Saveti za preživljavanje za ljubitelje zimskog planinarenja

Hm, kome je namijenjen ovaj članak?
Naime, mislim da uopće ne postoje ljudi neplaninari i bez ikakvog planinarskog iskustva koji bi se usudili uputili zimi grlom u jagode na iole ozbiljniju planinu višu od recimo 1000 metara.
Ljeti da, tada se svakakvi junaci bez stvarnog gorskog iskustva znaju zaputiti u planinu, ali zimi?
Svi koji planinare zimi znaju što je planina i o čemu moraju voditi računa tako da mi ovi svi savjeti dođu upravo smiješni. Kao da ti netko objašnjava da kad auto voziš noću moraš upaliti svjetla.

Biti upoznat sa simptomima visinske bolesti i odma natrag/spustanje bez cekanja (jer moze da se iskomplikuje visinski edem mozga/pluca) - to je jedna od najvaznijih informacija koju svaki planinar/treker mora da zna. Drugo, spava se makar par stotina metara nize od dnevnog uspona radi klimatizacije. Trece, temperature mogu lako da budu ispod nule, posebno nocu, te voda koju nosite u tom periodu bolje da je u termosu jer ce se u protivnom slediti.

Nikako pamuk od garderobe/vesa - no to je indirektno spomenuto. Grupa mora da ima prvu pomoc/injekcije i kiseonik. Svi moraju da poznaju od svega navedenog i jos mnogo drugih funcionalnih stvari (na primer, da se nokti na stopalima iseku, zbog potencijalnih povreda pri silasku i sl.) Ako se niste peli na vise od 3000m, Vi ne znate kako ce Vas organizam da reaguje; budite spremni da ma koliko ste fizicki jaki (pomaze donekle), nije to sto ce da odluci da li cete stici na vrh ili ne - ne birate Vi planinu, vec ona bira Vas.

Veoma bitno je poneti dobar dodatak za cipele:
- Ukoliko je staza zaleđena i nije prekrivena dubokim snegom, MICROspikes će da spreči padove i povrede. Ova oprema zaista čini planinarenje daleko lakšim.
- Ukoliko je staza prekrivena dubokim slojem snega, ponesite cipele za sneg (snowshoes). Nećete propadati u sneg i samim tim ćete trošiti daleko manje energije i moći mnogo dalje da dogurate. Takođe, imaćete mogućnost da odlutate van staze ukoliko su uslovi bezbedni.

Pozdrav iz Denvera!

(cinober) planinarenje je veliki izazov; bar kad sam bio u vojski u Sloveniji smo pešačili po brdima sa punom opremom Pivka do granice, bilo je u nekom momentu kao "igmanski marš" čak u jednom trenutku sam osetio simptome "bele smrti"..toplo ti je i želiš samo da legneš u snegu da se odmoriš i da spavaš..samo mitraljez "šarac" 12kg, rap 3,5kg još pun ranac i stara oprema sa čizmama teško kao tuč, nepunih 18g. sa 83kg. Elem "vremenom" sam shvatio koliko je bitno da je oprema lagana i kvalitetna u vanrednim uslovima. Ko planinari ima minimalistički pristup svemu i nosi samo neophodno. Planinari sa moje tačke gledišta nemaju nikakav problem da se adekvatno spreme, negde otputuju sa najneophodnijom opremom, nije nikakav problem da bilo gde kampuju. Profesionalna oprema je skupa. Ako nisi planinar improvizuješ kada je u pitanju oprema, ali su mi planinari orijentir...

Biti upoznat sa simptomima visinske bolesti i odma natrag/spustanje bez cekanja (jer moze da se iskomplikuje visinski edem mozga/pluca) - to je jedna od najvaznijih informacija koju svaki planinar/treker mora da zna. Drugo, spava se makar par stotina metara nize od dnevnog uspona radi klimatizacije. Trece, temperature mogu lako da budu ispod nule, posebno nocu, te voda koju nosite u tom periodu bolje da je u termosu jer ce se u protivnom slediti.

Nikako pamuk od garderobe/vesa - no to je indirektno spomenuto. Grupa mora da ima prvu pomoc/injekcije i kiseonik. Svi moraju da poznaju od svega navedenog i jos mnogo drugih funcionalnih stvari (na primer, da se nokti na stopalima iseku, zbog potencijalnih povreda pri silasku i sl.) Ako se niste peli na vise od 3000m, Vi ne znate kako ce Vas organizam da reaguje; budite spremni da ma koliko ste fizicki jaki (pomaze donekle), nije to sto ce da odluci da li cete stici na vrh ili ne - ne birate Vi planinu, vec ona bira Vas.

Veoma bitno je poneti dobar dodatak za cipele:
- Ukoliko je staza zaleđena i nije prekrivena dubokim snegom, MICROspikes će da spreči padove i povrede. Ova oprema zaista čini planinarenje daleko lakšim.
- Ukoliko je staza prekrivena dubokim slojem snega, ponesite cipele za sneg (snowshoes). Nećete propadati u sneg i samim tim ćete trošiti daleko manje energije i moći mnogo dalje da dogurate. Takođe, imaćete mogućnost da odlutate van staze ukoliko su uslovi bezbedni.

Pozdrav iz Denvera!

Hm, kome je namijenjen ovaj članak?
Naime, mislim da uopće ne postoje ljudi neplaninari i bez ikakvog planinarskog iskustva koji bi se usudili uputili zimi grlom u jagode na iole ozbiljniju planinu višu od recimo 1000 metara.
Ljeti da, tada se svakakvi junaci bez stvarnog gorskog iskustva znaju zaputiti u planinu, ali zimi?
Svi koji planinare zimi znaju što je planina i o čemu moraju voditi računa tako da mi ovi svi savjeti dođu upravo smiješni. Kao da ti netko objašnjava da kad auto voziš noću moraš upaliti svjetla.

(cinober) planinarenje je veliki izazov; bar kad sam bio u vojski u Sloveniji smo pešačili po brdima sa punom opremom Pivka do granice, bilo je u nekom momentu kao "igmanski marš" čak u jednom trenutku sam osetio simptome "bele smrti"..toplo ti je i želiš samo da legneš u snegu da se odmoriš i da spavaš..samo mitraljez "šarac" 12kg, rap 3,5kg još pun ranac i stara oprema sa čizmama teško kao tuč, nepunih 18g. sa 83kg. Elem "vremenom" sam shvatio koliko je bitno da je oprema lagana i kvalitetna u vanrednim uslovima. Ko planinari ima minimalistički pristup svemu i nosi samo neophodno. Planinari sa moje tačke gledišta nemaju nikakav problem da se adekvatno spreme, negde otputuju sa najneophodnijom opremom, nije nikakav problem da bilo gde kampuju. Profesionalna oprema je skupa. Ako nisi planinar improvizuješ kada je u pitanju oprema, ali su mi planinari orijentir...