Tata na porodjaju

Imam jednu ideju koju bih podelio s vama. Želeo bih da pokrenemo građansku inicijativu tj. peticiju da se ukine ova diskriminatorska politika GAK NF u vidu naplate očevog prisustva porođaju. Mislim da bismo imali 'kejs' budući da je to u razvijenim zemljama normalna i poželjna okolnost. Znam da je mojoj supruzi mnogo značilo tih desetak sati koje smo proveli zajedno iako se Maksa na kraju rodio carskim rezom. Meni je mnogo značilo što je moj tast platio tih 15 hiljada jer ja nisam imao toliki novac, a jako me je uvredilo kad sam na B92 sredinom juna čuo načelnika GAK NF koji je tu cenu opravdavao rečima da "očevi tu samo smetaju". Ja svojoj ženi nisam nimalo smetao, naprotiv, a ne verujem da sam smetao ni sestrama ni osoblju jer sam uglavnom radio njihov posao, retko su nas i obilazili. Babice su me često provocirale čekajući trenutak kad ću da kolabiram, verovatno misleći da mi tu uopšte nije mesto tj. da je moje prisustvo rođenju sopstvenog deteta luksuz i neprirodna pojava. Nisam hteo da im objašnjavam da sam proteklih desetak godina radio u četiri bolnice, od toga tri na zapadu gde privodim kraju studije. Voleo bih da znam i gde ide taj novac, budući da tamo u pet izjutra dežurna sestra spava tako da ne možeš da je probudiš ni rafalom, a po hodniku ispred sobe 6 šetaju mačke. Koliko god da mi je drago što smo platili tu sumu, toliko sam razočaran što time samo finansiramo predrasude i zatucanost na famoznom putu evropskih integracija. Imao bih još štošta da napišem, ali bi mi trebalo mnogo više prostora - ipak, vaši komentari prosto mame aktivizam koji nam je prekopotreban. Planiram da taj GAK NF u istoj ulozi posetim bar još dva puta, i jako mi je stalo da stvari počnu da se menjaju na bolje. Voleo bih da mi se jave na e-mail svi koji bi želeli da učestvuju u stvaranju koncepcije i izradi ove inicijative, i komparativnom istraživanju koje bismo morali da obavimo. Ukoliko poznajete nekog ko je zainteresovan, javite. U pripremi je i zakon o diskriminaciji koji bi trebalo da se nađe na Skupštini, hajde da iskoristimo i taj trenutak. Hvala svima! Đorđe Karan, Ottawa, Canada, kumdjole(at)gmail.com

Ja sam prisustvovao na oba porodjaja svoje supruge i to na svoje insistiranje. Iskustvo je nezaboravno. Buduce tate - sve sto ste iskusili u svom zivotu do tog trenutka je beznacajno i mizerno u odnosu na trenutak rodjenja sopstvenog deteta. Moj sin je rodjen u inostranstvu, a cerkica u NF. Uslovi se ne mogu ni porediti. Osim sto se moja supruga porodila u novoj bolnici, sa vrhunskim timom i negom, ja sam bio prisutan svakog sekunda porodjaja, dok sam u NF bio primoran da posmatram porodjaj sa velike udaljenosti. Po rodjenju naseg sincica neonatolog i babica su ga okupali i pregledali na moje oci. Sina sam drzao u narucju vec posle 5 minuta od porodjaja (tresao sam se svo vreme), dok je moja zena jos uvek bila omamljena od carskog reza. Po porodjaju bili smo smesteni u apartman, gde smo svo troje sami proveli sledecih 5 dana uz sjajnu negu. Svoju zenu sam oduvek obozavao, ali posle ovog iskustva sam joj i zahvalan do kraja zivota za dva divna andjelcica. Buduce tate nikad necete biti blizi svoj zeni nego u trenucima porodjaja.

Posto zivim u inostranstvu imao sam prilike da prisustvujem rodjenju mog sina. Posle 10 sati provedenih u sobi za poradjanje i 10 minuta u operacionoj sali (Carski rez) mogu reci da je ipak potrebno da muskarac (muz, partner) bude na porodjaju. Kroz sta je sve prosla moja zenica da je bila sama, bilo bi joj mnogo teze ... Za tih deset sati sam kao svaki Srbin prvo bio uplasen i skakao na svaki bol moje zenice, kad bi babica usla u radila nesto ja sam bio u cosku sobe na stolici,da bi se postepeno opustao i uziveo u ulogu, na kraju sam otvorio sve ormane i fioke u sobi, naucio sta je gde, koja gaza u kojoj fioci, da sam ljudi moji posle 6 sati pomagao babici koja se u jednom trenutku zapitala u kojoj li je fioci koja gaza, ali tu sam bio ja ... Pa mozete li da zamislite da sam ja bio u Operacionoj sali sedeo pored moje zenice koja je dobila lokalnu anasteziju i posto je sama doktor objasnjavala mi ceo proces, kakvo je to iskustvo, ono umalo ne ispustih dusu u jednom trenutku ali se nisam srusio za divnu srecu (inace morao sam da potpisem da ako mi se nesto desi u operacionoj sali to je na moju odgovornost, beba i majka imaju prioritet)... E onda je mlada doktorica izvadila Filipa koji je zaplakao ... Odveli su ga u drugu sobu na 10 minuta da pedijatar izvrsi pregled ... Malo je bilo mucno kada ti kazu vraticemo ga brzo ako je sve u redu, onda tok su operacionoj sali zavrsali poceti posao, Filip se nasao u mom narucju ... E to nemogu da vam opisem, ja sam imao moju bebu u mom narucju ... Onda sam se raspricao kao nikad u zivotu ... Nazvao sam ga "Sine moj mali" pricali smo mi tako dok nije dosla mama, onda su filip, mama i tata dobili sobu da budu sami ... Glad je ucinila svoje i mladajani Filip je zapevao svoju pesmu ...

Sve u svemu ukoliko se olducimo za drugo dete ja sam opet zu moju zenicu, ma sta opet ima bre ja da operisem {:>))

Svim buducim tatama zelim slicna lepa iskustva

Pozdrav Srbin iz dijaspore

Divan i dirljiv tekst. Lepo je čuti da ima brižnih muževa i očeva. Moje porodjano iskustvo (koje se ni posle porodjaja nije promenilo) je potpuno drugačije, ali nažalost mislim da nisam jedina. Moj muž je prisustvovao porodjaju u Beogradu i kao i svaki Balkanac svaku moju kontrakciju je prokomentarisao kao da ja preterujem (preuveličavam bol) i da nisam ja prva koja se poradja, i kada će ovo da se završi, koliko traje (kada će već ta beba)itd.
kada se beba rodila, i kada smo došli kući, pokrivao je glavu jastukom u toku noći, jer noć je za spavanje, a ne za dadiljanje tek rodjenog deteta, i ne treba ga mnogo maziti (i ako ima tek tri dana - razmazićemo ga, pa će mo imati probleme). Neko je za oca i za porodicu, taj treba da prisustvuje porodjaju (svaka čast Andreji), ostali su vaspitani i gajeni da misle samo na sebe, i njihovim ženama je lakše bez njih, i pre i posle i za vreme porodjaja.

Ja bih dodao neke "prakticnim" prednosti.
Pored vec navedenih "funkcija" oca na porodjaju, da pruza podrsku, hrabri suprugu, pomaze joj (namesti jastuk, doda vodu i sl) primetio sam jos jednu - osoblje je ozbiljnije i ljubaznije ako je otac tu.
Ima jos jedna stvar (ne bih da baksuziram, ali ima i toga u zivotu) - nemoguce su ikakve greske ili manipulacije sa bebom. Majka je slabo pribrana posle porodjaja i verujem da bi mnogi slucajevi nestalih beba za koje smo culi i u emisijama na B92 bili spreceni da je i otac prisustvovao porodjaju.
Znaci buduci tate - pravac u salu :)

Porodila sam se u Svajcarskoj i moj muz je prisustvovao porodjaju koji je trajao 30 sati.Ne znam sta bih radila bez njega i da li bih sama uopste sve to izdrzala.
Ono sto je meni fascinantno je preterana "briga" o higijeni u nasim porodilistima. Kakvi su to nebulozni papiri koje buduci ocevi moraju da donesu da bi im uopste bilo dozvoljeno da udju u porodjajnu salu.Verujte mi, ovde mog muza niko nije terao ni da opere ruke!!!
Cini mi se da se ipak radi o onom balkanskom shvatanju da je porodjaj samo zenska stvar, a tome dosta pomaze i stav naseg ministra zdravlja koji je to otvoreno potvrdio pre par meseci u emisiji kaziprst.

Jako topla prica. Mislim da je skroz prirodno da i ocevi prisustvuju rodjenju svog deteta. Zaista ne vidim sta je u tome cudno. A iz iskustva znam koliko bi mi znacilo da je moj muz mogao da prisustvuje mom porodjaju. Zene su tamo prepustene same sebi i svom uzasnom bolu,bez igde ikoga da im makar uputi topao pogled. Ohrabrujuce je da je sada dozvoljeno da ocevi prisustvuju, kako zbog sebe samih,tako i zbog majki.

prvo da naglasim da posle prisustvovanja porodjaju, toj najčudesnijoj stvari u prirodi, ništa više nije isto. sve što ste pre toga doživeli bledi i tek tada shvatite svu ispraznost svega doživljenog.
na porođaj sam otišao na insistiranje supruge ( ne podnosim baš najbolje bolnice i sve u vezi sa njima )jer sam smatrao da ću više da odmognem ako se onesvestim nego što bih mogao da budem od koristi. srećom po oboje bila je uporna. dobra strana prisustvovanja je podrška voljenoj osobi u nimalo lakom trenutku, mada u zemlji srbiji ne treba zanemariti ni to što budući otac može da istrči iz apartmana i pozove doktore koji su malo zaboravili da su na poslu i da ih podseti da je bitnije da nastave porođaj koji je počeo nego da se svađaju itd.
što se tiče samog trenutka dolaska na svet tog malog bića ( Jovane u ovom slučaju ) na mestu, jelte, centralnog događaja su doktor, babica i anestezijolog tako da tu mesta za oca nema ( a to je deo porođaja kojim su mene najviše plašili ) tako da neko ko prisustvuje porođaju nemože to da vidi sve i da hoće tako da, drage moje kolege kukavice, skupite hrabrost i budite u tom trenutku tamo gde ste najpotrebniji!
sledećih pola sata su bili nešto najlepše u mom životu, mi friški roditelji i ta plava mrlja kojoj pričamo i plačemo u samo našem svemiru...
zaista reči ne postoje da opišu te osećaje.
šta reći koliko sam bio sluđen kad sam iz N.Fronta izašao i došao do Srpskih vladara i tek tada primetio da nisam skinuo one zelene nazuvke koje su mi dali na ulazu u sterilni deo.
ako da bog zdravlja ja planiram da prisustvujem porođaju ponovo za otprilike godinu i po dana. nemojte svojoj porodici i sebi da uskratite nešto tako veličanstveno i neophodno samo zbog glupih priča ili još glupljih razloga.

Уф, ја сам присуствовао трећи пут и заплакао сам... Какво невероватно осећање! Жао ми је што нисам пристуствовао и прва два. Будуће тате, не пропустите рођење своје деце низашта на свету!

Ja sam otac koji je prisustvovao porodjaju, tacnije bio sve vreme u bolnici - od prijema do momenta kad smo svo troje izasli. Poruka ostalim ocevima: to ne smete da propustite!

Cestitke Andreju i Natasi i hvala sto su svoju pricu podelili sa nama.
Ja sam se nedavno porodila u Nemackoj u bolnici sa izuzetnim uslovima i odlicnim osobljem, pa ipak, da nije moj suprug bio pored mene i ucestvovao u svakoj minuti porodjaja, nikada ne bih uspela da se porodim prirodnim putem. Porodjaj je trajao 19 sati, a zapoceo je tek 40 sati nakon pucanja vodenjaka. Bilo je dramaticno, naporno i neizvesno. Suprug je "disao" svaku kontrakciju sa mnom, brinuo se da osoblje bude dostupno, trazio i davao informacije, nadgledao CTG, donosio mi pice, pomagao pri menjanju polozaja, bodrio me, plakao sa mnom... Video je sve sto jedan porodjaj ukljucuje i to je nas odnos samo ucvrstilo i produbilo.
Ideja o tome da ce muskarac da se onesvesti i panici proizlazi verovatno iz toga sto nije jasno sta bi bila njegova uloga na porodjaju, sem da bude pasivni svedok zeninih porodjajnih bolova. Uz odgovarajucu pripremu i podrsku, prisustvo (ili radije - ucesce) oca deteta na porodjaju je od neprocenjivog znacaja oba partnera!
Nadam se da ce se sramotno visoke cene u Narodnog fronta uskoro smanjiti ili, sto bi bilo najprirodnije, da ce se placanje ukinuti.
U bolnici u kojoj sam se porodila imali smo porodicni smestaj 7 dana, troskovi boravka za mog supruga bili su 36 eura dnevno - za uslugu koja je bila gotovo na nivou punog pansiona u prosecnom hotelu.

Da li to beogradski lekari znaju nesto vise od evropskih/americkih? Ili mozda u Srbiji ima vise porodjaja/iskustva nego na zapadu pa BG lekari imaju bolje podatke? Ne znam, zbunjen sam, ali nema veze, zbog te hronicne zbunjenosti vise i ne zivim u BG.
Dva sina u 4 godine - dva lepa porodjaja. Nema dileme da trudnici puno znaci prisustvo njenog muza/oca deteta, mada bi se ona sigurno porodila i bez njega. Nadobudni ludaci u beogradskim porodilistima treniraju strogocu na uspanicenim zenama a red bi bio da se malo informisu kako se to u svetu radi.

Pre punih sedam meseci prosao sam kroz isto iskustvo. Nista, ali verujte nista, u mojih dosadasnjih 36 godina ne prilazi ni blizu tom iskustvu. Iskreno zalim sve muskarce koji nisu prisustvovali rodjenju sopstvene dece. Uzgred, daleko od toga da je bilo lako - porodjaj je trajao 27 sati (od prvih trudova do samog porodjaja).
A Australiji bebu nikad ne odvajaju od roditelja, ni za trenutak. Sve su uradili (merenja, pregled, brisanje i povijanje bebice) dok smo zena i ja bili u sobi - u stvari ja sam sve vreme pomagao lekaru i babicama, presekao pupcanu vrpcu, slikao sa foto-aparatom itd. Onda su bebu stavili zeni na grudi i prebacili je na odeljenje u zasebnu sobu (unutra je vec bio i poljski krevet za mene tako da se nismo razdvajali prvih 48 sati).
Neposredno posle prebacivanja na odeljenje zena je zaspala od iscrpljenosti i ja sam ostao sam sa mojim sinom da se propisno upoznamo. Najlepsih 28 minuta u mom zivotu, pre nego sto mi je spokojno zadremao u narucju.
Osim toga, porodjaj je jos vise ucvrstio nasu vezu i poverenje izmedju nas.

čitam komentare i primećujem koliko se vremena menjaju. prisustvo muža na porodjaju je sada naj normalnija stvar. Moj muž je pre 13 godina prisustvovao porodjaju u bolnici Dragiša Mišović, i bio je prvi od svih poznanaika koji se odvažio na tako nešto. Nije odustao i ako se svi komentari i poznatih i nepoznatih bili negativni, čak i uvredljivi. Tada se prisustvo oca nije naplaćivalo, ja sam se poradjala u posebnoj prostotiji, bez drugih trudnica, i osoblje bolnice je podržavalo da očevi prisustvuju. Moj porodjaj je bio brz i lak, bebu smo izljubili jos dok je bio privezan pupčanom vrpcom, a neonatolog je sve to sačekao. Niko tatu nije pitao za bris, dali su mu da telefonira (to je bilo pre mobilnih telefona) i sve je bilo OK.
Drugi put sam se poradjala sama jer je bilo bombardovanje, i porodjaj je bio (opet)lak i brz i sve sam tehnički uspela i bez muža, ali tada drugi put sam tačno znala šta me čeka, pa je napetost bila manja. Uvek sam za prisustvo oca na porodjaju. Dete je zajednički projekat,i ne treba na kraju kada je najteže ženu ostaviti samu.

Zaista lepa prica. Drago mi je da sada i u Beogradu relativno lako ocevima da prisustvuju porodjaju. Kada sam se ja , pre skoro 9 godina prvi put poradjala (u Beogradu), mom suprugu su trazili lekarsko uverenje da je potpuno zdrav, da bi mogao da prisustvuje porodjaju. Drugi put sam se porodila u Nemackoj, i to iskustvo je poootpuno razlicito od prvog. Suprug je bio od prvog trenutka pored mene, niko nije trazio nikakva uverenja (jer, polazi se od toga da ce svaki normalan covek ukoliko je bolestan, odustati na vreme). I ne samo da je prisustvovao porodjaju nego je i presekao pupcanu vrpcu. Bio je odusevljen! :)

Podrska svim buducim tatama koji zele da prisustvuju porodjaju! Mozete mnogo da pomognete, ne verujete babskim pricama da vam tamo nije mesto.
Pozdrav!

Trenutak rodjenja zivog bica je nesto najlepse sto se moze videti. Ja bih volela da to podelim sa mojim suprugom, ali ne znam kako da mu to objasnim. Mozda ce pomoci da ga zamolim da procita ovaj divni interviju.
Ovo ce nam biti drugo dete. Za prvo nisam mnogo insistirala, jer nisam znala sta me ceka i bila sam kao i vecina mama prvi put u potpunoj panici. Ali sam sigurna da bi mi bilo mnogo lakse da je on bio tu.

Ovo je stvarno divan tekst i procitala sam ga u jednom dahu, na kraju primetila da imam suze u ocima u da mi ruka stoji na srcu, bas kao da sam upravo odgledala melodramu.
Divan covek ovaj tata, ne samo za vreme porodjaja svoje drage, nego i posle (peglanje, pranje, kupanje bebe itd.).
Ali, ja ne volim takve muskarce. Suvise je nezan i mekan.
Moj muz je drugciji i to mi odgovara. Nije bio pored mene kada sam se poradjala, mada je lekar. Ni on to nije zeleo, zna on dobro kako to izgleda i nije zeleo da ga u buducnosti asociram na takva stanja. Kod kuce je pomagao, pomaze oko deteta i sada kada je ono naraslo, ali nikada nije preterivao i menjao ulogu oca za ulogu majke. Osim toga, pomoc u kuci sam imala sa druge strane.

divan tekst i odlicni komentari. Drago mi je da vidim da se kod nas sve vise makar razmislja na temu otac na porodjaju i nadam se da ce to uskoro postati normalno i besplatno. Ja sam se porodila u Engleskoj gde je to skroz uobicajeno i pre ce se neko cuditi zasto otac ne bi prisustvovao porodjaju nego obrnuto. Otac mog deteta je Italijan i kod njih kao i kod nas to nije uobicajeno, a ja nikako nisam htela da vrsim pritisak na njega da on bude prisutan. I ja sam pomislila sta ce mi jos i on tamo, pa da moram i za njega da se brinem, ali iako on nikad nije rekao ostace uz mene, kako me je odveo u bolnicu osetio je da mi je potreban, ostao je uz mene 17 sati i ne samo da je to puno znacilo meni, vec se i on osecao i korisnim i vaznim, a taj trenutak kad je nas sin njega prvo ugledao se ne moze zaboraviti. Svi koji misle da ocevi nemaju sta da traze na porodjaju svog deteta se varaju, jer ni on ni ja nismo mislili da je to bitno, ali i njemu i meni je to bilo mozda najlepse zajednicko iskustvo.

Predivan tekst. Ne silazi mi osmeh sa lica, svaka cast hrabrom tati, sve pohvale :)

Radjanje deteta je jedan najdivniji momenat za roditelje, definitivno jeste. Pored toga sto je divan osecaj dolaska na svet deteta, moram da kazem da je jako,jako bolan. Moj porodjaj je trajao 24 sata. To su bila 24 mucna sata, 24 sata neprestanih bolova. Uslovi gde sam se ja poradjala su bili nezamislivo dobri (porodila sam se u Finskoj)i na raspolaganju su bile sve moguce alternative protiv bolova (epidural,gas,djakuzi,spinal itd.)Ja sam zelela epidural i to sam dobila. Medjutim u medjuvremenu je epidural prestao da deluje (iako su doze uvecavane) te su mi samoinicijativno ukljucili spinalnu anesteziju. Na kraju je doslo do toga da su kontrakcije prestale, epiziotomija je bila neophodna i moje dete je doslo na svet vakumom. Ovo sam ispricala, ne da bih uplasila buduce majke, vec da ukazem da ako nema prekih potreba za mnostovm anestezija ipak ostanu samo pri jednoj vrsti. Moj sin je zdrav i moram priznati da su strucno odradili vakum. U ovakvim trenucima prisustvo partnera je od velikog znacaja cak i kada vas samo gleda tuznim ocima kucenceta jer nije u stanju da vam olaksa bol. Zamislite samo te bolne sate u samoci. Mislim da je i za oceve ovaj momenat zaista neverovatan, cak mnogo znacajniji nego za same majke jer ga ipak malo lakse dozivljavaju a i doprinose boljem razumevanju kroz sta zene prolaze tokom porodjaja.

Svim trudnicama, majkama i ocevima zelim puno srece. Biti roditelj je zivotni i najvazniji ispit u zivotu. Ako na ovom ispitu padnemo, nista nam nece vredeti svi oni ispiti koje smo polozili pre roditeljstva.

@Kum Djole javljam se uskoro sa idejama

Porodila sam se u Americi, a moj muz je bio izrazito protiv toga da bude na porodjaju - gadno mu je, plasi se, i sl. onda je na casu roditeljstva cuo od instruktorke da ocevi koji nisu na prodjaju uvek kaskaju za majkom u kontaktu sa detetom. To ga je poljuljalo, da bi se kasnije skroz predomislio, shvatajuci da cu biti potpuno sama na porodjaju. Drzao me je za ruku prilikom svake kontrakcije, a onih par minuta izmedju, provodio za kompjuterom na internetu. Na samom porodjaju on me drzao za jednu nogu, a babica za drugu, tako da te price o smetanju oceva su glupe i netacne, i odraz nase zatucane sredine (nazalost, mi to i dalje jesmo). Ja sam mogla da pratim njegovo odusevljenje u trenutku kad je bebica izlazila na svet, jer sam imala epiduralnu anesteziju, i mislim da ga tako zaprepascenog i srecnog nikad nisam videla. I danas ume da kaze "kako bih se zeznuo da nisam bio na prodjaju", i nagovara svoje prijatelje da to nikako ne propuste. A ponavljam, bio je strasno protiv toga.

Ziveli muskarci koji se zalazu za prisustvo na rodjenju svog deteta u Srbiji(zene tu nemaju bas neki izbor - htele, ne-htele, moraju bitu tu kad im se dete radja). Zato, zene u Srbiji treba da dobiju pravo da pored sebe imaju osobu po sopstvenom izboru koja ce biti uz njih i pruziti im podrsku za vreme porodjaja (bilo da je to sestra, drugarica ili otac deteta).

Bris iz grla, maske i nazuvci, a zena na ledjima s nogama u onim gvozdenim cudima ko' sprava za mucenje ... sramota! Dobro da nam jos u porodilistima ne mazu grudi s jodom (kao nekada u SSR-u) pre podoja koji su tacno u minut prepisani od strane lekara.

Vratite nam dostojanstvo i veru u sopstveno telo, kao i urodjenu sposobnost da budemo dobri roditelji u startu.

Tati Andreji velike cestitke. Dragim mladim roditeljima zelim svu srecu i mnogo dugih i radosnih roditeljskih godina.

Hvala za ovaj tekst, skroz sam se raspilavila.

Očekujemo drugo dete, i želimo da suprug bude prisutan. U stvari, želeli smo to i prvog puta, ali u GAK Višegradska u Beogradu to pre šest godina nije bilo moguće.

Sada ću se poroditi u GAK Narodni Front, jer sam tu vodila rizičnu trudnoću. Nažalost, prisustvo oca i dalje nije jednostavno jer moj suprug mora da ima urađen bris grla i nosa koji se radi samo na dva mesta u gradu (Institut Batut i Zavod za zaštitu zdravlja). Rezultati se čekaju tri radna dana, a ne smeju biti stariji od 15 dana. Što znači da on mora da ide u laboratoriju na svakih deset dana, da bi imao taj papir za porodilište. To je meni skroz blesavo - možda sam ja puna virusa i bakterija, pa ću svejedno biti na porođaju ;) Ako se ja ne testiram, ne vidim zašto bi i on. Drugi problem je jeziva cena prisustva oca u GAK NF, ali o tome je već bilo dosta reči.

U svakom slučaju, moj dragi će biti prisutan, i oboje sa velikim nestrpljenjem čekamo taj događaj. Na prvom porođaju mi je suprug izuzetno nedostajao, jer nisam sa njim mogla da podelim taj neverovatan momenat rođenja naše bebe.

Jao, super prica. Nadamo se da ce nasi muzevi biti kao Andrija,zeleti da prisustvuju porodjaju i dati nam punu podrsku!! Pozdrav Nati i Andriji

@Trudnica
Ja sam bris grla obavio nekoliko dana pre porođaja u privatnoj laboratoriji 'Konzilijum', imate njihov sajt na internetu. Rezultati su bili gotovi sutradan. Mislim da je smešan ovaj uslov jer je sestra samo pogledala papir i vratila mi, oni ipak ne čuvaju tu dokumentaciju jer su i sami svesni kolika je glupost.

@Kum_Djole
Imate svu moju podrsku.
Dr. Stanojevic je bezobrazan u najmanju ruku.
Moj suprug je prisustvovao mom porodjaju i prisustvovace i sledecem koliko god da kosta.
Sto se tice placanja, inicijalno je bilo predvidjeno da se placa samo iznajmljivanje apartmana za porodjaj (koji btw izgleda kao i svaka druga bolnicka soba, tako da ne znam zasto u GAK NF postoji samo jedan), ali je ova cifra (50 evra, kada sam se ja poradjala pre dve godine) povecana da bi obeshrabrila oceve. Hmmm, da li je gospodin direktor GAK NF porazgovarao sa svojim lekarima koji poradjaju. Lekarka koja je mene poradjala je bila odusevljena kako se moj muz poneo tokom porodjaja, i to toliko da su nam dozvolili da budemo sa sinom puna dva sata sami, pre nego sto su ga odneli u deciji boks.

Ako se pokrene bilo kakva peticija, imate moj i suprugov potpis sigurno, a ne sumnjam da ce i mnoge moje prijateljice zeleti da se prikljuce.

Nerviraju me gluposti poput priče o mentalitetu povodom tatinog oduševljenja što će dobiti baš sina. Takve stvari se mogu lako objasniti sa stanovišta psihologije. Roditelj se lakše i potpunije može identifikovati sa detetom svog pola i stoga ima utisak da će sa tim detetom izgraditi kvalitetan odnos. Zato mame priželjkuju ćerkice, a tate sinove. Iako u nekim slučajevima verovatno postoji i primesa kulturnog uticaja sredine u kojoj se živi.

Sramota je velika da se ovakve stvari naplacuju. Odlicna prica, sve najbolje od srca zelim, puno zdravlja i srece!
Pozdrav!!!

Bio na porodjaju.
Dozivljaj vrlo slican.
Preporucujem svima.

Ja sam prisustvovao porodjaju i cerke i sina. Mojoj zeni je to jako puno znacilo, a i meni, jer ne bih mogao sedeti u cekaonici i cekati. Jednostavno to mi je nekako prirodno bilo da prisustvujem porodjajima. Sto se tice naplate prisustva, prvi put smo se odlucili za bolnicu u frontu. Nista specijalno, ali tad i nije bilo skupo. Mislim da je bilo oko 4000 din. Za taj novac dobijas iscepani mantil i dve kape koje stavis na cipele i kapu. Mislim ne vredi to sigurno 15000 koliko sada traze. Drugi put smo se odlucili za Zvezdaru i prisustvo je kostalo 2000 din i to je bilo pre 10 dana. Iskustva su mi veoma pozitivna. Cak je zena mnogo bolje prosla u Zvezdari jer tamo nije kao na pokretnoj traci. Mislim da je ovo dobra tema i ja licno mislim da je to diskriminacija sto su uradili u frontu. Objasnjenje osobe cije ime i ne znam iz fronta zasto su podigli cene je bilo, za mene, jako iritirajuce. No this is Srbija. Stereotipi se jako tesko gaze...

@ saki:
Iskreno se nadam da govorite o svom bivsem muzu, jer ne bih razumeo da neko tako tretira rodjenu zenu i dete, i jos bude privilegovan da bude s njima!!!

svaka cast na ovoj prici!cestitke i ponosnom tati ,a i novinarki koja je radila na njoj.prisustvovao sam prilikom radjanja mojih klinaca.sva tri puta! naravno

Hvala za ovaj intervju. Kao buducem tati, bas mi je tako nesto trebalo da procitam/cujem:) Cestitam Andreju i Natasi i zelim sve najbolje u novom porodicnom zivotu.

Sta reci osim DIVNO!!!Svaka cast ocevimakoji su ostavili ovako divne komentare, ulivaju nadu da u Srbiji ima sjajnih muskaraca i normalnih ljudi. Svaka cast!

Tekst je predivan. Podsjetio me na moj skorasnji porodjaj. Moj suprug je bio sa mnom. Plasila sam se da ce mu prisustvo porodjaju tesko pasti, ali uopste nijesam bila u pravu.On je bio odusevljen. Stalno je govorio o tome kako ce da slika Mishenku (nasega sina) dok se radja, ali je bio toliko opcinjen samim cinom rodjenja da je potpuno zaboravio na kameru. Kako on to rece: "Gledam i cudo se odigrava pred mojim ocima!" Naravno, njegovo pristustvo mi je mnogo znacilo. Puno pozdrava svima i savjet buducim tatama - vasa djeca se radjaju samo jednom i taj momenat ne vrijedi propustiti.

Uh, divna prica! Andrea bi trebao da bude dobar primer i drugim buducim ocevima. S´obzirom da moj suprug ja, ocekujemo bebu, on sa zadovoljstvom prihvata daprisustvuje porodjaju. Prednos je to sto zivimo u inostranstvu, pa nema problema oko prisustvojanja ocevima na porodjaju.
Cestitam Natasi i Andrei!

Svaka cast!! I sama sam mlada majka,i znam kakav je osjecaj biti sam u bolovima i koliko znaci topao pogled nekoga koga znas.Na mom porodjaju nije prisustvovao moj suprug(zato sto ja to nisam zeljela) jednostavno sam smatrala da on to nebi mogao, zato sto je veliki panicar a opet ja sam veoma hrabra i stvarno znam da se nosim sa bolom pa sam znala da bi mi samo stvarao nervozu. Od pocetka mojih trudova on je non-stop ponavljao kako si, boli li te i bio sav blijed da sam se pitala dali ce uopste uspjeti da nas doveze do Zvezdare.Inace on je vrlo pazljiv i osjecajan, pruzao mi je podrsku i zelio je biti samnom ali ja sam rekla Ne. Medjutim mene je poradjao "moj" doktor koji mi je vodio trudnocu i znam kada je stigao u salu da me je "sunce obasjalo" i da sam se istog momenta osjecala sigurnije.Toga casa sam svog doktora voljela-obozavala..osjetila sam da nas nesto jako veze a to je dolazak na svijet moje bebe.
E ovaj primjer sam navela da bi svima pokazala da je to poseban trenutak i da Vi buduce TATE obavezno budite pored vasih zena u tom trenutku jer ce Vas to zauvijek vezati jedno za drugo i naravno za vasu bebu.
P.S Uskoro postajem mama po drugi put i znam sigurno da ce moj suprug ovog puta biti pored mene.
Srdacan pozdrav svima a Andreju sve cestitke,i mladim roditeljima puno srece u buducem roditeljstvu

Ja sam isto prisustvovao i bilo je super, sve osim momenta kada su mi babice dale da presecem pupcanu vrpcu. To se radi groznim hirurskim makazama koje su potpuno kao iz horor filmova, a sece se crevo debljine kaziprsta sa 2 (ili 3, nisam siguran, a ne da mi se da gledam na wikipediji) unutrasnja creva priblizne zilavosti kao crevo za polivanje travnjaka. To je jedino ruzno sto se desilo. Neki vole, ali meni je iskreno bilo gadno. Sve ostalo je bilo super.

Divan članak! I beskrajno zavidim svima koji su imali prilike da budu na porođaju sa svojim muževima. Mi u Novom Sadu to nemamo priliku ni kada bi hteli da platimo, iako je otvoreno novo porodilište. Navodno, i dalje nema uslova :(.

Andreja svaka cast...Ovu pricu kao moj sin da je ispricao. On je prisustvovao na oba porodjaja, a ja samo na zadnje unuke koja se rodila na moj 50 ti. rodj-dan. To je nesto divno, videti svoje unuce, doziveti da ste toliko srecni da vam se od radosti place. Na porodjaju moje dve cerke nisam mogla da prisustvujem jer je bio carski rez, ali kada se snajka poradjala bila sam prisutna.... ocevi savetujem vam da budete prisutni,da osetite pravu ljubav prema vasoj supruzi, vasoj porodici. Andreja ovaj intervju najbolji je do sada.Hvala vam i cestitam da ste dobar suprug i tata.Cerke jesu vise privrzene ocu, a sinovi majkama. Znam iz iskustva, imam sina i dve cerke. Samo to je tako lepo kada vidite da se porodica voli. Ako su jednostavno opredelenji cerke za tatu, sinovi za mamu, najlepsi su to momenti. Cestitam na prvo pa musko, sa srecom Vam sin:)

Podsetio me je na moga muza posto smo i mi skoro prosli kroz to iskustvo. Apsolutno isto ga i on opisuje. Sve najbolje im zelim!

@Trudnica
Mislim da je bitno da bris bude uradjen u renomiranoj laboratoriji kao sto je npr. Konzilijum ili Belladonna.
Znam iz iskustva. Moj muz je test radio u Belladonni ali mu ga niko nije trazio kada je ulazio u salu za porodjaj.

Ovo je stvarno divan tekst i procitala sam ga u jednom dahu, na kraju primetila da imam suze u ocima u da mi ruka stoji na srcu, bas kao da sam upravo odgledala melodramu.
Divan covek ovaj tata, ne samo za vreme porodjaja svoje drage, nego i posle (peglanje, pranje, kupanje bebe itd.).
Ali, ja ne volim takve muskarce. Suvise je nezan i mekan.
Moj muz je drugciji i to mi odgovara. Nije bio pored mene kada sam se poradjala, mada je lekar. Ni on to nije zeleo, zna on dobro kako to izgleda i nije zeleo da ga u buducnosti asociram na takva stanja. Kod kuce je pomagao, pomaze oko deteta i sada kada je ono naraslo, ali nikada nije preterivao i menjao ulogu oca za ulogu majke. Osim toga, pomoc u kuci sam imala sa druge strane.

Nerviraju me gluposti poput priče o mentalitetu povodom tatinog oduševljenja što će dobiti baš sina. Takve stvari se mogu lako objasniti sa stanovišta psihologije. Roditelj se lakše i potpunije može identifikovati sa detetom svog pola i stoga ima utisak da će sa tim detetom izgraditi kvalitetan odnos. Zato mame priželjkuju ćerkice, a tate sinove. Iako u nekim slučajevima verovatno postoji i primesa kulturnog uticaja sredine u kojoj se živi.

Andreja svaka cast...Ovu pricu kao moj sin da je ispricao. On je prisustvovao na oba porodjaja, a ja samo na zadnje unuke koja se rodila na moj 50 ti. rodj-dan. To je nesto divno, videti svoje unuce, doziveti da ste toliko srecni da vam se od radosti place. Na porodjaju moje dve cerke nisam mogla da prisustvujem jer je bio carski rez, ali kada se snajka poradjala bila sam prisutna.... ocevi savetujem vam da budete prisutni,da osetite pravu ljubav prema vasoj supruzi, vasoj porodici. Andreja ovaj intervju najbolji je do sada.Hvala vam i cestitam da ste dobar suprug i tata.Cerke jesu vise privrzene ocu, a sinovi majkama. Znam iz iskustva, imam sina i dve cerke. Samo to je tako lepo kada vidite da se porodica voli. Ako su jednostavno opredelenji cerke za tatu, sinovi za mamu, najlepsi su to momenti. Cestitam na prvo pa musko, sa srecom Vam sin:)

prvo da naglasim da posle prisustvovanja porodjaju, toj najčudesnijoj stvari u prirodi, ništa više nije isto. sve što ste pre toga doživeli bledi i tek tada shvatite svu ispraznost svega doživljenog.
na porođaj sam otišao na insistiranje supruge ( ne podnosim baš najbolje bolnice i sve u vezi sa njima )jer sam smatrao da ću više da odmognem ako se onesvestim nego što bih mogao da budem od koristi. srećom po oboje bila je uporna. dobra strana prisustvovanja je podrška voljenoj osobi u nimalo lakom trenutku, mada u zemlji srbiji ne treba zanemariti ni to što budući otac može da istrči iz apartmana i pozove doktore koji su malo zaboravili da su na poslu i da ih podseti da je bitnije da nastave porođaj koji je počeo nego da se svađaju itd.
što se tiče samog trenutka dolaska na svet tog malog bića ( Jovane u ovom slučaju ) na mestu, jelte, centralnog događaja su doktor, babica i anestezijolog tako da tu mesta za oca nema ( a to je deo porođaja kojim su mene najviše plašili ) tako da neko ko prisustvuje porođaju nemože to da vidi sve i da hoće tako da, drage moje kolege kukavice, skupite hrabrost i budite u tom trenutku tamo gde ste najpotrebniji!
sledećih pola sata su bili nešto najlepše u mom životu, mi friški roditelji i ta plava mrlja kojoj pričamo i plačemo u samo našem svemiru...
zaista reči ne postoje da opišu te osećaje.
šta reći koliko sam bio sluđen kad sam iz N.Fronta izašao i došao do Srpskih vladara i tek tada primetio da nisam skinuo one zelene nazuvke koje su mi dali na ulazu u sterilni deo.
ako da bog zdravlja ja planiram da prisustvujem porođaju ponovo za otprilike godinu i po dana. nemojte svojoj porodici i sebi da uskratite nešto tako veličanstveno i neophodno samo zbog glupih priča ili još glupljih razloga.

Ja bih dodao neke "prakticnim" prednosti.
Pored vec navedenih "funkcija" oca na porodjaju, da pruza podrsku, hrabri suprugu, pomaze joj (namesti jastuk, doda vodu i sl) primetio sam jos jednu - osoblje je ozbiljnije i ljubaznije ako je otac tu.
Ima jos jedna stvar (ne bih da baksuziram, ali ima i toga u zivotu) - nemoguce su ikakve greske ili manipulacije sa bebom. Majka je slabo pribrana posle porodjaja i verujem da bi mnogi slucajevi nestalih beba za koje smo culi i u emisijama na B92 bili spreceni da je i otac prisustvovao porodjaju.
Znaci buduci tate - pravac u salu :)

Divan i dirljiv tekst. Lepo je čuti da ima brižnih muževa i očeva. Moje porodjano iskustvo (koje se ni posle porodjaja nije promenilo) je potpuno drugačije, ali nažalost mislim da nisam jedina. Moj muž je prisustvovao porodjaju u Beogradu i kao i svaki Balkanac svaku moju kontrakciju je prokomentarisao kao da ja preterujem (preuveličavam bol) i da nisam ja prva koja se poradja, i kada će ovo da se završi, koliko traje (kada će već ta beba)itd.
kada se beba rodila, i kada smo došli kući, pokrivao je glavu jastukom u toku noći, jer noć je za spavanje, a ne za dadiljanje tek rodjenog deteta, i ne treba ga mnogo maziti (i ako ima tek tri dana - razmazićemo ga, pa će mo imati probleme). Neko je za oca i za porodicu, taj treba da prisustvuje porodjaju (svaka čast Andreji), ostali su vaspitani i gajeni da misle samo na sebe, i njihovim ženama je lakše bez njih, i pre i posle i za vreme porodjaja.

@ saki:
Iskreno se nadam da govorite o svom bivsem muzu, jer ne bih razumeo da neko tako tretira rodjenu zenu i dete, i jos bude privilegovan da bude s njima!!!

Jako topla prica. Mislim da je skroz prirodno da i ocevi prisustvuju rodjenju svog deteta. Zaista ne vidim sta je u tome cudno. A iz iskustva znam koliko bi mi znacilo da je moj muz mogao da prisustvuje mom porodjaju. Zene su tamo prepustene same sebi i svom uzasnom bolu,bez igde ikoga da im makar uputi topao pogled. Ohrabrujuce je da je sada dozvoljeno da ocevi prisustvuju, kako zbog sebe samih,tako i zbog majki.

Hvala za ovaj intervju. Kao buducem tati, bas mi je tako nesto trebalo da procitam/cujem:) Cestitam Andreju i Natasi i zelim sve najbolje u novom porodicnom zivotu.

Tati Andreji velike cestitke. Dragim mladim roditeljima zelim svu srecu i mnogo dugih i radosnih roditeljskih godina.

Predivan tekst. Ne silazi mi osmeh sa lica, svaka cast hrabrom tati, sve pohvale :)

Zaista lepa prica. Drago mi je da sada i u Beogradu relativno lako ocevima da prisustvuju porodjaju. Kada sam se ja , pre skoro 9 godina prvi put poradjala (u Beogradu), mom suprugu su trazili lekarsko uverenje da je potpuno zdrav, da bi mogao da prisustvuje porodjaju. Drugi put sam se porodila u Nemackoj, i to iskustvo je poootpuno razlicito od prvog. Suprug je bio od prvog trenutka pored mene, niko nije trazio nikakva uverenja (jer, polazi se od toga da ce svaki normalan covek ukoliko je bolestan, odustati na vreme). I ne samo da je prisustvovao porodjaju nego je i presekao pupcanu vrpcu. Bio je odusevljen! :)

Podrska svim buducim tatama koji zele da prisustvuju porodjaju! Mozete mnogo da pomognete, ne verujete babskim pricama da vam tamo nije mesto.
Pozdrav!

Svaka cast!! I sama sam mlada majka,i znam kakav je osjecaj biti sam u bolovima i koliko znaci topao pogled nekoga koga znas.Na mom porodjaju nije prisustvovao moj suprug(zato sto ja to nisam zeljela) jednostavno sam smatrala da on to nebi mogao, zato sto je veliki panicar a opet ja sam veoma hrabra i stvarno znam da se nosim sa bolom pa sam znala da bi mi samo stvarao nervozu. Od pocetka mojih trudova on je non-stop ponavljao kako si, boli li te i bio sav blijed da sam se pitala dali ce uopste uspjeti da nas doveze do Zvezdare.Inace on je vrlo pazljiv i osjecajan, pruzao mi je podrsku i zelio je biti samnom ali ja sam rekla Ne. Medjutim mene je poradjao "moj" doktor koji mi je vodio trudnocu i znam kada je stigao u salu da me je "sunce obasjalo" i da sam se istog momenta osjecala sigurnije.Toga casa sam svog doktora voljela-obozavala..osjetila sam da nas nesto jako veze a to je dolazak na svijet moje bebe.
E ovaj primjer sam navela da bi svima pokazala da je to poseban trenutak i da Vi buduce TATE obavezno budite pored vasih zena u tom trenutku jer ce Vas to zauvijek vezati jedno za drugo i naravno za vasu bebu.
P.S Uskoro postajem mama po drugi put i znam sigurno da ce moj suprug ovog puta biti pored mene.
Srdacan pozdrav svima a Andreju sve cestitke,i mladim roditeljima puno srece u buducem roditeljstvu

Posto zivim u inostranstvu imao sam prilike da prisustvujem rodjenju mog sina. Posle 10 sati provedenih u sobi za poradjanje i 10 minuta u operacionoj sali (Carski rez) mogu reci da je ipak potrebno da muskarac (muz, partner) bude na porodjaju. Kroz sta je sve prosla moja zenica da je bila sama, bilo bi joj mnogo teze ... Za tih deset sati sam kao svaki Srbin prvo bio uplasen i skakao na svaki bol moje zenice, kad bi babica usla u radila nesto ja sam bio u cosku sobe na stolici,da bi se postepeno opustao i uziveo u ulogu, na kraju sam otvorio sve ormane i fioke u sobi, naucio sta je gde, koja gaza u kojoj fioci, da sam ljudi moji posle 6 sati pomagao babici koja se u jednom trenutku zapitala u kojoj li je fioci koja gaza, ali tu sam bio ja ... Pa mozete li da zamislite da sam ja bio u Operacionoj sali sedeo pored moje zenice koja je dobila lokalnu anasteziju i posto je sama doktor objasnjavala mi ceo proces, kakvo je to iskustvo, ono umalo ne ispustih dusu u jednom trenutku ali se nisam srusio za divnu srecu (inace morao sam da potpisem da ako mi se nesto desi u operacionoj sali to je na moju odgovornost, beba i majka imaju prioritet)... E onda je mlada doktorica izvadila Filipa koji je zaplakao ... Odveli su ga u drugu sobu na 10 minuta da pedijatar izvrsi pregled ... Malo je bilo mucno kada ti kazu vraticemo ga brzo ako je sve u redu, onda tok su operacionoj sali zavrsali poceti posao, Filip se nasao u mom narucju ... E to nemogu da vam opisem, ja sam imao moju bebu u mom narucju ... Onda sam se raspricao kao nikad u zivotu ... Nazvao sam ga "Sine moj mali" pricali smo mi tako dok nije dosla mama, onda su filip, mama i tata dobili sobu da budu sami ... Glad je ucinila svoje i mladajani Filip je zapevao svoju pesmu ...

Sve u svemu ukoliko se olducimo za drugo dete ja sam opet zu moju zenicu, ma sta opet ima bre ja da operisem {:>))

Svim buducim tatama zelim slicna lepa iskustva

Pozdrav Srbin iz dijaspore

Trenutak rodjenja zivog bica je nesto najlepse sto se moze videti. Ja bih volela da to podelim sa mojim suprugom, ali ne znam kako da mu to objasnim. Mozda ce pomoci da ga zamolim da procita ovaj divni interviju.
Ovo ce nam biti drugo dete. Za prvo nisam mnogo insistirala, jer nisam znala sta me ceka i bila sam kao i vecina mama prvi put u potpunoj panici. Ali sam sigurna da bi mi bilo mnogo lakse da je on bio tu.

divan tekst i odlicni komentari. Drago mi je da vidim da se kod nas sve vise makar razmislja na temu otac na porodjaju i nadam se da ce to uskoro postati normalno i besplatno. Ja sam se porodila u Engleskoj gde je to skroz uobicajeno i pre ce se neko cuditi zasto otac ne bi prisustvovao porodjaju nego obrnuto. Otac mog deteta je Italijan i kod njih kao i kod nas to nije uobicajeno, a ja nikako nisam htela da vrsim pritisak na njega da on bude prisutan. I ja sam pomislila sta ce mi jos i on tamo, pa da moram i za njega da se brinem, ali iako on nikad nije rekao ostace uz mene, kako me je odveo u bolnicu osetio je da mi je potreban, ostao je uz mene 17 sati i ne samo da je to puno znacilo meni, vec se i on osecao i korisnim i vaznim, a taj trenutak kad je nas sin njega prvo ugledao se ne moze zaboraviti. Svi koji misle da ocevi nemaju sta da traze na porodjaju svog deteta se varaju, jer ni on ni ja nismo mislili da je to bitno, ali i njemu i meni je to bilo mozda najlepse zajednicko iskustvo.

Hvala za ovaj tekst, skroz sam se raspilavila.

Očekujemo drugo dete, i želimo da suprug bude prisutan. U stvari, želeli smo to i prvog puta, ali u GAK Višegradska u Beogradu to pre šest godina nije bilo moguće.

Sada ću se poroditi u GAK Narodni Front, jer sam tu vodila rizičnu trudnoću. Nažalost, prisustvo oca i dalje nije jednostavno jer moj suprug mora da ima urađen bris grla i nosa koji se radi samo na dva mesta u gradu (Institut Batut i Zavod za zaštitu zdravlja). Rezultati se čekaju tri radna dana, a ne smeju biti stariji od 15 dana. Što znači da on mora da ide u laboratoriju na svakih deset dana, da bi imao taj papir za porodilište. To je meni skroz blesavo - možda sam ja puna virusa i bakterija, pa ću svejedno biti na porođaju ;) Ako se ja ne testiram, ne vidim zašto bi i on. Drugi problem je jeziva cena prisustva oca u GAK NF, ali o tome je već bilo dosta reči.

U svakom slučaju, moj dragi će biti prisutan, i oboje sa velikim nestrpljenjem čekamo taj događaj. Na prvom porođaju mi je suprug izuzetno nedostajao, jer nisam sa njim mogla da podelim taj neverovatan momenat rođenja naše bebe.

Tekst je predivan. Podsjetio me na moj skorasnji porodjaj. Moj suprug je bio sa mnom. Plasila sam se da ce mu prisustvo porodjaju tesko pasti, ali uopste nijesam bila u pravu.On je bio odusevljen. Stalno je govorio o tome kako ce da slika Mishenku (nasega sina) dok se radja, ali je bio toliko opcinjen samim cinom rodjenja da je potpuno zaboravio na kameru. Kako on to rece: "Gledam i cudo se odigrava pred mojim ocima!" Naravno, njegovo pristustvo mi je mnogo znacilo. Puno pozdrava svima i savjet buducim tatama - vasa djeca se radjaju samo jednom i taj momenat ne vrijedi propustiti.

Porodila sam se u Svajcarskoj i moj muz je prisustvovao porodjaju koji je trajao 30 sati.Ne znam sta bih radila bez njega i da li bih sama uopste sve to izdrzala.
Ono sto je meni fascinantno je preterana "briga" o higijeni u nasim porodilistima. Kakvi su to nebulozni papiri koje buduci ocevi moraju da donesu da bi im uopste bilo dozvoljeno da udju u porodjajnu salu.Verujte mi, ovde mog muza niko nije terao ni da opere ruke!!!
Cini mi se da se ipak radi o onom balkanskom shvatanju da je porodjaj samo zenska stvar, a tome dosta pomaze i stav naseg ministra zdravlja koji je to otvoreno potvrdio pre par meseci u emisiji kaziprst.

Jao, super prica. Nadamo se da ce nasi muzevi biti kao Andrija,zeleti da prisustvuju porodjaju i dati nam punu podrsku!! Pozdrav Nati i Andriji

@Trudnica
Ja sam bris grla obavio nekoliko dana pre porođaja u privatnoj laboratoriji 'Konzilijum', imate njihov sajt na internetu. Rezultati su bili gotovi sutradan. Mislim da je smešan ovaj uslov jer je sestra samo pogledala papir i vratila mi, oni ipak ne čuvaju tu dokumentaciju jer su i sami svesni kolika je glupost.

Ja sam otac koji je prisustvovao porodjaju, tacnije bio sve vreme u bolnici - od prijema do momenta kad smo svo troje izasli. Poruka ostalim ocevima: to ne smete da propustite!

Da li to beogradski lekari znaju nesto vise od evropskih/americkih? Ili mozda u Srbiji ima vise porodjaja/iskustva nego na zapadu pa BG lekari imaju bolje podatke? Ne znam, zbunjen sam, ali nema veze, zbog te hronicne zbunjenosti vise i ne zivim u BG.
Dva sina u 4 godine - dva lepa porodjaja. Nema dileme da trudnici puno znaci prisustvo njenog muza/oca deteta, mada bi se ona sigurno porodila i bez njega. Nadobudni ludaci u beogradskim porodilistima treniraju strogocu na uspanicenim zenama a red bi bio da se malo informisu kako se to u svetu radi.

Imam jednu ideju koju bih podelio s vama. Želeo bih da pokrenemo građansku inicijativu tj. peticiju da se ukine ova diskriminatorska politika GAK NF u vidu naplate očevog prisustva porođaju. Mislim da bismo imali 'kejs' budući da je to u razvijenim zemljama normalna i poželjna okolnost. Znam da je mojoj supruzi mnogo značilo tih desetak sati koje smo proveli zajedno iako se Maksa na kraju rodio carskim rezom. Meni je mnogo značilo što je moj tast platio tih 15 hiljada jer ja nisam imao toliki novac, a jako me je uvredilo kad sam na B92 sredinom juna čuo načelnika GAK NF koji je tu cenu opravdavao rečima da "očevi tu samo smetaju". Ja svojoj ženi nisam nimalo smetao, naprotiv, a ne verujem da sam smetao ni sestrama ni osoblju jer sam uglavnom radio njihov posao, retko su nas i obilazili. Babice su me često provocirale čekajući trenutak kad ću da kolabiram, verovatno misleći da mi tu uopšte nije mesto tj. da je moje prisustvo rođenju sopstvenog deteta luksuz i neprirodna pojava. Nisam hteo da im objašnjavam da sam proteklih desetak godina radio u četiri bolnice, od toga tri na zapadu gde privodim kraju studije. Voleo bih da znam i gde ide taj novac, budući da tamo u pet izjutra dežurna sestra spava tako da ne možeš da je probudiš ni rafalom, a po hodniku ispred sobe 6 šetaju mačke. Koliko god da mi je drago što smo platili tu sumu, toliko sam razočaran što time samo finansiramo predrasude i zatucanost na famoznom putu evropskih integracija. Imao bih još štošta da napišem, ali bi mi trebalo mnogo više prostora - ipak, vaši komentari prosto mame aktivizam koji nam je prekopotreban. Planiram da taj GAK NF u istoj ulozi posetim bar još dva puta, i jako mi je stalo da stvari počnu da se menjaju na bolje. Voleo bih da mi se jave na e-mail svi koji bi želeli da učestvuju u stvaranju koncepcije i izradi ove inicijative, i komparativnom istraživanju koje bismo morali da obavimo. Ukoliko poznajete nekog ko je zainteresovan, javite. U pripremi je i zakon o diskriminaciji koji bi trebalo da se nađe na Skupštini, hajde da iskoristimo i taj trenutak. Hvala svima! Đorđe Karan, Ottawa, Canada, kumdjole(at)gmail.com

Sramota je velika da se ovakve stvari naplacuju. Odlicna prica, sve najbolje od srca zelim, puno zdravlja i srece!
Pozdrav!!!

Cestitke Andreju i Natasi i hvala sto su svoju pricu podelili sa nama.
Ja sam se nedavno porodila u Nemackoj u bolnici sa izuzetnim uslovima i odlicnim osobljem, pa ipak, da nije moj suprug bio pored mene i ucestvovao u svakoj minuti porodjaja, nikada ne bih uspela da se porodim prirodnim putem. Porodjaj je trajao 19 sati, a zapoceo je tek 40 sati nakon pucanja vodenjaka. Bilo je dramaticno, naporno i neizvesno. Suprug je "disao" svaku kontrakciju sa mnom, brinuo se da osoblje bude dostupno, trazio i davao informacije, nadgledao CTG, donosio mi pice, pomagao pri menjanju polozaja, bodrio me, plakao sa mnom... Video je sve sto jedan porodjaj ukljucuje i to je nas odnos samo ucvrstilo i produbilo.
Ideja o tome da ce muskarac da se onesvesti i panici proizlazi verovatno iz toga sto nije jasno sta bi bila njegova uloga na porodjaju, sem da bude pasivni svedok zeninih porodjajnih bolova. Uz odgovarajucu pripremu i podrsku, prisustvo (ili radije - ucesce) oca deteta na porodjaju je od neprocenjivog znacaja oba partnera!
Nadam se da ce se sramotno visoke cene u Narodnog fronta uskoro smanjiti ili, sto bi bilo najprirodnije, da ce se placanje ukinuti.
U bolnici u kojoj sam se porodila imali smo porodicni smestaj 7 dana, troskovi boravka za mog supruga bili su 36 eura dnevno - za uslugu koja je bila gotovo na nivou punog pansiona u prosecnom hotelu.

Уф, ја сам присуствовао трећи пут и заплакао сам... Какво невероватно осећање! Жао ми је што нисам пристуствовао и прва два. Будуће тате, не пропустите рођење своје деце низашта на свету!

@Trudnica
Mislim da je bitno da bris bude uradjen u renomiranoj laboratoriji kao sto je npr. Konzilijum ili Belladonna.
Znam iz iskustva. Moj muz je test radio u Belladonni ali mu ga niko nije trazio kada je ulazio u salu za porodjaj.

@Kum_Djole
Imate svu moju podrsku.
Dr. Stanojevic je bezobrazan u najmanju ruku.
Moj suprug je prisustvovao mom porodjaju i prisustvovace i sledecem koliko god da kosta.
Sto se tice placanja, inicijalno je bilo predvidjeno da se placa samo iznajmljivanje apartmana za porodjaj (koji btw izgleda kao i svaka druga bolnicka soba, tako da ne znam zasto u GAK NF postoji samo jedan), ali je ova cifra (50 evra, kada sam se ja poradjala pre dve godine) povecana da bi obeshrabrila oceve. Hmmm, da li je gospodin direktor GAK NF porazgovarao sa svojim lekarima koji poradjaju. Lekarka koja je mene poradjala je bila odusevljena kako se moj muz poneo tokom porodjaja, i to toliko da su nam dozvolili da budemo sa sinom puna dva sata sami, pre nego sto su ga odneli u deciji boks.

Ako se pokrene bilo kakva peticija, imate moj i suprugov potpis sigurno, a ne sumnjam da ce i mnoge moje prijateljice zeleti da se prikljuce.

Bio na porodjaju.
Dozivljaj vrlo slican.
Preporucujem svima.

Radjanje deteta je jedan najdivniji momenat za roditelje, definitivno jeste. Pored toga sto je divan osecaj dolaska na svet deteta, moram da kazem da je jako,jako bolan. Moj porodjaj je trajao 24 sata. To su bila 24 mucna sata, 24 sata neprestanih bolova. Uslovi gde sam se ja poradjala su bili nezamislivo dobri (porodila sam se u Finskoj)i na raspolaganju su bile sve moguce alternative protiv bolova (epidural,gas,djakuzi,spinal itd.)Ja sam zelela epidural i to sam dobila. Medjutim u medjuvremenu je epidural prestao da deluje (iako su doze uvecavane) te su mi samoinicijativno ukljucili spinalnu anesteziju. Na kraju je doslo do toga da su kontrakcije prestale, epiziotomija je bila neophodna i moje dete je doslo na svet vakumom. Ovo sam ispricala, ne da bih uplasila buduce majke, vec da ukazem da ako nema prekih potreba za mnostovm anestezija ipak ostanu samo pri jednoj vrsti. Moj sin je zdrav i moram priznati da su strucno odradili vakum. U ovakvim trenucima prisustvo partnera je od velikog znacaja cak i kada vas samo gleda tuznim ocima kucenceta jer nije u stanju da vam olaksa bol. Zamislite samo te bolne sate u samoci. Mislim da je i za oceve ovaj momenat zaista neverovatan, cak mnogo znacajniji nego za same majke jer ga ipak malo lakse dozivljavaju a i doprinose boljem razumevanju kroz sta zene prolaze tokom porodjaja.

Svim trudnicama, majkama i ocevima zelim puno srece. Biti roditelj je zivotni i najvazniji ispit u zivotu. Ako na ovom ispitu padnemo, nista nam nece vredeti svi oni ispiti koje smo polozili pre roditeljstva.

@Kum Djole javljam se uskoro sa idejama

Ja sam prisustvovao na oba porodjaja svoje supruge i to na svoje insistiranje. Iskustvo je nezaboravno. Buduce tate - sve sto ste iskusili u svom zivotu do tog trenutka je beznacajno i mizerno u odnosu na trenutak rodjenja sopstvenog deteta. Moj sin je rodjen u inostranstvu, a cerkica u NF. Uslovi se ne mogu ni porediti. Osim sto se moja supruga porodila u novoj bolnici, sa vrhunskim timom i negom, ja sam bio prisutan svakog sekunda porodjaja, dok sam u NF bio primoran da posmatram porodjaj sa velike udaljenosti. Po rodjenju naseg sincica neonatolog i babica su ga okupali i pregledali na moje oci. Sina sam drzao u narucju vec posle 5 minuta od porodjaja (tresao sam se svo vreme), dok je moja zena jos uvek bila omamljena od carskog reza. Po porodjaju bili smo smesteni u apartman, gde smo svo troje sami proveli sledecih 5 dana uz sjajnu negu. Svoju zenu sam oduvek obozavao, ali posle ovog iskustva sam joj i zahvalan do kraja zivota za dva divna andjelcica. Buduce tate nikad necete biti blizi svoj zeni nego u trenucima porodjaja.

Uh, divna prica! Andrea bi trebao da bude dobar primer i drugim buducim ocevima. S´obzirom da moj suprug ja, ocekujemo bebu, on sa zadovoljstvom prihvata daprisustvuje porodjaju. Prednos je to sto zivimo u inostranstvu, pa nema problema oko prisustvojanja ocevima na porodjaju.
Cestitam Natasi i Andrei!

Ja sam prisustvovao porodjaju i cerke i sina. Mojoj zeni je to jako puno znacilo, a i meni, jer ne bih mogao sedeti u cekaonici i cekati. Jednostavno to mi je nekako prirodno bilo da prisustvujem porodjajima. Sto se tice naplate prisustva, prvi put smo se odlucili za bolnicu u frontu. Nista specijalno, ali tad i nije bilo skupo. Mislim da je bilo oko 4000 din. Za taj novac dobijas iscepani mantil i dve kape koje stavis na cipele i kapu. Mislim ne vredi to sigurno 15000 koliko sada traze. Drugi put smo se odlucili za Zvezdaru i prisustvo je kostalo 2000 din i to je bilo pre 10 dana. Iskustva su mi veoma pozitivna. Cak je zena mnogo bolje prosla u Zvezdari jer tamo nije kao na pokretnoj traci. Mislim da je ovo dobra tema i ja licno mislim da je to diskriminacija sto su uradili u frontu. Objasnjenje osobe cije ime i ne znam iz fronta zasto su podigli cene je bilo, za mene, jako iritirajuce. No this is Srbija. Stereotipi se jako tesko gaze...

Podsetio me je na moga muza posto smo i mi skoro prosli kroz to iskustvo. Apsolutno isto ga i on opisuje. Sve najbolje im zelim!

Sta reci osim DIVNO!!!Svaka cast ocevimakoji su ostavili ovako divne komentare, ulivaju nadu da u Srbiji ima sjajnih muskaraca i normalnih ljudi. Svaka cast!

Pre punih sedam meseci prosao sam kroz isto iskustvo. Nista, ali verujte nista, u mojih dosadasnjih 36 godina ne prilazi ni blizu tom iskustvu. Iskreno zalim sve muskarce koji nisu prisustvovali rodjenju sopstvene dece. Uzgred, daleko od toga da je bilo lako - porodjaj je trajao 27 sati (od prvih trudova do samog porodjaja).
A Australiji bebu nikad ne odvajaju od roditelja, ni za trenutak. Sve su uradili (merenja, pregled, brisanje i povijanje bebice) dok smo zena i ja bili u sobi - u stvari ja sam sve vreme pomagao lekaru i babicama, presekao pupcanu vrpcu, slikao sa foto-aparatom itd. Onda su bebu stavili zeni na grudi i prebacili je na odeljenje u zasebnu sobu (unutra je vec bio i poljski krevet za mene tako da se nismo razdvajali prvih 48 sati).
Neposredno posle prebacivanja na odeljenje zena je zaspala od iscrpljenosti i ja sam ostao sam sa mojim sinom da se propisno upoznamo. Najlepsih 28 minuta u mom zivotu, pre nego sto mi je spokojno zadremao u narucju.
Osim toga, porodjaj je jos vise ucvrstio nasu vezu i poverenje izmedju nas.

Porodila sam se u Americi, a moj muz je bio izrazito protiv toga da bude na porodjaju - gadno mu je, plasi se, i sl. onda je na casu roditeljstva cuo od instruktorke da ocevi koji nisu na prodjaju uvek kaskaju za majkom u kontaktu sa detetom. To ga je poljuljalo, da bi se kasnije skroz predomislio, shvatajuci da cu biti potpuno sama na porodjaju. Drzao me je za ruku prilikom svake kontrakcije, a onih par minuta izmedju, provodio za kompjuterom na internetu. Na samom porodjaju on me drzao za jednu nogu, a babica za drugu, tako da te price o smetanju oceva su glupe i netacne, i odraz nase zatucane sredine (nazalost, mi to i dalje jesmo). Ja sam mogla da pratim njegovo odusevljenje u trenutku kad je bebica izlazila na svet, jer sam imala epiduralnu anesteziju, i mislim da ga tako zaprepascenog i srecnog nikad nisam videla. I danas ume da kaze "kako bih se zeznuo da nisam bio na prodjaju", i nagovara svoje prijatelje da to nikako ne propuste. A ponavljam, bio je strasno protiv toga.

čitam komentare i primećujem koliko se vremena menjaju. prisustvo muža na porodjaju je sada naj normalnija stvar. Moj muž je pre 13 godina prisustvovao porodjaju u bolnici Dragiša Mišović, i bio je prvi od svih poznanaika koji se odvažio na tako nešto. Nije odustao i ako se svi komentari i poznatih i nepoznatih bili negativni, čak i uvredljivi. Tada se prisustvo oca nije naplaćivalo, ja sam se poradjala u posebnoj prostotiji, bez drugih trudnica, i osoblje bolnice je podržavalo da očevi prisustvuju. Moj porodjaj je bio brz i lak, bebu smo izljubili jos dok je bio privezan pupčanom vrpcom, a neonatolog je sve to sačekao. Niko tatu nije pitao za bris, dali su mu da telefonira (to je bilo pre mobilnih telefona) i sve je bilo OK.
Drugi put sam se poradjala sama jer je bilo bombardovanje, i porodjaj je bio (opet)lak i brz i sve sam tehnički uspela i bez muža, ali tada drugi put sam tačno znala šta me čeka, pa je napetost bila manja. Uvek sam za prisustvo oca na porodjaju. Dete je zajednički projekat,i ne treba na kraju kada je najteže ženu ostaviti samu.

Divan članak! I beskrajno zavidim svima koji su imali prilike da budu na porođaju sa svojim muževima. Mi u Novom Sadu to nemamo priliku ni kada bi hteli da platimo, iako je otvoreno novo porodilište. Navodno, i dalje nema uslova :(.

svaka cast na ovoj prici!cestitke i ponosnom tati ,a i novinarki koja je radila na njoj.prisustvovao sam prilikom radjanja mojih klinaca.sva tri puta! naravno

Ja sam isto prisustvovao i bilo je super, sve osim momenta kada su mi babice dale da presecem pupcanu vrpcu. To se radi groznim hirurskim makazama koje su potpuno kao iz horor filmova, a sece se crevo debljine kaziprsta sa 2 (ili 3, nisam siguran, a ne da mi se da gledam na wikipediji) unutrasnja creva priblizne zilavosti kao crevo za polivanje travnjaka. To je jedino ruzno sto se desilo. Neki vole, ali meni je iskreno bilo gadno. Sve ostalo je bilo super.

Ziveli muskarci koji se zalazu za prisustvo na rodjenju svog deteta u Srbiji(zene tu nemaju bas neki izbor - htele, ne-htele, moraju bitu tu kad im se dete radja). Zato, zene u Srbiji treba da dobiju pravo da pored sebe imaju osobu po sopstvenom izboru koja ce biti uz njih i pruziti im podrsku za vreme porodjaja (bilo da je to sestra, drugarica ili otac deteta).

Bris iz grla, maske i nazuvci, a zena na ledjima s nogama u onim gvozdenim cudima ko' sprava za mucenje ... sramota! Dobro da nam jos u porodilistima ne mazu grudi s jodom (kao nekada u SSR-u) pre podoja koji su tacno u minut prepisani od strane lekara.

Vratite nam dostojanstvo i veru u sopstveno telo, kao i urodjenu sposobnost da budemo dobri roditelji u startu.