Damask: tamo gde počinje pustinja

Boraveci na dvomesecnoj praksi u Ammanu (Jordan)u jednom arhitektonskom birou, dobila sam mogucnost da po prvi put krocim u jednu od zemalja bliskog Istoka.Imala sam srecu da obidjem i Siriju, predivnu zemlju o kojoj govoris. Moje iskustvo je u svakom pogledu bilo ocaravajuce.
Ono sto je ostavilo poseban pozitivan utisak na mene je mentalitet ljudi.

Ljudi, ziveo sam tamo 8 godina jer mi je otac bio predstavnik JAT-a za Siriju do juna ove godine. Nema nikakvih problema sto se bezbednosti tice, situacija je kao u staroj Jugoslaviji za vreme Tita, verujte mi. Treba posetiti ovu zemlju jer ima svasta da ponudi. Nisu tacne price da su zene skroz pokrivene, ima i modernih zena koje su obucene kao i nase ovde.

U dzamiji Omajad zaista postoji bazilika tj "mala kucica od stakla" :) u kojoj se cuva glava Jovana Krstitelja.Znaci hriscanski svatac u muslimanskoj bogomolji!Neverovatno..i ne samo to..vernici se okupljaju u velikom broju i dodiruju i ljube resetke koje opasuju baziliku jer je verovanje u islamu da "baraka" tj moc svetaca da cine dobra dela, ostaje uz njih i posle smrti,pa bi svi da malo "maznu" od tog dara.Ako se dobro secam i guverner Damaska se zvao Azem Pasha a ne Betl Adem?
A i sto se zena tice..pa vidjao sam ja i zaista zgodne cica-mice u farmerkama i tesnim majicama-izgleda da se nesto menja i u Siriji!I ,vidi se da je autorka samo na kratko isla u Ash-Sham(tako Arapi zovu Damask)..nije bas tako cist ali je zaista neopisivo sarmantan i interesantan grad.
Za nekog ko voli istoriju (a ne voli horde turista) -Sirija je fenomenalno mesto !

Kako volimo da kritikujemo. Meni je reportaza zanimljiva, i dobila sam zelju da posetim Siriju.

Moj otac je Arap iz Sirije, tako da skoro svakog leta boravim u toj zemlji. Koliko sam primetio da je boravak ove gospodje/tjice trajao samo jedan dan u Damasku (najstarijem ocuvanom gradu na svetu) sto naravno nije dovoljno za ovakav prilog.
Vecina izrecenih stvari za ovu zemlju je tacne, ali i neke veoma bitne stvari nisu izrecene.
Prica o grobu u dzamiji omajadija zahteva dodatak. Prema prici autora teksta u njoj je sahranjen izgraditelj dzamije. Grobnica o kojoj je ona govorila pripada svetom Jovanu Krstitelu koji je bio sahranjen na tom mestu za vreme dok je to bila crkva. Kada su muslimani odlucili da otkupe taj prostor od hriscana (za izgradnju 4 crkve na drugim relacijama) taj grob je ostao i muslimani mu se klanjaju(ovo mozete proveriti u udzbenicima istorije za 2.ili 3.razred srednje skole).
Druga stvar koja je izostvljena u tekstu je cuveno cenkanje u svim trgovinama. Tako da cipele koje kostaju 10 eura komotno mozete spustiti na 6-7.
Inace svako ko zeli da poseti Siriju neka to ucini jer sigurno se nece pokajati, ali obavezno neka poseti i neke druge gradove (Alepo, Palmira, Hama...)

U tekstu ima nepreciznosti. Tacne informacije se mogu naci u brojnim turstickim vodicima kroz Siriju i Damask. Povratna avionska karta Beograd-Damask kosta oko 330 eura.

Umajadska dzamija je prvo bila pravoslavna crkva u kojoj su se vekovima molili i muslimani i hriscani, o cemu svedoce i ostaci fresaka na njenim zidovima. "Kucica od stakla sa resetkama" je turbe, a "pokojnik koji zraci izuzetnom energijom" je Sveti Jovan Krstitelj cije su mosti, tacnije samo njegova glava, tu pohranjene.

Hotela ima raznoraznih ali racunaj da za 15-20 dolara mozes naci sasvim pristojnu cistu dvokrevetnu sobu sa kupatilom.Ako si za "hostel" varijante..onda i jos jeftinije.Sto se bezbednosti tice -osecao sam se bezbednije nego u Beogradu,cak nisam nosio ni "moneybelt".I,da,jos jedna stvar -za drzavljane SCG viza za Siriju je besplatna!!Ne mozete da verujete kako su me gledali raznorazni Holandjani,Francuzi,Australijanci i slicni koji placaju vizu 30-100 U$ ,kad sam im pokazivao pasos sa multiply entry vizom na kojoj pise "gratis" ! hehe...

Meni je damask jedan od top gradova na bliskom istoku (kao i citava sirija, uostalom)Mislim da je prilicno nezahvalno ne spomenuti jos par stvari o damasku: elizar restoran, mesto gde smo uzivali u blagodetima sirijske kuhinje, saladinov mauzolej u omajad dzamiji (koja je u pocetku sluzila kao jupiterov hram, da bi je kasnije preuredili u crkvu i zatim u dzamiju), pijenje caja i pusenje shishe u an-nafuri, neverovatno lepe zene u hriscanskom delu grada, nuredinom hamam, argh :-)
zatim bi jos malo preporucio obilazak krak de sevalijea, alepa, hame, malule, palmire, mrtvih gradova, sednaje
sirija rules :-)

A da li je po pitanju hrane situacija ista kao u npr. Jordanu ili Egiptu, gde nas sa "evropskom crevnom florom" cesto pogadjaju neka stomacna oboljenja, ili sve sme da se jede, pa cak i voce i povrce oprani u tamosnjoj vodi?

a koliko kosta smestaj? Kakav je smestaj? To niko ne pominje! zatim kakava je bezbednost, pogotovu za zenu koja ne nosi sve to sto ste naveli vec zivi svoj evropski zivot?
Bez obzira na to sto su informacije pomalo sture, otisla bih tamo!

Svaka cast za cene cipelica, ali kakva je klima, kada je leto, a kada zima?

Fascinacija i frapacija činjenicom da u arapskom svetu žensku osobu koja sama prolazi kroz restoran/kafić posmatraju začuđeno, značajna zapažanja o ženskoj pokrivenosti, opisi tipa „ljudi se u džamiji odmaraju, neki se mole, čak i dremaju u njoj“, itd., teraju me da situaciju uporedim sa objavljivanjem članka koje bi dete od sedam godina napisalo nakon posete i obilaska unutrašnjosti spejs šatla, i analognim detaljnim opisima „velikog broja dugmića, prekidača i ekrančića, koji stalno nešto svetle, a na dodir ispuštaju veoma interesantne zvuke“, u rubrici „Tehnopolis“.

koliko kosta avionska karta?

Odgovorila bih na neka pitanja:
Ako pazljivo citate text, videcete da sam u Damasku provela 1 dan u julu 1991., dosavsi iz Libana, gde sam mesec dana bila gost nase ambasade. Vodic mi je bila zena koja 18 godina zivi u Libanu, a u Damasku je bila barem 50 puta.
Nisam znala za Jovana Krstitelja, jer mi ona njegovo ime nije spomenula.Hvala na obavestenju.
Sto se tice zena - u vreme kada sam ja bila, bilo je 40 stepeni, u sred jula 1991., a sve do jedne zene su bile u kompletnoj "ratnoj opremi" i NI JEDNOJ se lice, cak ni oci, nisu mogle videti.(Iskustva onih koji pisu su ocigledno iz nesto kasnijeg perioda.)
Jedan mladi Sirijac je moju drugaricu, na pesackom prelazu uhvatio za nogu - nikada nije uzivo video golu zensku potkolenicu!
Ni ja u pocetku nisam smela da jedem u jeftinim restorancicima Libana i Sirije, ali su me razuverili nasi ljudi koji su tamo ziveli i radili. Jela sam u Libanu pecivo sa sirom, kupljeno na ulici, a u Damasku rostilj u jeftinom restoranu - i meni nista nije bilo. Mozda neko ima drugacija iskustva.
Damask je 1991. bio jezivo cist grad, jer su kazne za bacanje smeca bile drakonske. Mozda se nesto od tad promenilo.

Smestaj i klopa moze da se obezbedi za 60-70 usd na dan. + karta.

Fascinacija i frapacija činjenicom da u arapskom svetu žensku osobu koja sama prolazi kroz restoran/kafić posmatraju začuđeno, značajna zapažanja o ženskoj pokrivenosti, opisi tipa „ljudi se u džamiji odmaraju, neki se mole, čak i dremaju u njoj“, itd., teraju me da situaciju uporedim sa objavljivanjem članka koje bi dete od sedam godina napisalo nakon posete i obilaska unutrašnjosti spejs šatla, i analognim detaljnim opisima „velikog broja dugmića, prekidača i ekrančića, koji stalno nešto svetle, a na dodir ispuštaju veoma interesantne zvuke“, u rubrici „Tehnopolis“.

Odgovorila bih na neka pitanja:
Ako pazljivo citate text, videcete da sam u Damasku provela 1 dan u julu 1991., dosavsi iz Libana, gde sam mesec dana bila gost nase ambasade. Vodic mi je bila zena koja 18 godina zivi u Libanu, a u Damasku je bila barem 50 puta.
Nisam znala za Jovana Krstitelja, jer mi ona njegovo ime nije spomenula.Hvala na obavestenju.
Sto se tice zena - u vreme kada sam ja bila, bilo je 40 stepeni, u sred jula 1991., a sve do jedne zene su bile u kompletnoj "ratnoj opremi" i NI JEDNOJ se lice, cak ni oci, nisu mogle videti.(Iskustva onih koji pisu su ocigledno iz nesto kasnijeg perioda.)
Jedan mladi Sirijac je moju drugaricu, na pesackom prelazu uhvatio za nogu - nikada nije uzivo video golu zensku potkolenicu!
Ni ja u pocetku nisam smela da jedem u jeftinim restorancicima Libana i Sirije, ali su me razuverili nasi ljudi koji su tamo ziveli i radili. Jela sam u Libanu pecivo sa sirom, kupljeno na ulici, a u Damasku rostilj u jeftinom restoranu - i meni nista nije bilo. Mozda neko ima drugacija iskustva.
Damask je 1991. bio jezivo cist grad, jer su kazne za bacanje smeca bile drakonske. Mozda se nesto od tad promenilo.

Moj otac je Arap iz Sirije, tako da skoro svakog leta boravim u toj zemlji. Koliko sam primetio da je boravak ove gospodje/tjice trajao samo jedan dan u Damasku (najstarijem ocuvanom gradu na svetu) sto naravno nije dovoljno za ovakav prilog.
Vecina izrecenih stvari za ovu zemlju je tacne, ali i neke veoma bitne stvari nisu izrecene.
Prica o grobu u dzamiji omajadija zahteva dodatak. Prema prici autora teksta u njoj je sahranjen izgraditelj dzamije. Grobnica o kojoj je ona govorila pripada svetom Jovanu Krstitelu koji je bio sahranjen na tom mestu za vreme dok je to bila crkva. Kada su muslimani odlucili da otkupe taj prostor od hriscana (za izgradnju 4 crkve na drugim relacijama) taj grob je ostao i muslimani mu se klanjaju(ovo mozete proveriti u udzbenicima istorije za 2.ili 3.razred srednje skole).
Druga stvar koja je izostvljena u tekstu je cuveno cenkanje u svim trgovinama. Tako da cipele koje kostaju 10 eura komotno mozete spustiti na 6-7.
Inace svako ko zeli da poseti Siriju neka to ucini jer sigurno se nece pokajati, ali obavezno neka poseti i neke druge gradove (Alepo, Palmira, Hama...)

Smestaj i klopa moze da se obezbedi za 60-70 usd na dan. + karta.

Kako volimo da kritikujemo. Meni je reportaza zanimljiva, i dobila sam zelju da posetim Siriju.

koliko kosta avionska karta?

Boraveci na dvomesecnoj praksi u Ammanu (Jordan)u jednom arhitektonskom birou, dobila sam mogucnost da po prvi put krocim u jednu od zemalja bliskog Istoka.Imala sam srecu da obidjem i Siriju, predivnu zemlju o kojoj govoris. Moje iskustvo je u svakom pogledu bilo ocaravajuce.
Ono sto je ostavilo poseban pozitivan utisak na mene je mentalitet ljudi.

U tekstu ima nepreciznosti. Tacne informacije se mogu naci u brojnim turstickim vodicima kroz Siriju i Damask. Povratna avionska karta Beograd-Damask kosta oko 330 eura.

U dzamiji Omajad zaista postoji bazilika tj "mala kucica od stakla" :) u kojoj se cuva glava Jovana Krstitelja.Znaci hriscanski svatac u muslimanskoj bogomolji!Neverovatno..i ne samo to..vernici se okupljaju u velikom broju i dodiruju i ljube resetke koje opasuju baziliku jer je verovanje u islamu da "baraka" tj moc svetaca da cine dobra dela, ostaje uz njih i posle smrti,pa bi svi da malo "maznu" od tog dara.Ako se dobro secam i guverner Damaska se zvao Azem Pasha a ne Betl Adem?
A i sto se zena tice..pa vidjao sam ja i zaista zgodne cica-mice u farmerkama i tesnim majicama-izgleda da se nesto menja i u Siriji!I ,vidi se da je autorka samo na kratko isla u Ash-Sham(tako Arapi zovu Damask)..nije bas tako cist ali je zaista neopisivo sarmantan i interesantan grad.
Za nekog ko voli istoriju (a ne voli horde turista) -Sirija je fenomenalno mesto !

Umajadska dzamija je prvo bila pravoslavna crkva u kojoj su se vekovima molili i muslimani i hriscani, o cemu svedoce i ostaci fresaka na njenim zidovima. "Kucica od stakla sa resetkama" je turbe, a "pokojnik koji zraci izuzetnom energijom" je Sveti Jovan Krstitelj cije su mosti, tacnije samo njegova glava, tu pohranjene.

a koliko kosta smestaj? Kakav je smestaj? To niko ne pominje! zatim kakava je bezbednost, pogotovu za zenu koja ne nosi sve to sto ste naveli vec zivi svoj evropski zivot?
Bez obzira na to sto su informacije pomalo sture, otisla bih tamo!

Hotela ima raznoraznih ali racunaj da za 15-20 dolara mozes naci sasvim pristojnu cistu dvokrevetnu sobu sa kupatilom.Ako si za "hostel" varijante..onda i jos jeftinije.Sto se bezbednosti tice -osecao sam se bezbednije nego u Beogradu,cak nisam nosio ni "moneybelt".I,da,jos jedna stvar -za drzavljane SCG viza za Siriju je besplatna!!Ne mozete da verujete kako su me gledali raznorazni Holandjani,Francuzi,Australijanci i slicni koji placaju vizu 30-100 U$ ,kad sam im pokazivao pasos sa multiply entry vizom na kojoj pise "gratis" ! hehe...

Ljudi, ziveo sam tamo 8 godina jer mi je otac bio predstavnik JAT-a za Siriju do juna ove godine. Nema nikakvih problema sto se bezbednosti tice, situacija je kao u staroj Jugoslaviji za vreme Tita, verujte mi. Treba posetiti ovu zemlju jer ima svasta da ponudi. Nisu tacne price da su zene skroz pokrivene, ima i modernih zena koje su obucene kao i nase ovde.

Meni je damask jedan od top gradova na bliskom istoku (kao i citava sirija, uostalom)Mislim da je prilicno nezahvalno ne spomenuti jos par stvari o damasku: elizar restoran, mesto gde smo uzivali u blagodetima sirijske kuhinje, saladinov mauzolej u omajad dzamiji (koja je u pocetku sluzila kao jupiterov hram, da bi je kasnije preuredili u crkvu i zatim u dzamiju), pijenje caja i pusenje shishe u an-nafuri, neverovatno lepe zene u hriscanskom delu grada, nuredinom hamam, argh :-)
zatim bi jos malo preporucio obilazak krak de sevalijea, alepa, hame, malule, palmire, mrtvih gradova, sednaje
sirija rules :-)

A da li je po pitanju hrane situacija ista kao u npr. Jordanu ili Egiptu, gde nas sa "evropskom crevnom florom" cesto pogadjaju neka stomacna oboljenja, ili sve sme da se jede, pa cak i voce i povrce oprani u tamosnjoj vodi?

Svaka cast za cene cipelica, ali kakva je klima, kada je leto, a kada zima?