Moje putovanje: Manila

Na Filipinima (Manila i Borakaj samo) sam bila pre jedno 2 godine, bas posle katolickog Bozica - razlog - >svadba kolege. Slazem se sa tekstom koji indirektno ukazuje da nije grad koji zadivljuje sjajem, egzoticnom lepotom.Prilaz ostrvima iz aviona je predivan - jer izgledaju kao smaragdi razbacani po Tihom okeanu. Manila (Maynilad, 'nilad' - beli cvet po kome je Manila dobila ime) je na Luzonu - jednom od vecih ostrva (Filipini imaju 7,100 ostrva)i dosta je "ravan" grad, primetite ogromne mreze za ribolov prostrte po zalivu i polja pirinca. Kad sletite - klima je topla i vlazna, mnogima je to tesko podneti, no meni je odgovarala (posle Britanije,meni je sve dobro). Hotel Peninsula u Makati centru je impresivan-lobi je imao ogromnu bozicnu jelku od jedno 15m i isto tako visoke palme koje rastu u hotelu - sve u svemu prvi utisci su - ne zalim pare, ovo je raj. Posebno ako vas mlada vodi na masazu u Madarin Oriental - posle 16 sati puta - i onda vecera, nema tu puno zalbe. Posto sam imala slobodan dan (jedini koji mi daje sansu da obidjem grad), krenula sam do stare Manile. Put od Makati biznis erije do stare Manile poceo je sve vise da slika ogromne socijalne razlike , jer Makati je jedno a ostali deo grada je drugo. Otisla sam do Intramuros-a, stara Manila, grad u okviru zidina. Tu mozete videti Manilsku katedralu (gde je trebalo da bude vencanje ), nekoliko okolnih katedrala (na primer Sv.Avgustina) i Casa Manila(muzej koji je finansijski podrzan od Imelde Markos) i kineski muzej koji slika prisne veze sa Kinom i stanovnistvom kineskog porekla. Usput sam naletela na nekoliko vencanja -gde se malte ne ceka na red (bukvalno svadba iza svadbe)i usla u katedrale da vidim kako to izgleda. U ovom delu Filipina je jaka katolicka vera nasledjena od Spanaca, jer je to bila njihova kolonija i do 1940-ih, spanski je bio glavni jezik i naci cete da mnoga imena filipinska su spanska.Posle su Ameri dosli i 'preobrazili ih' tokom drugog svetskog rata, gde su Filipinci pomogli Amerima u ratu sa Japanom, te je sada engleski glavni jezik.Mnogo su im lepa vencanja, malo kitnjasta ali nekako to ide uz njih. Filipinci su prevenstveno dobri ljudi, jako ljubazni.Familija i familijarne veze su jako vazne u njihovoj kulturi, do te mere da se ocekuje da familija koja je bogatija -pomogne rodjacima koji nisu(ovo je ukratko). Posle katedrala otisla sam da vidim Fort Santiago, u kojoj se nalazi Jose Rizala muzej.To je njihov narodni heroj , doktor koji je bio protiv spanskog kolonijalizma i naravno ubijen zbog toga. Njegova pesma "Mi Ultimo adios" - je prevedena na svim jezicima sveta i verzija na srpskom, koju mi je jedan od kuratora pokazao, stoji na zidu muzeja. Tvrdjava je iz 16-og veka i ima park kroz koji kad setate, slusate muziku - meni je to bilo neobicno i prelepo. Vratila sam se u hotel posle dosta hodanja i fotografisanja da se spremim za veceru povodom "Despedida de soltera" - mladino oprastanje od samostalnog zivota i roditelja. Tokom voznje prema restoranu primecujem dosta palmi okicenih kao jelke i biblijskih scena povodom Bozica - sto je meni neobicno - jer sam navikla na sneg i jelku a ne palmu, tropsku klimu u decembru. Vecera je bila predivna sa dosta filipinskih specijaliteta (raznovrsna kuhinja - uticaja ima sa svih strana meridijana)i ono sto mi je ostalo u secanju je Halo Halo - kolac-dezert, od kokosa, pasulja i vanile. Posle vecere otisli smo kod mladinog prijatelja u Forbes eriju (zamislite Karingtone iz "Dinastije")- to je takva erija sa zidovima i kapijama, poslugom koja na tacni sluzi sampanjac cim udjete u kucu. Mladin prijatelj je neki lovator, koji se bavi preprodajom umetnickih dela iz Azije, metar i zilet, i verujem da je bio pod uticajem, ne samo sampanjca. Kuca je bila prepuna umetnickih radova, a moje kolege i ja smo samo gledali i cudili se gde smo mi dosli? Sa jedne strane ljudi zive na ivici egzistencije, sa druge raskos.. Sledeceg dana svi smo bili pomalo mamurni, ali smo se nasli ispred Manilske katedrale za vencanje na vreme kako je red. Vencanje je praceno horom, mladine mnogobrojne kume su bile kao lepe lutke i naravno mlada je sijala tog dana. Svadba je bila u Tvrdjavi Santiago (Fort Santiago), deo parka je bio zakupljen i okicen u cvecu - to je bilo nesto prelepo. Najveselije sto sam videla je prase k'o kod nas na raznju (Filipinci vole prasetinu k'o i mi)u samoj tvrdjavi.Na svadbi ti svako prilazi i trudi se da te ugosti koliko vise moze - jako su ljubazni. Mada celo moje iskustvo bilo je vise zapadnjacko nego filipinsko, da li zbog toga sto je mladozenja Englez ili sto se to vise vrednuje kod ljudi sa novcem - odgovor je verovatno izmedju. Nisam imala utisak da sam na istoku. Da sam imala vise vremena verovatno bih imala mnogo precizniju sliku.Ne mozete da pobegnete od reklama za izbeljivanje koze - sto je mene jako pogodilo - jer aludira da filipinska boja nije dobra i sto je belje lice to je bolje? Filipinke imaju jako lepu kozu i nema razloga za takve reklame. Mislim da im treba jos jedan Rizal da ih podseti sta je vazno. Moj put se zavrsio na Borakaju (popularno ostrvo) gde su mladenci zeleli da provedemo medeni mesec sa njima. Ostrvo je 7km dugo -2km siroko,putuje se malim avionima (moj je imao "Nima" - na repu :) poznato po plazi i belom pesku - prelepo. Ima pecinu punim sis-misa, u koju sam se spustala sa golim rukama (ne preporucujem), okolna sela koja se mogu obici biciklom, i sve sto vam treba za odmor bez stresa i puno akcije (prelepa plaza,restorani, hotel, internet, shopping). Lokalni narod opisuje da pre nego sto su turisti dosli, da su mogli da se kupaju u sred noci jer je bilo planktona u okeanu koji sijaju kao sijalice i vi se kupate kao u nebu punom zvezda. Sada se to vidja mnogo dalje od obale na otvorenom okeanu. Ostrvo je poznato i po prirodnim biserima koje mozete naci u prodavnicama.Pri voznji rentiranog bicikla (krs zivi) koji se raspao do pecine, celo se selo sjatilo da mi pomogne da ga sredim - svi su izasli ukljucujuci kokoske, petlove i pse.Klinci neki izvukose alatke, majke sa decom izasle, ja atrakcija.. Nikad ga nisu sredili, ali su mi pomogli da odem do pecine sa jednim malim, i da se vratim do hotela triciklom i slomljenim biciklom; sve je to meni bilo drago iskustvo. Usput sam naisla na crkvu i stala da slusam - Filipinci mnogo vole da pevaju a i imaju glasa. U mom komsiluku gde mi je bio hotel, mogla sam da vidim, za divno cudo, tako lepe petlove kao da su za izlozbu a ne za borbu, koju Filipinci mnogo vole. (U slucaju da idete na Borakaj - nemojte da uzmete hotele na plazi - nego malo uvucene, jer je jako bucno i nocu i danju. Ovi moji se zeznuli zestoko, a ko im kriv kad ne citaju gde idu. Meni je bilo super: mali hotel , mirno, terasa, palme i obicne kuce oko mene, najblize filipinsko iskustvo koje sam imala). Novu Godinu sam provela na plazi - pri hotelu, gde smo vecerali, pevali i gledali vatromet na okeanu - to je za mene bio dozivljaj. Ako bih ponovo isla, volela bih da vidim Palawan ostrvo, samo Manila kao grad nije ostavio utisak negde gde zelim da se vratim - vise kao baza gde zelim da sletim da bih isla na druga ostrva.

Sve tacno od reci do reci! Bio sam i ne bih preporucio nikome da ide u Manilu jer je iskreno zastrasujuca. Ljudi misle da je ovde u Srbiji najgore na svetu, a nisu svesni kako neki ljudi zive kao npr Filipinci. Jedino mesto koje je za preporuciti je Boracaj, gde su pescane plaze koje se tesko mogu zamisliti u masti! :)

Sve tacno od reci do reci! Bio sam i ne bih preporucio nikome da ide u Manilu jer je iskreno zastrasujuca. Ljudi misle da je ovde u Srbiji najgore na svetu, a nisu svesni kako neki ljudi zive kao npr Filipinci. Jedino mesto koje je za preporuciti je Boracaj, gde su pescane plaze koje se tesko mogu zamisliti u masti! :)

Na Filipinima (Manila i Borakaj samo) sam bila pre jedno 2 godine, bas posle katolickog Bozica - razlog - >svadba kolege. Slazem se sa tekstom koji indirektno ukazuje da nije grad koji zadivljuje sjajem, egzoticnom lepotom.Prilaz ostrvima iz aviona je predivan - jer izgledaju kao smaragdi razbacani po Tihom okeanu. Manila (Maynilad, 'nilad' - beli cvet po kome je Manila dobila ime) je na Luzonu - jednom od vecih ostrva (Filipini imaju 7,100 ostrva)i dosta je "ravan" grad, primetite ogromne mreze za ribolov prostrte po zalivu i polja pirinca. Kad sletite - klima je topla i vlazna, mnogima je to tesko podneti, no meni je odgovarala (posle Britanije,meni je sve dobro). Hotel Peninsula u Makati centru je impresivan-lobi je imao ogromnu bozicnu jelku od jedno 15m i isto tako visoke palme koje rastu u hotelu - sve u svemu prvi utisci su - ne zalim pare, ovo je raj. Posebno ako vas mlada vodi na masazu u Madarin Oriental - posle 16 sati puta - i onda vecera, nema tu puno zalbe. Posto sam imala slobodan dan (jedini koji mi daje sansu da obidjem grad), krenula sam do stare Manile. Put od Makati biznis erije do stare Manile poceo je sve vise da slika ogromne socijalne razlike , jer Makati je jedno a ostali deo grada je drugo. Otisla sam do Intramuros-a, stara Manila, grad u okviru zidina. Tu mozete videti Manilsku katedralu (gde je trebalo da bude vencanje ), nekoliko okolnih katedrala (na primer Sv.Avgustina) i Casa Manila(muzej koji je finansijski podrzan od Imelde Markos) i kineski muzej koji slika prisne veze sa Kinom i stanovnistvom kineskog porekla. Usput sam naletela na nekoliko vencanja -gde se malte ne ceka na red (bukvalno svadba iza svadbe)i usla u katedrale da vidim kako to izgleda. U ovom delu Filipina je jaka katolicka vera nasledjena od Spanaca, jer je to bila njihova kolonija i do 1940-ih, spanski je bio glavni jezik i naci cete da mnoga imena filipinska su spanska.Posle su Ameri dosli i 'preobrazili ih' tokom drugog svetskog rata, gde su Filipinci pomogli Amerima u ratu sa Japanom, te je sada engleski glavni jezik.Mnogo su im lepa vencanja, malo kitnjasta ali nekako to ide uz njih. Filipinci su prevenstveno dobri ljudi, jako ljubazni.Familija i familijarne veze su jako vazne u njihovoj kulturi, do te mere da se ocekuje da familija koja je bogatija -pomogne rodjacima koji nisu(ovo je ukratko). Posle katedrala otisla sam da vidim Fort Santiago, u kojoj se nalazi Jose Rizala muzej.To je njihov narodni heroj , doktor koji je bio protiv spanskog kolonijalizma i naravno ubijen zbog toga. Njegova pesma "Mi Ultimo adios" - je prevedena na svim jezicima sveta i verzija na srpskom, koju mi je jedan od kuratora pokazao, stoji na zidu muzeja. Tvrdjava je iz 16-og veka i ima park kroz koji kad setate, slusate muziku - meni je to bilo neobicno i prelepo. Vratila sam se u hotel posle dosta hodanja i fotografisanja da se spremim za veceru povodom "Despedida de soltera" - mladino oprastanje od samostalnog zivota i roditelja. Tokom voznje prema restoranu primecujem dosta palmi okicenih kao jelke i biblijskih scena povodom Bozica - sto je meni neobicno - jer sam navikla na sneg i jelku a ne palmu, tropsku klimu u decembru. Vecera je bila predivna sa dosta filipinskih specijaliteta (raznovrsna kuhinja - uticaja ima sa svih strana meridijana)i ono sto mi je ostalo u secanju je Halo Halo - kolac-dezert, od kokosa, pasulja i vanile. Posle vecere otisli smo kod mladinog prijatelja u Forbes eriju (zamislite Karingtone iz "Dinastije")- to je takva erija sa zidovima i kapijama, poslugom koja na tacni sluzi sampanjac cim udjete u kucu. Mladin prijatelj je neki lovator, koji se bavi preprodajom umetnickih dela iz Azije, metar i zilet, i verujem da je bio pod uticajem, ne samo sampanjca. Kuca je bila prepuna umetnickih radova, a moje kolege i ja smo samo gledali i cudili se gde smo mi dosli? Sa jedne strane ljudi zive na ivici egzistencije, sa druge raskos.. Sledeceg dana svi smo bili pomalo mamurni, ali smo se nasli ispred Manilske katedrale za vencanje na vreme kako je red. Vencanje je praceno horom, mladine mnogobrojne kume su bile kao lepe lutke i naravno mlada je sijala tog dana. Svadba je bila u Tvrdjavi Santiago (Fort Santiago), deo parka je bio zakupljen i okicen u cvecu - to je bilo nesto prelepo. Najveselije sto sam videla je prase k'o kod nas na raznju (Filipinci vole prasetinu k'o i mi)u samoj tvrdjavi.Na svadbi ti svako prilazi i trudi se da te ugosti koliko vise moze - jako su ljubazni. Mada celo moje iskustvo bilo je vise zapadnjacko nego filipinsko, da li zbog toga sto je mladozenja Englez ili sto se to vise vrednuje kod ljudi sa novcem - odgovor je verovatno izmedju. Nisam imala utisak da sam na istoku. Da sam imala vise vremena verovatno bih imala mnogo precizniju sliku.Ne mozete da pobegnete od reklama za izbeljivanje koze - sto je mene jako pogodilo - jer aludira da filipinska boja nije dobra i sto je belje lice to je bolje? Filipinke imaju jako lepu kozu i nema razloga za takve reklame. Mislim da im treba jos jedan Rizal da ih podseti sta je vazno. Moj put se zavrsio na Borakaju (popularno ostrvo) gde su mladenci zeleli da provedemo medeni mesec sa njima. Ostrvo je 7km dugo -2km siroko,putuje se malim avionima (moj je imao "Nima" - na repu :) poznato po plazi i belom pesku - prelepo. Ima pecinu punim sis-misa, u koju sam se spustala sa golim rukama (ne preporucujem), okolna sela koja se mogu obici biciklom, i sve sto vam treba za odmor bez stresa i puno akcije (prelepa plaza,restorani, hotel, internet, shopping). Lokalni narod opisuje da pre nego sto su turisti dosli, da su mogli da se kupaju u sred noci jer je bilo planktona u okeanu koji sijaju kao sijalice i vi se kupate kao u nebu punom zvezda. Sada se to vidja mnogo dalje od obale na otvorenom okeanu. Ostrvo je poznato i po prirodnim biserima koje mozete naci u prodavnicama.Pri voznji rentiranog bicikla (krs zivi) koji se raspao do pecine, celo se selo sjatilo da mi pomogne da ga sredim - svi su izasli ukljucujuci kokoske, petlove i pse.Klinci neki izvukose alatke, majke sa decom izasle, ja atrakcija.. Nikad ga nisu sredili, ali su mi pomogli da odem do pecine sa jednim malim, i da se vratim do hotela triciklom i slomljenim biciklom; sve je to meni bilo drago iskustvo. Usput sam naisla na crkvu i stala da slusam - Filipinci mnogo vole da pevaju a i imaju glasa. U mom komsiluku gde mi je bio hotel, mogla sam da vidim, za divno cudo, tako lepe petlove kao da su za izlozbu a ne za borbu, koju Filipinci mnogo vole. (U slucaju da idete na Borakaj - nemojte da uzmete hotele na plazi - nego malo uvucene, jer je jako bucno i nocu i danju. Ovi moji se zeznuli zestoko, a ko im kriv kad ne citaju gde idu. Meni je bilo super: mali hotel , mirno, terasa, palme i obicne kuce oko mene, najblize filipinsko iskustvo koje sam imala). Novu Godinu sam provela na plazi - pri hotelu, gde smo vecerali, pevali i gledali vatromet na okeanu - to je za mene bio dozivljaj. Ako bih ponovo isla, volela bih da vidim Palawan ostrvo, samo Manila kao grad nije ostavio utisak negde gde zelim da se vratim - vise kao baza gde zelim da sletim da bih isla na druga ostrva.