‘Onaj gol’ Krupnikovića i poslednji crno-beli penal

Kada sam se odlučio da pišem o 99. ‘večitom derbiju’, prva stvar koja mi je upala u oči bili su sastavi ekipa, odnosno kvalitet igrača.

I tada je bilo nereda na tribinama, ali neredi i huligani nisu bili u prvom planu. U prvom planu je bio fudbal. Jer, tada su crno i crveno-beli bili kvalitetom u rangu ozbiljnih evropskih klubova. Ne najboljih, ali onih odmah iza.

Na obe strane je bilo nekoliko igrača koji će kasnije napraviti velike karijere u Evropi, ali već u tom trenutku su Partizan i Crvena zvezda imali ukupno čak 15 reprezentativaca.

Zoran Mirković je bio desni bek Partizana, momak koji je posle crno-belih imao blistavu karijeru u italijanskom fudbalu igrajući za Atalantu i Juventus.

Goran Pandurović je u tom trenutku već bio reprezentativni čuvar mreže. Albert Nađ, tada 20-godišnjak, kasnije je imao zapaženu ulogu u španskom fudbalu, ali i reprezentaciji.

Niša Saveljić je takođe igrao za nacionalni tim, a posle Partizana je postao jedan od najpouzdanijih štopera u francuskom fudbalu. Šta reći za supertalentovanog Sašu Ćurčića koji nije postao vrhunski evropski igrač samo zbog svoje ‘lude’ glave, ili za Dragana Ćirića koji je po mom skromnom mišljenju posle Predraga Mijatovića do danas najtalentovaniji igrač koji je igrao u ekipi iz Humske.

Stigao je posle crno-belih i do velike Barselone, ali nije do kraja ispunio svoj potencijal najviše zbog boemskog života. Na kraju, tu je Savo Milošević koji je posle Partizana bio strah i trepet evropskih golmana pošto je rešetao mreže rivala po Španiji (Saragosa, Osasuna, Espanjol, Selta), Italiji (Parma) i Rusiji (Rubin).

A, na crveno-beloj strani? Zvonko Milojević je bio na golu, i u tom periodu je uz Pandurovića bio i reprezentativac. Dejan Stefanović, stameni štoper koji je odigrao skoro 200 utakmica u Premijer ligi igrajući za Šefild venzdej, Portsmut, Fulam i Norič, već tada je nagoveštavao da ima savršenu igru za ostrvski fudbal.

Nenad Sakić ostavio je veliki trag u italijanskom fudbalu igrajući za Leče i Sampdoriju. Mogao je da igra praktično sve pozicije u poslednjoj liniji, bio je beskompromisan, a meni će zauvek ostati u sećanju duel Crvena zvezda – Barselona kada je Sakić bio najzaslužniji što se veliki Luis Nazario da Lima Ronaldo nije naigrao na beogradskoj 'Marakani'.

Goran Đorović je pokrivao pozicije centralnog odbrambenog i levog beka, bio je igrač sličnih karakteristika kao Paolo Maldini. Imao je karijeru za primer. 50 utakmica u reprezentaciji i više od 100 u španskoj Primeri u dresu Selte, Deportiva i Elčea.

Nebojša Krupniković, glavni junak ovog derbija, promenio je brojne klubove tokom karijere, a početkom 21. veka bio je heroj Hanovera čijom igrom je dirigovao tokom pet sezona.

Dejan Petković? Momak iz Majdanpeka čije odsustvo iz reprezentacije je jedna od najvećih sramota. Igrao je za Real, postao legenda brazilskog fudbala igrajući za Vitoriju, Flamengo, Vasko, Fluminense, Gojas, Santos i Atletiko Mineiro. Dobio je u jednom trenutku čak i poziv ‘Karioka’, eto toliko je bio dobar.

Najistureniji je bio Darko Kovačević. Stigao je iz Proletera u Zvezdu, a posle je igrao za Šefild, Sosijedad, Juventus, Lacio i Olimpijakos. Bio je snažan, neumoljiv centarfor, a najveći trag ostavio je u San Sebastijanu gde je postigao skoro 100 golova.

Partizan je bio blagi favorit, iako u derbiju nikada nema favorita. Ipak, crno-beli su dobili samo jedan od prethodnih šest duela sa najvećim rivalom, pa je bilo jasno da se pojavi određeni strah kada na drugoj strani vide crveno-bele dresove.

Ekipa Ljupka Petrovića savršeno je otvorila duel. Posle popularnog ’početnog ispitivanja snaga’ Zvezda je povela praktično iz prve šanse. Pre prvog gola Zvezda je imala jednu polušansu preko Ramba Petkovića, a u 16. minutu dogodio se trenutak koji je ušao u istoriju.

Darko Kovačević odradio je veliki posao na levoj strani. Uspeo je da sačuva loptu od Zorana Mirkovića i uputi centaršut na drugu stativu. Nije mnogo obećavao pas Kovačevića, ali se sve završilo magično. Nebojša Krupniković kao da je znao gde će lopta stići, pobegao je odbrani rivala i napravio potez o kojem maštaju svi koji su nekada igrali fudbal.

Koordinacija pokreta, skok i fantastične makazice. Igrači Partizana se hvataju za glavu, Krupniković pretrčava ceo teren kako bi gol proslavio ispred severa, a tadašnji direktor Crvene zvezde Vladimir Cvetković odmahuje glavom u neverici.

Gol za pamćenje, verovatno najlepši u istoriji derbija.

Usledio je pokušaj Partizana da odgovori, ali i novi šok za domaćina. Samo 12 minuta kasnije na semaforu je stajalo 2:0. Često volim da kažem kako je Ivan Adžić jedan od najlošijih kapitena koje je Zvezda imala, ali na ovoj utakmici bio je odličan.

Prvo je zapretio posle kontre Petkovića, a onda je u 28. minutu pogodio i mrežu Pandurovića. Dobio je loptu na desnoj strani, krenuo ka sredini i odigrao pas ka Krupnikoviću koji je maestralnim potezom iz prve prebacio kompletnu odbranu Partizana i poslužio saigrača kao na tacni. Adžić je iz veoma teške pozicije šutirao, zahvatio je loptu dok još nije pala na zemlju i pogodio ugao.

Partizanov odgovor usledio je u drugom poluvremenu. Tim Ljubiše Timbakovića bio je dvostruki uzastopni šampion u tom trenutku i do kraja je uspeo da osvoji bod.

Zvezda (pre svih Petković) je na startu drugog poluvremena propustila priliku da dotuče rivala i kažnjena je. U 65. minutu rezervista Damir Čakar centrira sa leve strane, Stojkovski (heroj 100. derbija) igra rukom, a Čakar je retko promašivao penale.

Imao je razornu levicu, a ovaj trenutak navijači Partizana pamte kao poslednji penal u duelima sa Crvenom zvezdom. Nije Zvezda izdržala do kraja, nije Petrović imao prave izmene na klupi, pa je Partizan u 77. minutu izjednačio.

Centaršut sa leve strane posle prekida, Saveljić je viši u skoku od Darka Kovačevića i Milojević je nemoćan.

Partizan je izbegao poraz u 99. derbiju, ali nije osvojio treću uzastopnu titulu. Zvezda je stigla do jubilarne 20. titule i tako na kratko prekinula dominaciju Partizana tokom sumornih 90-ih godina.