Vodenice: Atrakcija Zaplanja

Siromastvo i lepota ovog kraja su obrnuto proporcionalni.

Ali zato radi deltauscesuper gluper soping mol

Napokon nešto lepo i zanimljivo. Sjajna stvar, u seoskom tj. kontinentalnom turizmu kao land-locked zemlja, moramo biti prvi. Inace, Francuska je evro šampion u seoskom turizmu. Ali sela treba baš da se urede.

A put do tamo... Samo peške onače ti otpadoše točkovi.

Lep, osvezavajuci tekst o nasim vodenicama. Nekada ih je bila prepuna Zapadna Srbija. Vodenicar je bio neko u selu. Ako ste ga poznavali, samleo bi vam brasno preko reda. Mlevenje se placalo najcesce brasnom a ne novcem. Mlinar odvoji deo brasna za sebe kao nadoknadu a ostatak vrati seljaku. Mlinovi su neraskidivi deo srpskog identiteta. Opevani u pesmama, deo su bajki i predanja. Vampir je jedina srpska rec opsteprihvacena u celom svetu, a nas je ziveo, pogadjate, u vodenici.
Kao sto pec na drva daje poseban ukus hlebu, tako mu brasno iz mlina oplemenjuje ukus. Nekada su ljudi voleli da imaju ovo brasno u kuci bez obzira sto ga je lakse kupiti u prodavnici. Mlade vodenicarke su posebna prica. Zahvaljujuci nasim narodnim pesmama uvek sam ih zamisljao kao jedre, vedre i bujne. Nikada nisam naisao na jednu. Uvek su to bile deke-mlinari, po pravilu mirni, setni, cutljivi ljudi. Valjda huk reke, zvuk vodenicarskog tocka i mlinarskog kamena smiruju i opustaju ljude.
Uvek sam se plasio mlina. Valjda sto je duboko u sumi, na reci, uglavnom daleko od naselja. Otac me je uvek vodio sa sobom a drugima je voleo da se hvali da je dobar sa mlinarem.
Steta sto vodenice na srpskim rekama nisu prezivele zub vremena. Ne pamtim kada sam video jednu na nekoj nasoj reci. To su spomenici jednog vremena i nekada su igrali vaznu ulogu u zivotu srpskog seljaka. Imati vodenicu blizu sela bio je prestiz. Mogao si da zivis bez struje ali vodenica je morala da melje.

@(Dragan, 20. avgust 2016 23:36)

A sto lupas kad nemas pojma? Put od Nisa do Donjeg Dusnika je jedan od najboljih u okolini Nisa. Asfalt je ravan kao staklo bez ijedne rupe. Inace prolazi kroz izuzetno lepe predele koji opcinjuju svojom lepotom. Posebno je lep prizor Trema sa puta iz sela Taskovici 2km ispred Gadzinog Hana.

A put do tamo... Samo peške onače ti otpadoše točkovi.

Ali zato radi deltauscesuper gluper soping mol

Napokon nešto lepo i zanimljivo. Sjajna stvar, u seoskom tj. kontinentalnom turizmu kao land-locked zemlja, moramo biti prvi. Inace, Francuska je evro šampion u seoskom turizmu. Ali sela treba baš da se urede.

Siromastvo i lepota ovog kraja su obrnuto proporcionalni.

Lep, osvezavajuci tekst o nasim vodenicama. Nekada ih je bila prepuna Zapadna Srbija. Vodenicar je bio neko u selu. Ako ste ga poznavali, samleo bi vam brasno preko reda. Mlevenje se placalo najcesce brasnom a ne novcem. Mlinar odvoji deo brasna za sebe kao nadoknadu a ostatak vrati seljaku. Mlinovi su neraskidivi deo srpskog identiteta. Opevani u pesmama, deo su bajki i predanja. Vampir je jedina srpska rec opsteprihvacena u celom svetu, a nas je ziveo, pogadjate, u vodenici.
Kao sto pec na drva daje poseban ukus hlebu, tako mu brasno iz mlina oplemenjuje ukus. Nekada su ljudi voleli da imaju ovo brasno u kuci bez obzira sto ga je lakse kupiti u prodavnici. Mlade vodenicarke su posebna prica. Zahvaljujuci nasim narodnim pesmama uvek sam ih zamisljao kao jedre, vedre i bujne. Nikada nisam naisao na jednu. Uvek su to bile deke-mlinari, po pravilu mirni, setni, cutljivi ljudi. Valjda huk reke, zvuk vodenicarskog tocka i mlinarskog kamena smiruju i opustaju ljude.
Uvek sam se plasio mlina. Valjda sto je duboko u sumi, na reci, uglavnom daleko od naselja. Otac me je uvek vodio sa sobom a drugima je voleo da se hvali da je dobar sa mlinarem.
Steta sto vodenice na srpskim rekama nisu prezivele zub vremena. Ne pamtim kada sam video jednu na nekoj nasoj reci. To su spomenici jednog vremena i nekada su igrali vaznu ulogu u zivotu srpskog seljaka. Imati vodenicu blizu sela bio je prestiz. Mogao si da zivis bez struje ali vodenica je morala da melje.

@(Dragan, 20. avgust 2016 23:36)

A sto lupas kad nemas pojma? Put od Nisa do Donjeg Dusnika je jedan od najboljih u okolini Nisa. Asfalt je ravan kao staklo bez ijedne rupe. Inace prolazi kroz izuzetno lepe predele koji opcinjuju svojom lepotom. Posebno je lep prizor Trema sa puta iz sela Taskovici 2km ispred Gadzinog Hana.