Peru: Put za Maču Pikču

Ne razumem u cemu je tolika privlačnost ove zabiti.
(Šibica, 16. februar 2015 13:17)

Pa vas koji zivite u krugu dvojke i zivotni san vam je da posetite Njujork i gledate jos zgrada i betona i nije privlacnost. Postoje i ljudi koji vole prirodu, prelep pejzaz, remek dela drevnih naroda. A sve to je Macu Pikcu. Ako bih imao mogucnost da biram gde da odem, na prvom mestu bi bio Macu Pikcu.

Jos uvek na mojoj listi mesta koja za zivota zelim da posetim. No, lista se polako skracuje pa se nadam da cu stici i do stavke na kojoj se nalazi Macu Pikcu.

Dolazak u Maču Pikču još je spektakularniji ako se tamo stigne Inca Trail-om, kamenom stazom Inka kojom se hoda tri dana (dve noćenja u šatorima)i ulazi se u MP u cik zore, dok se sunce rađa na horizontu.

Hvala na predivnom tekstu.

O ovom jedinstvenom mjestu opsesivno sam sanjario još kao dijete... uvijek je za mene bilo simbol čežnje za velikim daljinama i sasvim drugim prostorima... Pa sam tako, prije skoro 20 godina, mjesec i pol dana đirao Južnom Amerikom, prvo se pentrajući na Aconcaguu i još jedan vulkan a zatim obilazeći sjeverni Čile (Atacamu), dio Bolivije i Perua. Naravno da smo moji prijatelji i ja Machu Picchu stavili kao jedan od apsolutnih prioriteta. No, moram reći, da pravi doživljaj mjesta dugujemo nevolji, odnosno kiši! Jer kad smo se gore popeli (i to pješice, naravno, od željezničke stanice Aguas Calientes) kiša, koja je cijelo vrijeme lagano padala, još se i pojačala tako da smo jedno sat i pol vremena u ruševinama grada bili gotovo potpuno sami. Ja zapravo jedino tako želim (i mogu) na pravi način doživljavati fantastične lokalitete iz davnih vremena. Turistička vreva meni ubija gotovo svu magiju. Kad je nakon tih otprilike sat i pol kiša najedanput prestala i čak se skoro odmah pokazalo i sunce kroz neke rupe u oblacima, dok si rekao keks iz svih pravaca je izmiljela vojska od 800 miliona šarenih i glasnih turističkih turista od kojih nam je doslovno pao mrak na oči, pa smo ponizno podvili repove i nečujno se udaljili.
Dakle, Machu Picchu jest baš ono što sam očekivao! Ali pod uvjetom da ga ulovite samog, na spavanju.

Bila sa pre nekoliko godina, nezaboravno putovanja......jos kad stoji na vrhu a ispod tebe leti helikopter jer ne moze tom visinom......100 puta imprezivnije od piramida u Egiptu !

Poseto sam ovo predivno mesto I toplo preporucujem svakome. Put do Machu Picchu je komplikovan, ja sam leteo do Lime iz USA, pa iz Lime do Cusco (koji je fascinantan, mada na velikoj nadmorskoj visini 3200 km, lako se dobija visinska bolest, narocito ako niste navikli). Ja sam skijas, pa nisam tako tesko podneo visinu, ali mnogi su morali da piju caj od koke sve vreme kako bi im bilo bolje. Voznja do vrha autobusima meni nije bila tako strasna ali slazem se nije ni naivna, narocito kad se dva autobusa mimoilaze. Peruanci I peruanska hrana su me odusevili, vrlo su gostoljubivi.

@zrigor - тачно тако, само "стаза Инка" може да буде прилично захтевна за оне који нису физички спремни. Возом од Куска је такође одличан четворосатни доживљај, а улазак у Агвас Калијентес је увек узбудљив, јер знаш да си веома близу.
Излазак сунца посматран из самог Мачу Пикчу јесте спектакуларан, али ни близу доживљаја посматрања са Футук Кусија, одакле пуца неометан поглед на цео Мачу Пикчу који се полако "купа" у излазећем сунцу. Проблем са Футук Кусијем је тај што је успон добрих сат, сат и по, и на једној деоници изузетно опасан по мраку, и што се Мачу Пикчу неће видети ако има магле. Али, ко се одважи, неће зажалити.

Ne razumem u cemu je tolika privlačnost ove zabiti.

Ne razumem u cemu je tolika privlačnost ove zabiti.

Ne razumem u cemu je tolika privlačnost ove zabiti.
(Šibica, 16. februar 2015 13:17)

Pa vas koji zivite u krugu dvojke i zivotni san vam je da posetite Njujork i gledate jos zgrada i betona i nije privlacnost. Postoje i ljudi koji vole prirodu, prelep pejzaz, remek dela drevnih naroda. A sve to je Macu Pikcu. Ako bih imao mogucnost da biram gde da odem, na prvom mestu bi bio Macu Pikcu.

Dolazak u Maču Pikču još je spektakularniji ako se tamo stigne Inca Trail-om, kamenom stazom Inka kojom se hoda tri dana (dve noćenja u šatorima)i ulazi se u MP u cik zore, dok se sunce rađa na horizontu.

Jos uvek na mojoj listi mesta koja za zivota zelim da posetim. No, lista se polako skracuje pa se nadam da cu stici i do stavke na kojoj se nalazi Macu Pikcu.

Poseto sam ovo predivno mesto I toplo preporucujem svakome. Put do Machu Picchu je komplikovan, ja sam leteo do Lime iz USA, pa iz Lime do Cusco (koji je fascinantan, mada na velikoj nadmorskoj visini 3200 km, lako se dobija visinska bolest, narocito ako niste navikli). Ja sam skijas, pa nisam tako tesko podneo visinu, ali mnogi su morali da piju caj od koke sve vreme kako bi im bilo bolje. Voznja do vrha autobusima meni nije bila tako strasna ali slazem se nije ni naivna, narocito kad se dva autobusa mimoilaze. Peruanci I peruanska hrana su me odusevili, vrlo su gostoljubivi.

Bila sa pre nekoliko godina, nezaboravno putovanja......jos kad stoji na vrhu a ispod tebe leti helikopter jer ne moze tom visinom......100 puta imprezivnije od piramida u Egiptu !

@zrigor - тачно тако, само "стаза Инка" може да буде прилично захтевна за оне који нису физички спремни. Возом од Куска је такође одличан четворосатни доживљај, а улазак у Агвас Калијентес је увек узбудљив, јер знаш да си веома близу.
Излазак сунца посматран из самог Мачу Пикчу јесте спектакуларан, али ни близу доживљаја посматрања са Футук Кусија, одакле пуца неометан поглед на цео Мачу Пикчу који се полако "купа" у излазећем сунцу. Проблем са Футук Кусијем је тај што је успон добрих сат, сат и по, и на једној деоници изузетно опасан по мраку, и што се Мачу Пикчу неће видети ако има магле. Али, ко се одважи, неће зажалити.

Hvala na predivnom tekstu.

O ovom jedinstvenom mjestu opsesivno sam sanjario još kao dijete... uvijek je za mene bilo simbol čežnje za velikim daljinama i sasvim drugim prostorima... Pa sam tako, prije skoro 20 godina, mjesec i pol dana đirao Južnom Amerikom, prvo se pentrajući na Aconcaguu i još jedan vulkan a zatim obilazeći sjeverni Čile (Atacamu), dio Bolivije i Perua. Naravno da smo moji prijatelji i ja Machu Picchu stavili kao jedan od apsolutnih prioriteta. No, moram reći, da pravi doživljaj mjesta dugujemo nevolji, odnosno kiši! Jer kad smo se gore popeli (i to pješice, naravno, od željezničke stanice Aguas Calientes) kiša, koja je cijelo vrijeme lagano padala, još se i pojačala tako da smo jedno sat i pol vremena u ruševinama grada bili gotovo potpuno sami. Ja zapravo jedino tako želim (i mogu) na pravi način doživljavati fantastične lokalitete iz davnih vremena. Turistička vreva meni ubija gotovo svu magiju. Kad je nakon tih otprilike sat i pol kiša najedanput prestala i čak se skoro odmah pokazalo i sunce kroz neke rupe u oblacima, dok si rekao keks iz svih pravaca je izmiljela vojska od 800 miliona šarenih i glasnih turističkih turista od kojih nam je doslovno pao mrak na oči, pa smo ponizno podvili repove i nečujno se udaljili.
Dakle, Machu Picchu jest baš ono što sam očekivao! Ali pod uvjetom da ga ulovite samog, na spavanju.