Rođendani koji nam menjaju život

Ali san ja jedan od braće Tarabića pa ću vidit kuda ide moj život?Ide kuda ide svačiji svon kraju,u p***u materinu.
Mogu se samo zaustavit i pogledat iza sebe šta je sve prošlo priko moji leđa i kostiju,koliko muke i pogrešni odluka je bilo i poželit se vratit ne neka mista iz djetinstva,a neka od njih više i ne postoje i ostala su samo u sjećanju.Zaustaviš se na moment i to nema veze sa skorašnjim rođendanom.Ima veze sa umornim očima i tilon.Zaustaviš se, izađeš iz auta,zapališ duvan,dođe ti da zaplačeš,a onda kad ispušiš i ugasiš duvan sidneš u auto i nastaviš dalje do idućeg mirnog odmarališta ili zadnje stanice.
I to ti je to kume od zaustavljanja i razmišljanja kod mene.Ne znan kako je kod tebe.

39 mi je. Vise preispitujem svijet oko sebe, nego sebe samog, jer sam zadovoljan postignutim u sferi obrazovanja, karijere i situiranosti. Kako mi kazu da izgledam kao da mi je 30, mozda ne razmisljam o fizickom aspektu, ali o konceptu zivota, filizofije, preispitivanja nekih dominantnih vrijednosti sigurno da. Ono sto cesto pozelim je da se vratim u rano djetinjstvo. Sve cesce imam nostalgicne osvrte na to doba.

Napustio Serbistan u 38/9 .

Napunio 30. Kao da se nista nije desilo, sve je i dalje po starom ;)

Mislim da niste u pravu. Mislim da su brojevi 22, 33, 44, 55...
(Boris, 22.11. 21:30)

Kod mene isto, mada se ne secam za 22. ali za ostale u potpunosti potvrdjujem. 33. je bila godina zbunjenosti: gde sam, sta je bilo i kako cu dalje, 44. je bila melanholicno osvrtanje: "gde mi mladost ode?" a 55. nocna mora i neprihvatanje neizbeznog i nesvarljivog. Secam se da sam u noci uoci 55. rodjendana sanjao kako cekam autobus za posao, na stanici na kojoj inace nikad ne cekam bus. Ulazim na liniju kojom nikad ne idem na posao, a autobus prazan... Ja nikako da nadjem kartu pa cak ni bilo kakav licni dokument. Iako to od mene niko ne trazi, ja celu noc preturam po sebi i trazim neki papir kojim bih, na kraju, samom sebi potvrdio ko sam i gde pripadam. Naravno, to je bila linija 55.
A smisao zivota? Pa eto stidim se da priznam da jos uvek ne znam! Licim sebi na nekog hodocasnika koji neprestano putuje i koji je od celog puta u srcu zadrzao samo suncani i blagi pocetak, tamo daleko i nepovratno.

Pa ja sam nedavno zavrsila sa tom 29. tako da je sve u redu. Cesto fiksiram tacku na zidu pa odlutam, a nekad i vristim.

Život vam menja vaša volja, nikako "broj svećica na torti".
Osobe na čije životne poglede i psihička stanja utiču nule i devetke imaju ozbiljan problem.

da....49....

Da... 19 :D

Mislim da niste u pravu. Mislim da su brojevi 22, 33, 44, 55...

Ja sam u ovoj 29. godini se udala, doktorirala i ocekujem dete.

Ne. 35

Uff... 29!

39 punih ! Postao sam otac prvi put...

došlo doba da idem u groba.

Kad sam napunio 30, mislio sam da sam postigao mnogo i da je zurka gotova, da prelazim u mirne vode... O kako sam se samo prevario, ono pre je bilo samo zagrevanje, pravo je tek pocinjalo

Osobe na čije životne poglede i psihička stanja utiču nule i devetke imaju ozbiljan problem.
(Mihailo, 22. novembar 2014 20:27)

A tek oni na koje utiču 6-ce.....:)))

Ma kakvi brojevi, kakvi bakrači. Život je toliko zanimljiv da na takve gluposti kao što je brojanje godina, ne treba obraćati pažnju. Svako zastajkivanje, da bi se pravio nekakav životni saldo, je umiranje. Živite ljudi, ne traćite vreme, ionako niko od nas nema pojma kada će doći kraj. Crtu ispod naših godina i života podvlače oni koje su ostali iza nas. Ispod nje nas se oni sećaju onakvima kakvi smo bili! Ostavite za sobom, kao suma sumarum, dobrotu, plemenitost, snagu, vedrinu i osmeh!

Haha ja sam sa 29 bio rešio da istrčim maraton. I uspeo sam :-)

Jok ja.
Ni jednom se nisam zamislio.
Samo prihvatim cinjenicu da sam stariji, i pičim dalje.

Šta je sa nama koji brojimo oktalno ili heksadecimalno, a ne dekadno... Nama vaši decimalno "okrugli" brojevi ne znače ništa.

u kakve sve gluposti veruju ljudi...

Ne. Zavisi od dešavanja u životu, ne od godina. Diploma, ženidba, dete, kad promeniš posao...

једно је сигурно жена кад напуни 40 година више није низашта

U Serbistanu u bunar .......

Imam 29. Citav zivot sam bila control freak i koliko me je to negde ocuvalo toliko me je sputavalo da prigrabim zivot onako kao ja zelim a ne da mislim da upravljam njime a zapravo sam njegov rob. U ovoj godini nesto se dogodilo u meni.. ne znam da li sam se svesno preispitivala ili se to dogadjalo na nesvesnom planu ali postala sam drugacija osoba. Osoba koja je prigrlila izazove zivota, koja radi luckaste stvari koje sebi nikad pre nije dozvoljavala, koja je nekada nepredvidiva (jer gle cuda ne mora se u zivotu ni sve planirati), koja dozvoljava sebi hedonizam u vecoj meri i koja je odjednom shvatila da zivot moze da bude zapravo jako bogat i zanimljiv. Zao mi je sto sebi ranije nisam dozvolila da zivim kako zelim a ne kako se od mene ocekuje, znate sto? Jer tek sad osecam da zapravo ZIVIM! I cesto sebe zapitam-zamisli da imas 45 god..sta je to zbog cega bi mozda zazalila sto nisi uradila u 29?- Odgovor mi zaista pomogne da sagledam u cemu se sputavam i da li je realno da se sputavam.. Tako da se nadam da cu za svaku deceniju ispred mene imati ovakav utisak, da mi je bolje nego sto mi je bilo u prethodnim godinama, da rastem i ucim iz svog iskustva bivajuci sve zadovoljnija zivotom koji (ja) vodim.

U novu dekadu se ulazi sa 31,41,51...godinom,a ne sa 30,40,50,cisto da vas naucim,posto vidim da nemate osnovno obrazovanje iz matematike!!!!

једно је сигурно жена кад напуни 40 година више није низашта

došlo doba da idem u groba.

39 mi je. Vise preispitujem svijet oko sebe, nego sebe samog, jer sam zadovoljan postignutim u sferi obrazovanja, karijere i situiranosti. Kako mi kazu da izgledam kao da mi je 30, mozda ne razmisljam o fizickom aspektu, ali o konceptu zivota, filizofije, preispitivanja nekih dominantnih vrijednosti sigurno da. Ono sto cesto pozelim je da se vratim u rano djetinjstvo. Sve cesce imam nostalgicne osvrte na to doba.

Život vam menja vaša volja, nikako "broj svećica na torti".
Osobe na čije životne poglede i psihička stanja utiču nule i devetke imaju ozbiljan problem.

Mislim da niste u pravu. Mislim da su brojevi 22, 33, 44, 55...

Uff... 29!

Napustio Serbistan u 38/9 .

Ja sam u ovoj 29. godini se udala, doktorirala i ocekujem dete.

Da... 19 :D

da....49....

Ali san ja jedan od braće Tarabića pa ću vidit kuda ide moj život?Ide kuda ide svačiji svon kraju,u p***u materinu.
Mogu se samo zaustavit i pogledat iza sebe šta je sve prošlo priko moji leđa i kostiju,koliko muke i pogrešni odluka je bilo i poželit se vratit ne neka mista iz djetinstva,a neka od njih više i ne postoje i ostala su samo u sjećanju.Zaustaviš se na moment i to nema veze sa skorašnjim rođendanom.Ima veze sa umornim očima i tilon.Zaustaviš se, izađeš iz auta,zapališ duvan,dođe ti da zaplačeš,a onda kad ispušiš i ugasiš duvan sidneš u auto i nastaviš dalje do idućeg mirnog odmarališta ili zadnje stanice.
I to ti je to kume od zaustavljanja i razmišljanja kod mene.Ne znan kako je kod tebe.

U Serbistanu u bunar .......

U novu dekadu se ulazi sa 31,41,51...godinom,a ne sa 30,40,50,cisto da vas naucim,posto vidim da nemate osnovno obrazovanje iz matematike!!!!

Ne. 35

Pa ja sam nedavno zavrsila sa tom 29. tako da je sve u redu. Cesto fiksiram tacku na zidu pa odlutam, a nekad i vristim.

Napunio 30. Kao da se nista nije desilo, sve je i dalje po starom ;)

Šta je sa nama koji brojimo oktalno ili heksadecimalno, a ne dekadno... Nama vaši decimalno "okrugli" brojevi ne znače ništa.

u kakve sve gluposti veruju ljudi...

Kad sam napunio 30, mislio sam da sam postigao mnogo i da je zurka gotova, da prelazim u mirne vode... O kako sam se samo prevario, ono pre je bilo samo zagrevanje, pravo je tek pocinjalo

Ne. Zavisi od dešavanja u životu, ne od godina. Diploma, ženidba, dete, kad promeniš posao...

Jok ja.
Ni jednom se nisam zamislio.
Samo prihvatim cinjenicu da sam stariji, i pičim dalje.

39 punih ! Postao sam otac prvi put...

Osobe na čije životne poglede i psihička stanja utiču nule i devetke imaju ozbiljan problem.
(Mihailo, 22. novembar 2014 20:27)

A tek oni na koje utiču 6-ce.....:)))

Ma kakvi brojevi, kakvi bakrači. Život je toliko zanimljiv da na takve gluposti kao što je brojanje godina, ne treba obraćati pažnju. Svako zastajkivanje, da bi se pravio nekakav životni saldo, je umiranje. Živite ljudi, ne traćite vreme, ionako niko od nas nema pojma kada će doći kraj. Crtu ispod naših godina i života podvlače oni koje su ostali iza nas. Ispod nje nas se oni sećaju onakvima kakvi smo bili! Ostavite za sobom, kao suma sumarum, dobrotu, plemenitost, snagu, vedrinu i osmeh!

Mislim da niste u pravu. Mislim da su brojevi 22, 33, 44, 55...
(Boris, 22.11. 21:30)

Kod mene isto, mada se ne secam za 22. ali za ostale u potpunosti potvrdjujem. 33. je bila godina zbunjenosti: gde sam, sta je bilo i kako cu dalje, 44. je bila melanholicno osvrtanje: "gde mi mladost ode?" a 55. nocna mora i neprihvatanje neizbeznog i nesvarljivog. Secam se da sam u noci uoci 55. rodjendana sanjao kako cekam autobus za posao, na stanici na kojoj inace nikad ne cekam bus. Ulazim na liniju kojom nikad ne idem na posao, a autobus prazan... Ja nikako da nadjem kartu pa cak ni bilo kakav licni dokument. Iako to od mene niko ne trazi, ja celu noc preturam po sebi i trazim neki papir kojim bih, na kraju, samom sebi potvrdio ko sam i gde pripadam. Naravno, to je bila linija 55.
A smisao zivota? Pa eto stidim se da priznam da jos uvek ne znam! Licim sebi na nekog hodocasnika koji neprestano putuje i koji je od celog puta u srcu zadrzao samo suncani i blagi pocetak, tamo daleko i nepovratno.

Haha ja sam sa 29 bio rešio da istrčim maraton. I uspeo sam :-)

Imam 29. Citav zivot sam bila control freak i koliko me je to negde ocuvalo toliko me je sputavalo da prigrabim zivot onako kao ja zelim a ne da mislim da upravljam njime a zapravo sam njegov rob. U ovoj godini nesto se dogodilo u meni.. ne znam da li sam se svesno preispitivala ili se to dogadjalo na nesvesnom planu ali postala sam drugacija osoba. Osoba koja je prigrlila izazove zivota, koja radi luckaste stvari koje sebi nikad pre nije dozvoljavala, koja je nekada nepredvidiva (jer gle cuda ne mora se u zivotu ni sve planirati), koja dozvoljava sebi hedonizam u vecoj meri i koja je odjednom shvatila da zivot moze da bude zapravo jako bogat i zanimljiv. Zao mi je sto sebi ranije nisam dozvolila da zivim kako zelim a ne kako se od mene ocekuje, znate sto? Jer tek sad osecam da zapravo ZIVIM! I cesto sebe zapitam-zamisli da imas 45 god..sta je to zbog cega bi mozda zazalila sto nisi uradila u 29?- Odgovor mi zaista pomogne da sagledam u cemu se sputavam i da li je realno da se sputavam.. Tako da se nadam da cu za svaku deceniju ispred mene imati ovakav utisak, da mi je bolje nego sto mi je bilo u prethodnim godinama, da rastem i ucim iz svog iskustva bivajuci sve zadovoljnija zivotom koji (ja) vodim.