Beirut, gej žurke Bliskog Istoka

14. avgust 2009.

Pošaljite komentar

Beirut je postao gej prestonica Bliskog Istoka, koji je poznat po ekstremno konzervativnom odnosu prema gej populaciji, prenosi New York Times.

Izvor: B92

Pred-žur je počeo u 9 uveče u apartmanu momka po imenu Bertho Makso, koji je iznajmio apartman u hotelu Bella Riva Suite. Već u 9.05 vazduh odisao parfemima, hair sprejevima, dimom od cigareta i tračevima o noći koja predstoji. Da li će dečko od 20 i kusur iz Zapadnog Beiruta doći na party na plaži? Jesu li ona dva momka iz Kaira već stigli? Da li će večeras puštati onaj slatki Dj iz gej bara Bardo? A da.. jel nekom trebaju kondomi?

Poslednje pitanje postavio je Bertho, 28-godišnji libanski tur operater, koji je bio domaćin glavnog iventa tog četvrtka uveče u junu: Bear Arabia Mega Party, u rizortu Oceania na pola sata vožnje južno od Beiruta. Gomila gejeva – većina su “bears” (medvedi), termin koji se u celom svetu koristi za one najkrupnije, dlakave tipove od trideset i nešto godina – stizali su iz Libana i arapskog sveta, ali i iz Argentine, Italije, Meksika, Sjedinjenih država. Bertino ih je celo jutro sačekivao na beirutskom aerodromu, njih preko deset, i bio je već potpuno izmoren.

“Bukvalno svaki me je pitao kakav je 'gej Beirut', a ja im samo kažem 'Videćete... dopašće vam se, dopašće vam se...”

Na sofi u hotelskom apartmanu sedeo je zavaljen Roberto Boccia koji je na ivent došao iz Rima. Četrdesetogodišnjak, odeven belu majicu s kratkim rukavima i kaki šorc, Roberto kaže da je iznenađen u kojoj meri je gej scena u Beirutu živa, i da će to svima reći kad se vrati kući. “Neki moji ortaci se još uvek plaše da dođu ovde, i zbog rata, i zato što je ovde problematičnije biti gej nego u Evropi”, kaže Roberto. “Ali mi smo gej... Mi stvari rešavamo!”

U tom trenutku iz spavaće sobe sav bunovan izlazi Berthov dečko Rob. Vrlo mlad muškarac koji neodoljivo podseća na Justina Timberlakea. Samo je zadigao majicu, pokazao svoj preplanuli torzo i mišićne pločice, i široko se nasmešio.

U apartmanu je zavladao muk.

“OK”, rekao je Bertho obraćajući se svima, “trebalo bi uskoro da krenemo.”

I dok je homoseksualnost ilegalna u Libanu, kao i većini preostalog arapskog sveta, vitalnost Beiruta kao prestonice noćnog života na Mediteranu doprinela je da gej scena ovde procveta. Ipak, u Beirutu muškarci i dalje nevoljno pokazuju međusobnu privrženost u javnosti, a obezbeđenje u klubovima obično reaguje kada dobro zezanje na podijumu postane previše raspojasano.

Asu, 35-godišnjak iz Damaska, kaže da samo njegova dva najbolja prijatelja u Siriji znaju da je on gej, kao i da tamo nema barova, klubova, i kafea gde se gej Sirijci osećaju opušteno. “Osećam se vrlo usamljen kod kuće. Jedino što imam je internet za četovanje sa ostalim gej prijateljima, kao i ovi povremeni odlasci na žurke u Beirut.”

Iako u Jordanu homofobija nije ozbiljan problem, Abdul-Azeem, gej iz Amana, kaže da do sada nije uspeo da nađe dovoljno otvorenosti kako bi započeo vezu sa nekim muškarcem. Zbog svega toga on je već devet meseci u vezi sa jednim tipom koji živi u Beirutu, tako da se viđaju samo kad ugrabe priliku. “Da bismo se videli moramo da putujemo... Voleo bih da smo svaki dan zajedno”, kaže on.

Gej život u Libanu i dalje nije kao na Zapadu, ali je definitivno zaživeo nakon što je 1990. okončan 15-godišnji građanski rat, a pre svega nakon mira koji je usledio 2006. posle kratkog rata između snaga Hezbolaha i Izraela.

Počeli su da se otvaraju gej barovi, a stari već petu ili šestu godinu za redom organizuju godišnje žurke i muzičke festivale. Pojedini jahting klubovi i hotelski bazeni postali su popularni među gej muškarcima, tako da su to danas glavna mesta gde oni mogu da henguju i flertuju. Otvoreni je nekoliko internet sajtova kao što je Manjam (www.manjam.com), koji se predstavljaju kao “gej društvena mreža za upoznavanje, putovanja i posao”. Osim toga gej muškarci i žene iz drugih arapskih zemalja sve češće dolaze na odmor baš u Beirut, a za neke čitava stvar još više dobija na seksi draži i saspensu, jer je sve na ivici legalnosti u ovoj sveže nastaloj gej kulturi.

Trenutno postoji mali broj vodiča za Beirut, a još manje je onih koji se bave gej i lezbejskom scenom ovog grada. Jedan od retkih je “Gay Travels in the Muslim World” koju je 2007. izdao Michael T. Luongo, a 2009. ju je u Beirutu na arapskom jeziku objavila i izdavačka kuća Arab Diffusion.

“Zanimljivo je da danas zakoni protiv homoseksualnosti postoje u onim arapskim područjima kojima su vladali Francuzi, kao što je na primer Liban, a to je zato što su su Francuzi ležerno pričali o seksu”, kaže Luongo. “S druge strane, područja koja su nekad bila pod britanskom okupacijom danas nemaju te zakone, jer Britanci nisu dizali halabuku oko seksa. Liban je tako nasledio francusku opuštenost prema seksu, a diskriminatorski zakoni prema gejevima samo samo stimulišu razvoj gej života.”

U Iraku, na primer, konzervativni muslimanski sveštenici zahtevaju da se eliminiše 'izopačenost' homoseksualnosti. Amnesty International je objavio da je preko 20 dečaka i muškaraca ubijeno u Bagdadu jer su bili gej ili se pretpostavljalo da su gej. U Saudijskoj Arabiji, Jemenu i nekoliko drugih zemalja, homoseksualni čin se kažnjava smrću.