Od Londona do Njujorka za samo 5 sati

Brze lete iz Njujork-a do Londona nego nasi vozovi iz Beograda do Nisa...

To je stvarno extra. Iz Vrsca sam a tamo duva znate vec koliko jaka kosava. I kad sam bio klinac krenem u skolu i kad mi duva u ledja stignem duplo brze. Eh to detinjstvo i kosava s Karpata:)

pih, nas veliki vodja bi brze preplivao to rastojanje! ziveo veliki vodja!

Ja letim svake godine Amerika Evropa. Jednom je kasnio u polasku sat vremena, sve nadoknadoio. Za 7 sati stigao. Mogu, nego nece zbog ustede goriva.

Bajina Basta - Beograd 4 sata

ubacio ga majstor na ler

Crnogorska avio kompanija razdaljinu od Podgorice do Danilivgrada predje za pet minuta a Vi pricate o nekim rekordima. Znate li onaj vic;
Covek na benzinsoj pumpi u Crnoj Gori sipa pet litara benzina i odlazi. Jedan od radnika na pumpi kaze drugom: Ovaj sigurno napusta zemlju.

Kolumbo je putovao 40-ak dana (ispravite me ako sa pogresio), sad se putuje 6-7 sati, koji je sledeci tehnoloski iskorak ?

Netacna vest, uopste se nisu priblizili brzini zvuka, tj. M=1, samo im je brzina u odnosu na tle bila oko 1200km/h.

@inženjer
Možda ste inženjer ali sigurno ne avio-inženjer.Konstrukcija današnjih aviona je sposobna da podnese mnogo,a vetar od stotinjak čvorova je nešto, pa skoro normalno. Jeste li nekad čuli za "jet stream"?Meteorologija vam takođe nije jača strana pošto,znate,vetar na 12ooo metara visine ne duva isto kao onaj pri tlu.Takođe,ovo je pristojan rezultat ali ne zahteva nikakvo posebno umeće već vrlo dobru meteo pripremu pre samog leta kao i prilagođavanje u toku samog leta.Što se tiče samog planiranja leta ni sa tim piloti nisu imali ništa,jer to radi softwer a baš je jedan od važnih činilaca za svaku kompaniju uticaj vetra na let,znate tako se veoma mnogo štedi na gorivu.

Konkord je bio mnogo brži

Odusevljen tekstom. Kakvo li je samo umece potrebno za tako nesto!

Vidim dosta ljudi misli da bi se avion ostetio da se avion kretao iznad brzine zvuka i upravu su ali samo da se kretao ~1200 km/h relativno u odnosu na strujanje vazduha (laicki receno vetar). Zamislite sledecu situaciju avion se krece 800 km/h (u odnosu na zemlju) u vazduhu koj se apsolutno ne krece, indikator u avionu pokazuje 800 km/h, a isti avion koj se krece 800 km/h (opet u odnosu na zemlju) i ima strujanje vazduha direktno u "ledja" pri brzini od 100 km/h - indikator prikazuje brzinu od 700 km/h, samo je bitno da strujanje vazduha oko aviona ne predje brzinu zvuka.

P.S. Inzenjer ocigledno nije avio.

znate kako je boing dobio ime?

Rekord? U kojoj kategoriji? Čak i da se računaju samo putnički avioni, siguran sam da je svaki let "Konkorda" trajao kraće, jer je mogao da leti dva puta brže od zvuka...
(Zli Prodavac, 12. januar 2015 14:58)

Tacno. Ali Concorde je napravljen da leti 2 puta brze od zvuka. Boeing 777 je napravljen da leti 950 km/h. Siguran sam da su Americki inzenjeri pojacali konstrukciju aviona da izdrzi I vece brzine ali nisam siguran bas 1200 km/h. Taj bi se avion trebao dobro pregledati na mikro pukotine. Mah 1 je 761mph, 777 je leteo 745 mph dakle samo 16 mph (25 km/h sporije. Suludo. Boeing pravi fantasticne avione mozda ih ovo zaintrigira da naprave i supersonocni putnicki avion. U tekstu se navodi kao "rekord" sto i jeste naravno za subsonicne avione izuzimajuci Concorde jer nisu u istoj "klasi".

Ne bih voleo da sam bio na tom letu i smatram da je sve ovo jedna velika ludost! Putnički avioni nisu dizajnirani za te brzine i opterećenja jer da se pojavila neka turbulencija pri toj brzini (bez obzira što se radi o brzini u odnosu na tlo a ne na okolni vazduh), taj avion bi se sigurno raspao u vazduhu, jer bi umesto laminarnog dobio ko zna kakvo strujanje na krilima i trupu, vibrirao i na kraju se raspao. Vetar nikad ne duva ravnomerno, već u udarima. A sve u svrhu neke uštede u gorivu. Ponavljam, ludost!

Hmmmm... Kritican mahov broj je prvi mahov broj (uvek manji od jedan, dakle brzina manja od brzine zvuka) pri kojem dolazi do lokalnih probijanja brzine zvuka (zbog opstrujavanja vazduha), tako da su konstrukcije (koje su, naravno, iz bezbednosnih razloga predimenzionisane) itekako sposobne da izdrze. Leteci od istoka ka zapadu piloti cesto koriste kao repni vetar vazdusne struje pasata koji su globalni vetrovi koji se javljaju usred temperaturnih razlka na ekvatoru u odnosu na polove i okretanja zemlje. Time znaju da skrate vreme leta i ustede gorivo. Ipak, vazdusni saobracaj se odigrava u matematicki kontrolisanim uslovima, pa ako je guzva u oblasnoj i aerodromskoj kontroli i na poletno-sletnoj stazi, moze se desiti da vreme koje ste ustedeli provedete u holdingu :)

@(nije nego, 12. januar 2015 12:38
Concorde je povucen iz upotrebe zbog 2 razloga:prvi je to sto nije nikad utvrdjen razlog crasha u parizu(svi znaju da je prica o komadu metala na pisti prica za malu decu) a posto su svih 13 letelica (mislim da je air France imao 6 a BA 7) bili relativno vremesni nisu hteli rizikuvati jos jedan pad a drugi razlog povlacenja concorde-a je cisto ekonomski jer je opadao interes putnika za let concorde-om zbog cene leta a cena odrzavanja letilica je zbog godina sve vise rasla,ali pored svega toga Concorde ostaje avion koji je prava "legenda"medju avionima

Ha ha, kakva inženjerska sramota - pa čega god da je čovek "ing" ne bi smeo biti toliko neobrazovan i još pun arogantne tlapnje. Avion se nije ni približio brzini zvuka, leteo je lepo svojih 0,93 Maha ali se vektorskim sabiranjem spram tla kretao toliko! I unutar te struje imao je manje turbulencije nego obično!
Pasati, kontra-pasati, Koriolisova sila, visinski vetrovi, jet-stream, knjige i Internet u ruke pa da se uči barem ono osnovno! Još su Japanci tako povećavali domet svojih lovaca i tako slali balone sa bombama u USA preko celog Pacifika!

@777 Ova letelica je bila sasvim u domenu svoje envelope kao sto su Roksi i Joj vec to lepo objasnili (trenje zavisi od brzine kretanja kroz fluid (vazduh u ovom slucaju) a ne u odnosu na zemlju). Ovo nije nista revolucionarno, desava se s'vremena na vreme.

@B92 Redakcija koja je ocigledno skinula tekst sa nekog britanskog portala. Sledeci put bi bilo lepo da zakacite sliku tipa letelice o kojoj je rec (BA B777 - koji ubr ima dva motora. Aerolineas Argentinas Airbus A340 sa 4 motora bas nema nikakve veze sa tekstom - osim sto je mozda i on bas tog dana leteo preko Atlantika...

a šta je sa Konkordom? izbacili ga iz upotrebe jer bi uništio svetsku avio ekonomiju..

Rekord? U kojoj kategoriji? Čak i da se računaju samo putnički avioni, siguran sam da je svaki let "Konkorda" trajao kraće, jer je mogao da leti dva puta brže od zvuka...

Leteo sam pre tri godine iz San Franciska do Chicaga sa boeing 747-400 i dosli smo sat i petnaest minuta ranije upravo zbog tog jahanja vetra to jest "jet stream". To strujanje vazduha se desava na visinama preko 10,000 metara i ide sa zapada ka istoku tako da kad se ide sa istoka ka zapadu gubi se isto toliko vremena i vise goriva jer tad to strujanje vazduha udara u nos od aviona. Mi smo dostizali brzine i do 1,100 km na sat a avion se tresao i propadao celo vreme zato je ovaj bivsi BA pilot i rekao da je to kao jahanje talasa.

Mogli su i bez motora da lete!

Ne razumem se u sve to, ali znma da sam ja iz Evrope za Singapur leteo Lufthansnim Airbasom brzinom od oko 1100 km, to je jano pokazivao monitor na poledjini sedista ispred mene...

ja sam jedanput leteo lufthansom hong kong frankfurt i imali smo vetar u ledja 220 km na cas..ground speed je bio 1200 kmh neko vreme..ustedeli smo 1 cas letenja ali je pukla cev od vode 4 reda ispred mene.put.avioni nisu pravljeni za te bliske podzvucne brzine i to je rizik za materijale jer dolazi do zamora istog.no medjutim profit je iznad sigurnosti i verujem da piloti dobijaju bonus!!!

Rekord Concorda od JFK do Heathrowa ili 5555 km je 2.52.59. Rekord ne moze da se postavi u suprotnom pravcu jer se brze leti sa zapada na istok nego sa istoka na zapad, ima veze sa vjetrovima i gravitacijom.

Bravo za posadu i 777 .

Nije samo Concorde vec I Tu-144 koji je bio najbrzi putnicki avion na svetu. Koristila ga je, verovali ili ne, NASA.
Tu-144 trebao je da nasledi Tu-244 ali je projekat otkazan.

Stedi gorivo na avionu? Dokle je svet otisao da se pilot time bavi u toku leta! Neka sipa gorivo u Njujorku i neka radi povracaj pdv-a:-)

Boeingom 747-400 sam leteo od Londona do Hongkonga (British aiways-om) 1100 km/h i bas se pitao tada da li je moguce.

Deco, ne lupajte gluposti. Brzina je bila blizu 1200km/h u odnosu na zemlju. U odnosu na vazduh bila je u okviru projektovanih brzina aviona. Oko 1000 km/h. Uci se to u skoli - Galilejeve transformacije, podsetite se malo.

Ma da, Britanci, ko bi drugi. Izvanredna nacija.

Pored Concorde-a postoji još jedan seriski proizvođen nadzvučni putnički avion. Sovjetski Tupoljev (TU-144). Oba aviona su predviđena za probijanje zvučnog zida. Boing 777 nije (raspao bi se prilikom probijanja zvučnog zida) pa se piloti nisu usuđivali da prekorače tu granicu od 1235 km/h.
Međutim, 1235 km/h je brzina zvuka na 20 stepeni celziusa, 0 metara nadmorske visine gde je vazuh u stanju mirovanja. Na 12000 metara nadmorske visine temperatura vazduha je dosta niža (od -40C do -50C), gustina vaduha je takođe manja (nešto manja od 1 kg/m3), a vetar je bio "u leđa" od 160 km/h. Siguran sam da svi ovi parametri utiču na promenu brzine zvuka, ali neznam u kojoj meri. Meni je logično da se brzina zvuka makar uveća za brzinu vetra, odnosno sa 1235 na 1395 km/h, što znači da je Boing bio udaljen od probijanja zvučnog zida više od 160 km/h.
Voleo bih da mi neko ovo pojasni.

Letos sam išla iz Toronta za Amsterdam, KLM- ovim avionom Boeing 747, i stigla za manje od 6 sarti. Brzina je bila u proseku oko 1100 km/h ( išla je I do 1135km/h) - potpuno fascinantno. E sada, mozda je tako nešto za Boeing 777 na granici sa nemogucim, pa se zato o tome I pise, ne znam. Znam samo da sam sa tim istim Boeingom 777 se iz Pariza vracala za Toronto I letela skoro 9h (!) - strasno.

Ne bih voleo da sam bio na tom letu i smatram da je sve ovo jedna velika ludost! Putnički avioni nisu dizajnirani za te brzine i opterećenja jer da se pojavila neka turbulencija pri toj brzini (bez obzira što se radi o brzini u odnosu na tlo a ne na okolni vazduh), taj avion bi se sigurno raspao u vazduhu, jer bi umesto laminarnog dobio ko zna kakvo strujanje na krilima i trupu, vibrirao i na kraju se raspao. Vetar nikad ne duva ravnomerno, već u udarima. A sve u svrhu neke uštede u gorivu. Ponavljam, ludost!

Rekord? U kojoj kategoriji? Čak i da se računaju samo putnički avioni, siguran sam da je svaki let "Konkorda" trajao kraće, jer je mogao da leti dva puta brže od zvuka...

a šta je sa Konkordom? izbacili ga iz upotrebe jer bi uništio svetsku avio ekonomiju..

Stedi gorivo na avionu? Dokle je svet otisao da se pilot time bavi u toku leta! Neka sipa gorivo u Njujorku i neka radi povracaj pdv-a:-)

Ma da, Britanci, ko bi drugi. Izvanredna nacija.

Netacna vest, uopste se nisu priblizili brzini zvuka, tj. M=1, samo im je brzina u odnosu na tle bila oko 1200km/h.

Konkord je bio mnogo brži

Nije samo Concorde vec I Tu-144 koji je bio najbrzi putnicki avion na svetu. Koristila ga je, verovali ili ne, NASA.
Tu-144 trebao je da nasledi Tu-244 ali je projekat otkazan.

znate kako je boing dobio ime?

Odusevljen tekstom. Kakvo li je samo umece potrebno za tako nesto!

Rekord? U kojoj kategoriji? Čak i da se računaju samo putnički avioni, siguran sam da je svaki let "Konkorda" trajao kraće, jer je mogao da leti dva puta brže od zvuka...
(Zli Prodavac, 12. januar 2015 14:58)

Tacno. Ali Concorde je napravljen da leti 2 puta brze od zvuka. Boeing 777 je napravljen da leti 950 km/h. Siguran sam da su Americki inzenjeri pojacali konstrukciju aviona da izdrzi I vece brzine ali nisam siguran bas 1200 km/h. Taj bi se avion trebao dobro pregledati na mikro pukotine. Mah 1 je 761mph, 777 je leteo 745 mph dakle samo 16 mph (25 km/h sporije. Suludo. Boeing pravi fantasticne avione mozda ih ovo zaintrigira da naprave i supersonocni putnicki avion. U tekstu se navodi kao "rekord" sto i jeste naravno za subsonicne avione izuzimajuci Concorde jer nisu u istoj "klasi".

Rekord Concorda od JFK do Heathrowa ili 5555 km je 2.52.59. Rekord ne moze da se postavi u suprotnom pravcu jer se brze leti sa zapada na istok nego sa istoka na zapad, ima veze sa vjetrovima i gravitacijom.

Kolumbo je putovao 40-ak dana (ispravite me ako sa pogresio), sad se putuje 6-7 sati, koji je sledeci tehnoloski iskorak ?

ja sam jedanput leteo lufthansom hong kong frankfurt i imali smo vetar u ledja 220 km na cas..ground speed je bio 1200 kmh neko vreme..ustedeli smo 1 cas letenja ali je pukla cev od vode 4 reda ispred mene.put.avioni nisu pravljeni za te bliske podzvucne brzine i to je rizik za materijale jer dolazi do zamora istog.no medjutim profit je iznad sigurnosti i verujem da piloti dobijaju bonus!!!

Ja letim svake godine Amerika Evropa. Jednom je kasnio u polasku sat vremena, sve nadoknadoio. Za 7 sati stigao. Mogu, nego nece zbog ustede goriva.

pih, nas veliki vodja bi brze preplivao to rastojanje! ziveo veliki vodja!

Crnogorska avio kompanija razdaljinu od Podgorice do Danilivgrada predje za pet minuta a Vi pricate o nekim rekordima. Znate li onaj vic;
Covek na benzinsoj pumpi u Crnoj Gori sipa pet litara benzina i odlazi. Jedan od radnika na pumpi kaze drugom: Ovaj sigurno napusta zemlju.

Vidim dosta ljudi misli da bi se avion ostetio da se avion kretao iznad brzine zvuka i upravu su ali samo da se kretao ~1200 km/h relativno u odnosu na strujanje vazduha (laicki receno vetar). Zamislite sledecu situaciju avion se krece 800 km/h (u odnosu na zemlju) u vazduhu koj se apsolutno ne krece, indikator u avionu pokazuje 800 km/h, a isti avion koj se krece 800 km/h (opet u odnosu na zemlju) i ima strujanje vazduha direktno u "ledja" pri brzini od 100 km/h - indikator prikazuje brzinu od 700 km/h, samo je bitno da strujanje vazduha oko aviona ne predje brzinu zvuka.

P.S. Inzenjer ocigledno nije avio.

@inženjer
Možda ste inženjer ali sigurno ne avio-inženjer.Konstrukcija današnjih aviona je sposobna da podnese mnogo,a vetar od stotinjak čvorova je nešto, pa skoro normalno. Jeste li nekad čuli za "jet stream"?Meteorologija vam takođe nije jača strana pošto,znate,vetar na 12ooo metara visine ne duva isto kao onaj pri tlu.Takođe,ovo je pristojan rezultat ali ne zahteva nikakvo posebno umeće već vrlo dobru meteo pripremu pre samog leta kao i prilagođavanje u toku samog leta.Što se tiče samog planiranja leta ni sa tim piloti nisu imali ništa,jer to radi softwer a baš je jedan od važnih činilaca za svaku kompaniju uticaj vetra na let,znate tako se veoma mnogo štedi na gorivu.

Ha ha, kakva inženjerska sramota - pa čega god da je čovek "ing" ne bi smeo biti toliko neobrazovan i još pun arogantne tlapnje. Avion se nije ni približio brzini zvuka, leteo je lepo svojih 0,93 Maha ali se vektorskim sabiranjem spram tla kretao toliko! I unutar te struje imao je manje turbulencije nego obično!
Pasati, kontra-pasati, Koriolisova sila, visinski vetrovi, jet-stream, knjige i Internet u ruke pa da se uči barem ono osnovno! Još su Japanci tako povećavali domet svojih lovaca i tako slali balone sa bombama u USA preko celog Pacifika!

Bajina Basta - Beograd 4 sata

To je stvarno extra. Iz Vrsca sam a tamo duva znate vec koliko jaka kosava. I kad sam bio klinac krenem u skolu i kad mi duva u ledja stignem duplo brze. Eh to detinjstvo i kosava s Karpata:)

Brze lete iz Njujork-a do Londona nego nasi vozovi iz Beograda do Nisa...

@777 Ova letelica je bila sasvim u domenu svoje envelope kao sto su Roksi i Joj vec to lepo objasnili (trenje zavisi od brzine kretanja kroz fluid (vazduh u ovom slucaju) a ne u odnosu na zemlju). Ovo nije nista revolucionarno, desava se s'vremena na vreme.

@B92 Redakcija koja je ocigledno skinula tekst sa nekog britanskog portala. Sledeci put bi bilo lepo da zakacite sliku tipa letelice o kojoj je rec (BA B777 - koji ubr ima dva motora. Aerolineas Argentinas Airbus A340 sa 4 motora bas nema nikakve veze sa tekstom - osim sto je mozda i on bas tog dana leteo preko Atlantika...

Mogli su i bez motora da lete!

ubacio ga majstor na ler

Bravo za posadu i 777 .

Letos sam išla iz Toronta za Amsterdam, KLM- ovim avionom Boeing 747, i stigla za manje od 6 sarti. Brzina je bila u proseku oko 1100 km/h ( išla je I do 1135km/h) - potpuno fascinantno. E sada, mozda je tako nešto za Boeing 777 na granici sa nemogucim, pa se zato o tome I pise, ne znam. Znam samo da sam sa tim istim Boeingom 777 se iz Pariza vracala za Toronto I letela skoro 9h (!) - strasno.

@(nije nego, 12. januar 2015 12:38
Concorde je povucen iz upotrebe zbog 2 razloga:prvi je to sto nije nikad utvrdjen razlog crasha u parizu(svi znaju da je prica o komadu metala na pisti prica za malu decu) a posto su svih 13 letelica (mislim da je air France imao 6 a BA 7) bili relativno vremesni nisu hteli rizikuvati jos jedan pad a drugi razlog povlacenja concorde-a je cisto ekonomski jer je opadao interes putnika za let concorde-om zbog cene leta a cena odrzavanja letilica je zbog godina sve vise rasla,ali pored svega toga Concorde ostaje avion koji je prava "legenda"medju avionima

Boeingom 747-400 sam leteo od Londona do Hongkonga (British aiways-om) 1100 km/h i bas se pitao tada da li je moguce.

Leteo sam pre tri godine iz San Franciska do Chicaga sa boeing 747-400 i dosli smo sat i petnaest minuta ranije upravo zbog tog jahanja vetra to jest "jet stream". To strujanje vazduha se desava na visinama preko 10,000 metara i ide sa zapada ka istoku tako da kad se ide sa istoka ka zapadu gubi se isto toliko vremena i vise goriva jer tad to strujanje vazduha udara u nos od aviona. Mi smo dostizali brzine i do 1,100 km na sat a avion se tresao i propadao celo vreme zato je ovaj bivsi BA pilot i rekao da je to kao jahanje talasa.

Ne razumem se u sve to, ali znma da sam ja iz Evrope za Singapur leteo Lufthansnim Airbasom brzinom od oko 1100 km, to je jano pokazivao monitor na poledjini sedista ispred mene...

Pored Concorde-a postoji još jedan seriski proizvođen nadzvučni putnički avion. Sovjetski Tupoljev (TU-144). Oba aviona su predviđena za probijanje zvučnog zida. Boing 777 nije (raspao bi se prilikom probijanja zvučnog zida) pa se piloti nisu usuđivali da prekorače tu granicu od 1235 km/h.
Međutim, 1235 km/h je brzina zvuka na 20 stepeni celziusa, 0 metara nadmorske visine gde je vazuh u stanju mirovanja. Na 12000 metara nadmorske visine temperatura vazduha je dosta niža (od -40C do -50C), gustina vaduha je takođe manja (nešto manja od 1 kg/m3), a vetar je bio "u leđa" od 160 km/h. Siguran sam da svi ovi parametri utiču na promenu brzine zvuka, ali neznam u kojoj meri. Meni je logično da se brzina zvuka makar uveća za brzinu vetra, odnosno sa 1235 na 1395 km/h, što znači da je Boing bio udaljen od probijanja zvučnog zida više od 160 km/h.
Voleo bih da mi neko ovo pojasni.

Hmmmm... Kritican mahov broj je prvi mahov broj (uvek manji od jedan, dakle brzina manja od brzine zvuka) pri kojem dolazi do lokalnih probijanja brzine zvuka (zbog opstrujavanja vazduha), tako da su konstrukcije (koje su, naravno, iz bezbednosnih razloga predimenzionisane) itekako sposobne da izdrze. Leteci od istoka ka zapadu piloti cesto koriste kao repni vetar vazdusne struje pasata koji su globalni vetrovi koji se javljaju usred temperaturnih razlka na ekvatoru u odnosu na polove i okretanja zemlje. Time znaju da skrate vreme leta i ustede gorivo. Ipak, vazdusni saobracaj se odigrava u matematicki kontrolisanim uslovima, pa ako je guzva u oblasnoj i aerodromskoj kontroli i na poletno-sletnoj stazi, moze se desiti da vreme koje ste ustedeli provedete u holdingu :)

Deco, ne lupajte gluposti. Brzina je bila blizu 1200km/h u odnosu na zemlju. U odnosu na vazduh bila je u okviru projektovanih brzina aviona. Oko 1000 km/h. Uci se to u skoli - Galilejeve transformacije, podsetite se malo.