakon toga, nekako je sve krenulo nizbrdo za našu reprezentaciju i mislim da se još uvek iz tog ambisa nismo potpuno izvukli, ali je definitivno igra na SP prošle godine ogroman napredak i guliverovski korak napred.
Želim sve najbolje našim momcima, odlični su, i mogu do medalje, ali opet, zbog sebe - ne nadam se previše...

grad košarke je Zadar

Živa rana, nema šanse da pogledam i djelić utakmice. Toliko sam bila glasna, nepromišljena i bahata da su moji slovenci s razlogom mogli i trebali da me zafrkavaju dan poslije na poslu. Možete misliti kako sam izgledala kad su me tetošili i tješili? Odboljevala sam, fizički, dobrih par dana. A u sjećanju mi je ostao samo "nervni slom" Obradovića na komferenciji za štampu.

Sledeći tekst nešto veselije, Saša. Nije ovo za jutarnje časove.

Pozdrav svima

Kakav car je ovaj Sasa Ozmo.

Lepo, vodio nas je Vujosevic...

Nije to bila tako dobra reprezentacija. Osim Bodiroge,tu nije bilo velikog igraca

C

Bilo - neponovilo se!

Svi se sećaju tog poraza. To se desilo hrvatima na ovom evropskom prvenstvu protiv Češke. Samo jedna zamerka kakave veze ima što su igrali u Novom Sadu? Tako bi prošli da su igrali bilo gde i u bilo kom gradu.

grad košarke je Zadar

Lepo, vodio nas je Vujosevic...

Lep, emotivan tekst, ali da se razumemo - ko god je te godine ocekivao da ona reprezentacija osvoji medalju, veze sa kosarkom nema. Tu (osim Bodiroge i Rebarceta koji se se blizili kraju karijere) nije bilo nijednog prvoklasnog igraca - sve su to bili precenjeni igraci, koji su u sustini bili malo bolji od proseka, ali su dobro prolazili zbog visokog statusa nase kosarke. Mislim porediti Scepanovica sa Navarom, Gasolom, Novickim, Dijamantidisom - stvarno? Ni sad nije mnogo bolje, ali momci su slozni i trude se. Ali uspeh je ako prodju ovu grupu. Ne fantazirajte sa ocekivanjima i ne mozete se razocarati...

Nije to bila tako dobra reprezentacija. Osim Bodiroge,tu nije bilo velikog igraca

Zivim za kosarku, volim taj sport vise od svega, ali te 2005.godine sam uzivao gledajuci velikog Dirka, uzivao i skakao sa stolice na Dijamantidisovu trojku uz zvuk sirene, a nasu reprezentaciju nisam gledao ni minut.
Spremao sam se da gledam veliki obracun velike SCG sa u naznaci isto tkao velikom Spanijom, i kada su petorke izasle na parket shvatio sam da mi gledanje i navijanje moze naneti samo mnogo bola i patnje, te sam odlucio da to propustim.
Na parket izlazi nasa petorka sa bekovskim parom koji cine Jaric i Gurovic, protiv Kalderona i Navara.
Zar je trebalo to dalje gledati?
Zar je moguce da neki trener bude toliko osion, bezobrazan, drzak kao sto je to Obradovic?
Njegova konferencija za stampu posle EP je to i dokazala.
Francuska je dosla samo kao slag na tortu koju nam je umesio Obradovic na tom prvenstvu.

SVE JE TO SITNO U ODNOSU NA MIJATOVICEVU PRECKU, DAN DANAS SE NAJEZIM KAD SE SETIM

Ovo kad citas, pomislio bi da je bio rat i da je stotine hiljada ljudi pobijeno te godine. Aman, ljudi, to je sport, igra. Nekad pobedis, nekad izgubis, teraj dalje.

Obradovic je svu krivicu svalio na igrace. U neku ruku je upravu, ali on ih je selektirao. 95' Atina pod Ivkovicevom palicom zlato, 96' Atalanta isto, srebro. 97' Barselona i 98' Atina zlato jedini pravi uspesi Zeljka Obradovica. 99' razumem bombardovanje, silne povrede kljucnih igraca, nije se moglo vise. 2000 u Sidneju debakl za takav tim. 2001 Istanbul, sve dolazi na svoje mesto pod vodjstvom Svetilava Pesica, 2002 smo Indijanapolis uzeli na misice i na suvi kvalitet. Jedina prava utakmica odigrana je protiv amera u 1/4 finalu. Tad je Pesic otisao, jer je video raspad. Dakle 2005 smo imali jak sastav, ali Zeljko nije uspeo da ih ukomponuje. Cekao je da se desi Francuska i da osuje drvlje i kamenje na igrace. Od tad za mene ne postoji kao trener, uz svo postovanje koje je stekao titulama.

to je bila bol neopisiva. samo bih napomenuo da je trener i u akciji pre te,2004 godine na olimpijadi bio zelimir zex obradovic kao i na olimpijadi 2000. rezimirati uspehe i neuspehe doticnog gospodina izgleda ovako: 1996 olimpijsko srebro sa generacijom najboljom ikada. 1997 evropsko zlato sa istom 1998 svetsko zlato- mozda jedini pravi uspeh. 1999- bombardovana bronza. 2000-6 mesto na olimpijadi u sidneju- stiv nes nas pobedi sam. 2004- PREDPOSLEDNJE MESTO- poraz od kine, tomasevic uzima odlucujuci sut. 2005- bruka bez arene u zemlji kosarke. Dakle,zelimiru zex-u sve najbolje zelim,uz POZDRAVITE MAMU VASU.

Uz duzno postovanje,ne slazem se oko hale!Nebitno je u kojoj bi igrali.Glavni krivac po meni je Zeljko Obradovic,znam mnogi se nece sloziti sa ovim,ali to je prosto.Ka selektujem tim ja odgovaram za isti!A i taj Novi Zeland,pa ta Kina desila se pod njegovom palicom.Veliki je trener,medju najvecima u ovom sportu,ali ta dva kiksa,olimpijske igre i taj evro idu na njegovu dusu.I mene boli ta 2005 i nikad nisam pogledao snimak,a kada smo ispali, sa SPENSA sam otisao direkt u kafanu,jebi ga lek za tugu je drzao do ujutru!

Rakocevicu, radmanovicu i gurovicu zbog karaktera nikako nije bilo mesta u toj reprezentaciji, kao ni vuletu zbog kvaliteta (ciji je nedostatak dopunjavao velikom borbenoscu)... Tomasevic, scepanovic i bodiroga su vec bili na kraju karijere i nisu imali snage da sami nose ekipu, dok jaric, i milojevic (posebno taj mladi milojevic) nikada nisu ni bili vodje tima. vazni igraci, da, ali vodje, ono sto su bili divac, djordjevic, drazen, kica i praja, to nikako...

Ne razumem ovaj tekst. Zbog cega prica o Evropskom 2005? Posle toga smo se vratili i opet smo u samom vrhu svetke kosarke. Na svetskom u Turskoj su nam ukrali srebro, bili smo srebrni u Poljskoj a sada smo vicesampioni sveta. Malo mi je maliciozan ovaj tekst. Imamo odlicnu ekipu. Tu je zal zbog Marijanovica koji je u zivotnoj formi ali smo i bez njega pretendenti za jednu od medalja. Podrska za Saleta i nase momke!

"I danas sam ubeđen da bismo uzeli zlato da smo od starta igrali u Areni, ali kao da nam je u krvi da na pogrešnim stvarima nešto dokazujemo... "

Da, hala SPENS je kriva sto je reprezentacija igrala luzerski...

Taman ćemo lepo da im vratimo u Parizu, ima da ih boli jaaaako.

Ljudi, zbog cega komentarisemo poraz od francuza od pre 10 godina. Pa pocepali smo ih kao stetne pre samo godinu dana u polufinalu svatskog prvenstva. U zadnjoj cetvrtini su nam ubacili, cini mi se 34 poena sto je ozbiljna brojka i za NBA (iako tamo cetvrtina traje 2 minuta duze) i opet nisu mogli da nas stignu. Imamo odlican tim i dobru atmosferu. Cemu ovakvi tekstovi?

Sve bih ja to menjao da su "ušli" oni penali protiv Argentine u Italiji 1990-e!
(boolewar, 04. septembar 2015 00:06)
I Mijatova precka 98 :(

Tad sam u 17-oj godini zivota bio najblizi nervnom slomu...mislim da su mi ta utakmica sa francuzima i zvezdinih 2:2 u strazburu skratile nekoliko godina zivota...

Nikada ta reprezentacija nije samo dosla i osvojila uvek je bilo tesko i bilo je dosta kvalitetnih protivnika koji imaju odlicne ekipe.Ne znam po kojoj su oni logici mislili da su najbolji.Od 95 pa na ovamo samo se odbrana racunala a napad nam je uvek bio traljav i neorganizovan od kako se Djordjevic povukao.Da nije Bodiroge nista od nas ne bi bilo.

Sve bih ja to menjao da su "ušli" oni penali protiv Argentine u Italiji 1990-e!

Voleo bih da mi autor teksta objasni iz kog razloga misli da bismo prosli dalje da smo od starta igrali u Areni?! Bio sam na svim utakmicama grupne faze u NS i ako nečega nije nedostajalo, to je bila podrška pune dvorane u svim utakmicama! Razloge neprolaska dalje treba tražiti u nekim drugim stvarima a bolje da vam ne govorim šta sam svojim očima video u kasne sate veče pred neku od utakmica... Oni su, bar neki od njih, u NS došli da se provode!

Svaka čast Ozmo na parketu

"Kako je grdno pogrešio Žeks što je pozvao Radmanovića, posle one čuvene banane iz 2002.
...
(Pedja, 3. septembar 2015 20:49)

Radmanović je u prvom poluvremenu dao 4 trojke i imali smo desetak razlike prednosti, a onda ga je Žeks (koji nas je upropastio i 2000. i 2004.) izveo i nije ni uvodio...

I skroz je van pameti da nisamo igrali sve utakmice u Areni, koja je zbog košarke i izgražena (doduše trebalo je tu da bude SP1994.)...

Imao sam 12 godina, bio sam u loži igrom slucaja za tu utakmicu i jedino sto mi je ostalo u secanju te utakmice su pretanke noge Zelabala i lice Saleta Djordjevica posle utakmice, koji je bio 7-8 metara levo od mene. Stavio je ruku na usta i dok su druge velicine poput cini mi se Divca i jos neke legende ustajale da podju ka izlazu, on je ostao skamenjen da sedi i da gleda u jednu tacku. Potpuni sok.

Te 2005 nismo imali bekove sutere.

Dame i gospodo, Saša Ozmo!!!!

Mene vise boli poraz Kingsa od Lakersa i ona Horryjeva trica. Naosvajali smo se mi ovih sampionata. Nek i drugi nesto osvoje.

Kako je grdno pogrešio Žeks što je pozvao Radmanovića, posle one čuvene banane iz 2002.
Inače pamtim sjajno finale i polufinale u Areni uz fenomenalne ovacije Dirku u hali u kojoj je bili bar 10000 Grka!

Мене чуди зашто Жељко Обрадовић није смењен после претпоследњег места на Олимпијади у Атини 2004.

@ Kako onda nismo uzeli zlato? Ni do danas mi nije baš najjasnije.

Vule Avdalović.

Ispada da je Novi Sad kriv što smo izgubili utakmice. Kako odbojkašima ne smeta da igraju u NS i uvek pobeđuju.

Bravo! Sve pohvale za tekst! Ovo mogu razumeti samo pravi ljubitelji najlepseg sporta- kosarke!

И као што се у животу ружне ствари заборављају а лепе памте, мени никад неће изсћи из главе '95 '96 '97 '98 '00 '02. После сваке победе у полуфиналу излазило се на улице, возили смо се на хауби од аута ( имао сам 11, 12,13...година), а после победа у финалима на улицама је био хаос усвим градовима. Мислим да се данас таква атмосфера не би поновила ни да освојимо Мундијал.
А ово око 2005е, био сам у шоку као и сви, и да не прочитах текст не би се ни сетио те 2005е.
Ајмо Србијаааааааа!!!!!!!

Imali smo tim jak kao zemlja i najboljeg trenera, publiku i sve što treba.
Sem jedne jedine sitnice: timskog duha!
Željko na konferenciji, njemu je bilo najteže jer su ga igrači izneverili i jer je sam izneverio svoje principe- jedva govori.
"Igrači su jedan drugom brojali šuteve i greške!?" donekle parafraziram.
Naučili smo tu lekciju, od tada se mnogo više radi na timskom duhu jer košarka jeste sport gde petorica igraju protiv petorice, na prostoru jedva većem od 400 kv.metara i svakog trena je neophodna potpuna sinhronizacija svih pet igrača.
Mene taj poraz nije posebno pogodio jer nismo zaslužili više; nije to bila neka nesreća već naša mana.
Isto tako su mi neuspesi u fudbalu normalni jer kakvo rukovodstvo i trenere imamo, NE MOŽE bolje i tačka.
A u sportu jeste ideja da bolji pobedjuje...

A u Novi Sad od tada nikada ne idem rado. Umalo nisam umro na utakmici sa Spanijom (doslovno) a onda ... Francuska. Boze moj: ni danas ne verujem da je ta utakmica izgubljena a predivna sansa propustena. Srecom, ipak je ovo zemlja kosarke pa radosti ne nedostaje.

Osveta se servira hladna a najbolje u zadnoj sekundi utakmice za prvo mesto da se skroz utisa pun stadion I Parker . Da malo ublazimo poraz iz 2005 I pokazemo ko je u kosarci u Evropi gazda I da dovedemo stvari na svoje mesto a ne da misevi kolo vode . Ipak je ovo zemlja kosarke .

Jutro nakon toga jedva sam naterao sebe da ustanem i odem u skolu, a tamo kao na sahrani... Prvi cas- istorija. Profesor ulazi sav smrknut, seda za katedru... Posle par minuta grobne tisine uspeva da izusti: "Znam, sad bih ja vama kao trebalo da predajem neku lekciju i pravim se da se nista nije dogodilo... Ali kako posle onog sinoc?!" Ostatak casa proveli smo cutke, svako sa svojim mislima...
Nikada to necu zaboraviti. Mesec dana mi je trebalo da se malo priberem, cela gidina da malo prebolim, a i dan danas kad se toga setim nesto me strecne.

Svi smo mislili da je 2003. i 2004. normalan kiks koji mora da se kad tad desi. Sa euforijom sam cekao prvenstvo.. Bio sam na ekskurziji 3. godina srednje skole.. Seli u neku kafanu i svi maksimalno napaljeni... Samo da se se dokopamo arene i da sameljemo sve protivnike.. Nismo otisli dalje zbog preterane nadmenosti igraca i splavarenja. 5 minuta smo gledali u jednu tacku i nismo verovali sta se desilo. Jedino sto moze da se poredi sa tim osecajem je bio onaj neverovatan kos Djinobilija koji su i zasluzili. A najveci je bol bio ukradeno finale 2010 u Turskoj.

Mislim da FRA sa Parkerom imaju vece sanse za pobedu od nas... bez nadahnutog Tea mi cemo se boriti za 5. mesto. A ako budemo igrali kao u drugom delu SP, eto nam medalje.

meni su ostale samo urezane reci od voditelja na tv-u, ' ljudi, ma mi necemo ni videti arenu', ali ipak nisam video to kao tragediju, izosvajali smo se medalja, i bilo je normalno da narod ocekuje zlato, a desio se hladan tus, reprezentacija nam je bila jaka, ali je stari duh bio vec umro i to se osecalo, ipak je meni najdraze zlato iz atine '95, tad sam bio dete, ali dovoljno je bilo da se razume da je to jedina lepa stvar koja se dogadja nasoj zemlji, kad se samo setim resetanja izmedju nas i litvanije u finalu, dobro je bilo i u turskoj, cini mi se da smo gubili u finalu skoro 20, i onda krece bodiroga i drugovi, ucutkase abdi ipekci, tad smo u grupi razbili letoniju preko 60 razlike, a bili su solidna ekipa, secam se prvih 12 suteva za 3 bilo 12/12, totalno rashodovanje

i sad novinari dizu tenziju

ne bi te godine prosli ni da su igrali u sred te Arene, koja uzgred receno nikada nije dala ni jednoj nasoj reprezentaciji bas neku podrsku... jednostavno ubio nas prevelik ego pojedinaca ali ok taj samar smo dobro zapamtili, valjda.

Pamtim i poraze od Nigerije, Novog Zelanda itd...
Naša košarka je izgleda takva. Mi smo u košarci ko Brazilci u fudbalu. Može srpska košarkaška reprezentacija da bude loša, nekad i veoma loša, al će opet biti prvak Ervrope i Sveta i tako je to. Dokazi za ovo nam mislim ne trebaju

ова утакмица, Звезда против Стразбура, Звезда против Бордоа, Партизан против Олимпијакоса, и убедљиво најтежа против Турака 2010, скраћен ми је живот неколико пута..

Uvek veoma realno sagledavas stvari, pa na osnovu toga mogu da zakljucim da znas ko je glavni krivac za taj krah, ali je veoma nezgodno izgovoriti ime Zeljka Obradovica u negativnom kontekstu. Ni Dunav, ni Sava ne mogu da ga operu posle onog tuzakanja i svaljivanja krivice na drugoga posle debakla, sramno. A vrlo se dobro secam sa kojim komentarima prema francuskim igracima je usao u mec, ko hoce, moze da se podseti.
Hvala Bogu da je jedan Dirk Novicki igrao na tom prvenstvu i svim ljubiteljima kosarke i sporta uopste donekle zalecio rane. Ono sto smo svi mi sa njim u Areni doziveli je radost sporta, ono sto sport jeste i treba da bude - vitestvo u najlepsem smislu te reci.

Ubedljivo najvise boli poraz od Turske u polufinalu SP 2010 i najveca kradja u istoriji svetskog sporta.

Mlađi nisu poštovali starije, mlađi se podelili u klanove, takmičili se između sebe, a Šćepanović, Bodiroga, "Čiča" i ostali asovi stoje sami i čekaju loptu. A ovi mlađi glavinjaju li glavinjaju! Idu u neracionalne prodore, "prodaju" lopte...

A veliki Šćepo kaže - "Kada sam ja došao u repku, sama činjenica da igram sa Saletom, Paljom, Danilovićem... me je učinila srećnim i ponosnim. Slušao sam sve što mi kažu, jer sam imao priliku da učim od najboljih!"

Beli Medžik je rekao - "Ovi klinci imaju svoje novinare, koji na papiru prave zvezde od njih. Njima svaka čast, želim im uspešne karijere, ali teško bez poštovanja..."

Boli me takav oproštaj od repke dva veličanstvena Dejana i Šćepa!

Cini mi se da ovaj tim ima podrsku cele nacije. Svi ocekujemo puno ove godine i cini mi se da ce u ocima javnosti sve osim finala biti neuspeh.
IPAK
zeleo bih da ljudi shvate da mi nismo onaj tim iz 95,98,02...
Postoji sansa da ispadnemo dosta rano.
Zamislite sok u slucaju poraza od Italije, koja uopste nije naivna?
Ili ako nam Dirk ubaci 35poena?
Moramo da verujemo u ove momke, ali i da stojicki podnesemo neuspeh a ne da ih se odricemo nakon dve lose partije.
UVEK UZ NASE MOMKE!
POKAZIMO ZASTO SMO ZEMLJA KOSARKE!

Eee kako da se ne sjecam, zavrsio srednju skolu...iz Trebinja sam a po gradu video bimovi kako li se vec zovu...nakon zavrsetka muk u gradu danima se o tome pricalo...ehhhh ta 2005 i Mijatovic 98... tesko je to zaboraviti.Pozdrav iz Trebinja

Meni je ubedljivo najbolniji poraz od Italije 1999. u polufinalu, u Francuskoj... Jednostavno nisam mogao da shvatim kako to mi nećemo osvojiti zlato, a još je i bombardovanje bilo, pa smo svi očekivali da ga osvojimo iz inata...

Sećam se tog meča kao da tje juče bilo.Još pamtim kontru kada Jarić nije dao loptu usamljenom Rakočeviću već je zaglavinjao sam i promašio bitan koš.Prosto se osećalo da ćemo izgubiti iako smo vodili dvocifrenom razlikom.Gledao sam meč sa drugovima,posle poraza nismo reč progovorili dva sata.Muk,neverica,prava nacionalna sportska tragedija.Ej,kući,u zemlji košarke,sa najjačom ekipom na EP i ništa...I na kraju još i konferencija Obradovića i skidanje odgovornosti sa sebe na igrače kao šlag na torti.

Niti jedna utakmica na EP se ne igra u Parizu :)

Ja se secam razocarenja posle poraza od Francuske I crvenog Zeljka na konferenciji za novinare. Ipak bas ta situacija u kojoj cela hala aplaudira Dirku je nesto sto je ostavilo jak utisak na mene. Bilo mi je jako drago sto u mojoj zemlji dobija I vise nego zasluzenu pocast.

3-4 minuta pred kraj protiv francuske, Jaric s loptom i Rakocevic u kontri 2 na 1 i Jaric ne dodaje naravno, promasuje iz teske situacije i primamo kos faul u rekontri. 5 poena!
Treneru nikada necu oprostiti tu godinu, kao ni Atinu i bahato i nedosledno odstranjivanje najboljeg igraca.
Poraz tima koji ne dodaje u kontri danas ne zalim, to prvenstvo se i pamti po Novickom, Grcima, Francuzima i slatkom otimanju od Hrvata.

Zato nikad nisam preboleo poraz od Italije 1999, tuga kakvi su nas maleri snasli te sezone i na kraju bas Tanjevic da nas pobedi. Neprezaljeno.

C

Eh, sa 11 godina sam gledao ovaj brodolom.
Pored toga, pamtim Dijamantidisovu trojku i tu eksploziju oduševljenja u Areni. Donekle mi je bilo drago što su Grci uzeli zlato.
Ali još teži udarci su bili Nigerija 2006. i sva 3 poraza 2007, to nas je zaista spustilo na marginalnu reprezentaciju.

Odgovor za one koji pitaju cemu ovakvi tekstovi. Prosto je, da se ne bi ponovilo, da se ne zaboravi. Ovde se danima pise o nekom zlatu, kao da je to vec gotova stvar. Ista je atmosfera vladala i tada. Ajde malo da se spustimo na zemlju i svi koji i dalje veruju da zlato osvajamo lagano, hajde neka samo pogledaju kakav tim imaju Grci, primera radi, koji ne vaze za favorite. Necu da kazem da nista necemo uraditi, ali mislim da je realan domet ove reprezentacije cetvrtfinale, sve ostalo je sreca.

Апсолутно се слажем са Игором. Створила се нека атмосфера где је свака друга реч медаља, злато, финале итд. То нам никад добро није донело. Рецимо прошле године пре почетак СП, ретко ко се размахивао изјавама па смо били највеће изненађење. Сада смо се мало занели и то неће изаћи на добро. Спустимо се мало на земљу.

Meni je mnogo teže pao poraz od Turaka u polufinalu svetskog prvenstva 2010. Ej ljudi, pa tad su nam sudije bukvalno otele zasluženo srebro. Pokrale nas sudije katastrofalnim domaćinskim sudjenjem. Tad sam dobio nervni slom, došlo mi da razlupam televizor.

Niko tog fijaska ne zeli da se seca,a bilo je jezivo kakve igrace smo imali...nesto je falilo...

Kupio karte za četvrtfinale

meni je zaliske na srcu napravilo ono sa Turcima 2010.

Moram da kazem da je u mojoj kuci bila sedmodnevna zalost posle ispadanja u Novom Sadu. I danima je jedina tema bila kosarka. Bilo, ne ponovilo se.

Tako je to kad igru kreiraju zavađeni Igor i Marko, zvezde zvezdane, a malo drugačije kada to rade nesebični drugari, prizemni Jovke i Stefan.

Utakmice dobija sloga, nesebičnost, požrtvovanost, poštovanje taktike trenera... a ne statistika igrača u predhodnoj sezoni. Taj tim iz 2005. nije bio TIM, već skupina igrača sa našim pasošem.

Ovaj iz 2015. je, kao i prošlogodišnji, takođe TIM, što je potreban ali ne i dovoljan uslov za uspeh. Njihov realni domet je plasman među 4 najbolja tima, uz sasvim realnu šansu da osvoje zlato, ali ih treba podržati ako izgube od nekog motivisanog protivnika u 1/4.

Kakva ekipa covece!

Utakmice se slabo secam, ni ne zelim da je se prisecam, ali se dobro secam osecaja posle poslednjeg zvuka sirene. Necemo gledati nase u Areni! Potpuni sok! Vreme je za revans, a stadion u Lilu mi deluje kao pravo mesto za to!

Secam se tog prvenstva..Druga srednje,nestrpljenje kad ce poceti.Negde u junu oprostaj Saleta Djordjevica u Pioniru,svi mislimo na EP i nadamo se zlatu..Na startu poraz od Spanaca,secam se Pau Gasol je prenosio utakmicu za spansku TV.A onda utakmica sa Francuzima,ubedjen sam bio u pobedu,na drugi ishod nisam pomisljao.Kad je Scepanovic iz ugla promasio sut,secam se recenice Dende koji je prenosio "Pa ljudi moji,necemo gledati Plave u Beogradskoj Areni".Šok!

Moram da ponovim ovaj komentar ispod zato sto je toliko dobar da bi bilo steta da ga neko propusti.

"Cini mi se da ovaj tim ima podrsku cele nacije. Svi ocekujemo puno ove godine i cini mi se da ce u ocima javnosti sve osim finala biti neuspeh.
IPAK
zeleo bih da ljudi shvate da mi nismo onaj tim iz 95,98,02...
Postoji sansa da ispadnemo dosta rano.
Zamislite sok u slucaju poraza od Italije, koja uopste nije naivna?
Ili ako nam Dirk ubaci 35poena?
Moramo da verujemo u ove momke, ali i da stojicki podnesemo neuspeh a ne da ih se odricemo nakon dve lose partije.
UVEK UZ NASE MOMKE!
POKAZIMO ZASTO SMO ZEMLJA KOSARKE!
(NokiJa, 3. septembar 2015 21:28)"

Vidim da mnogi pitaju čemu ovaj tekst. Ja ga shvatam ovako: 20.septembar 2005, u Srbiji nam Francuzi nanose sigurno jedan od najbolnijih poraza u istoriji naše košarke. 20-og septembra 2015. igraće se finale EP u Francuskoj, zar nije najlepši mogući trenutak da im milo za drago vrati neka nova generacija naših košarkaša...

Први пут да сам од среће плакао било је 2002.после победе над Америком,а први пут од туге (у спорту) баш тада. И даље имам све исечке из Журнала,Спорта,Политике,...Најжалије је било видети потпуно самог Ребрачу како два сата седи у холу хотела и гледа у једну тачку. Пет година се чувао за тај "савршени" крај каријере и говорио да је Миличић његов прави наследник. О Јарићу и Ракочевићу је сувишно причати,...

Više od 18 hiljada gledalaca, uključujući i pristalice protivničke selekcije, spontano ustaje na noge i počinje da aplaudira. Da aplaudira čistom znanju, bez ikakve iracionalne vezanosti ukorenjene u emociji. Iskrene ovacije nadstvarnoj lakoći sa kojom Dirk Novicki igra košarku. Umetnik grli redom saigrače, trenere i fizioterapeute, a zatim odmahuje publici.
Bio sam na utakmici, okružen uglavnom Grcima, i delim potpuno iste emocije sa tobom u vezi celog prvenstva i gotovo svih opisanih dogadjaja, uz samo jednu opasku: Dirk nije bio svestan u tom trenutku šta ga je snašlo, jednostavno da neko navija za protivnika celu utakmicu (za Grčku smo skoro svi navijali, ali nismo trebali zbog Atine, jbg. i mislim da nam nikad nisu bili istinski prijatelji, ali valjda pravoslavna braća a ovamo Nemci - danas su oni sa Merkelovom nekome draži) a onda dobiješ ovacije kakve ni u svojoj relativno tada hladnoj, u košarkaškom smislu, zemlji nikad nisi ni upola dobio. Gledao sam ga i u jednoj emisiji kada je izjavio da je to možda i najjači doživljaj koji je u košarkaškoj, bogatoj istinski, karijeri i doživeo.

finale iz Atine '95 god je najbolja utakmica koju sam ikada odgledala! Neverovatan tim, neverovatan odnos medju njima sto se moglo videti i u emisijama na SOS kanalu ako je neko pratio (ja jesam sve). Ma bili su fenomenalni!!!! Ove iz 2005 se i ne secam bas, ali verovatno da su mnogo poleteli a nisko pali (sto se obicno desi fudbalerima)

Још ме боли Турска 2010. Никад је нећу преболети. Таква крађа није запамћена у свету спорта.

Ja sam tek pre nekoliko meseci skupio hrabrosti i odgledao tu utakmicu. Jos jednom, iako sam je gledao te kobne veceri. I opet sam pokusao da zaboravim taj snimak. Jedino se secam da neki od nasih centara, cini mi se Tomasevic, pokusava da prevede loptu preko centra. Ne mogu da se setim niceg drugog.
To je bio trenutak ocajanja. Iako smo osudjeni da se opet ponovi, pre ili kasnije, ne mozemo uvek da budemo medju najboljima, to vece je pokazalo da ne postoje nepobedivi. Da moras da igras celu utakmicu. Da moras da radis sta ti kaze trener ili ces da budes ponizen. I to u svojoj kuci.
Zao mi je te ekipe. Imali smo odlicne igrace, ali nikakav tim. Zao mi je velicina koji su se na takav nacin oprostili od svetinje, a nisu to zasluzili.
Ali mi je drago da pokusavamo da ustanemo. Videcemo na ovom EP sta ce da bude. Ili smo se vec digli kao feniks iz pepela, ili je ono prosle godine bilo samo iznenadjenje na foru (da ne kazem na imena koja dotle nisu bila previse zvucna)

Pogledajte samo izjavu obradovica posle francuske i sve ce vam biti jasno...kada smo bili domacini

@ bole

A Dejin promasaj protiv Argentine na Sp u Italiji...
Ja sam kao klinac gledao raspad Kićine, Prajine i Mokine generacije i mislio sam da je smak sveta.
Posle ogromnih uspeha od 1995 normalno je je da je krenuo pad. Pešić je to svojim čistim znanjem i autoritetom odložio 2001 i 2002. Posle njega tim više nije postojao.

Pamtim tu utakmicu, gledao sam je sa ocem na TV-u i mogu reći da ni on ni ja nismo previše očekivali od tog prvenstva. Nadali smo se, ali nas je prethodno poslednje mesto na OI-a naučilo da budemo oprezni u ocekivanjima. Sećam se da je on ponavljao iz utakmice u utakmicu: "Nemamo pravog vodju, nemamo onog koji će da preuzme odgovornost kad niko drugi ne sme i koji će pogoditi oba slobodna bacanja u presudnim momentima". Bodiroga jeste bio kapiten i najbolji igrač u toj reprezentaciji, ali očigledno nije bio dovoljan autoritet mladim igračima koji ga bas nisu preterano poštovali i uvazavali u celoj toj priči. Opet, bez obzira na niska očekivanja koje sam tada imao, razočaranje je bilo ogromno baš zbog one nade koja je uvek prisutna.
Najdraže finale mi je ono iz Indijanapolisa 2002. kada smo dobili Argentinu i postali prvaci sveta. Nakon toga, nekako je sve krenulo nizbrdo za našu reprezentaciju i mislim da se još uvek iz tog ambisa nismo potpuno izvukli, ali je definitivno igra na SP prošle godine ogroman napredak i guliverovski korak napred.
Želim sve najbolje našim momcima, odlični su, i mogu do medalje, ali opet, zbog sebe - ne nadam se previše...

Svi se sećaju tog poraza. To se desilo hrvatima na ovom evropskom prvenstvu protiv Češke. Samo jedna zamerka kakave veze ima što su igrali u Novom Sadu? Tako bi prošli da su igrali bilo gde i u bilo kom gradu.

Ne ponovilo se. Glavu gore. U nove pobede!

Zlatni decaci /tako zvani/ su odbili da igraju za reprezentaciju?! A zbog njih je izgrađena Arena! :(

šta da se više priča, sve mi je bilo jasno koliko je to ozbiljno, kada jarića gledam u 20h protiv litvanije u PG igra prijateljsku na tv, a onda oko ponoći vidim čoveka sa bentlijem kod duffa na autokomandi, sedi sto preko puta mene, cepa pljeku.. tada sam pomislio, svaka tebi čast kada postigneš sve.. naravno, videli smo šta je postigao, malo kasnije..

Živa rana, nema šanse da pogledam i djelić utakmice. Toliko sam bila glasna, nepromišljena i bahata da su moji slovenci s razlogom mogli i trebali da me zafrkavaju dan poslije na poslu. Možete misliti kako sam izgledala kad su me tetošili i tješili? Odboljevala sam, fizički, dobrih par dana. A u sjećanju mi je ostao samo "nervni slom" Obradovića na komferenciji za štampu.

Sledeći tekst nešto veselije, Saša. Nije ovo za jutarnje časove.

Pozdrav svima

Jedno 5,6 puta sam iznova citao sastav ovog tima i ne mogu da verujem da smo sa ovakvim igracima doziveli takav debakl

Ja pamtim košarku u zemlji tuge.
Toliko puta nas je odvukla bar na trenutak od bedne realnosti - terapijski.
To je sport - dobijaš,gubiš.Meni je lakše kad krivicu nalazim u nama samima (trener,igrači,navijači) kao sto je bilo tada.Teško mi pada ktadja - ono u Turskoj.
Idemo dalje.Borimo se pa šta uradimo.

Kakav car je ovaj Sasa Ozmo.

Bilo - neponovilo se!